TOMAS KENILI NA MOKROJ GORI

Nebojša Đorđević    Vesti

Australijski pisac, autor “Šindlerovog kovčega”, Tomas Kenili posetio je slavnog srpskog reditelja Emira Kusturicu na Mokroj Gori.

Tomas Kenili, jedan od najvećih književnika i intelektualaca današnjice gost je Emira Kusturice na Mećavniku.

Australijski pisac svetsku slavu stekao je romanom “Šindlerov kovčeg” prema kojem je Stiven Spilberg snimio film “Šindlerova lista” koji je osvojio čak 7 Oskara.

Tomas Kenili u Srbiju je stigao na poziv australijske ambasadorke, a na Mokru Goru je, prema njegovim rečima, došao u posetu velikom prijatelju.

Kenili kaže da mu je srpski narod veoma blizak, s obzirom na to da poznaje veoma puna Srba širom Australije. Sedamdesetih godina Kenili je napisao i roman o jugoslovenskim partizanima.

Kenili trenutno piše socijalnu istoriju australije, a naročito ga brine što globalna finansijska kriza guši razvoj svetske književnosti.

U prvom susretu sa srpskom umetnošću osvojile su ga skulpture Dragana Jovićevića koje su godinama deo ambijenta najmlađeg srpskog grada.

Napuštajući Mokru Goru, Kenili je poručio Kusturici da želi da se na Mećavnik vrati na skijanje.

Izvor: RTS

NAGRADA BEOGRADSKOM DRAMSKOM POZORIŠTU

Mirjana Stanojevi?    Pozorište, Vesti

Ansambl Beogradskog dramskog pozorišta nagrađen na festivalu “Dani satire”, održanom u pozorištu “Kerempuh” u Zagrebu.

Scena iz predstave “Eling”

Beogradsko dramsko pozorište nagrađeno je na festivalu “Dani satire”, koji je održan u pozorištu “Kerempuh”, u Zagrebu, saopštio je taj teatar.

Dramski umetnik Ljuba Bandović osvojio je nagradu ”Ivo Serdar” za ulogu u predstavi ”Eling” Sajmona Benta, u režiji Marka Manojlovića, koja je najbolje prihvaćena od strane publike, dok je Pavle Pekić dobitnik glumačke nagrade “Zlatni smijeh”.

Od 5. juna na 33. festivalu posvećenom velikom majstoru satire, ruskom književniku Aleksandru Nikolajeviču Ostrovskom, pored Beogradskog dramskog pozorišta, predstavilo se 12 pozorišta sa 13 komada iz Hrvatske, Slovenije.

Festival se zvanično završava večeras uručenjem nagrada.

Izvor: RTS

NAGRADA “LIFKA” ZA RASELA I MANOJLOVIĆA

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

Britanski reditelj Ken Rasel i srpski glumac Predrag Miki Manojlović dobitnici nagrade Palićkog festivala “Aleksandar Lifka”. Festival otvara film iranskog reditelja Araša Riahija “Za trenutak slobode”, o ljudima koji pokušavaju da pobegnu iz Irana na Zapad.

Nagrade Palićkog festivala “Aleksandar Lifka” za doprinos filmskoj umetnosti dobili su britanski reditelj Ken Rasel i srpski glumac Predrag Miki Manojlović, a biće im uručene tokom ovogodišnjeg, 16. festivala, od 18. do 24. jula na Paliću i u Subotici.

Direktor festivala Radoslav Zelenović najavio je da će kao uvod u festival već od 13. jula u Subotici početi omaž progam sa izborom filmova ta dva umetnika.

“Trudili smo se da zadržimo gabarit Festivala evropskog filma na Paliću, i pored problema zbog ekonomske krize. Zahvaljujući izuzetnom naporu izvršnog producenta - Otvorenog univerziteta iz Subotice uspeli smo da obezbedimo program na dosadašnjem nivou, tako da će festival trajati nedelju dana i prikazati više od 70 filmova”, istakao je Zelenović.

Direktor Otvorenog univerziteta Blažo Perović izjavio je da budžet iznosi 250.000 evra, što je za 150.000 manje nego lane. Pored toga ekonomska kriza dovela je u pitanje planiranu rekonstrukciju nekoliko objekata i bioskopskih sala na Paliću i u Subotici koji su potrebni za dalji razvoj ne samo ovog festivala već i za ukupnu kulturnu, kao i turističku ponudu tog kraja.

