NAJVEĆA LEGENDA NAŠEG VREMENA

Nebojša Đorđević    Film, Knjige, Kultura, Strip, Vesti

Hit izložba: „Tarzan ili Ruso i Vaziri” u Parizu

Tarzan je postao književni fenomen čim je 1912. objavljena prva knjiga o njemu, a uskoro se pojavio i u stripovima, radio-emisijama, televizijskim serijama i filmovima. Ovaj lik, koji se može naći i na posterima, igračkama i figuricama, na kompakt diskovima, pa čak i u video-igricama, i dalje nastavlja da fascinira i da hrani našu viziju jedne imaginarne fantastične Afrike.

Na izložbi “Tarzan ili Ruso i Vaziri” Muzej “Muze de ke Branli” u Parizu, u saradnji sa Međunarodnim centrom za stripove i slike, istražuje mit otelotvoren u ovoj popularnoj ikoni.

Uz pomoć niza predmeta iz kolekcija nekoliko francuskih muzeja, kao i originalnih stripova, fotografija, filmskih inserata, ova izložba publici omogućava da legendu o čuvenom liku Edgara Rajsa Barouza otkrije u kolektivnim slikama i predstavama koje on otelovljava, a koje čine potku nekih od najvećih legendi našeg doba.

Edgar Rajs Barouz nikada nije bio u Africi, ali u stvaranju Tarzanovog lika se inspirisao mnogim legendama, likovima kao što je Mogli, dečak iz džungle u Kiplingovoj “Knjizi o džungli”, mitom o plemenitom divljaku, o izgubljenom raju, o velikom majmunu, pa čak i mitom o Heraklu antičkih Grka. Tarzana je kreirao kao pravog modernog zapadnog superheroja/supermena koji živi u jednoj imaginarnoj i idealizovanoj Africi, u kojoj iz avanture u avanturu dolazi do sve neverovatnijih otkrića.

Barouz je brzo shvatio da umetnost pričanja priče u 20. veku nije ograničena na književnost. Prava na korišćenje svojih romana je prodao holivudskim filmskim studijima i aktivno je učestvovao u njihovim filmskim adaptacijama. Tarzanov lik je otada direktno nadahnuo oko 50 filmova, (uključujući i one čuvene u kojima igraju Džoni Vajsmiler, čiji je Tarzan monumentalan, i Kristofer Lamber koji ga je prikazao kao romantičnog heroja), a takođe i brojne stripove (među kojima naročito treba spomenuti one Barna Hogarta, koga su njegov talenat, nadahnuće i fascinacija telom u pokretu učinili majstorom renesanse stripa i uzorom mnogih kasnijih umetnika), video-igrice, kompakt diskove, društvene igre, pa čak i brojne imitacije ovog lika (Taru, Akim, Zembla, pa čak i Rahan). U današnje vreme Tarzan ostaje lik koji odmah prepoznajemo, zahvaljujući karakteristikama koje čine njegovu ikonografiju: lijane, pregača od leopardove kože i jedinstveni zov.

Izložba “Tarzan ili Ruso i Vaziri” koncipirana je oko nekoliko tema reprezentativnih za svet čuvenog Barouzovog lika i obogaćena brojnim predmetima iz kolekcija Muzeja “Muze de ke Branli”, Luvra, Muzeja “Muze d’Orsej” i muzeja iz Fontenbloa, Poasija i Angulema.

Izložba počinje eksponatom koji prikazuje Herakla kako gađa lukom i strelom i koji posetioce podseća na paralelu između dvojice heroja koji su morali da koriste snagu i hrabrost kako bi savladali zlo u jednom imaginarnom i rekonstruisanom univerzumu. Posetioci se kroz izložbu sve više uživljavaju u atmosferu koja odražava Tarzanov svet zahvaljujući specijalno kreiranim originalnim zvučnim efektima, kolekciji stripova (uključujući i originalne crteže Barna Hogarta), prepariranim životinjama i insertima iz holivudskih filmova.
Posetioci Tarzanov svet otkrivaju kroz nekoliko tema u koje spadaju film i Tarzan, džungla, Tarzanova Afrika (sa Zuluima, Masajima, Kikujuima i ljudima-leopardima odevenim u kože velikih mačaka, likovima kao iz lego kockica koji odražavaju kolonijalnu maštu), sin majke prirode (u paraleli sa mitom o Romulu i Remu) i Tarzanovih 12 podviga (kojima se aludira na mitskog heroja Herakla) i spasioca džungle (ekološki nastrojenog protivnika lova koji se bori protiv trgovaca slonovačom i drugih trgovaca robovima koji su u to vreme bili popularni), kao i brojne parodije Tarzana.

