Izbor iz poezije: MLADEN ŠLJIVOVIĆ

Nebojša Đorđević    Poezija, Vesti

Mladen Šljivović je rođen u Zaječaru 1980. godine. pobednik je XX festivala “Dani poezije u Zaječaru” 2005. godine, drugonagrađeni na “Ratkovićevim večerima poezije” u Bijelom Polju 2005. godine.Za knjigu “15 razglednica za 12 adresa” dobitnik je “Matićevog šala” u Ćupriji 2006. godine, kao i nagrade “Aladin Lukač” 2007. godine u Novom Pazaru. Dobitnik je nagrade grada Zaječara za 2007. godinu.

MERKUR

U danima kada nije bilo posla
Merkur bi odlazio
Do jedne krčme
Na putu daleko izvan grada
Gde je sakriven od
Pogleda drugih gostiju
Sedeo pored peći
I ispijao rakiju
Iz čašice
Koji bi krčmar redovno dopunjavao

Tako preobučen u prosjaka
Ne bi privlačio
Pažnju ostalih posetilaca
Obično bi sačekao
Da padne noć
A potom bi odlazio
U sobu na spratu
Gde bu mu njegov domaćin
Svako veče dovodio drugu devojku

Devojke su bile
Mlade
Lepe
I veoma vešte u svome zanatu

Bile su dobro plaćene
Mada je Merkur važio za lepotana
Ipak je bio samo kurir
Raznosač poruka
Jednom rečju potrčko
Dakle prilika za zaradu
Ali ne i za brak

Njemu je bilo svejedno
Dobijao je ono što je hteo
Za malo zlata
A svoju slobodu
Nije morao da zameni bračnim prstenom

PROMETEJ

Kao politički zatvorenik Zevsa
Iskazao se za primer
Ni reč nije progovorio
Uprkos svakodnevnim ispitivanjima
Uprkos molitvama svojih prijatelja
Znao je on da će i Zevsu
Doći kraj
Zato je i ćutao

I Zevs je znao
Da njegova vladavina neće biti večna
Ali za razliku od Prometeja
Znao je da lukavstvo
Nema svoj kraj
I da sumnja traje duže od zahvalnosti
4 Zato je ubrzo
I bez reči pustio Prometeja
Prometej htede da proslavi svoju pobedu
Mislio je da
Pravednost njegova
Nije dozvolila Zevsu
Da vlada i nad njim
Ali ljudi i bogovi bežaše
Od njega u širokom krugu

Izgleda da je Prometej
Pokleknuo pred Zevsom
Šaputahu
Prodao se
Sada je njegov sluga
Ko zna koga je sve izdao
I koga će tek izdati
Tako Prometej
Ostade sam

SIZIF

Već godinu dana
Kako sam ovde
Moj prvi komšija
Sizif svako jutro
Ustaje
Umiva se
Brije
Doručkuje
Pije prvu jutarnju kafu uz cigaretu
I odlazi na posao

Za godinu dana
Nije propustio nijedan jedini dan

Rekoh mu jednom
Sizife tvoj kamen
Treba razbiti na komade
U svaki urezati reč
Jedan po jedan
Nositi na brdo
Sazidati kuću

On se na to samo smeje
Kaže
A ko bi živeo u njoj

U KONKURENCIJI ZA BUKERA 13 AUTORA

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Biografija šimpanze koji je postao filmska zvezda ušla je u širi izbor za Bukerovu (Booker) nagradu, najprestižnije britansko književno priznanje.

Jedan od 13 romana u izboru, “Me Cheeta” Džejmsa Livera (James Lever), priča je o šimpanzi koji se 1930-ih godina proslavio u Holivudu u filmovima o Tarzanu.

Za Bukerovu nagradu nadmetaće se i bivši dobitnici tog priznanja A. S. Bajat (Byatt) i J. M. Kuci (Coetzee), kao i Adam Faulds (Foulds), Sara Hol (Sarah Hall), Samanta Harvi (Samantha Harvey), Hilari Mantel (Hilary), Sajmon Mor (Simon Mawer), Ed O’Lohlin (O’Loughlin), Džejms Skjudamor (James Scudamore), Sara Voters (Waters), Vilijam Trevor (William) i Kolm Tojbin (Colm Toibin).

Imena autora u najužem izboru za Bukera biće saopštena 8. septembra, a dobitnik nagrade i čeka na 50.000 funti biće poznat 6. oktobra.

Za Bukerovu nagradu mogu da konkurišu pisci iz Velike Britanije, Irske i zemalja Komonvelta koji pišu na engleskom jeziku.

