FESTIVAL KULTURE MLADIH SRBIJE PO 48. PUT

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

U Knjaževcu od 30. Juna do 5. Jula 2009. godine

I ove godine po 48. put, od 30. juna do 5. jula 2009. godine biće održan Festival kulture mladih Srbije u Knjaževcu. Na platou ispred Doma kulture, pored Svrljiškog Timoka, mladi će pokazati svoje umeće iz raznih oblasti kulturno umetničkog stvaralaštva. Pored domaćih izvođača, nastupiće i gosti iz Slovačke, Češke, Bugarske, Turske i Makedonije.

Program FKMS je kao i svake godine, sastavljen od najboljih ostvarenja mladih umetnika, koji nešto znače u kulturi Srbije, a da to nisuveć pokazli na ovoj republičkoj smotri.

Za proteklih 47. godina na njoj je učestvovalo 53.000, mladih stvaralaca iz cele Srbije i bivše Jugoslavije, a program je gledalo 287,000 ljudi iz Knjaževca i šire okoline.

Slaviša Radenković, predsednik Organizacionog odbora festivala, kaže da će i ove godine u programu učestvovati do 1000 učesnika sa područja cele Srbije, kao i gosti iz drugih zemalja. Program 48. festivala sadrži: otvaranje festivalskih izložbi, koncert akademskih horova, dramski program, ponoćne projekcije kratkih i dokumentarnih filmova, književno stvaralaštvo, tradicionalnu narodanu i etno muziku, internacionalno veče narodnih pesama i igara gde učestvuju KUD-a iz Slovačke, Češke, Bugarske, Turske i Makedonije, kao i rok koncert, moderni balet, ritmiku i dens i tehno žurku.

Festival finansiraju lokalna samouprava, Ministarstvo kulture Republike Srbije i sponzori.

Program festivala kulture mladih Srbije

30. 06. 2009. utorak
20,00 čas.    - OTVARANjE FESTIVALSKIH IZLOŽBI:
Izložba prve generacije doktoranata FLU Niš
Autorske izložbe umetničke fotografije
Izložba originalnih tabli stripova mladih stvaralaca Srbije i strip radionica.           
(galerije Doma kulture)

21,00 čas.     - SVEČANOST OTVARANjA 48. FESTIVALA
Koncert akademskog hora SKC Niš - dirigent prof. dr Suzana Kostić
(scena na platou Doma kulture)
23,00 čas.    - DRAMSKI PROGRAM: “Alisa u zemlji čuda 2009.” - Dramski studio Doma omladine Beograd - autor projekta Snežana Bečarević
(velika sala Doma kulture)
24,00 čas.    - PONOĆNA PROJEKCIJA KRATKIH I DOKUMENTARNIH FILMOVA - mladi autori sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu
(kafe-terasa Doma kulture)

01. 07. 2009. sreda
21,00 čas.    - KNjIŽEVNO STVARALAŠTVO: najbolji mladi pesnici po konkursu II programa Radio Beograda i Festivala.
- BESEDNIŠTVO: pobednici takmičenja sa pravnih fakulteta u Nišu i Beogradu.
- RECITATORI: najuspešniji recitatori sa Republičke smotre u Valjevu.
- OZBILjNA MUZIKA: Kvartet klarineta i vokalni solista, profesori FMU NIŠ,  Duvački trio Srednje muzičke škole Niš,

Tamburaški orkestar “Sava Vukosavljević”  iz Jaše Tomića, dirigent Dušan Radosav.
- POPULARNA MUZIKA: Pobednici sa 35. festivala dečijih kompozicija “Majska pesma 2009″, Niš.
(scena na platou Doma kulture)

23,00 čas.     - DRAMSKI PROGRAM: “Mirandolina” Karla Goldonija - Amatersko pozorište “Stevan Sremac”, Crvenka, režija Zoran Radulović i Cveta Jovanović.
(velika sala Doma kulture)

