MAKSIMOVIĆU URUČEN “VASKO POPA”

Nebojša Đorđević    Poezija, Vesti

VRŠAC - Pesniku Miroslavu Maksimoviću juče je u Vršcu svečano uručena književna nagrada „Vasko Popa” za zbirku „Sedamdeset sedam soneta o životnim radostima i teškoćama” u izdanju beogradske „Prosvete”.

Zahvaljujući darodavcu Maksimović je istakao značaj potpore kulturi, a zatim je upitao javnost ima li smisla i može li se biti pesnik danas „kada je Zlatno tele jedini cilj, a trčanje za njim jedini način života”.

- Postoji li poezija danas? U svetu koji tvrdi da je pronašao univerzalni metar za merenje svačije vrednosti i u kojem postoji samo ono što se može dobro prodati i svom vlasniku, tvorcu doneti dobru zaradu, poezija ne postoji - rekao je Maksimović.

Žiri, Slobodan Zubanović, Bogdan A. Popović i Radomir Putnik, odluku o ovogodišnjem laureatu doneo je jednoglasno, a u najužem izboru bile su i pesničke zbirke „Dinarski buda” Dragoslava Dedovića, „Promašaji” Vladimira Kopicla, „Putovati u Olmo” Ota Horvata i „Glava” Ivana Raštegorca.

Izvor: Glas javnosti

ŽALIM ZEMLJU KOJU OSTAVLJAM

Aleksandra Radovanović    Film, Knjige, Vesti

KNJIGA i film Ranka Munitića „Mira Stupica - glumica veka”, čije su promocije upriličene ovih dana, verovatno su neka od poslednjih ostvarenja takvog formata našeg doba: ne samo zbog toga što izuzetnog znalca naše scene nema više među nama, niti što su sve ređi autori sposobni da na tako studiozan, pronicljiv i enciklopedijski upućen i utemeljen način posvedoče delom o ljudima i pojavama, nego i zato što je sve manje istinskih, blistavih zvezda čija harizma i trajanje obavezuju stvaraoce da ostave o njima trag u vremenu.

A kad se o Miri Stupici povede reč, jednoj od naših poslednjih heroina 20. stoleća, nameće se sama po sebi misao jedne druge dive, s drugog kraja sveta. Kažu, da kada su Elizabet Tejlor pitali zašto je više nema na filmu, odgovorila je: „Ja sam i dalje velika, samo su filmovi postali mali…” Baš tako, ni godine života ni njegovo breme nisu „smanjili” gabarit naše zvezde, koliko ono što današnje vreme nudi. A da ume da zablista punim sjajem i posle šezdeset godina na sceni, pokazala je jedna briljantna epizoda u filmu „Sedam i po”, koja bi mogla da nađe mesto u svakoj antologiji svetske kinematografije.

Ovi dani su, ipak, u svakodnevici naše glumice veka posvećeni sećanjima na nedavno preminulog Ranka Munitića za koga je izjavila da je o njoj i više i lepše znao nego ona sama:

- Ostajemo u poslednje vreme bez toliko velikana, blistavih umova i darova, znanja, koja još nisu u punoj meri ni doprla do nas. I Ranko je bio od takve, enciklopedijske vrste koja je otišla nepročitana do kraja.

* Kada se osvrnete za sobom i svim savremenicima s kojima ste delili vreme i umetničke ideje, koga posebno pamtite?

- Najveći za mene bio je Stanislav Vinaver. Govorio je devet jezika, bio sjajan književnik, genije kojeg tadašnje vreme nije dovoljno poznavalo. Tek ga sada naslućujemo… Meni, takoreći početnici, uputio je preko štampe pismo podrške, što je bilo veoma neuobičajeno za to doba. Najoštrije i najlucidnije književno pero, izražavajući žaljenje zbog mog i Bojanovog odlaska u Zagreb, poručilo nam je: „Ostanite gde ste: na radost sviju nas. To Vam je moj savet. Još jedan: ne bojte se kritičara. Neka Vam oni budu samo podstrek na Vašem pobedničkom pohodu u Platonove slutnje.”

*Na početku novog stoleća i milenijuma duhovno smo siromašniji nego u tim oskudnim godinama polovinom prošlog veka?

- Toliko sam u životu radila, od jutra do mraka, bez predaha - šezdeset i više godina. Zbog te obuzetosti radom, možda i nisam pravi čovek koji može da odgovori na vaše pitanje. Znam samo da sam živela u jednom bogatijem vremenu, u kojem su među nama živeli gorostasi poput Iva Andrića, Miroslava Krleže, Miloša Crnjanskog, Meše Selimovića, Oskara Daviča. Naravno, ovom krugu pripada i Dobrica Ćosić.