Izložba se završava robotom iz filma “Metropolis” (Fric Lang 1927), simbolom mehaničkog heroja koji napada urbani pejzaž. Tarzan predstavlja antirobota, nagog čoveka suočenog sa dekadencijom savremenih gradova.

Edgar Rajs Barouz

Edgar Rajs Barouz rođen je 1875 u Čikagu. Najpre je želeo da stupi u vojsku, ali od te namere je odustao nakon što nije prošao prijemni ispit za “Vest point”.

Nakon toga je radio niz poslova na kojima je stekao sklonost ka avanturi. Između ostalog, bio je i kondukter u vozu i kopač zlata. Počeo je da piše i 1912. je u časopisu “Ol stori” objavio svoj prvi roman “Pod Marsovim mesecima”. U oktobru iste godine objavljen je i “Tarzan među majmunima”, prvi od 26 romana o čuvenom čoveku-majmunu. Barouz je umro 1950, objavivši za života više od 90 romana.

Izvor: Blic Online CDC/DM

BAJACU DODELJENA NAGRADA I.SEKULIĆ

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Književna nagrada “Isidora Sekulić” za najbolju knjigu objavljenu u 2008. godini, dodeljena je Vladislavu Bajacu za roman “Hamam Balkanija”, saopštio je danas žiri.

Predsednica žirija Dubravka Popović Srdanović, rekla je da je žiri većinom glasova odlučio da nagrada pripadne Vladislavu Bajacu, a da su u užem izboru bile i knjige Top je bio vreo” Vladimira Kecmanovića i “Filozofska životinja” Predraga Krstića.

U obrazloženju žirija se navodi da “Hamam Balkanija” prati zbivanja u dva istorijska razdoblja, u 16. veku i savremenom dobu, u osmanskoj carevini i u evropskom delu osmanskog carstva i junake koji u tim vremenima i prostorima bivstvuju između dva identiteta.

“U latinicom ispisanim poglavljima istorijskog romana, Bajac plastično i ubudljivo, oživljava i rekonstruiše uzbudljive živote i likove dvojice velikana osmanskog carstva. Srbina Bajice Sokolovića, monaha iz Mileševa i turskog državnika Mehmeda paše Sokolovića”, piše u obrazloženju.

U obrazloženju se dodaje da tekst, kao lajt motiv prožima ideja da se identitet u potpunosti ostvaruje samo njihovim prevazilaženjem u stvaranju.

“Stilska osobenost romana je jezička svedenost i ona jasno manifestuje sposobnost Bajaca da inspirisano oblikuje i oživi svoje istorijski udaljene likove i prostore, kao i da veštinu korišćenja svakodnevnog, kolokvijalnog jezika, uspostavi kao pandan složenom sistemu ideja i kulturnih fenomena”, piše u obrazloženju.

Nagrada “Isidora Sekulić” će biti uručena 23. juna u Skupštini Beograda, a nagradu čini novčani iznos od 3.000 evra, diploma i povelja.

U konkurenciji za nagradu “Isidora Sekulić” bilo je 39 naslova, objavljenih tokom 2008. godine. žiri za dodelu nagrade “Isidora Sekulić” činili su, pored Dubravke Popović Srdanović i Milena Stojanović, Milica Lalić, Ratomir Rale Damjanović i Petar Arbutina.

Opština Savski venac dodeljuje književnu nagradu “Isidora Sekulić” od 1967. godine, a 1977. godine opština je osnovala Fond “Isidora Sekulić”, koji je nastavio uručivanje nagrade.

Među dosadašnjim laureatima te nagrade su i Lazar Trifunović, Miroslav Maksimović, Slobodan Raketić, Zoran Hristić, Tanja Kragujević, Vladeta Jerotić, Zoran Živković.

Izvor; B 92

NOVI AKROPOLJ, STARI SPOR

Nebojša Đorđević    Vesti

Lopovluk

PHOTO: STOCK

Grčka i Velika Britanija ponovile su u subotu uveče, na glamuroznom otvaranju novog Muzeja Akropolj u Atini, stavove u vezi sa dugogodišnjim sporom o takozvanom Elginovom mermeru - delu friza iz Partenona koji se nalazi u Britanskom muzeju već gotovo dva veka

Glamurozna ceremonija otvaranja dugoočekivanog novog Muzeja Akropolj u Atini, u prisustvu najviših grčkih zvaničnika, predstavnika vlada tridesetak zemalja, UNESCO i Evropske unije, obeležena je ponovljenim grčkim pozivom Britaniji da joj vrati čuveni friz iz Partenona, ali i tvrdim stavom Britanskog muzeja da to ne dolazi u obzir.