24,00 čas.     - PONOĆNA PROJEKCIJA KRATKIH I DOKUMENTARNIH FILMOVA - mladi autori sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.
(kafe terasa Doma kulture)

02. 07. 2009. četvrtak
21,00 čas.    - TRADICIONALNA NARODNA I ETNO MUZIKA: Mladi vokalni i instrumentalni solisti i grupe uz pratnju orkestra KUD “Jedinstvo” - Beograd, bleh orkestar: Javno snimanje radio emisije “Tkanica”.
(scena na platou Doma kulture)

23,00 čas.    - DRAMSKI PROGRAM: “Porodične priče”- Amatersko pozorište SKC Niš.
(velika sala Doma kulture)

24,00 čas.    - PONOĆNA PROJEKCIJA KRATKIH I DOKUMENTARNIH FILMOVA - mladi autori sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu
(kafe terasa Doma kulture)

03. 07. 2009. petak
21,00 čas.    - INTERNACIONALNO VEČE NARODNIH PESAMA I IGARA:  KUD “Dunaj”- Kladno, Slovačka; KUD “Pomenka”- Tvrdonica i KUD Brno - Vinogradi, Češka; KUD “Našinci” - Stara Zagora, Bugarska; KUD kiparskih Turaka, KUD “Mirče Acev” - Skopje Makedonija; KUD “Oro” - Niš i KUD Doma kulture Knjaževac, Srbija.
(scena na platou Doma kulture)

23,00 čas.     - DRAMSKI PROGRAM: “Začarana princeza”, Tode Nikoletić - Amatersko pozorište Dečijeg kulturno-obrazovnog centra Niš, režija Olja Račić
(velika sala Doma kulture)

24,00 čas.    -  PONOĆNA PROJEKCIJA KRATKIH I DOKUMENTARNIH FILMOVA - Selekcija filmova sa filmskog festivala dece i omladine Srbije - Beograd.
(kafe terasa Doma kulture)

04. 07. 2009. subota
21,00 čas.     - ROK KONCERT - demo bendovi Srbije - finale hita 202 Radio Begrada.
(scena na platou Doma kulture)

24,00 čas.    -  PONOĆNA PROJEKCIJA KRATKIH I DOKUMENTARNIH FILMOVA - mladi autori sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu
(kafe terasa Doma kulture)

05. 07. 2009. nedelja
21,00 čas.     - MODERNI BALET, RITMIKA i DENS - pobednici sa Republičke smotre u Beloj Palanci
23,00 čas.     - TEHNO ŽURKA       
(scena na platou Doma kulture)

MUZEJSKA KINOTEKA

Nebojša Đorđević    Film, Kultura, Vesti

Narodni muzej u Beogradu kreće u projekat - Muzejska kinoteka. Program se odvija u muzejskom bioskopu.

Na programu Muzejske kinoteke je 12 filmova. Od prvog snimljenog 1939. godine u produkciji Kneza Pavla pa do najnovijeg, snimljenog 2005. godine, koji govori o projektu rekonstrukcije Narodnog muzeja. Na programu je i film o grandioznoj Kineskoj izložbi iz 1974. godine. Posetioci će takođe moći da pogledaju i serijale “Jedna slika, jedna priča” i “Tajne Narodnog muzeja”, kojima se pokušava otkrivanje i približavanje nekih od misterija koje kriju depoi i muzejske riznice.

Komletan program izgleda ovako :

Film o Muzeju kneza Pavla koji je 1939. snimio dvorski snimatelj Miodrag Mika Đorđević.

Emisija „Dugo sećanje”, 1969. godina.

Prilozi o izložbi savremene francuske umetnosti „ Pogledi izbliza” Miodraga B. Protića, 1959. godina.

Serijal „Nekad i sad”.

