TOPLA I ISKRENA PROZA

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

OBJAVLJENA DVA ROMANA SUZANE TAMARO

Najnovije delo veoma popularne italijanske spisateljice Suzane Tamaro „Luizito” pojavljuje se u Srbiji svega nekoliko meseci nakon originalnog izdanja. Taj podatak ne treba da čudi jer je ova italijanska spisateljica u Srbiji veoma popularna, prvenstveno među ženskom publikom, pa su svi njeni romani, kao i većina knjiga za decu, prevedeni i kod nas. Kratki roman „Luizito” dirljiva je i intimna priču o ljubavi stare učiteljice Anselme i njenog ljubimca, slučajno pronađenog papagaja Luizita. Anselma, tiha i povučena starica i usamljena udovica čija su deca odavno otišla u svet, ni ne sluti kakve se sve emocije i kolika se snaga i dalje kriju u njoj, sve dok ih ponovo ne pokrene nezvani gost - papagaj.

Pored romana „Luizito”, u IK „Evro-Đunti” objavili su i već kultni roman ove spisateljice“Idi kuda te srce vodi”. U pitanju je dirljiva priča o sukobima, rastancima, nerazumevanju i griži savesti, zamišljena kao dnevnik u kome se baka Olga ispoveda sebi samoj i svojoj unuci tražeći na taj način oproštaj od nje zbog davno počinjenih grehova i dugo prikrivanih tajni koje su obeležile život čitave jedne porodice. Pišući o svojoj prošlosti, junakinja istovremeno doživljava pročišćenje a njen dnevnik postaje svedočanstvo o čovekovom izgaranju da se razlike uklone, osećanja povrate i ponovo uspostavi lepota duhovne bliskosti sa drugim.

Topla i nadasve iskrena proza Suzane Tamaro ispunjena je snažnim osećanjima i duboki mislima, zauvek zaokupljena traganjem za pravom ljubavlju i onim što je u njoj suštinsko, osigurala je ovoj italijanskoj spisateljici neprikosnoveno mesto u pedesetak zemalja širom sveta. Jedna od najčitaniji knjiga poslednje decenije 20. veka, objavljena u više od pedeset zemalja.

Izvor: Glas javnosti

KEN RASEL OTVARA PALIĆ

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

OD 18. DO 24. JULA ODRŽAVA SE 16. FESTIVAL EVROPSKOG FILMA

Uprkos budžetu koji je za oko 40 odsto manji od prošlogodišnjeg organizatori festivala ističu da program nije redukovan. Videćemo više od 70 ostvarenja u devet selekcija

BEOGRAD - Slavni britanski reditelj Ken Rasel zvanično će otvoriti 16. festival evropskog filma 18. jula na Paliću i tom prilikom biće mu svečano uručena nagrada „Aleksandar Lifka” za ukupni doprinos filmskoj umetnosti, najavio je direktor Festivala Radoslav Zelenović. U takmičarskim programima 16. festivala evropskog filma na Paliću, koji se održava od 18. do 24. jula, biće prikazana četiri domaća ostvarenja, najavili su organizatori na jučerašnjoj pres konferenciji.

- Za nas je čast da nam gost bude autor čije je delo među onima koja su obeležila svetsku kinematografiju 20. veka, rekao je Zelenović i podsetio da će tokom festivala na Palić doći i ovogodišnji dobitnik nagrade „Lifka” među domaćim umetnicima - glumac Predrag - Miki Manojlović.

Posle takmičarskog dela festivala, od 25. jula na Letnjoj pozornici na Paliću biće priređena tradicionalna revija hitova, tako da će ukupni broj filmova premašiti 90, od kojih oko 70 u glavnom delu.

U glavnom takmičarskom programu festivala, ali van konkurencije, biće prikazan film „Ordinary people” Vladimira Perišića, dok će se za glavne festivalske nagrade, sa još 11 ostvarenja, takmičiti film Vladimira Paskaljevića „Đavolja varoš„.

U program „Paralele i sudari”, u kojem će biti prikazano ukupno osam filmova, uvršteno je i ostvarenje „Tamo i ovde” Darka Lungulova i omnibus „Neko me ipak čeka” Marka Novakovića, rekao je na konferenciji za novinare jedan od programskih selektora Petar Mitrić. Ovogodišnji Festival evropskog filma na Paliću predstaviće više od 70 filmova, u devet selekcija. U glavnom takmičarskom programu biće prikazano ukupno 14 filmova.

Među gostima 16. palićkog festivala biće i britanski reditelj Ken Rasel i srpski glumac Predrag-Miki Manojlović, ovogodišnji dobitnici festivalske nagrade za doprinos evropskoj kinematografiji „Aleksandar Lifka”.

Organizatori festivala su istakli da ovogodišnji program, uprkos budžetu koji je za oko 40 odsto manji od prošlogodišnjeg, neće biti redukovan, tako da će, pored takmičarskih selekcija i programa „Mladi autori Evrope”, biti prikazani i ciklusi novog finskog i mađarskog filma i omaž dobitnicima nagrade „Aleksandar Lifka”.

Biće, takođe, održana i dva okrugla stola, o ekologiji i o srpskoj kinematografiji u vremenu tranzicije, koje će pratiti i odgovarajući filmski program.

Festival će biti otvoren 18. juna na Letnjoj pozornici u Paliću projekcijom austrijsko-francusko-turskog filma „Sloboda na tren”, iste večeri biće prikazan i izraelski film „Izgubljena ostrva”.

Festival će 24. jula zatvoriti ovogodišnji kanski pobednik „Bela traka” Majkla Hanekea, koji će biti prikazan van konkurencije.

Predsednik žirija za dodelu nagrada u glavnom takmičarskom programu biće nekadašnji direktor Venecijanskog festivala Alberto Barbera.

Međunarodni žiri kritike dodeliće Nagradu za toleranciju „Gorki list” za najbolji film iz programa „Paralele i sudari”, dok će u okviru selekcije „Mladi autori Evrope” biti dodeljena nagrada „Andergraund spirit” nemačkom reditelju Uliju Šipelu.

Petra Mitrić je najavio i zanimljiv muzički program, sa živim koncertima pored samog Palićkog jezera u kasnim satima, nakon projekcija iz ciklusa „Mladi autori Evrope”.

Izvor: Glas jacvnosti

ELEKTRONSKI IVO ANDRIĆ

Mirjana Stanojevi?    Knjige, Kultura, Vesti

BEOGRAD - Bibliografija dela nobelovca Ive Andrića nastalih od 1911. godine i dela o tom piscu biće izrađena u elektronskoj formi, a autori ovog projekta su zadužbina Ive Andrića i biblioteka Matica srpska u Novom Sadu.
Upravnik Zadužbine Ive Andrića Dragan Dragojlović rekao je na konferenciji za novinare da će bibliografija sadržati najmanje 10.000 jedinica i da će biti urađena po svetskim standardima, u KOBSON sistemu.

Prema njegovim rečima, bibliografiju će raditi stručnjaci iz Matice srpske, a ceo projekat finansira Zadužbina Ive Andrića, bez ikakve podrške države i Ministarstva kulture Srbije.
Bibliografija će biti postavljena na sajtove Zadužbine i Matice srpske, a planirano je da projekat bude završen do kraja 2010. godine.

Izvor: Glas javnosti