Na svečanoj ceremoniji otvaranja Muzeja Akropolja, koja je kasnila par sati, a prenošena je na televiziji i internetu, grčki predsednik Karolas Papuljas rekao je da je vreme zalečiti rane antičkog hrama i vratiti 2.500 godina stare delove friza, poznate kao Elginov mermer.

„Ceo svet danas može da vidi najznačajnije skulpture Partenona zajedno, ali neke i dalje nedostaju. Vreme je zalečiti rane tog spomenika, vraćanjem mermera koji mu pripada”, poručio je Papuljas.

I grčki ministar kulture Antonis Samaras rekao je da Muzej Akropolja predstavlja vrhunac umetnosti i da sada više nema nikakvih razloga da Elginov mermer ostane u Britaniji.

Elgin je odneo mermer iz Partenona po odobrenju tadašnjih otomanskih vlasti, a Britanski muzej decenijama je odbijao da ih vrati, između ostalog, i pravdanjem da Grčka nema odgovarajući prostor da ih smesti.

Otvaranju novog Muzeja Akropolja nije prisustvovao niko iz britanske vlade, a najviši gost iz Londona bila je potpredsednica Odbora poverenika Britanskog muzeja Boni Grir , koja je rekla da više nego ikad veruje da Elginov mermer treba da ostane u Londonu, gde je izložen u međunarodnom kulturnom kontekstu.

Predstavnica Britanskog muzeja ponovila je da je moguća pozajmica spornog mermera Grčkoj, ali samo ako Atina prizna da je deo friza Partenona (75 od ukupno 160 metara) u britanskom vlasništvu.

Umesto mermera odnetog iz Partenona, u novom Muzeju Akropolja smeštene su kopije, rađene prema elementima koji su ostali u Atini, kao i kopijama mermera koji je u Londonu.

Moderna zgrada od stakla u podnožju Akropolja nova je kuća za 350 skulptura i drugih delova basnoslovne baštine iz zlatne ere atinske demokratije. To blago do sada je čuvano u malom muzeju na vrhu Akropolja, koji je otvoren još 1874. i preuređen 50-ih godina 20. veka.

Direktor novog Muzeja Akropolj Dimitris Pandermalis rekao je na otvaranju da to zdanje, za čiju je izgradnju utrošeno 130 miliona evra, omogućava “ispravljanje varvarske greške” iz prošlosti.

Arhitekta novog muzeja Bernard Čumi istakao je da to zdanje predstavlja divno mesto za predstavljanje narativa friza iz Partenona, čak i sa plastičnim kopijama originala koji se nalaze u Londonu.

Partenon je podignut u petom veku pre nove ere, kao hram boginje Atine, i najznačajnija je sačuvana građevina klasičnog stila, koji se smatra vrhuncem razvoja dorskog stila.

Friz Partenona bio je gotovo netaknut do 1687. godine, kada je tursko skladište municije, koje se nalazilo unutar zdanja, pogođeno mletačkim granatama.

Dugoočekivani novi Muzej Akropolja otvoren je 188 godina nakon proglašenja nezavisnosti Grčke, 33 godine nakon odluke Konstantinosa Karamanlisa o njegovoj izgradnji i 27 godina od kampanje Meline Merkuri.

Novi Muzej Akropolja biće otvoren do 23. juna i za najširu javnost, ali samo za posetioce koji su nabavili ulaznice preko muzejskog sajta (www.newacropolismuseum.gr), dok će prodaja karata u samom muzeju početi 24. juna, po ceni od jednog evra do kraja godine.

Izvor: e - Novine

TRI DANA JAZZA

Mirjana Stanojevi?    Muzika, Vesti

Prvi EuroMed festival

PHOTO: UJBW08

Prvo beogradsko izdanje festivala EuroMed biće održano od 27. do 29. juna u Beogradu na bini ispred muzeja „25. maj”. Tokom tri festivalska dana svake večeri nastupiće po tri originalna jazz / world music sastava. Program počinje u 20.30h a ulaz na festival je slobodan

Krajem leta 2007. godine u Budimpešti je u organizaciji Mađarskog Muzeja Trgovine i Turizma održan prvi EuroMed Music Festival na otvorenoj terasi kluba Gödör. U tri dana festivala (23-25. avgust 2007.) održano je devet koncerata uz učešće 27 muzičara iz Mađarske, Jordana, Izraela, Italije i Poljske. Desetak dana pre održavanja koncerata muzičari su se okupili u radionicama koje su održane na nekoliko različitih lokacija. Ove radionice bile su podeljene na četiri tematske grupe: Jevrejsko-Arapska Muzika, Žene u muzici, Ciganska muzika i Jazz Fusion. Muzičari su formirali četiri grupe od kojih je svaka odgovarala jednoj od tema i pripremili zajednički nastup.