Serijal “Jedna priča - jedna slika”, o umetnicima, Katarini Ivanović, Đuri Jakšiću, Teodoru Kračunu, Konstantinu Danilu, Đoki Milovanoviću i Paji Jovanoviću govori prof. dr Miodrag Jovanović.

Emisija “Petkom u 22 časa”, prilog o izložbi Zenit i avangarda dvadesetih godina iz 1983. godine.

“Narodni muzej u Beogradu 1954-1987″, iz Arhiva filmskih novosti Beograda.

“Prilog o Kineskoj izložbi”, 1974. godina.

Izložba „Renoar- dela iz Narodnog muzeja” u okviru koje je bila izložena i restaurirana slika ukradene Kupačice, 1997. godina.

Prilog o izložbi „Impresivno”! 2004. godina.

Film o projektu rekonstrukcije Narodnog muzeja u Beogradu, 2005. godina.

Film lokalitetu Lepenski Vir, režija Vladan Slijepčević, snimljen 1968. godine.

Za ustupljeni video materijal Narodni muzej se zahvaljuje Programskom arhivu RTS-a i Arhivu Jugoslovenske kinoteke.

Izvor: RTS

OTKRIVENA DREVNA STATUA BUDE NADOMAK KABULA

Nebojša Đorđević    Kultura, Nauka, Vesti

Avganistanski arheolozi otkrili su u blizini Kabula drevnu statuu Bude u sedećem položaju, za koju veruju da potiče iz petog veka, saopštilo je Ministarsvo kulture.

“Statua, nađena u aprilu u jednom hramu na brežuljku Naranž, nema glavu ali je od ramena naniže neoštećena”, rekao je Frans presu zamenik avganistanskog ministra kulture Mohamad Zija Afšar.

Kip u ljudskoj veličini potiče najverovatnije iz petog ili šestog veka, ali takvu procenu stručnjaci tek treba da potvrde.

Tokom iskopavanja u hramu na Naranžu, koja su počela pre dve godine, nađeno je dvadesetak statua Bude.
Avganistan ima bogato kulturno nasleđe koje je u velikoj meri opljačkano ili uništeno za vreme tri decenije rata koji je počeo 1970-ih godina.
Na proleće 2001, prkoseći apelima iz celog sveta, vladajući talibani dinamitom su uništili džinovske statue Bude u Bamijanu.

Arheolozi su prošle godine otkrili ostatke jednog kipa Bude u ležećem položaju, dužine 19 metara.

Izvor: Blic Online

MAMUTI I CAREVI NA ISTOM PUTU

Aleksandra Radovanović    Nauka, Vesti

Prvi arheološki park iz doba miocena biće uz Viminacijum

U vreme kada je u Srbiji bilo večito leto, a njenim savanskim predelima šetali nosorozi, džinovski jeleni, preci današnjih žirafa i hijene, zalutala je mamutica Vika u deltama Panonskog mora. Stara i bolesna, zaglibila se u blato, pala na kolena, nije imala više snage da se bori, ni šanse da preživi… U tom istom položaju pronašli su je pet miliona godina kasnije, početkom ovog juna, u blizini Kostolca arheolozi „Viminacijuma”. Vest o najstarijem otkrivenom mamutu u Evropi i retko dobro očuvanom obišla je odmah svet. Srbiju je tim povodom posetila i ekipa londonskog „Fajnenšel tajmsa”, a svoj skori dolazak najavio je i ekspert za mamute Dik Mol iz Roterdama. Takva svetska atrakcija mogla bi u Srbiju uskoro da dovede i brojne poklonike kulturnog turizma, tvrdi prof. dr Miomir Korać.

- Mamut je jedna od izumrlih vrsta životinja čiji su ostaci pronađeni na svim kontinentima osim Australije i Južne Amerike. U severnoj Americi i Rusiji pronađene su velike grobnice mamuta koji su umrli usled nekih prirodnih katastrofa, ali prava retkost je da se skelet mamuta nađe sasvim očuvan, kao što je slučaj sa našom Vikom. Zato je reč o senzacionalnom otkriću - objašnjava šef geološkog sektora Prirodnjačkog muzeja u Beogradu Zoran Marković, jedan od članova tima koji upravo radi na ispitivanju pronađene mamutice.

