“RATOVI ZVEZDA” NA KONCERTNOJ TURNEJI

Nebojša Đorđević    Film, Muzika, Vesti

Muzika Džona Vilijamsa iz serijala filmova “Ratovi zvezda” biće od oktobra izvođena na turneji “Ratovi zvezda: Na koncertu”. Muziku će, za tu priliku, pratiti posebno izmontirani kadrovi iz filmova.

Serija koncerata “Ratovi zvezda” počeće u Severnoj Americi u oktobru, a svetske turneja je planirana za 2010. godinu, saopštili su organizatori.

Turneja “Ratovi zvezda: Na koncertu” opisana je kao multimedijalni događaj na kome će nastup simfonijskog orkestra pratiti video materijal iz filmova i putujuća izložba filmskih kostima i rekvizita, objavljuje časopis Bilbord.

Orkestar će izvoditi muziku koju je Džon Vilijams koji je komponovao za šest filmova serijala “Ratovi zvezda”.

“Uzeli smo ključne muzičke teme i napravili montažu koja će pratiti svaku od tema. Na taj način moći ćete da vidite vezu između muzike i kadrova”, naveo je reditelj filmova Džordž Lukas.

Narator dvoipočasovnih koncerata biće glumac Entoni Danijels koji je u filmovima tumačio robota pod imenom Si-Tri-Pi-O (C-3PO).

Izvor: RTS

U VODAMA NAPULJA PRONAĐENI OSTACI PET RIMSKIH BRODOVA

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Nauka, Vesti

staci pet rimskih brodova iz perioda od 1. veka pre nove ere do 4. veka nove ere pronađeni su sa tovarom amfora i vaza u vodama Napulja, na jugu Italije, javila je agencija Ansa.

To “izuzetno” otkriće u blizini ostrva Ventotene pokazuje da je to malo ostrvo bilo važno raskršće pomorskih puteva koje su koristile antičke lađe, izjavila je arheolog Analiza Caratini, koja je učestvovala u istraživanju.

Ona je dodala i da je otkriće, pre svega, pokazalo da se oko ostrva nalazi “pravi podvodni muzej”.
Specijalizovani arheološki timovi za podvodna istraživanja pronašli su ostatke bordova na peščanom sprudu na dubini od oko 100 metara tokom istraživanja koje je počelo u avgustu 2008. godine.

Najstariji brod, dug 18 metara, potiče iz 1. veka pre nove ere, smatraju arheolozi. Na drugim brodovi, dužine od 13 do 25 metara, pronađene su španske, rimske i afričke amfore.

“Slična istraživanja sprovode se u mnogim delovima Mediterana kako bismo zaštitili naše istorijsko nasleđe od stalnih pljački lovaca na blago koji, zahvaljujući naprednim tehnologijama, i dalje silaze na velike dubine”, rekla je Caratini.

Izvor: Blic Online

SUMNJA DA JE LAŽIRANA SMRT VOJNIKA

Ana Čizmar    Vesti

Postoji sumnja da je najčešće reprodukovana fotografija Španskog građanskog rata, čiji je autor Robert Kapa, nameštena.

Već se ranije razmišljalo o tačnoj identifikaciji vojnika na slici, odnosno da li je Federiko Borelo Garsija pravo ime vojnika za kojeg se navodi da je pao u Kordobi, tačnije, u mestu Sero Murijano, tokom bitke koja se odigrala 5. septembra 1936, oko dva meseca nakon što je počeo rat.

Prva sumnja u ovu službenu verziju pojavila se oko mesta nastanka: fotografija je snimljena blizu grada Espejo, deset kilometara od grada Sero Murijana, te se smatra da ova drugačija lokacija menja celu predstavu o nastanku fotografije.

Osporavatelji autentičnosti ove fotografije postavljaju tezu da vojnik na fotografiji zapravo lažira vlastitu smrt. Istraga je počela povodom izložbe pod nazivom „Ovo je rat: Robert Kapa na poslu”, koja je otvorena u Museo de Arte de Cataluna, u Barseloni.

Izvor: Blic Online E. B.

NORMAN MAILER - MOONFIRE

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Norman Mailer, MoonFire: The Epic Journey of Apollo 11 (Norman Mejler, MoonFire: Epsko putovanje Apola 11)
Taschen, 2009.

Povodom četrdesetogodišnjice sletanja na Mesec Apola 11, izdavačka kuća “Taschen” objavila je knjigu “Moonfire” u kojoj je ujedinjen kapitalni tekst Normana Mejlera sa fotografijama iz arhiva agencije NASA i “Life” magazina, kao i mnogih drugih izvora - kako bi odala priznanje krucijalnoj naučnoj misiji našeg doba.

Astronauti Nil Armstrong, Baz Oldrin i Majkl Kolins primili su poziv Džona F. Kenedija povodom leta na Mesec, planiranog za kraj šezdesetih godina dvadesetog veka. Decenija testiranja i priprema, osoblje od 400 000 inženjera i naučnika i budžet od 24 milijarde dolara, kulminirali su lansiranjem najmoćnije rakete svih vremena i događajem bez presedana koji su posmatrali milioni ljudi širom sveta. Norman Mejler uspeo je publici na verodostojan način da renese informaciju o ljudima, njihovom raspoloženju i mašineriji.