Kao plod saradnje tri evropska grada: Budimpešte, Beograda i Katovica nastaje EuroMed Music Festival 2009 - 2010 koji se realizuje uz podršku programa „Kultutra” Evropske Unije. EuroMed Music Festival 2009 - 2010 želi da odgovori na socijalne i izazove u kulturi u vreme kada još uvek postoji jaz između civilizacija i kultura. Muzičari iz 12 zemalja odlaze u Budimpeštu gde će provesti pet dana razmenjujući svoja iskustva u širokom spektru tradicionalnih i modernih muzičkih žanrova. Koristiće elemente arapske, jevrejske, afričke i balkanske muzičke tradicije i džez elemente kako bi stvorili devet novih projekata u oblasti wold music-a koji će svetsku premijeru imati na trodnevnim festivalima u Budimpešti (Mađarska), Beogradu (Srbija) i Katovicama (Poljska). Program nastaje kao rezultat zajedničkog stvaralačkog procesa.

Cilj festivala je i da pokaže kako muzika može biti posrednik između različitih kultura i kako se rezultat može postići ujedinjenjem kultura čime se stvaraju nove, univerzalne vrednosti. Ove godine pored osam muzičara iz Srbije u projektu učestvuju i muzičari iz Tunisa, Egipta, Grčke, Turske, Izraela, Španije, Belgije, Finske, Švedske, Francuske, Mađarske i Poljske među kojima su: Ljuba Ninković, Bojana Brdarić, Bane Radojković, Filip Krumes, Goran Milošević, Quentin Dujardin, Mahmoud Fadl, David Yengibarijan, Zoltan Lantos, Balázs Horváth, Eyal Talmudi, Michal Zak i mnogi drugi.

U Beogradu EuroMed Music Festival će biti održan na bini ispred muzeja „25. maj” od 27. do 29. juna sa početkom u 20.30h. Ulaz na programe EuroMed Music Festivala je besplatan.

Program festivala možete naći na www.multikultivator.org.rs

Izvor:e - Novine

LOVAC IZ LEDENOG DOBA - NAJSTARIJI SLIKAR SAD

Aleksandra Radovanović    Nauka, Vesti

Najstariji poznati umetnik Amerike je jedan lovac i vremena ledenog doba iz zone koja odgovara današnjoj Floridi, tvrdi antropolog Barbara Pardi, koja je proučavala crtež otkriven na kosti staroj 13.000 godina.

Kost na kojoj se nalazi crtež mamuta koji hoda pronađena je nedaleko od Viro Biča na Floridi.
U vreme ledenog doba u toj oblasti živele su džinovske životinje i nomadska plemena lovaca, tvrdi Pardi, profesorka antropologije na univerzitetu u Floridi.

Pardi se u autentičnost kosti uverila posle niza testova koje su obavili lekari sudske medicine na njenom univerzitetu.

Ustanovljeno je da je deo kosti dužine 38 centimetara pripadao mamutu, nestalom pre 10.000 do 12.000 godina, a da je crtež na njoj nastao ubrzo posle smrti životinje.

Profesor Pardi je izjavila da je u pitanju prvi trag prave umetnosti na zapadnoj hemisferi i početna tačka za neko buduće otkriće.

Međutim, kako piše lokalna štampa, Džon Griford, arheolog sa univerziteta u Majamiju koji se bavi proučavanjem bića koja su tokom ledenog doba živela na Floridi, kaže da je veoma skeptičan.

“Čekam da pročitam članak o tom pronalasku u nekom stručnom časopisu koji će odobriti odbor naučnika”, prokomentarisao je on navode Pardijeve.

Džejms Kenedi, u čijem se vlasništvu fosil nalazi već godinama, tek je nedavno otkrio crtež.
Kenedi još uvek nije odlučio da li će kost prodati ili je pokloniti Prirodnjačkom muzeju Floride.

Profesorka Pardi smatra da fosil pripada svima i nada se će završti u nekom muzeju.

Izvor: Mondo /(Tanjug)