LISTA STO NAJBOLJIH KNJIGA SVIH VREMENA

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Prema istraživanju koje je izvršila redakcija magazina „Njusvik”, na osnovu višegodišnjih rangiranja i lista u novinama „Telegraf” i „Gardijan”, u elektronskoj enciklopediji „Vikipedija” i uz pomoć američkih izdavača i biblioteka širom sveta, napravljena je lista sto najboljih knjiga svih vremena.

Na prvom mestu nalazi se knjiga „Rat i mir” Lava Tolstoja, na drugom mestu „1984″ Džordža Orvela, a na trećem „Uliks” Džemsa Džojsa. Četvrta na ovoj tabeli je „Lolita” Vladimira Nabokova, a do desetog mesta ređaju se „Buka i bes” Vilijema Foknera, „Nevidljivi čovek” Ralfa Elisona, „Ka svetioniku” Virdžinije Vulf, Homerove „Ilijada” i „Odiseja”, Gordost i predrasude” Džejn Ostin i „Božanstvena komedija” Dantea Aligijerija.

„Njusvikov” izbor
1. Lav Tolstoj - „Rat i mir”
2. Džordž Orvel - „1984″
3. Džems Džojs - „Uliks”
4. Vladimir Nabokov - „Lolita”
5. Vilijam Fokner - „Buka i bes”
6. Ralf Elison a „Nevidljivi čovek”
7. Virdžinija Vulf - „Ka svetioniku”
8. Homer - „Ilijada” i „Odiseja”
9. Džejn Ostin - „Ponos i predrasude”
10. Dante - „Božanstvena komedija”

Čoserove „Kanterberijske priče” su na 11. mestu, a Sviftova „Guliverova putovanja” na 12. Čuveni Selindžerov roman „Lovac u raži” je na 15. poziciji, „Prohujalo s vihorom” Margaret Mičel na 16, dok je Markesov roman „Sto godina samoće” na 16. Biblija je na 41, a Šekspirova dela („Hamlet”, „Kralj Lir” i „Otelo”) su od 49. do 52. mesta.

U obzir je uzeto deset lista, uključujući i listu od pedeset najboljih romana koju je napravio „Njusvik“. Neke liste su sadržale samo romane, a neke i nonfikšn literaturu. Uslov da bi se neko delo našlo na ovoj listi je da je napisano na engleskom jeziku ili prevedeno na taj jezik.

Neke od korišćenih lista bavile su se isključivo delima nastalim u 20. veku, dok su se druge oslanjale i na dela koje se nalaze u korenima zapadne civilizacije. Uzimano je u obzir više faktora - uticaj tih knjiga na istoriju, intelektualna veza tih knjiga sa zapadnom kulturom, njihova relevantnost u modernom vremenu i dugotrajna popularnost. To ne znači da je ovo lista najboljih knjiga svih vremena, već refleksija o intelektualnim sklonostima čitalaca i kritičara našeg doba.

Izvor: Blic Online S.L.R.

USKORO LEKSIKON “SRPSKI WHO IS WHO”

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Zavod za udžbenike iz Beograda objaviće do kraja godine leksikon „Srpski Who is Who” („Ko je ko”), u kojem će biti sabrani osnovni biografski podaci o aktuelnim predstavnicima političke, privredne i kulturne elite u Srbiji.

U leksikonu će se naći biografski podaci oko 5.000-6.000 ličnosti koje značajno doprinose oblikovanju života u Srbiji, ali i njenoj međunarodnoj afirmaciji, rekao je danas na konferenciji za novinare glavni urednik Zavoda za udžbenike Slobodan G. Marković.

Prema njegovim rečima, tri osnovna kriterijuma u odlučivanju koje će se ličnosti naći u leksikonu biće njihova poziciona moć, učestalost pojavljivanja u medijima i procena stručne komisije.

„U leksikonu će biti zastupljeni ljudi koji žive na teritoriji Srbije, bez polnih, starosnih, verskih, nacionalnih ili nekih drugih ograničenja”, rekao je Marković i naglasio da u knjizi neće biti ličnosti koje su pravosnažno osuđene, za kojima je raspisana poternica ili su njihova imena upisana u belu knjigu MUP-a jer su pripadnici neke kriminalne grupe.