Skelet mamuta pronađen je u rečnom i šljunkovitom nasipu neposredno pored Viminacijuma, na dubini od 27 metara. Reč je o jednom od tropskih, „južnih” mamuta koji su pre više miliona godina iz severne Afrike prešli u Evropu. Vika, mamutica duga pet metara i teška 10 tona, imala je oko 60 godina, otkrili su do sada naučnici. Da je bila dama u godinama, zaključili su po znatno propalim zadnjim zubima, okoštalim vratnim pršljenovima i osteoporozi koja ju je mučila.

- Eto, i mamuti su bolovali od istih bolesti kao i mi - komentariše s osmehom Marković. - Ali ne znamo zašto se našla sama u pradelti reke Morave, jer mamuti su živeli u krdima, kao i današnji slonovi. Još jedna od misterija je i deo skeleta jelena pronađenog tik uz mamuticu.

Oko mamutice Vike upravo se postavlja betonski prsten prečnika 15 metara, koji će nositi drvenu konstrukciju visoku pet metara - prvu kuću za čuvenu mamuticu.

- To je privremeno rešenje koje će zaštititi Viku, omogućiti nam da nesmetano radimo i primiti prve posetioce. Zanimljivi su predmeti izloženi u muzejima, ali oni su samo predmeti. Zato se nadam da ćemo s jeseni krenuti u realizaciju idejnog projekta, koji već postoji, a predviđa izgradnju objekta koji će omogućiti da posetioci uživaju i u dodatnim audio-vizuelnim sadržajima, jer centralni događaj lokaliteta nije zaštita i očuvanje, već sam doživljaj, avantura - otkriva nam prof. dr Miomir Korać, koji predvodi ekipu arheologa.

Ništa u budućem muzejskom parku neće biti ugroženo savremenim materijalima. Posetioce će blatnjavim i izlokanim putevima do lokaliteta prevoziti stari vojni kamioni sa drvenim sedištima ili džipovi, a biće u prilici da šetaju peskom starim pet miliona godina, osete deo ambijenta u kome je mamutica živela. Sama Vika će biti konzervirana, ostavljena u položaju u kome se nalazi, ali će u objektu muzeja biti postavljena i njena figura u uspravljenom položaju i prirodnoj veličini.

- Od Viminacijuma, na prostor gde je mamutica, silazite niz prašnjave puteve, iznad vas se dižu strane litica od po 30 metara na kojima ima i pomalo zelenila i to vas dovodi u jedan park, ne baš iz doba jure, ali zasigurno iz doba miocena. Stanete kod Vike, podignete pogled i vidite visoko gore u profilu rimske grobove… Rimsko doba deluje tako daleko i tek tada pojmite gde su tih pet miliona godina, vreme kada nema ljudi na Zemlji - objašnjava Korać.

Ceo skelet Vikine daleko mlađe rođake mamutice Kike nalazi se u Kikindi, lobanje mamuta izložene su i u Novom Sadu i Smederevu, a nekompletni skeleti pronađeni su i u blizini Negotina, Zrenjanina, Beograda…
- Kada je otkrivena Vika stigli su pozivi sa raznih strana od ljudi koji poseduju ostatke mamuta. Imamo ideju da povežemo sva mesta u Srbiji gde se nalaze mamuti i napravimo jedinstveni kulturno-turističku turu „Putevima mamuta”. Mamuti su zgodna prilika da napravimo brend, privučimo turiste iz celog sveta koji će onda imati priliku da usput vide i turu „Rimski imperatori”, 18 rimskih imperatora rođeno je u Srbiji, Lepenski vir i prvu monumentalnu skulpturu praistorijskog čoveka, pa vinčansku kulturu i srednjovekovne spomenike Srbije, turu vina, i ko zna šta još… - smatra Korać.

