DINOSAURUSI OD VEČERAS U BEOGRADU

Nebojša Đorđević    Nauka, Vesti

Nakon opsežnih priprema, velika izložba „Dinosaurusi Argentine - Džinovi Patagonije”, svečano će biti otvorena večeras u 20 sati, u Ipmuls holu hotela Kontinental u Novom Beogradu.

Zahvaljujući Prirodnjačkom muzeju iz Beograda, organizatoru projekta i njegovim autorima, udruženju GGPCLA - Grupo Cultural iz Argentine, ovdašnja publika, kao i gosti prestonice, narednih sedam meseci moći će da uživaju i saznaju o najvećim bićima koja su ikada hodala zemljom - dinosaurusima. Na 2.500 kvadratnih metara prostora Impuls hola, biće predstavljeno 20 vrsta dinosaurusa, sa oko 40 eksponata skeleta i delova skeleta ovih praistorijskih bića, a izloženi materijal prikazuje i jaja dinosaurusa, gnezda mladunaca, replike nađenih otisaka stopa, kosti, rekonstrukcije života…

Najatraktivniji eksponati su, svakako, kompletni skeleti deset dinosaurusa - krvoločnog mesojeda Gigantosaurusa (14 metara), biljojeda Rebbachisaurusa (17), Carnotaurus (7.5)… „Džinove Patagonije” dosad je videlo više od milion posetilaca, a prestonica Srbije će imati tu čast da se u njoj dogodi premijera kompletnog skeleta Megaraptora, dugog devet metara i sa kandžom dugačkom 40 centimetara. Manji odeljak postavke, pod nazivom „Srbija u vreme dinosaurusa”, bavi se pitanjem postoji li mogućnost da se u budućnosti na domaćem terenu pronađe neki primerak ove životinje, ali i time zbog čega je u ovdašnjoj sredini utihnuo istraživački duh… Izložba će biti zanimljiva pre svega deci, ali i odraslima, s obzirom na to da skoro svako uživa u učenju ukoliko je ono kroz igru. Ovde će takvih momenata biti u priličnoj meri, a čitavoj stvari doprinosi i specijalno dizajnirana mračna i misteriozna atmosfera postavke, kakva i priliči još uvek zagonetnom svetu dinosaurusa. Generalni sponzor izložbe je Rajfajzen banka.

Izvor: Danas A. Ćuk

Небојша Ђорђевић - СОНЕТ О ЈАСОНУ

Aleksandra Radovanović    Poezija

Небојша Ђорђевић
СОНЕТ О ЈАСОНУ

Једног дана владаћеш и ти овим светом
пригрљен ветровима, никад завршених путовања.
с водом на рукама, с лекитима обновљених испловљавања,
мењајући се усред промене натопљеним сплетом

усталасаних судбина, ирањављеног поноса
неослобођених душа у непознатом ходочашћу.
Јасоне, тај свет је вечни сукоб Зевса и Хроноса,
сина и оца, испуњених очију узаврелом страшћу,

коју и ти мораш поновити овом пловидбом.
Кад саградиш брод, назови га именом градитеља,
испред, пренеси Херу (старицу) преко Анавроса и том чинидбом

изазаваћеш похлепу Пелијеву за златним руном, ради родитеља,
једносандални Диомеде, поведи нас на Колхиду, да сазримо у победе,
ако не даш судбини, да те сама одведе.

FLOJD OPET VOZI!

Mirjana Stanojevi?    Film, Vesti

Kultni film „Nacionalna klasa” trebalo bi uskoro da dobije nastavak. U ulozi penzionisanog automobiliste Brane Flojda ponovo će se naći Dragan Nikolić, a glavni junak filma biće njegov sin Flojd junior

Sa uživanjem ću prihvatiti da ponovo postanem Brana Flojd … Dragan Nikolić

Film „Nacionalna klasa” uskoro bi trebalo da dobije nastavak. Kako Press saznaje, jedan od velikih proizvođača automobila planira da opet oživi Branu Flojda, Šilju, Mileta, majstor Žiku, Slaveta Dušanovića i da producira jedno od najznačajnih filmskih ostvarenja u istoriji srpske kinematografije, koje je još 1979. godine režirao Goran Marković.

Slavni reditelj, kao i tumač glavne uloge Dragan Nikolić, veoma su zainteresovani da ponovo snimaju dogodovštine Brane Flojda (Gaga Nikolić), Mileta Rent-a-bubrega (Bogdan Diklić), Šilje (Gorica Popović) i ostale junake „Nacionalne klase”, kaže izvor Pressa, i dodaje:

- Prema jednoj od zamisli, Brana Flojd više ne bi vozio „fiću”, niti bi učestvovao na trkama, kao nekada u „Nacionalnoj klasi”, već bi svog sina Flojda juniora podučavao i pripremao za velika trkačka dela. Naravno, ni Flojdov sin ne bi se trkao „zastavom 750″, već vozilom jednog velikog proizvođača automobila, i upravo tu bi bio interes te kuće da uđe u jedan ovakav projekat. O marketinškom aspektu i popularizaciji automobila, kroz film koji je uživao ogromnu popularnost širom bivše Jugoslavije i koji je nebrojeno mnogo puta repriziran, ne treba trošiti reči.

Reditelj i scenarista filma Goran Marković (kome je scenario za „Nacionalnu klasu” bio prvi u karijeri), kaže za Press da je zainteresovan da napiše i izrežira nastavak.

- Naravno da sam zainteresovan da snimam nastavak „Nacionalne klase”. Do sada nikakvi konkretni dogovori nisu obavljeni i još uvek je sve u domenu ideje, koja je veoma primamljiva. To je za sada samo teoretska opcija, ali se nadam da će biti ostvarena i u praksi - kaže Goran Marković.