Magazin “Life” angažovao je jednog od najvećih pisaca svoje generacije, Mejlera, da napiše tekst o letu na Mesec. Njegov trodelni prikaz, najobimniji dokumentarni tekst koji je “Life” ikada objavio, kasnije je postao književno delo pod nazivom Of A Fire On The Moon. Ovo je prvi put kako je ovo kapitalno delo reprodukovano.

Bilo da istražuju nauku ili filozofske strane putovanja u kosmos, ili pak psihologiju ljudi koju su u tome učestvovali - od raketnog inženjera Vernera fon Brauna, preko osoblja agencije NASA, do tri astronauta, Mejlerova provokativna i oštra zapažanja ostala su nenadmašna u definisanju ovog epohalnog događaja. Mejlerov tekst praćen je stotinama najboljih fotografija i zamrznutim snimcima iz sefova NASA agencije, arhiva časopisa i privatnih kolekcija.

Mnoge od ovih fotografija, od kojih su neke sada prvi put objavljene, prate razvoj agencije i njene misije, od ranog eksperimentisanja do očaravajućeg trenutka i oduševljenja sveta, kada je čovek prvi put stao na površinu Meseca. Izvorni predgovor Koluma Mekena i uvodi stručnjaka Apola 11 razjašnjavaju razvoj događaja i nauke koji stoje iza slika, navodeći izveštaje sa misije, intervjue sa astronautima koji su potom usledili, kao i savremene publikacije.

Izdanje je štampano u ograničenom tiražu, od 1975 primeraka, a svaki primerak sadrži fotografiju arhivskog kvaliteta u okviru od pleksiglasa, numerisanu, pogodnu za postavljanje na zid. Fotografija je izrađena novom Skia tehnikom i sadrži potpis Baza Oldrina. Ova fotografija Baza Oldrina koji stoji na Mesecu, na čijem se viziru kacige ogleda njegov saputnik Nil Armstrong, poslednji je snimak sa misije Apola 11 i jedna je od najčuvenijih i najlegendarnijih fotografija svih vremena.

Knjiga Moonfire će se na srpskom tržištu naći od septembra 2009.

O autoru:

Norman Mejler je bio jedan od najvećih i najuticajnijih pisaca dvadesetog veka i jedan od najuglednijih i najkontroverznijih književnika Amerike. Autor dvanaest najprodavanijih romana i dvadeset nonficiton dela, napisao je i pozorišne komade, filmske scenarije, televizijske serije, stotine eseja, dve knjige poezije i zbirku kratkih priča. Dvostruki je dobitnik Pulicerove nagrade, a živeo je u Bruklinu, Njujorku i Provinstaunu u Masačusetsu.

O saradnicima:

Baz Oldrin je uticao na stvaranje istorije kao prvi čovek koji je kročio na Mesec. Pre nego što je postao član agencije NASA i učestvovao u misijama Gemini XII i Apolo 11, diplomirao je na univerzitetu Vest Point, a potom stekao diplomu iz oblasti prirodnih nauka i astronautike na Masačusetskom tehnološkom institutu. Osnivač je ShareSpace fondacije i autor nekoliko knjiga.

Kolumn Meken je autor sedam knjiga, uključujući i knjigu Let the Great World Spin.

Pisao je za The New York Times, Atlantic Monthly, GQ, The Times (London), The Irish Times i La República.

Izvor: B 92

“ZLATNI TORANJ” ZA FILM RUMUNSKOG REDITELJA

Ivan Manojlović    Film, Vesti

“Zlatni toranj”, glavnu nagradu 16. festivala evropskog filma na Paliću, dobio je film Najsrećnija devojka na svetu rumunskog reditelja Radu Žudea, saopštio je juče na konferenciji za novinare međunarodni žiri kome je predsedavao italijanski filmski poslenik Alberto Barbera. U obrazloženju nagrade ističe se da je Radu Žude “jednostavnu priču ispričao na veoma zanimljiv način, predstavljajući glavnu junakinju u borbi za ostvarenje svog sna”, a da film u celini odlikuje “topao i human pristup priči, s mnogo humora”, i da je “zasnovan na snažnoj fotografskoj sposobnosti da svaki detalj učini istinitim i verodostojnim”.

Nagrada “Palićki toranj” za najboljeg reditelja pripala je ruskom autoru Pavelu Bardinu za film Rusija 88, a Specijalna nagrada belgijskoj glumici Barbari Sarafijan za ulogu u filmu Moskva, Belgija, odlučio je jednoglasno žiri. Ovaj belgijski film reditelja Kristofa van Rompea osvojio je i nagradu za najbolji film festivala po oceni žirija kritike Fipresci Srbija za “dramaturški slojevitu ali jednostavnu, toplu i svima razumljivu ljubavnu dramu s elementima komedije i melodrame o životnim dilemama sredovečne žene i njenom porodičnom i socijalnom okruženju. U mnoštvu delikatnih tema koje oslikavaju tamne strane naših života, ovaj film se izdvojio vitalizmom, poučavajući nas koliko čovek može da podnese a da toga nije ni svestan, i vrlo promišljenim, diskretnim režijskim postupkom koji je uspeo da pomiri ukuse filmskih profesionalaca i najšireg gledališta”.