Selektor glavnog takmičarskog programa Nikolaj Nikitin najavio je 12 filmova u konkurenciji, interesantna i provokativna autorska ostvarenja iz Austrije, Izraela, Finske, Holandije, Nemačke, Belgije, Rusije, Mađarske, kao i Srbije.

Program će otvoriti igrani film iranskog reditelja koji živi i radi u Austriji Araša Riahija “Za trenutak slobode”, o ljudima koji pokušavaju da pobegnu iz Irana na Zapad.

Naša publika seća se njegovog izuzetnog dokumentarca na istu temu, “Porodica u egzilu”, prikaznog na festivalu “Sedam veličanstvenih”.

Srpska premijera “Đavolje varoši”

Na Paliću će srpsku premijeru imati debitantski film Vladimira Paskaljevića “Đavolja varoš”, koji će nekoliko dana pre toga učestvovati na festivalu u Karlovim Varima.

Na zatvaranju će, van konkurencije, biti prikazani dobitnik Zlatne palme u Kanu, film Mihaela Hanekea “Bela traka” u koprodukciji Austrije, Francuske, Nemačke i Italije, kao i film mladog srpskog reditelja Vladimira Perišića, koji je imao svetsku premijeru u Kanu, “Ordinari pipl” u koprodukciji Francuske, Švajcarske, Srbije i Holandije.

Selektor takođe takmičarskog programa “Parelele i sudari” Petar Mitrić najavio je osam filmova iz istočne Evrope, ovoga puta sticajem okolnosti bez filmova iz bivših ju republika.

Mitrić je priredio i program kratkih i dokumentarnih filmova “Mladi autori Evrope”, u okviru kojeg se dodeljuje nagrada “Andergraund spirit”, a ovogodišnji dobitnik je nemački autor Uli Šipel.

U pratećim programima biće održani ciklusi “Novi mađarski film” i “Novi finski film”, kao i “Ekodoks”, sa dokumentarcima na ekološke teme.

Izvor: RTS

MAGLOVITE OPSESIJE

Nebojša Đorđević    Pozorište, Vesti

„MAČKA NA USIJANOM LIMENOM KROVU” USKORO U MADLENIJANUMU

Glavne uloge, koje su u filmu tumačili Pol NJumen i Elizabet Tejlor, rediteljka Ivana Vujić poverila Nenadu Jezdiću i Nataši Ninković

Posle pauze od skoro dve decenije, najpoznatije delo Tenesi Vilijamsa „Mačka na usijanom limenom krovu”, uskoro će ponovo postati sastavni deo pozorišne ponude glavnog grada. U režiji Ivane Vujić, ova melodramska priča o posrnuću i pravoj ljubavi koja se otkriva u poslednjem trenutku, „ušetaće” na redovan repertoar zemunskog „Madlenijanuma” premijernim izvođenjem zakazanim za 15. oktobar na Velikoj sceni.

Teatarske emocije

U presudnom času za jednu bogatu američku južnjačku familiju, kada se saznaje da će Brikov otac, stari tata Polit, ubrzo umreti, Tenesi Vilijams na maestralan način razvija ovu priču čiji su glavni akteri bračni par Polit - pomenuti Brik i njegova supruga Margaret. Borba za nasleđe posvađaće snaje, ali će, uz mnogo pravih teatarskih emocija koje nikog neće ostaviti ravnodušnim, zbližiti nestašnog bonvivana Brika i njegovog oca…

- Tenesi Vilijams je napisao pravo remek-delo dramske literature u kojem je prisutno jedno večito, rekla bih čehovljevsko, pitanje o nerazumevanju među ljudima i nemogućnosti da čovek sam sebe shvati i razume do kraja - ocenila je Ivana Vujić u susretu sa novinarima.

- Ovo, naizgled, jeste komad o novcu, smrti i seksu, ali taj osnovni sukob u njemu, napisan je u tradiciji najboljih Čehovljevih drama kao što su „Galeb”, „Višnjik”… „Mačka na usijanom limenom krovu” je jedini Vilijamsov komad u kojem je on pokazao sve čovekove statuse - od mladog buntovnika do ljudi ljude koji se bore za vlast, novac, ljubav i sve ono što nas u životu opseda - smatra poznata rediteljka.

Prema njenom mišljenju, ovaj komad iz 1955. godine, koji je u glavnom gradu dva puta sa velikim uspehom (krajem pedesetih i sredinom osamdesetih godina prošlog veka) postavljan na scenu Beogradskog dramskog pozorišta, i danas je veoma aktuelan.