Leksikon će biti obnavljan svake dve godine, a u njemu će biti zastupljeni samo podaci o živim ljudima, dodao je Marković.

Leksikon „Srpski Who is Who” biće izrađen u saradnji s Ebart medijskom dokumentacijom, čija arhiva sadrži više od milion i po tekstova iz domaće i regionalne dnevne štampe i periodike.

U leksikonu će se, naći podaci o ličnostima koje su na čelu državnih institucija i političkih partija, o narodnim poslanicima i predstavnicima sudske vlasti, policije i državnih agencija, diplomatama i inostranim ambasadorima.

Leksikon će, takođe, sadržati i podatke o uticajnim privrednicima, o ljudima koji vode ustanove kulture, o istaknutim umetnicima, naučnicima, predstavnicima verskih zajednica, ali i o javnim ličnostima iz oblasti estrade i sporta.

Članovi redakcije za izradu leksikona su Slobodan G. Marković, Vladimir Gajić, Dejana Ocić, Nebojša Berec i Andrea Tošović. U stručnom odboru za izradu leksikona su, pored Vuletića, Žarko Trebješanin, Ivan Vuković, Zoran Ćosić, Velimir Ćurgus Kazimir, Nenad Novak Stefanović i akademici Nikola Hajdin, Nikola Tasić i Dimitrije Stefanović.

Novinu u izradi leksikona, prema rečima autorskog tima, jeste dodatak u kojem će biti predstavljen statistički presek savremenih elita Srbije.

Izvor: Blic Online

PETI SMIT, MOBI I “KRAFTVERK” NA “EGZITU”

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Treće večeri jubilarnog desetog muzičkog festivala “Egzit” na glavnoj bini kao nosioci programa nastupaju američka pank ikona Peti Smit, američki muzičar Mobi i pioniri elektronskog popa nemački “Kraftverk”.

Kao nosioci programa, treće večeri jubilarnog desetog muzičkog festivala “Egzit” na glavnoj bini nastupaju američka pank ikona Peti Smit, američki muzičar Mobi i pioniri elektronskog popa nemački “Kraftverk”.
Novi Sad nakon (ne)prospavane noći

Kako do šatora?

Posetioci ovogodišnjeg Festivala više ne moraju da brinu da li će pronaći svoj šator u “Egzit kampu”.

Naime, vodeća agencija za razvoj iPhone tehnologije i aplikacija je zajedno sa “Egzitom” lansirala novu inovativnu aplikaciju za sve korisnike iPhone-a koji se nalaze na Petrovaradinskoj tvrđavi.

Kada gosti kampa podignu šator, dovoljno je samo da ga fotografišu i postave u GPS. U povratku u svoj šator, komandom “find”, pomoću virtuelnog kompasa i strelice za navođenje, najkraćim putem korisnici ove pogodnosti stići će do svog šatora.

Lili Alen: Publika na Egzitu je sjajna

Britanska pop pevačica Lili Alen ocenila je da je “publika na ‘Egzitu’ sjajna” i otkrila da je pred nastup prve večeri festivala imala problem da nađe klavijaturistu koji se izgubio u Novom Sadu.

Kratkim porukama na svojoj Internet stranici, pred nastup 9. jula napisala je: “Upomoć! Izgubila sam klavijaturistu i prijatelja Edija Dženkinsa, poslednji put viđenog prošle noći u hotelu u Novom Sadu.

“Večeras nastupamo i stvarno sam zabrinuta za njega. Ako bilo ko zna gde je neka mi javi”, napisala je pevačica, da bi ubrzo postavila novu poruku: “Edi je pronađen, hvala vam na pomoći”, bez objašnjenja šta se u međuvremenu dešavalo sa klavijaturistom.

Na kraju posete Srbiji, Alenova je postavila poruku sa Beogradskog areodromu pred odlazak u Dablin, i fotografiju kako spava na pokretnoj traci aerodromskog metal-detektora.

Pretposlednje večeri festivala na prostoru Petrovaradinske tvrđave u Novom Sadu na glavnu binu od 20.15 časova izlazi Smitova, slede “Kraftverk” od 22 sata i od ponoći Mobi.