* Kako danas najradije provodite vreme?

- Mene sada ispunjavaju samo knjige. I ranije sam puno čitala, prošla sam i profesionalno kroz veliku dramsku literaturu, ali su mi neka dela promakla. Danas, porodica i knjige su za mene najdragocenije stvari u životu, njima najviše pripadam. Susrećem se sa naslovima i piscima za koje nikada ranije nisam čula, otkrivam čitava književna prostranstva Avganistana, Burme, Irana, Pakistana… Zadivljena sam njihovom literarnom vrednošću, otvaraju mi jedan novi, nepoznati svet. Naravno, uvek se vraćam onoj najzanimljivijoj i najbogatijoj, velikoj, divnoj ruskoj literaturi.

* Gledate li savremene filmove?

- Ne! Svi su istog tipa: puni ubistva, pucnjave, nasilja, strave i neljudskosti svake vrste.

* A pratite li štampu?

- Samo je prelećem. Pratim stanje u državi iako me politika mnogo ne zanima, pa se sama sebi često čudim zašto sve toliko primam srcu. Nama se, nekako uvek, dešavaju strašni i nepotrebni sudari: svi kao hoćemo isto, prosperitet i napredak, a kada se sretnu različite snage, nastaju velike provalije i međusobni sukobi. A onda se to reflektuje na ceo naš narod. Znam da sam već na odlasku, kucam na ta vrata i veoma žalim zemlju koju ostavljam…

MINA
- MOJA ćerka Mina je rasla u slobodi, bila je divno, bucmasto, okato i loknasto detence. Stizala sam da budem i majka i glumica, i društveni i fizički radnik. Ribali su glumci binu, salu, prali prozore, išli na mitinge, recitovali po domovima kulture u selima, pisali parole i glumili uloge. Sve je to bilo kao neko pijanstvo… - sećanja su naše glumice na posleratne godine prošlog veka.

BOJAN
- BOJAN je verovao u glumca, verovao je u slutnje, u iracionalno, i zato je srljao tako strašno. On je uvek ostavljao mesta nepoznatome, nečemu što će iskrsnuti. On glumca nije mučio, on se glumcem inspirisao, pritiskao ga na pravo dugme. Nekada je to bila psovka, neki put jedno „dobroooo!” iz mraka sale - reči su velike glumice posvećene umetničkom i životnom saputniku Bojanu Stupici.

STRASTI
- KAO žena, izazivala sam u muškarcima žestoke strasti, nešto onim što mi je priroda podarila, ali i mnogo onom glorijom što su mi moje zanosne scenske junakinje pridodavale. Celog života imala sam muku - ne kako dobiti nego kako odbiti i otići od muškarca. Često bi me njihova posesivnost plašila i trebalo mi je mnogo umeća i strpljenja da ih nekako dovedem razumu. Neki put ne bih uspevala pa je onda sve bilo bolno i ružno - poverila se Mira u knjizi „Mira Stupica - glumica veka”.

Izvor: Večernje novosti Vukica Strugar

POČINJE ŠESTI ČELO FEST

Mirjana Stanojevi?    Muzika, Vesti

BEOGRAD - Šesti beogradski međunarodni čelo fest u Kolarčevoj zadužbini otvoriće Beogradski gudački kvartet pod dirigentskom palicom Biljane Radovanović, a solista će biti američki Jevrejin violončelista Ralf Kiršbaum, osnivač velikog svetskog čelo festivala u Mančesteru. Završni koncert, na kome će sa Praškim simfonijskim orkestrom pod dirigentskom upravom Jirzija Kouta nastupiti Kapison, održaće se u Centru „Sava” 11. jula.
Rođen u Teksasu, Ralf Kiršbaum se se već dugo smatra za jednog od vodećih svetskih čelista uživajući visoko poštovanje ne samo publike, već i mnogih svojih uglednih kolega. Tokom svoje karijere nastupao je sa većinom najvećih svetskih orkestara i dirigenata među kojima su Kolin Dejvis, ser Đerđ Šolti, Andre Previn, Zubin Mehta, Kurt Masur, ser Sajmon Retl, a u skorije vreme je održao i seriju koncerata sa Džejmsom Livajnom i Bostonskim simfonijskim orkestrom.

