UMRO MAJKL DŽEKSON

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Pevač, koji nije davao znake života, hitno je prebačen u bolnicu u Los Anđelesu pošto mu je srce otkazalo.

BBC nezvanično saznaje da je kralj popa preminuo.

Majklu Džeksonu (50), koji se navodno borio sa rakom kože, pozlilo je u kući u Los Anđelesu. Bolničari su morali da mu daju veštačko disanje, i hitno je hospitalizovan.

Slavni pevač, koji je karijeru počeo u porodičnom dečjem bendu Jackson 5, bio je jedan od najpopularnijih muzičara na planeti, 13 puta je dobio Gremi, i dva puta je ušao u Rokenrol kuću slavnih.

Tokom karijere, Majklova fizička transformacija iz Afroamerikanca u belca bila je predmet mnogih tračeva. Pevač je dva puta bio u braku, i ima dva sina i ćerku.

Pre šest godina, Džekson je optužen za seksualno zlostavljanje dečaka Gevina Alvareza, koji je u doba zločina imao 14 godina. Suđenje je počelo 2005, ali Džekson je oslobođen svih optužbi.

Džekson je trebalo uskoro da započne seriju od 50 koncerata u londonskoj areni O2, ali britanski mediji su nedeljama pisali da je on previše slab i bolestan da bi mogao da nastupi.

Izvor: (MONDO)

KADAREU PRINC OD ASTURIJE

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Albanski pisac Ismail Kadare, koji živi u Parizu, ovogodišnji je dobitnik prestižne španske nagrade Princ od Asturije za književnost.

To međunarodno špansko priznanje dodeljeno je Kadareu u znak priznanja za društvenu angažovanost, a organizatori su ga opisali kao jednog od najvećih autora na svetskoj književnoj sceni.

Kako je istaknuto u Madridu, Kadare predstavlja vrh albanske književnosti, koji je, ne zaboravljajući korene, prelazio granice kako bi podigao univerzalni glas protiv totalitarizma.

Nagrada podrazumeva novčani iznos od 50.000 evra i skulpturu Huana Miroa i dodeljuje se svake godine u više oblasti, a nazvana je imenom princa Felipea, čija je formalna titula princ od Asturije (region u severnoj Španiji).

Kadare se već godinama pominje i kao kandidat za Nobelovu nagradu za književnost, a dobitnik je i prve međunarodne Men Buker nagrade (Man Booker International Prize) 2005.

Rođen 1936. godine u planinskom predelu Albanije, Kadare živi u Parizu od početka 90-ih, kada mu je Francuska dala politički azil.

Njegova reputacija u Albaniji bila je na udaru represivnog režima Envera Hodže, koji je rođen u istom mestu u kojem i Kadare, u blizini granice sa Grčkom, ali 28 godina ranije.

Kadare je studirao na Univerzitetu u Tirani, a kasnije na Institutu Gorki za svetsku književnost u Moskvi. Vrativši se 1960. godine u domovinu, nakon pogoršanja njenih odnosa sa Sovjetskim Savezom, Kadare je najpre radio kao novinar, ali je ubrzo počeo da piše pesme i objavio prve zbirke “Mladalačka inspiracija” (1954) i “Snovi” (1957).

Prvi roman “General mrtve vojske” o posleratnoj Albaniji objavio je 1963. To delo objavljeno je od tada u više od 40 zemalja.

Sredinom 70-ih našao se na udaru albanskih vlasti i bilo mu je zabranjeno da objavljuje tri godine. Ipak, 1981. godine napisao je “Palatu snova”, političku alegoriju o totalitarizmu, čije je izdavanje zabranjeno. Od 1986. godine bio je primoran da krijumčari svoje delo iz zemlje i šalje ga francuskom izdavaču. Dobio je azil u Francuskoj neposredno pre pada komunističkog rezima Envera Hodže.

“Diktatura i izvorna književnost su nespojivi. Pisac je prirodni neprijatelj diktature”, izjavio je svojevremeno Kadare.

Prošle godine nagradu Princ od Asturije dobila je kanadska autorka Margaret Atvud (Atwood).

Nagrada Princ od Asturije dodeljuje se u osam kategorija, za zasluge u “naučnom, tehničkom, kulturnom, društvenom i humanom radu pojedinaca, radnih timova ili institucija u celom svetu”.

Izvor: (SEEcult.org)

DESET FILMOVA U TRCI ZA OSKARA

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

Za Oskara za najbolji film od naredne godine nadmetaće se deset ostvarenja, dvostruko više nego do sada, saopštila je američka Akademija za film, prenose svetske agencije.