Na drugoj po veličini “Fjužn” bini nastupaju beogradski alternativci “Jarboli”, “Staljingradske kaubojke” iz Finske, “Dubioza kolektiv” iz Bosne i Hercegovine i nekadašnji frontmen novosadskih “Lav hantersa” Milan Mumin.

U “Dens” areni posle ponoći nastupaju Etjen de Kresi, i zajedničkim snagama Sebastian Ingrososa sa Stiv Anđelom, kao i Erik Pridz sa Adamom Bajerom.

Peti Smit: “Egzit” inspiracija da budemo energični

Legendarna američka rok muzičarka Peti Smit izjavila je uoči nastupa da je prvi put u Srbiji, ali da u Beogradu ima dobrog prijatelja i da je zato ova poseta za nju veoma uzbudljiva.

“Često smo inspirisani pejzažima, kulturom i ljudima mesta na kome nastupamo, a večeras nas ova festivalska atmosfera inspiriše da treba da budemo veoma energični”, rekla je na konferenciji za novinare zvezda večerašnjeg programa na glavnoj Egzitovoj bini.

Smit je najavila da će svirati uglavnom pesme koje publika želi da čuje i da će to biti klasičan nastup sa malo improvizacije, pošto je prvi put u Novom Sadu.

“Svidelo mi se što festival ima poruku o ekologiji, i mada sebe ne mogu nazvati aktivistkinjom, često dižem svoj glas kao građanka kojoj je stalo do životne sredine i nije mi bitno na koji način se ova tema promoviše, pa makar i komercijalizovano, ako će to pomoćida poruka dopre do ljudi”, rekla je Peti Smit.

Smit je najavila da je u pripremi njen novi album na kome će se pojaviti razni gosti, kao što je popularni Fli iz benda “Red Hot Čili Pepers”.

“Svoju muziku upućujem direktno ljudima, za razliku od svoje poezije koja je usamljeničko iskustvo, i kada stvaram nove pesme predajem ih svetu bez predrasuda ko će ih jednog dana svirati. Uvek mi je drago kada vidim da neko peva moju pesmu, to je velika čast”, rekla je Peti.

Raspolozena pevačica iznenadila je novinare izvođenjem svoje pesme na akustičnoj gitari, a po dolasku na konferenciju za novinare izvadila je iz torbe stari polaroid fotoaparat i fotografisala sve prisutne.

Gitarista benda Leni Ki takođe je bio veoma uzbuđen pred večerašnji nastup.

“Proputovao sam ceo svet ali sam uvek bio iznova oduševljen kada shvatim da ljudi znaju našu muziku i da nas prepoznaju, a kada smo dolazili u Novi Sad i vozili se pored ove predivne reke, shvatio sam da sam na prelepom mestu i žao mi je što ću se ovde zadržati samo par sati”, rekao je svoje impresije Leni Ki.

Kiša nije poremetila ljubitelje muzike

Loši vremenski uslovi i jaka kiša nisu sprečili mnogobrojne posetioce da tokom druge večeri “Egzit” festivala uživaju u energičnim nastupima i pratećim programima na 26 festivalskih bina.

Na najpopularnijem “mejn stejdžu”, publiku je sinoć zagrejao bosanski bend “Zoster”, nakon čega je usledio nastup kanadskog benda “Fucked up”, predvođen upečatljivim i nesvakidašnjim pevačem koji je koncert otpevao u publici, na platou ispred bine.

Nakon njih, na binu su izašli “Manic street Preachers”, jedan od najpopularnijih britanskih bendova, koji su svoj nastup započeli najvećim hitovima i odmah osvojili mnogobrojnu publiku.

Koncert grupe Korn, koji je na “Mejn stejdžu” počeo tačno u ponoć, obeležio je drugo veče festivala i privukao najveću publiku koja je zajedno sa pevačem Džonatanom Dejvisom, uprkos jakoj kiši, gromoglasno pevala hitove poput “Got the life”, “Falling Away From Me”.

Koncert je trajao gotovo dva sata, jer se bend vratio na bis posle veoma glasnog insistiranja uporne publike i odsvirao dva najveća hita “Blind” i “Freak on the leash”.