Izvor: Glas javnosti

MARŠAL JE DUGO STRPLJIVO POZIRAO

Nebojša Đorđević    Slikarstvo, Vesti

U zimu 1947-48. godine, slikar Paja Jovanović, sa grupom jugoslovenskih slikara, pozvan je da portretiše J. B. Tita, a tada je imao 88 godina

Portret J. B. Tita koji je uradio Paja Jovanović

Vršac - „Ove godine zimsko doba sam lepo proveo, radeći u Dvoru portret Maršala. Baš mi je milo što su, nastojanjem Branka Šotre, i mene Srbina pozvali na tu utakmicu, mada su način tog konkursa i način portretisanja, bili apsurdni. Bilo mi je simpatično Maršalovo strpljenje, kojim se podčinio tom dosadnom sedenju. Lepa, baš dvorska ponuda, zakuska, vina, likeri, rakija i kafa, činili su da sa zadovoljstvom odlazim na Dedinje, a za mene kao čiču, bila je to lepa razonoda.”

Ovako je u svoj dnevnik zapisao svoje utiske o portretisanju J. B. Tita Paja Jovanović (1859-1957), jedan od naših najvećih slikara, kome ove godine odajemo počast obeležavajući 150 godina od njegovog rođenja. U zimu 1947-48. godine, slikar je pozvan da sa grupom jugoslovenskih slikara portretiše maršala, a tada je imao 88 godina.

Paja Jovanović je ostavio za sobom ne samo značajna, već i brojna dela. Bio je vrlo plodan umetnik, ovekovečio je mnoge istorijske trenutke, ali i rođake, poznate ličnosti, duhovnike, krunisane glave, vojnike, trgovce, bankare… Bio je profesionalac koji dobre poslove nije odbijao, a od slikarstva je i dobro živeo. Dvorovi su se otimali oko ovog našeg slikara. Likovnu akademiju završio je u Beču, a car Franja Josif ga je, kažu, obožavao. Posebno je voleo njegove portrete. Čak petnaest puta zahtevao je da srpski slikar dođe kod njega na dvor i bogato ga nagrađivao. Jedan portret cara Josifa je krasio dvorac u Šenbrunu.

Nekoliko puta slikao je i Aleksandra Karađorđevića i kraljicu Mariju. Jedan od portreta jugoslovenskog monarha, u prirodnoj veličini urađen je 1930. godine, a čuva se u Apoteci na stepenicama, delu Gradskog muzeja u Vršcu.

Veliki srpski umetnik je deo stvaralaštva posvetio aktu i portretima žena, čija ga je lepota uvek iznova impresionirala pa čak i podsticala na duhovite komentare. Dešavalo se da umetniku „zapadne” da portretiše i po koju manje lepu ženu, što se na platnima, kasnije, nije primećivalo, zahvaljujući umešnosti portretiste i odnosu prema lepšem polu.

Ikona „Sveti Nikola spasava dva osuđenika na smrt” krasi Sabornu crkvu u Vršcu (Foto J. Danilović)

Malo je poznato široj javnosti da je Paja Jovanović rado i često koristio likove svojih bližnjih i omiljenih, slikajući poznate istorijske događaje, ili ikone. Tako je lik svoje majke, Ernestine (Francuskinja, rođena Deot), bez koje je ostao u svojoj sedmoj godini, preneo na ikonu „Majka Angelina”, koja krasi zid Saborne crkve svetog Nikolaja u Vršcu, zajedno sa ikonom „Sveti Nikola spasava dva (hrišćanska) osuđenika na smrt”. Ove ikone su pre dve i po decenije isečene iz ramova i ukradene, a nekoliko godina kasnije, inspektori Interpola su ih pronašli na jednoj evropskoj pijaci, pa su ubrzo vraćene i restaurisane.

- Među malobrojnim platnima koje je Paja Jovanović poklonio rodnom gradu su i ove dve ikone, urađene 1927. godine. Uz njih je i tekst posvete: „U spomen materi Ernestini, njena tri sina: Paja, Svetislav i Milan”, kaže istoričar umetnosti, Dragana Kuručev, kustos Gradskog muzeja u Vršcu.

Dobrotvornoj zadruzi „Srpkinja”, u sadašnjoj Sterijinoj ulici 13, poklonio je kuću, za prvo dečije obdanište u Vršcu. Godinu uoči Drugog svetskog rata, Vršac ga proglašava počasnim građaninom, a tada je Jovanović već poznati slikar i van granica države.