Novi auto, stari režiser… Čitav projekat producirao bi jedan veliki proizvođač automobila, a nastavak bi takođe snimao Goran Marković

Ni jedan od naših najznačajnijih glumačkih imena Dragan Nikolić, bez koga se nastavak filma ne bi mogao ni zamisliti, nema ništa protiv takve ideje.

- Vrlo rado bih se ponovo našao u ulozi Brane Flojda. Ukoliko taj film bude bio sniman, sa uživanjem ću prihvatiti da se u njemu nađem kao penzionisani šampion automobilizma - kaže Nikolić za Press.

Čuvene replike, najbolji glumci

Film je snimljen u leto ‘79. i od premijere svakim repriziranjem dobija nove obožavaoce. Nebrojeno mnogo replika iz filma koristi se u svakodnevnom govoru kao pošalica. Pored Dragana Nikolića, zapažene uloge ostvarili su i Bogdan Diklić, Gorica Popović, Bora Todorović, Voja Brajović, Aleksandar Berček, kao i Rade i Olivera Marković, roditelji reditelja Gorana Markovića. Da bi se postigla uverljivost trkačkog ambijenta, na filmu su se pojavili najistaknutiji automobilisti tog vremena: Pavle Komnenović, Branimir Perić Džo…

Izvor: Press Online N. Milenković

DIRLJIVA LJUBAVNA PRIČA U SVIJETU VISOKE MODE

Nebojša Đorđević    Film, Kultura, Vesti

Film Matta Tyrnauera o Valentinovom povlačenju iz svijeta mode - “dok je zabava još na vrhuncu”

ZAGREB - Valentinove revije po jednoj stvari podsjećaju na show “Pjevajte sa zvijezdama”: u jednome trenutku svi se rasplaču. U filmu Valentino: posljednji car možemo vidjeti žene u krznenim kaputima kako po završetku revije plaču od ushićenja, s riječima - “bilo je predivno”.

Plač na pisti i oko nje

Plaču i polugole manekenke koje se rješavaju nakupljenog stresa. Ali, plaču i muškarci, a plače i sam Valentino… Dapače, ovdje se plače kao na sprovodima diktatora ili dernecima s romskom glazbom.

“Valentino: posljednji car”, dokumentarac koji smo mogli vidjeti na ZagrebDoxu, a sada i u ograničenoj kinodistribuciji, zanimljiv je uvid u svijet visoke mode. Onima koji prema tom segmentu kulture gaje prezir film Matta Tyrnauera osnažiti će uvjerenja; onima koji se, pak, dive svijetu visoke mode film će još osnažiti divljenje. Za svakog ponešto - jednima i drugima zajednički bi mogao biti samo dojam nestvarnosti svijeta kroz koji se Valentino kreće.

Blizu zlatnom piru

No, film donosi i ljubavnu priču s Giancarlom Giammettijem, s kojim je Valentino zajedno 45 godina. Taj segment filma možda je i njegov najzanimljiviji dio. Taj gotovo zlatni pir dvojice plahih, simpatičnih i ćudljivih staraca nekako se doima kao ono stvarno Valentinovo životno djelo.

Izvor: Jutarnji hr D. Jurak

UPOZNAJTE DAVIDOVIĆA I “NOVINE SRBSKE”

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

Biblioteka Matice srpske priredila je izložbu povodom 175 godina od prvog broja Novina srbskih i 220 godina od rođenja njihovog prvog urednika Dimitrija Davidovića (1789-1838). Izložba je postavljena u vitrinama ispred Svečane sale Matice srpske, a otvorena je do 3. jula 2009. Osim prvih brojeva Novina srbskih, objavljenih u Kragujevcu 1834. godine, i tekstova posvećenih njima i njihovom uredniku Davidoviću, postavka obuhvata i pregled Novina serbskih koje je Davidović pokrenuo u Beču 1813, kao i lista koji je, kao nastavak Novina srbskih, pod različitim imenima, izlazio u Srbiji do 1919.

Izložbom su takođe obuhvaćena i dela i prevodi Dimitrija Davidovića, kao i izbor brojeva Zabavnika, “prvog almanaha u srpskoj književnosti”, koji je Davidović pokrenuo u Beču 1815. U pratećem katalogu izložbe dat je hronološki popis od 47 bibliografskih jedinica i odlomci tekstova koje su o Novinama srbskim i značaju Dimitrija Davidovića za razvoj srpskog novinarstva napisali: Momčilo Milošević, Jovan Skerlić, Ljubomir A. Božinović, Jovan Deretić, Mihajlo Bjelica, Mile Nedeljković, Vasilije Đ. Krestić i Slavko Gavrilović. Za potrebe izložbe korišćena je građa iz zbirki Biblioteke Matice srpske i Rukopisnog odeljenja Matice srpske. Autorke izložbe su Ivana Grgurić i Silvija Čamber.

Otac i pionir

Pokrenute “s visočajšim dozvolenjem praviteljstva” 1834. godine, pod “upravlenijem g. sekretara knjaževskog inostranih dela Dimitrija Davidovića”, “Novine srbske” predstavljaju prve novine pokrenute u Srbiji. Kao zvaničan organ srpske vlade izlazile su, pod različitim imenima, sve do 1919, a njihov prvi urednik Dimitrije Davidović, koji je na čelu lista bio od januara 1834. do marta 1835, smatra se “ocem srpske štampe i pionirom srpske žurnalistike”.

Izvor: Građanski list