Događaj večeri na fjužn stejdžu bio je nastup Maksa Romea sa Jamajke, a pre njega publiku je zabavljao poznati domaći sastav “Ortodoks Kelts”.

Na “Fjužn stejdžu” nastupila su i dva hrvatska benda, “Elemental”, zatim u ranim jutarnjim satima i “Hladno Pivo”, koje je svojim fanovima ponudilo još jedan u nizu odličnih živih nastupa.

Ove godine “Rege stejdž” uveo je novinu i sada ljubiteljima rege muzike nudi i jedan živi nastup što da sada nije bila praksa jer su na ovoj bini gostovali samo di džejevi, popularnije rečeno “rege saund sistemi”, a večerašnji živi nastup benda “Nesvrstani” bio je pravo osveženje za rege fanove.

Izvor: RTS

НАГРАДЕ КРИТИКЕ ЗА БРЕШАНОВ ФИЛМ

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

На 44. међународном филмском фестивалу у Карловим Варима, филм хрватско-српске продукције режисера Винка Брешана “Није крај”, освојио награду филмске критике ФИПРЕСЦИ.

Филм хрватског режисера Винка Брешана “Није крај” освојио је, на 44. међународном филмском фестивалу А категорије у Карловим Варима, награду филмске критике ФИПРЕСЦИ.

“То је горко-слатка прича која се бави последицама рата, ратним проблемима, прича о помирењу и праштању”, наводи се у саопштењу жирија фестивала.

Филм је иначе прича о хрватском ратном ветерану који од макроа откупљује у Београду Српкињу Десу, глумицу у опскурним порно-филмовима и покушава да јој покаже другачији живот.

Брешанов филм који су финансирале и Хрватска и Србија, у чешким медијима важи и као фаворит за једну од главних награда фестивала.

Та копродукција је била веома корисна и добра. Форма такве сарадње уноси позитивну енергију у наше односе”, казао је Брешан новинарима у Карловим Варима и додао да је управо циљано тражио средства за филм и у Хрватској и Србији јер је реч о причи о Српкињи и Хрвату.

Брешан је већ једном понео награду у Загреб из Карлових Вари, 2000. године, када је освојио награду за режију филма “Маршал”.

Српски представник у конкуренцији за фестивалске награде у такмичарским секцијама, “Ђавоља варош” Владимира Паскаљевића није као Брешанов филм у главној такмичарској секцији, већ у посебној, која представља пресек највреднијег из источноевропских кинематографија “Источно од Запада”.

Извор: РТС

ИЗЛОЖБА РАДОВА МИЛЕНЕ ПАВЛОВИЋ - БАРИЛИ

Mirjana Stanojevi?    Slikarstvo, Vesti

Поводом века рођења Милене Павловић Барили, 17. јула, у Галерији Српске академије наука и уметности, биће отворена изложба те српске сликарке. Седам дела из колекције Музеја савремене уметности Београд и стотину слика, цртежа из галерије у Пожаревцу биће изложено.

Изложба дела Милене Павловић Барили (1909-1945), посвећена веку од рођења те српске сликарке, биће отворена 17. јула у Галерији Српске академије наука и уметности у Београду.

На изложби биће представљено седам дела из колекције Музеја савремене уметности Београд и стотину (слика, цртежа, скица и илустрација) из Галерије “Милена Павловић Барили” из Пожаревца.

Милена Павловић рођена је 1909. године у Пожаревцу, а умрла 1945. у Њујорку. Сликарство је студирала у Београду и Минхену, а узор јој је био сликар Ђорђо де Кирико.

Њени сликарски симболи су између сна и јаве, женски сетно љупки ликови, велови, крилати младићи на штулама, антички стубови, Венере без руку, харлекини, бисте, лепезе, птице.

Године 1930. напустила је Југославију и наредну деценију провела у Шпанији, Риму, Паризу и Лондону, где се дружила и излагала с европском уметничком елитом (Жан Кокто, Андре Бретон).

Тада је ушла у нову, прерафаелитску, односно романтичарску школу, окренута више прошлости него садашњости, те постала представник надреалистичког или метафизичког романтизма.

Године 1939. отишла је у Њујорк, где је живела до смрти.

У САД се поред сликарства бавила и комерцијалним дизајном за модне журнале.

Извор: РТС