Zanimljivo je da je Jovanović, na zahtev tadašnjeg patrijarha srpskog, g. Georgija (Brankovića), primio narudžbinu da naslika seobu Srba pod Arsenijem Čarnojevićem. Trebalo je da se slika velikog formata „Seoba Srba”, izloži u Ugarskoj povodom 1.000 godina postojanja ove države, 1896. godine, na Milenijumskoj izložbi. Patrijarh, međutim, nije bio zadovoljan urađenim, iako je Jovanoviću njegov lik bio inspiracija za lik Arsenija Čarnojevića. Patrijarh je zahtevao da se desni deo slike, na kome su žene, deca, stoka i ostali detalji, zameni vojnicima-ratnicima, koji bi izgledom nametali zaključak o spremnosti Srba da granice Zapada brane od prodora islama. Jovanović nije, međutim, stigao, promena na slici je obavljena, ali tek nakon zatvaranja izložbe.

„Obišao sam Krajinu i Liku i nisam video kuću bez „Seobe Srba” i „Krunisanja cara Dušana”. Na ovim slikama su se vaspitavale generacije Srba”, kaže Nikola Kusovac.

Fantastične cene slika u inostranstvu

Urednik TV serije RTS-a „Likovna kolonija”, Vesko Butrić, scenarista filma o Paji Jovanoviću, kaže da se pre realizacije ovog projekta, nametao utisak da se o Paji Jovanoviću sve zna, a ubrzo se ispostavilo suprotno.

- Slična situacija je i sa Pajinim platnima, kojih je više u inostranstvu nego kod nas. To je bila jedna od prepreka u toku snimanja filma, jer Srbija nema instituciju koja bi pratila kretanje našeg nacionalnog blaga - kaže Butrić, naglašavajući da cene slika Paje Jovanovića u svetu dostižu fantastične visine.

Tri Jovanovićeve slike su u Australiji dobile vlasnika za oko osam miliona dolara, a u Crnoj Gori su, takođe, tri njegova dela zamenjena za kuću-vikendicu, procenjenu na - četiri miliona evra.

Izvor: Politika Jovica Danilović

ŠINEJD O` KONOR OTVORILA SUMMERTIME

Aleksandra Radovanović    Muzika, Vesti

Šinejd O’Konor otvorila Summertime

Koncertom popularne irske pevačice Šinejd OKonor (Sinead O’Conor), 3. jula je u velikoj dvorani Centra “Sava” počeo “Summertime festival”, koji će do 23. jula okupiti najpoznatija imena džez, bluz i vorld muzike.

O’Konorova, poznata po svom ekscesnom ponašanju i skandaloznim izjavama, ali i po izvanrednom, “anđeoskom” glasu, predstavila je beogradskoj publici akustične melodije sa različitih albuma, a u pratnji Stiva Kinia (gitara) i Korna Kajlija (klavir, klavijature, flauta).

Tokom koncerta nešto dužeg od sat vremena, posetioci su imali priliku da čuju i neke od pesama koje će se naći na novom albumu O’Konorove, koji bi trebalo da se pojavi sledeće godine.

Šinejd O’Konor, koja iza sebe ima više od 20 godina muzičke karijere i 10 objavljenih albuma, sebe ne smatra pop zvezdom.

Obrativši se tokom dana medijima, umetnica je istakla da joj je drago što nema status „zvezde”, jer može da uživa u stvaranju muzike, bez pritiska javnosti i objavljuje albume kakve želi.

O’Konorova je istakla da je, dok je ona odrastala, bio važan kvalitet muzike i albumi su se kupovali ne zbog popularnosti jedne numere ili izvođača, već isključivo zbog muzike.

“Situacija se od tada promenila, postalo je važno biti zvezda, a mnoge takozvane zvezde su nestajale sa scene posle jednog ili dva albuma”, kazala je irska pevačica.

O’Konorova je dodala da joj je drago što se danas ponovo ceni kvalitet i što na muzičkoj sceni postoje odlični izvođači i to prvenstveno žene, poput Lili Alen, Pink, Ejmi Vajnhaus koje izuzetno ceni, dodajući da su je uvek interesovali različiti muzički žanrovi.

Na “Samrtajm festivalu”, jednom od najboljih džez festivala u regionu koji svake godine okuplja najuglednija imena svetske muzičke scene, ove godine će nastupiti francuski “klecmer” sastav “Frelek trio” i čuveni frontmen grupe “Talking heads” Dejvid Birn. Do 23. jula beogradska publika će moći da čuje i virtuoze na elektičnoj bas gitari - Stenli Klarka, Markusa Milera i Viktora Vutana, kao i legendarnog džez gitaristu Džordža Bensona.

Izvor: B 92