Šekspirovski zadaci

- Kad posle izvesnog perioda ponovo prođete ovu priču i kad osetite njenu pravu atmosferu ili, kao što bi Tenesi rekao u svojim didaskalijama, „neku maglu kroz koju šetaju likovi”, vi shvatite da je on i dalje savremen jer govori o našim opsesijama. Uprkos tome, on i dalje vraća veru i nadu da je život zaista ono što moramo da podržimo. U današnjem vremenu, u kojem vere više nema, zasićeni smo od mnogih stvari. To je jedna ozbiljna tema u okviru koje se nalaze šekspirovski zadaci sa ogromnim prostranstvima - naglašava Vujićeva i dodaje da će predstavu postaviti u žanru romantične tragedije.

- Tekst je dosta štrihovan i adaptiran, tako da će pred publiku izaći osvežen i osvešćen. Radimo verziju koju je Ilajn Kazan postavio na Brodveju, a koja je oba puta igrana i u Beogradskom dramskom pozorištu s tim što će u našoj postavci treći čin biti promenjen. Potrudićemo se da predstavimo dubinske emocije i da analiziramo zašto i koliko treba podržati život. Mislim da je to tema koja se danas tiče čitavog čovečanstva. Mi nećemo nuditi odgovore, već ćemo da postavljamo dodatna pitanja - najavila je Ivana Vujić.

Izazov uloge

Glavne junake-supružnike Brika i Margaret Polit, igraće Nenad Jezdić i Nataša Ninković koja je istakla da je za svakog glumca veliko zadovoljstvo da igra u jednom ovakvom komadu.

- Tenesi Vilijams je napisao veoma dobar tekst i nadam se da ćemo moj partner Nenad Jezdić i ja, zajedno sa Ivanom i ostalim članovima ekipe, doprineti da napravimo jednu veliku predstavu. Ova uloga je, naravno, veliki izazov za mene. Međutim, pored ogromnog zadovoljstva zbog toga, prisutna je i velika odgovornost pre svega zbog činjenice što pored raznih pozorišnih, postoji i ta kultna filmska verzija ovog komada u kojem su Brika i Margaret igrali Pol NJumen i Elizabet Tejlor.

U ostalim ulogama pojaviće se Branka Pujić (snaja Megi), Danica Ristovski (majka), Miodrag Krivokapić (otac Brik), Nebojša Kundačina (stariji brat Guper), Zoran Ćosić (sveštenik) i Bojan Krivokapić (doktor Bau).

Dramaturg predstave je Slavenka Milovanović, scenografiju će kreirati Kosta Bunuševac, a kostime LJiljana Petrović.

Izvor: Glas JAVNOSTI

BEOGRADSKA FILHARMONIJA VEČERAS BEZ DIRIGENTA

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Beogradska filharmonija održaće večeras koncert bez dirigenta, uz umetničko vođstvo violiniste Gordana Nikolića, saopšteno je iz BF. Deo koncerta, koji je zakazan za 20 sati u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbuine, biće izveden i bez stolica, stojeći.

Na pretposlednjem koncertu u ovoj sezoni Beogradske filharmonije biće izveden jedan od najpopularnijih programa ove sezone. Osim Hajdnove simfonije „Čudo” i dva Šubertova dela za solo violinu i orkestar - „Poloneza” i „Konzertstck”, na kraju koncerta, Šubertovu Petu simfoniju orkestar BF izvešće „na nogama”.

- Smatram da je stojeći stav prirodan za izvođenje muzike. Najvažnije je da se izađe iz nekog naviknutog odnosa, a i drugačije se svira kada se stoji. U stojećem položaju se dolazi do šire tonske palete zbog toga što postoji veza između položaja tela muzičara i tonske ekspresije. Uostalom, kada muzičari stoje, komunikacija je bolja. Kada se spoje dobra komunikacija i, u današnje vreme tako zapostavljeno međusobno razumevanje muzičara, nastaje najbolja muzika - komentariše Gordan Nikolić svoj neobičnan način rada sa orkestrom.

Gordan Nikolić je, inače, koncertmajstor Londonskog simfonijskog orkestra i umetnički direktor Holandskog kamernog orkestra iz Amsterdama. Nosilac je titule Prince Consort Professor, za rad s ansamblima na Kraljevskom koledžu za muziku u Londonu i dobitnik nagrade na međunarodnom violinističkom konkursu Paganini. Bio je umetnički vođa u kamernim orkestrima Evrope, Lozane i Roterdamskoj filharmoniji. Redovno nastupa na prestižnim festivalima kamerne muzike i sarađuje sa umetnicima među kojima su Mihail Pletnjov, Vladimir Mendelson i drugi.

Izvor: Danas I.M.