I posle svega hitovi

Posle zatvaranja festivala, publiku na palićkoj Letnjoj pozornici već od danas pa do 1. avgusta očekuje program “Hitovi”, u kome će biti prikazani filmovi uspešni u domaćim bioskopima tokom protekle godine. Program “Hitovi” večeras otvara Turneja Gorana Markovića, dok će sutra (u nedelju) biti prikazan film Međunarodna prevara Toma Tikvera, kojim je otvoren ovogodišnji Berlinale, a govori o kriminalnim poslovnim transakcijama za finansiranje rata i terora. U ponedeljak će na programu biti Anđeli i demoni Rona Hauarda, prema istoimenom bestseleru Dena Brauna, autora Da Vinčijevog koda. Ovaj film stiže narednih dana i u Novi Sad, gde će biti prikazan u trenutno jedinom bioskopu u gradu, Art-bioskopu “Vojvodina” na Spensu. Na Paliću potom slede Gran Torino i Zamena Klinta Istvuda, Nadzirači Zeka Snajdera i Rvač Darena Aronofskog, kojim se Miki Rork vratio na filmsku scenu. Program “Hitovi” zatvoriće Milioner iz blata Denija Bojla, koji je trijumfovao početkom ove godine na dodeli Oskara. U slučaju nepovoljnih vremenskih prilika, program će biti održan u amfiteatru Otvorenog univerziteta u Subotici, a projekcije počinju u 21 sat.

Drugi takmičarski program “Paralele i sudari” ocenjivao je međunarodni žiri kritike (filmski kritičar i scenarista Filip Bergson iz Engleske, novinarka Ivana Nanut iz Hrvatske i filmski kritičar Nebojša Popović iz Beograda) koji je dodelio Nagradu za toleranciju “Gorki list” bugarskom filmu Zift reditelja Javora Gardeva, “elegantnoj filmskoj fresci o životu ljudi na marginama bugarskog društva u periodu između 1940. i 1960. godine”. Specijalno priznanje isti žiri je dodelio srpskom filmu Neko me ipak čeka Marka Novakovića, ocenjujući ga kao “snažan i otvoren film koji upućuje na dramatičan položaj žene u savremenom srpskom društvu, posebno u pogledu abortusa”.

Ocenjujući 16. izdanje manifestacije, direktor Festivala evropskog filma na Paliću Radoslav Zelenović izjavio je juče na konferenciji za novinare da je zadovoljan: “Uspeli smo da zadržimo gabarit festivala sa oko 70 filmova u više programskih celina i da, uprkos ekonomskoj krizi, realizujemo ono što smo zamislili za ovu godinu”. Što se tiče gostiju, primetio je da se i na velikim svetskim festivalima dešava da ne dođu svi pozvani, mada nije direktno pominjao nedolazak Mikija Manojlovića, dobitnika nagrade “Aleksandar Lifka”. Na pitanje o broju prodatih karata odgovorio je da još nema preciznih podataka, ali da je poseta bila zadovoljavajuća. Kao nezadovoljavajuću Zelenović je ocenio infrastrukturu na Paliću i u Subotici, gde se rekonstruiše bioskop “Lifka” tako što će za filmske projekcije preostati samo mala sala od 60 mesta.

Direktor Otvorenog univerziteta u Subotici Blažo Perović ocenio je da festival ne dobija mesto koje zaslužuje u kulturnoj politici pokrajine i grada Subotice, potkrepljujući to primerom “da Vojvodina izdvaja triput više za novi festival Sinema siti u Novom Sadu nego za već tradicionalni i respektabilni festival na Paliću”.

Miki: Razlog lične prirode

Srpski glumac Predrag - Miki Manojlović obavestio je direkciju 16. festivala evropskog filma na Paliću da neće moći da dođe na svečano uručenje nagrade “Aleksandar Lifka”, koju je dobio pored britanskog reditelja Kena Rasela, a u obrazloženju je naveo razloge lične prirode, uz želju da palićki festival i dalje napreduje.

- Neskromno smatram da se Aleksandar Lifka ne bi ljutio da može videti neke od filmova koje sam snimio u našim bivšim otadžbinama, današnjoj domovini i u inostranstvu. Razlozi nemogućnosti mog dolaska u Suboticu lične su prirode. Kao što kreativnost izvire iz ličnosti i može u ređim sličajevima da traje veoma dugo, tako ta ista ličnost na svom profesionalnom i intimnom putu katkad ne pronalazi način da u kratkom periodu uskladi uzbudljive želje s mogućnostima - naveo je Manojlović, koji je i predsednik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije.

Izvor: Građanski list EGL