Predsednik akademije Sid Ganis kazao je na konferenciji za novinare da je takva odluka doneta kako bi više kvalitetnih filmova dobilo priliku da se nadmeće za Oskara.

Novo pravilo prvi put će biti primenjeno pred dodelu Oskara 7. marta 2010.

Deset filmova u konkurenciji za najprestižnije filmsko priznanje u SAD ipak neće biti novina, pošto se toliko ostvarenja nadmetalo za Oskara i 1930-ih i 1940-ih godina.

Ganis je objasnio da se uprava Akademije odlučila na izmenu pravila pošto prošle godine veliki broj kvalitetnih filmova nije dobio priliku da se takmiči za Oskara.

“Nominovali smo pet, ali je prošle godine bilo još mnogo odličnih filmova”, objasnio je.

Ganis je kazao i da će novo pravilo omogućiti da u najuži izbor za Oskara dođu i dokumentarni, strani, animirani filmovi i komedije, koji se obično ne kotiraju dobro pred objavljivanje nominacija.

“Svi kažu da Akademija nikada neće nominovati komediju. Pa, možda i hoćemo”, dodao je.

Predsednik Akademije za film podsetio je da su 1939. za Oskara za najbolji film bili nominovana ostvarenja koja se danas smatraju klasicima - “Prohujalo s vihorom”, koji je pobedio, “Čarobnjak iz Oza”, “Poštanska kočija”, “Orkanski visovi”, “Ljubavna afera”, “Zbogom, gospodina Čips”, “Gospodin Smit ide u Vašington”, “O miševima i ljudima”, “Mračna pobeda” i “Ninočka”.

Izvor: B 92 Foto: Beta

PRONAĐEN BUNAR STAR 10.500 GODINA SA SKELETOM

Aleksandra Radovanović    Nauka, Vesti

Kiparski arheolozi pronašli su bunar izgrađen pre 10.500 godina, a u njemu i skelet mlade žene. Direktor kiparskog odseka za antikvitete Pavlos Florencos rekao je da je pet metara dubok bunar cilindričnog oblika pronađen prošlog meseca na gradilištu u mestu Kisonerga, nedaleko od jugozapadne obale Kipra.

Kada je bunar presušio, po svemu sudeći je korišćen za odlaganje smeća, a među predmetima pronađenim u njemu bili su i loše očuvan skelet mlade žene, delovi životinjskih kostiju, obrađen kremen, kameni ukrasi i minđuše iz ranog neolitskog doba, naveo je Florencos.

“Moguće je da je skelet star koliko i sam bunar, ali arheolozi ne znaju kako je devojka umrla ni kada i zašto je njeno telo ostavljeno na tom mestu”, dodao je.

Analize su pokazale da je bunar star između 9.000 i 10.500 godina. U to vreme, grupe ljudi u migraciji počele su da grade trajne naseobine na ostrvu. Do tada, u privremenim naseljima živeli su narodi koji su na Kipar svraćali na putu do drugih odredišta.

Izvor: Blic Online / Beta /Photo: A.P.

GELDOF, GOST VIPNETA

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Vesti

Britanski muzičar i humanitarni aktivista Bob Geldof biće gost simpozijuma Vipneta “Budućnost komunikacija”, koji će biti održan 1. jula povodom desetog rođendana te kompanije u Zagrebu.

Ovogodišnja tema simpozijuma je odgovorno poslovanje kao nit-vodilja u svakodnevnom životu i poslovanju, a Geldof će održati predavanje “Predanost cilju”, kojim će preneti Vipnetovim poslovnim partnerima, korisnicima i prijateljima kako vidi humanost i plemenitost, te svoj entuzijazam i večnu borbu za bolje sutra, preneli su hrvatski mediji.

Geldof će učestvovati i u panel raspravi s predsednikom Uprave Vipneta Mladenom Pejkovićem o društvenoj odgovornosti i osnovnim ljudskim potrebama, slobodi kretanja i pravu na siguran život.

Geldof je poznat po organizovanju najvećih humanitarnih koncerta u istoriji rok muzike, počev od Live Aida 1985. godine, koji je obeležen hit singlom “Do They Know It’s Christmas”, a bio je posvećen pomići gladnima u Africi i otpisivanju dugova afričkih i drugih država takozvanog Trećeg sveta.

Pre četiri godine inicirao je i koncerte Live 8, koji su paralelno održani širom sveta, povodom Samita G8, a uživo ih je pratilo oko milion ljudi, uz više od tri milijarde direktnim TV prenosima.

Kraljica Elizabeta II odlikovala ga je 1986. godine titulom viteza zbog izuzetnog zalaganja i doprinosa za mir u svetu, a te godine bio je nominovan i za Nobelovu nagradu za mir.

Izvor: (SEEcult.org)