Po brazilskom verovanju kada nađete mamuta to je sreća, a ako su još kljove okrenute prema domu, kao što je Vika okrenuta ka „Domus Scientiarumu”, budućem turističkom centru Viminacijuma, znak je novca, priča nam dalje u šali on:

- Lisabonska agenda kaže da je udeo kulture u svetskom profitu 19,3 posto. To je više nego udeo automobilske industrije. Zašto se i mi ne bismo oprobali na tom polju? Zašto da od staklenih figurica Vike, punjenih peskom starim pet miliona godina, ili od lanca gostiona sa „mamutskim” obrocima ne napravimo svetski brend.

Prvi turisti koji će odsesti u Viminacijumu, jedinom arheološkom parku u Srbiji, očekuju se 2010. godine, za kada je zakazan i čitav niz međunarodnih kongresa. Već 2011. u amfiteatru sa 12.000 mesta, koji se upravo iskopava u Viminacijumu, održaće se mediteranske pozorišne igre antičke drame.

Romantična priča o Viki i jelenu

- Postoji verovanje da su mamuti završavali svoj život na mestu za koje su posebno bili vezani. Tako sam ja ovih dana, razmišljajući o sudbini naše Vike, došao do dve verzije priče koje nemaju veze sa naukom, naravno, već, možda, sa budućim crtanim filmom. Naša Vika, plemenito stvorenje i dama u godinama je, šetajući obalom Panonskog mora, koje se u to vreme već oceđuje i sklanja, naišla na jelena zaglavljenog u živom blatu. Pružila mu je surlu ili kljovu i izvukla ga, a on ju je u znak zahvalnosti svuda pratio. Kada je umirala, zajedno su došli u dolinu Morave - kaže Korać. Naravno, postoji i verzija za manje osetljive i romantične, dodaje on: Vika, dama od deset tona, zateturala se pomažući jelenu i zajedno s njim potonula.

Izvor: Blic Online Manuela Graf

RUARAMBA ČESTO VRAĆALA DŽEKSONA S IVICE SMRTI

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Dadilja dece kralja popa o agoniji pevača

Porodica zatražila novu obdukciju

Grejs Ruaramba, dadilja koja je do decembra 2008. bila angažovana da čuva troje dece Majkla Džeksona, tvrdi da je često morala da ispira želudac slavnom pevaču da bi mu iz organizma izbacila opasne „koktele” lekova. Veruje se da je Džekson svakodnevno uzimao osam različitih lekova, uključujući tri vrste narkotičkih sredstava za ublažavanje bolova. „Bilo je perioda kada mu je bilo toliko loše da nisam dozvoljavala deci da ga vide. Premalo je jeo, a miksovao je pri tom previše lekova”, kazala je Ruaramba.

Ova 42-godišnja žena poreklom iz Ruande u subotu je doletela iz Londona u Los Anđeles u nadi da će biti ponovo zajedno sa Džeksonovom decom, kojima je postala druga majka. Ona je medijima dala vrlo sumornu sliku o Džeksonu, koji je često bio bez prebijene pare, ali je sam sebe zavaravao da je bogat. Selio se iz zemlje u zemlju, iz hotela u hotel, da bi na kraju, prema njenim rečima, pao pod uticaj ekstremističke sekte poznate kao „Nacija islama”.

Ruaramba je radila za Džeksona više od decenije. Počela je kao njegova saradnica, a kasnije je postala dadilja Džeksonovoj deci: 12-godišnjem Majklu junioru, poznatijem kao Prins, 11-godišnjoj devojčici Paris i sedmogodišnjem Prinsu Majklu Drugom, zvanom Blenket (ćebence). Dadilja je dobila otkaz u decembru prošle godine, ali je redovno obilazila svoje štićenike. Kad su se poslednji put videli u aprilu, Majkl je bio totalno bez novca, pa je svojom kreditnom karticom morala da kupi rođendanske balone maloj Paris. Pre toga je Džekson imao običaj da je pošalje u italijanski grad Firencu da mu kupi antikvitete u vrednosti od milion dolara.

