ČEŠKI MUZIČARI KAO ULIČNI SVIRAČI POVODOM 48. FKMS U KNJAŽEVCU

Nebojša Đorđević    Kultura, Muzika, Vesti

Grupa mladih muzičara iz Češke, koji kao gosti učestvuju na 48. Festivalu kulture mladih Srbije promovisala je narodnu muziku ove zemlje, danas, oko 18h ispred atrijuma Parka slobode u Knjaževcu. Prijatno izneneđeni građani ovog grada, nenaviknuti na ilične svirke okupljali su se u sve većem broju oko izvođača, koji su na maestralan način predstavili raskoš zvuka sa češkog podneblja.

Obučeni u narodnu nošnju ove zemlje muziku su izvodili sa dve violine, cimbalom i kontrabasom. Kuriozitet je i to da ovi muzičari potiču iz različitih gradova, i da su se okupili prvi put, povodom godtovanja na ovom festivalu.

Dobra najava za  INTERNACIONALNO VEČE NARODNIH PESAMA I IGARA, (21h) na platou knjaževačkog Doma kulture na kome učestvuju:  KUD “Dunaj”- Kladno, Slovačka; KUD “Pomenka”- Tvrdonica i KUD Brno - Vinogradi, Češka; KUD “Našinci” - Stara Zagora, Bugarska; KUD kiparskih Turaka, KUD “Mirče Acev” - Skopje Makedonija; KUD “Oro” - Niš i KUD Doma kulture Knjaževac, Srbija.

Večeras je na programu i drama”Začarana princeza” u izvođenju Amaterskog pozorište Dečjeg kulturno-obrazovnog centra Niš, a u režiju Olja Račić.

U ponoć polinje  PROJEKCIJA KRATKIH I DOKUMENTARNIH FILMOVA - Selekcija filmova sa filmskog festivala dece i omladine Srbije - Beograd.

URUČENI UGOVORI ZA JAVNE RADOVE - ZA NAŠ SAJT RADI SEDAM NOVINARA

Aleksandra Radovanović    Vesti

Zastupnik Ministarstva ekonomije i regionalnog razvojs, Mile Novačikić uručio je danas u 12 časova u prostorijama SO Zaječar, predstavnicima preduzeća i ustanova, iz zaječarskog okruga, čiji su projekti prošli na konkursu Nacionalne službe za zapošljavanje,  ugovore za izvodjenje javnih radova. Na dvadesetjednom projekatu, koliko je odobreno biće zaposleno 259 lica. Vrednost radova je nešto više od 36 i po miliona dinara.

Gradu Zaječaru odobreno je 6 projekata javnih radova u vrednosti od skoro 2O miliona dinara. Posao će, u narednih 6 meseci dobiti stočetrdesetsedmoro ljudi sa evidencije Nacionalne službe zapošljavanja a radiće se: sanacija divljih deponija, uredjenje arheološkog nalazišta romulijana, rekonstrukcija dečjih igrališta i biciklističke staze na Kraljevici kao i čišćenje priobalja cnog timoka i bolničkog kruga. Ministarstvu ekonomije, zahvalio je gradonačelnik Zaječara Boško Ničić.

Što se Knjaževčana tiče, javni radovi su odobreni Javnom preduzeću “Standard”, Zavičajnom muzeju, Narodnoj biblioteci “Njegoš”, Zdravstvenom centru, kao i Književnom klubu “Branko Miljković” za sajt koji čitate, a za program Kultura Timoka i Moravice”, na kome će vas od 01.07 - 31.12. 2009. godine izveštavati o događajima iz kulture, kao i postavljati književne radove, sedam novinara i književnika iz Knjaževca, Zaječara, Sokobanje i Svrljiga.

UKRADENA ISTORIJA

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

Beograđani će do 30. septembra moći da vide izložbu koja se bavi problemom nezakonitih iskopavanja antikviteta

Multimedijalna izložba „Ukradena istorija” biće svečano otvorena večeras u 19 časova u zgradi Helenskog fonda za kulturu (Kneza Miloša 14) u prisustvu predsednika Grčke Karolosa Papuljasa i predsednika Srbije Borisa Tadića.

Postavka, koju će Beograđani moći da pogledaju do 30. septembra, bavi se problemom nezakonitih iskopavanja antikviteta i posledicama njihove prodaje na „crnom” tržištu.

„Postoje dva načina na koji se mogu poimati antikviteti - kao umetnički i kao istorijski predmeti. Iako ova dva gledišta ne moraju međusobno da se isključuju, bezočna potraga za antikvitetima zbog njihove umetničke vrednosti prouzrokovala je uništenje arheoloških nalazišta širom sveta. Zbog toga su mnogi istorijski podaci nepovratno izgubljeni”, navodi se, između ostalog, na jednom od izloženih zapisa.