SRBI U SVEMIRU

Nebojša Đorđević    Vesti

PRVI SRPSKI SF FILM

Kratki film “Zvezda Tri”, prvo srpsko ostvarenje čija je radnja u potpunosti smeštena na svemirski brod - sa srpskim junacima, prikazivaće se u beogradskom bioskopu “Balkan” od četvrtka, 30. jula, rekao je agenciji Beta Nebojša Nenadić, autor filma.

Zvezda Tri govori o nevoljama posade broda “Stefan Dečanski”, poslatog 2309. godine da uništi zvezdu koja je “prema proročanstvu Mitra Tarabića uzrok vekovnih nedaća srpskog naroda”, navodi se na špici ovog filma s kojim je Nenadić, student druge godine režije, nedavno polagao ispit na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Brod je napravljen od starih letelica strane proizvodnje; stalno se kvari i pravi probleme, pa tako centralni kompjuter govori isključivo ruski jezik, a prevod obezbeđuje robot američke proizvodnje, pošto kapetan - inače rusofil - taj jezik ne govori.

Film traje 15 minuta, i u “Balkanu” će se davati nedelju dana, u terminu od 20 sati. Ulaz na projekcije je besplatan.

Nenadić (29) živi u Pančevu i poznat je po dugometražnom igranom filmu Čudovište iz Tamiša (2006), koji je uz pomoć svoje umetničke grupe - sada producentske kuće “15 Minutes Pictures”, snimio pre no što je upisao režiju na FDU.

Zvezdu Tri je producirao Branimir Stojadinović iz “15 Minutes Pictures”, a prema Nenadićevim rečima, film je koštao “oko 300.000 dinara” (malo više od 3.000 evra), pri čemu je budžet pored ostalog pokrio dvomesečnu izradu vrlo ambiciozne scenografije, šivenje kostima, kao i troškove ishrane i prevoza za filmsku ekipu.

Film je pravljen za ispit na FDU, ali je potpuno finansiran privatno, rekao je Nenadić, koji je za Zvezdu Tri napisao scenario i u saradnji sa montažerom Feđom Hadžićem osmislio 3D efekte za scene u svemiru. One uključuju i jednu svemirsku bitku, kao i let “Stefana Dečanskog” kroz asteroidno polje.

“Sve u tim scenama je urađeno uz pomoć kompjuterski generisane animacije. Montažer i ja smo zajedno uradili ceo 3D, i sami smo dizajnirali letelice”, izjavio je Nenadić, autor kompletne muzike u filmu, koja povremeno koristi motive Marša na Drinu.

Enterijer broda, sa tri prostorije u prirodnoj veličini, osmislile su i napravile Ivana Lovre i Bojana Nikolić, studentkinje Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, koje su materijal nalazile na đubrištima, auto-otpadima i centrima za reciklažu. Kostime je osmislila Senka Radivojević, dok je šivenje, prema rečima autora, obavljeno “na porodično-drugarskoj osnovi”.

“Kad smo osmišljavali film pitali smo se: Kakav srpski brod može da bude, i šta bi Srbi radili u svemiru, a ono što smo napravili jeste satira na nekulturu i besmisleni nacionalizam”, rekao je Nenadić, čiji glavni junak, bacajući đubre u svemir, izaziva napad patrolne krstarice Ujedinjenih planeta.

Kapetana, ljubitelja sviranja trube, igra student FDU Mateja Popović, brodsku tehničarku - predmet kapetanovih udvaranja - tumači Nina Lazarević, dok je ulogu robota dobio Vladimir Tešović, poznat po ulozi posednutog učenika Stanislava u filmu Šejtanov ratnik.

Po priznanju Nenadića, zaplet sadrži motive koji su viđeni u filmovima poput Tamne zvezde Džona Karpentera (1974), Sereniti Džosa Vedona (2005), Sunca Denija Bojla (2007) i serijala Ratovi zvezda Džordža Lukasa - uz omaž estetici svemirskih bitaka iz rimejka TV serije Galaktika svemirska krstarica (2004-2009).

Nenadić je napomenuo da se Zvezda Tri mnogo više oslanja na ideju i na humor, nego što igra na kartu animacije i specijalnih efekata, i film treba smatrati nekom vrstom pilot epizode za buduću TV seriju.

“Hoćemo da napravimo dobar sitkom. I ovo u rsuštini nije pilot, već promotivni materijal, jer smo posle snimanja rasturili scenografiju, pa ćemo ponovo morati da je pravimo. Posao se nastavlja, a za to vreme Zvezda Tri će da obilazi festivale”, dodao je Nenadić.