Prema rečima Ruarambe, pevač je novac - dok ga je imao - ubacivao u crne kese za smeće i skrivao ga ispod tepiha u svom domu u Los Anđelesu. Ruaramba navodi da ju je Ketrin Džekson, majka slavnog pevača, pozvala u petak u sedam sati ujutru, neposredno nakon Majklove smrti, da bi je pitala gde se taj novac nalazi.

Grejs Ruaramba

Zvaničnik policije iz Los Anđelesa obelodanio je podatak da je pevač postao zavistan od „oksikontina”, jakog sredstva protiv bolova, i da je sat pre smrti dobio injekciju „demerola”, takođe jakog preparata za ublažavanje bolova. Sveštenik Džesi Džekson, poznati borac za prava crnaca u SAD, saopštio je da Džeksonova porodica zahteva drugu, privatnu obdukciju pop-zvezde zbog toga što nije sa sigurnošću utvrđen uzrok njegove smrti.

„To nije normalno. Mi, zapravo, ne znamo šta se dogodilo. Da li mu je nešto ubrizgano i ako jeste, šta?”, izjavio je Džesi Džekson nakon što je posetio porodicu preminulog pevača.

Doktor Konrad Marej, lični lekar Majkla Džeksona, tvrdi da on lično nije odgovoran za pevačevu smrt. U izveštaju o Džeksonovoj smrti mediji su naveli da je Marej, lekar sa zamršenim finansijskim i ličnim problemima koji je trebalo da prati Džeksona na letnjoj turneji, pokušao reanimaciju pevača pre nego što je stigla hitna pomoć.

Šeik Abdula bin Hamad Isa al Halifa, princ Bahreina, javno je izrazio žaljenje zbog Džeksonove smrti, rekavši da je to tragičan gubitak za muzičku industriju. Džekson se sa decom preselio u Bahrein nakon što je 2005. bio oslobođen optužbe za seksualno zlostavljanje deteta i tu je živeo godinu dana kao gost kraljevske porodice. Posle nesuglasica oko planova za koncertnu turneju, Džeksonov domaćin ga je tužio, zahtevajući da mu isplati sedam miliona dolara, a spor je rešen vansudskim poravnanjem.

Internet prevara

Samo osam sati nakon objavljivanja vesti o Džeksonovoj smrti softver „Sofos” je počeo da prati prvi talas kompjuterskog virusa vezanog za Džeksona-mejl s naslovom „Poverljivo - Majkl Džekson”. Virus pokušava da prevari korisnike i navede ih da odgovore na poruku kako bi sakupio mejl adrese.

Ko brine o Majklovim sinovima i ćerki?

Porodica preminulog pevača još nije saopštila svoje planove u vezi sa sahranom Majkla Džeksona, a ne zna se ni koga je on odredio za staratelja svoje dece.

Debora Rou, Ketrin Džekson

Te pojedinosti, koje su verovatno sadržane u pevačevom testamentu, nisu obelodanjene. Advokat Debore Rou, Džeksonove bivše supruge i majke njegovo dvoje starije dece, navodi da bi njegova klijentkinja mogla da dobije starateljstvo nad Prinsom i Paris. Američki sajt TMZ, koji je prvi objavio vest o smrti pop-zvezde, tvrdi da Džeksonovi neće sprečavati Deboru Rou da vidi decu ako to poželi. Identitet majke Majklovog trećeg deteta nikada nije objavljen, a svi članovi porodice Džekson odlučno insistiraju na tome da svi mališani treba da ostanu sa bakom Ketrin.

Izvor: Blic online J. Stojković