„Nelegalna iskopavanja kulturnog blaga prouzrokovala su nedovoljno poznavanje naše prošlosti, a moglo bi se reći i gubitak naše samospoznaje”, kaže Vasilis Lambrinudakis, profesor klasične arheologije na atinskom Filozofskom fakultetu i jedan od autora izložbe.

Postavka, predstavljena na engleskom i francuskom jeziku, prati nastanak i razvoj pomame za iskopavanjem arheološkog blaga, a izložene fotografije prikazuju ukradene artefakte iz Grčke, Italije, Iraka i Kambodže. Deo izložbe čine i kopije antikviteta vraćenih u Grčku, kao što su mozaici svetog Luke i apostola Tadeja, zatim delovi Ajdonjskog blaga ili mermerna glava Dionisa, koja je danas izložena u Korintu. U sklopu postavke posetioci će moći da pogledaju i film o toj temi, a priređene su i dve interaktivne igrice.

Izložba je do sada prikazana na Kipru, u Grčkoj, Italiji, Portugaliji, Irskoj i u zgradi Evropskog parlamenta u Briselu. Posle Beograda, u planu su Bukurešt, Sofija, Tirana, Frankfurt, Aleksandrija i Vašington.

Izvor: Politika S. K.

NA TRAGU NOVE POETIKE

Mirjana Stanojevi?    Poezija, Vesti

Dodelom stipendija završena sezona u BDP-u

Uručenjem stipendija iz Fonda „Borislav Pekić” ovogodišnjim dobitnicima Sonji Veselinović i Srđanu Vučiniću, na dan Pekićeve smrti 2. jula, sinoć je tradicionalno završena sezona u Beogradskom dramskom pozorištu. Sezona je zvanično zatvorena izvođenjem predstave „Plinska svetlost” na Velikoj sceni, a nakon predstave priređen je i koktel.

Žiri za dodelu stpendija iz Fonda „Borislav Pekić” u sastavu: Ljiljana Pekić, Vladislava Gordić-Petković, Predrag Palavestra (predsednik), Gojko Božović i Mileta Prodanović, odluku o dobitnicima doneo je jednoglasno, saopšteno je juče na konferenciji u BDP. Sonja Veselinović (1981) iz Novog Sada stipendiju je dobila za sinopsis romana „Krosfejd”, koji „najavljuje poetsku prozu inspirisanu motivima bajke i poetikom plesa, ali dominantno obeleženu muzičkim struktuiranjem jezičkog izraza”, kao i „nov pristup jednom od najstarijih književnih motiva - motivu dvojnika, ili ‘alter ega’”. Srđanu Vučiniću (1970) iz Beograda pripala je stipendija za dramu „Nezajaz” i to je prvi put da je nagrađeno dramsko delo. „Sinopsis drame ‘Nezajaz’ najavljuje pozorišno ostvarenje koje je po mešavini groteske i parabole na tragu dramske poetike Borislava Pekića. Vučinićeva drama oslanja se na tradiciju bajki i mitova, koju povezuje sa aktuelnim pitanjima moderne civilizacije i s uznemirujućom svesti o njenom ekološkom nestanku”, stoji između ostalog u obrazloženju žirija.

Stipendija je ustanovljena pre petneset godina kao stimulacija autorima srednje i mlađe dobi (najstariji koji su za nju ove godine mogli da konkurišu rođeni su 1969. godine). Takođe, stipendija se dodeljuje za sve književne vrste koje je pisao i sam Pekić (sve osim poezije), kao i za nacrte knjiga koje se bave njegovim delom. Na konkurs je stiglo 45 prijava, kao i uvek najviše romana, jer se romani najviše pišu, rekao je član žirija Gojko Božović.

iZVOR : dANAS

UMRO KARL MALDEN

Nebojša Đorđević    Vesti

Popularni američki glumac srpskog porekla i oskarovac Karl Malden, najpoznatiji po ulogama u filmovima Tramvaj zvani želja i Na dokovima Njujorka, preminuo je u 97. godini života. Malden, poznat i po ulozi u TV seriji Ulice San Franciska, preminuo je u snu u svom domu u Los Anđelesu. Iskusni glumac, koji je osvojio Oskara 1951. godine za ulogu u filmu Tramvaj zvani želja, gde je glumio pored Marlona Branda, bio je lošeg zdravstvenog stanja poslednjih godina.

Najstariji od troje braće, Malden je rođen u Indijani 22. marta 1912. godine kao Mladen Sekulović. Njegova majka Mini, poreklom Čehinja, bila je krojačica i glumica, a otac mu je bio Srbin Petar Sekulović, koji je veoma voleo muziku. Porodica Sekulović vuče korene iz Bileće u Hercegovini. Malden, koji je od malena govorio srpski, bio je popularan u školi i zvezda košarkaškog tima. Prema njegovoj biografiji, dva puta je lomio nos. Ime u Karl Malden promenio je kad je imao 22 godine.

Izvor: Građanski list