Izvor: e - novine

NESEBIČNOST VEDETE

Nebojša Đorđević    Vesti

Kusturica poklanja Kinoteci tri digitalna bioskopa

Proslavljeni reditelj Emir Kusturica izjavio je danas Tanjugu da je po obilasku nove zgrade Jugoslovenske kinoteke odlučio da toj instituciji pokloni tri digitalna bioskopa, s nadom da će oni pomoći uspostavljanju repertoara autorskog filma.

Čast mi je da mogu da pomognem Kinoteci , rekao je Kusturica, ističući da je reč o instituciji od izuzetnog istorijskog značaja. On smatra da će kada je u pitanju savremena kinematografija digitalni bioskopi biti od velike pomoći Kinoteci. Reč je o kompletno opremljenim bioskopima sa sedištima, digitalnim zvukom i 35-milimertarskom slikom, objasnio je slavni reditelj. U Srbiji postoje samo dve-tri takve konfiguracije koje nisu dovoljne da pokriju autorski film. Ovo je pokušaj da se uspostavi repertoar autorskog filma , rekao je Kusturica. Poklon našeg poznatog reditelja praktično je označio početak opremanja nove zgrade Kinoteke. Svečanim ulaskom u to zdanje u Uzun Mirkovoj ulici, početkom maja, obeleženo je 60 godina postojanja institucije koja je sa oko 95.000 filmskih kopija deseta u svetu, a među prvih pet po značaju građe koju ima.

Njen direktor Radoslav Zelenović tim povodom izjavio je Tanjugu da Kinoteci predstoji unutrašnje uređenje i opremanje za šta je potrebno još oko dva miliona evra, ali da su zbog poznate ekonomske situacije, fondovi potpuno reducirani. Sredstva su potrebna za nabavku opreme za projektovanje filmova, za sedišta za veliku bioskopsku dvoranu i tri manje, za digitalne sale, vitrine i police za muzejske eksponate, vredne predmete iz istorije filma.

Poklon Kusturice KInoteci u Ministarstvu kulture smatraju novim vidom zadužbinarstva.

Izvor: RTV

SNAŽAN DEBI VLADIMIRA PASKALJEVIĆA

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

SPECIJALIZOVANI AMERIČKI ČASOPIS VERAJETI U NOVOM BROJU HVALI DOMAĆI FILM „ĐAVOLJA VAROŠ”

BEOGRAD, Američki časopis Verajeti ocenio je srpski film „Đavolja varoš„ kao snažan debi reditelja i scenariste Vladimira Paskaljevića uz uverenje da će naići na dobar odjek ne samo u domaćoj, već i stranoj distribuciju, prenosi Tanjug.

Kako su autori filma saopštili ugledni časopis ocenjuje Paskaljevićevo ostvarenje kao stilizovanu crnu komediju o životu u savremenom Beogradu koji „satiriše moralnu bedu koja se nadnela nad Srbijom”.

Nedeljnik namenjen filmu, pozorištu, televiziji, muzici i tehnologiji, poredeći debi mladog Paskaljevića sa ostvarenjem njegovog oca „Bure baruta” iz 1998, piše da „film, ujedno divlje smešan i zastrašujuć, apsurdan i verovatan, predstavlja nemilosrdan ekspoze nacionalnog karaktera”.

„Sa učešćem vrhunskih glumaca koji tumače gradske žitelje, čiji životi se prepliću u toku vrućeg letnjeg dana dok se nacionalne teniske zvezde takmiče na važnom turniru, ovaj vispreno struktuiran film bi trebalo da bude uspešan u domaćoj distribuciji sa izgledima i za specijalizovanu stranu distribuciju”, ocena je tog uglednog časopisa.

Verajeti ocenjuje da Paskaljevićev precizno konstruisani scenario razigrano povezuje dramske uloge na neočekivane načine i dok oslikava likove zasenjuje gledaočeve prve utiske, ukazujući u tom smislu prvenstveno na lik biznismena-početnika Borisa (Nebojša Milovanović) i temperamentnog taksiste Rajka (Lazar Ristovski).

„Napravljen za jedva 426.000 dolara (250.000 evra), ovaj divni film duguje svoj ispolirani izgled i profesionalcima koji sarađuju i sa Goranom Paskaljevićem, pa tako oštro čista, precizno ukadrirana HD slika talentovanog Milana Spasića naglašava osećanje slike društva pod mikroskopom, dok montaža koja dinamično prati akciju čine film žestokim u svih 82 minuta”, navodi se u kritici američkog časopisa.
Kako je saopšteno, kritičar Verajetija primetio je i da u Paskaljevićevom ostvarenju, „neobično za balkanski film, nema muzike, osim jezovitog neartikulisanog piska na usnoj harmonici koji se ponavlja i već na uvodnoj špici daje rezonantan ton celom filmu”.

Izvor: Glas javnosti