SPOMENIK PAVIĆU U MOSKVI

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

SAVREMENOM srpskom klasiku Miloradu Paviću, čije se knjige čitaju širom sveta na 40 jezika, iduće nedelje biće ukazana posebna čast: 24. juna u Moskvi, ispred „Biblioteke stranih jezika” biće mu otkriven spomenik. Bronzano poprsje, rad poznatog ruskog vajara Grigorija Potockog, biće postavljeno na zelenoj površini ispred biblioteke gde se nalaze i spomenici drugih stranih pisaca, od Dantea naovamo.

Ovim povodom, Pavić će u ponedeljak otputovati u Moskvu gde će biti obeležena 80-godišnjica njegovog života. Za „Novosti”, poznati pisac kaže:

- U vreme kada još nisam bio prevođen na ruski jezik, ruski čitaoci su dolazili u moskovsku „Biblioteku stranih jezika” i tu u originalu, ili u prevodima čitali moju prozu. Tako su mi ispričali kada smo Jasmina Mihajlović, moja supruga, i ja boravili u Moskvi povodom jedne moje pozorišne predstave. Spomenik se podiže zbog mojih knjiga, a njih su na ruskom jeziku izdavali mnogi i hoću da ih pomenem i da zahvalim časopisu „Inostrana literatura”, obnovljenom časopisu „Jasna Poljana” koji izdaje Tolstojev muzej, izdavačkim kućama „Amfora”, „Azbuka” i „Zebra 7″, kao i ruskim pozorištima koja su igrala i još igraju moje interaktivne drame. To su: „Moskovski hudožestveni teatar Čehova” u Moskvi, „Lensov” u Petrogradu, pozorišta u Voronježu i Prokopjevsku i u drugim mestima, sve do Sibira.

Pavić izražava veliku zahvalnost i rediteljima njegovih komada, glumcima, izdavačima koju su CD „Audio knjige” snimili neke njegove romane. I posebno, sjajnim prevodiocima Larisi Saveljevoj i Nataliji Bagapovoj bez čijih prevoda njegove proze i drama na ruskom ne bi bilo.

U razgovoru za „Novosti” veliki pisac ističe da zahvalnost duguje i ruskim novinama i časopisima, ruskom Internetu, televiziji i radiju, ruskim slavistima, književnim, odnosno pozorišnim kritičarama, jer su njegova dela prihvatili sa velikom pažnjom i, naravno, ruskom skulptoru Grigoriju Potockom koji je sa suprugom došao pre nekoliko godina u Beograd i tu uradio portret. - Mogu da kažem da sam ovim za života dobio više no što mnogi ni posle smrti ne dobijaju”, zaključuje Pavić.

U KOFERU I “BUNDA”

U RUSIJI je početkom ove godine izašlo Pavićevo „Drugo telo”, a sada je u štampi i novi kratki roman „Veštački mladež”. Na inicijativu ruskog izdavača, pisac sobom nosi i rukopis kratke istorije Beograda, koja je dopunjena novim tekstovima, kao i rukopis tek napisane drame „Bunda” za koju veruje da će biti postavljena u pozorištu.

Inače, Pavićeve knjige na ruskom jeziku imale su do sada više od stotinu izdanja. Sabrana dela objavljena su u deset knjiga, u tvrdom povezu, a u mekom povezu u 12 knjiga, i doživela tri izdanja.

Izvor: Večenje novosti D. Bt.

OTVOREN TAJNI SEF PAJINE ŽIVOTNE AVANTURE

Nebojša Đorđević    Film, Knjige, Vesti

Uskoro knjiga o našem čuvenom glumcu Paji Vuisiću

Dokumentarni roman o životu kultnog filmskog glumca Pavla Vuisića „Posle fajronta”, autora Aleksandra Đuričića, u izdanju VBZ Beograd i „Blica”, pojaviće se 22. juna. Dvadeset jednu godinu posle smrti kultnog glumca Pavla Vuisića, prvi put je otvoren tajni sef njegovog života.

„Posle fajronta” je svojevrsna antologija glume, boemije i jedne velike ljubavi. Vešto napisana saga o glumcu koji je bio savršeni tumač jednog mentaliteta i podneblja rezultat je svedočenja njegovih najbližih prijatelja koji su sa njim lumpovali, alasa koji su bili veliki poznavaoci ovog umetničkog skitnice i velikana glumišta, koji priznaju da je Pajin flert sa filmskom kamerom bio esencija sedme umetnosti. Posebno suptilna i iskrena je priča supruge Mirjane.

Na stranicama ove knjige smenjuju se smeh i suze, kafanske i filmske tuče, razotkriva se odnos među filmskim zvezdama, prepliću se kulinarski recepti i intimna pisma. Ova bogato ilustrovana romansirana biografija, koju su mnogi pre izlaska proglasili bestselerom, bez sumnje je svojevrsna avantura kroz našu bolju prošlost.

Boem i ljudina, Vuisić je živeo burno, punim plućima i iza sebe ostavio bezbroj anegdota i mudrih misli, koje Aleksandar Đuričić duhovito i verno ispisuje. Zanimljivo je da će VBZ kao regionalni izdavač omogućiti da se ovo štivo, osim u Srbiji i Crnoj Gori, nađe i u Bosni i Hrvatskoj. Knjigu će osim u knjižarama, čitaoci moći da kupe po vrlo popularnoj ceni od 349 dinara i na svim kioscima, a „Blic” će od 18. juna ekskluzivno objaviti feljton u nekoliko nastavaka.

Izvor: Blic Online E.B.

IZGUBLJENO U PREVODU

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Kovačević, Velikić, Ćirjanić

PREVOĐENJE knjiga naših pisaca na strane jezike, koje će finansijski pomoći Ministarstvo kulture Srbije, neće ići tako glatko kako se činilo pre dva i po meseca, kada je zatvoren drugi konkurs ministarstva za sufinansiranje prevoda dela srpskih pisaca na strane jezike.

Slavine su u kulturi zavrnute i za ovaj posao, tako da je posle rebalansa budžeta, od prvobitno određenih 12 miliona dinara za sufinansiranje, ostalo nekoliko puta manje. Računica je sledeća: država sada za promociju srpske književnosti u svetu ima u dinar - 4.947.020 dinara, ali „kvaka” je u tome što od ovih para mora da se plati i, kako u ministarstvu slikovito kažu, „realizacija nastupa Srbije na međunarodnim sajmovima knjiga u Sofiji, Beču, Moskvi i Frankfurtu”. Koliko će dinara tačno ostati za pomoć stranim izdavačima u prevođenju romana, pripovedaka i poezije - niko još ne zna.

Strani izdavači su, inače, do 1. aprila našem ministarstvu podneli projekte za knjige koje žele da prevedu i ispostavili cenu tog posla. Do zatvaranja konkursa, ministarstvu su stigla 52 predloga. Komisija Ministarstva kulture trebalo bi sada da zavrne rukave i izabere knjige koje može da sufinansira. Po pravilima projekta, naša strana bi kao minimum novca trebalo da izdvoji 50 odsto od cene prevoda.

Realno je očekivati da će u obzir doći samo bugarski i nemački prevodi, jer će u decembru, od 2. do 6, Srbija biti počasni gost Sajma knjiga u Sofiji, a 2011. godine - počasni gost na Lajpciškom sajmu knjiga. Iz Bugarske je na adresu ministarstva stiglo 12 predloga. Francuski, italijanski, grčki, ruski, poljski i ostali jezici izgleda će morati da pričekaju bolje dane. Izdavač iz Milana, na primer, želi da objavi prevod studije „Srednjovekovna srpska umetnost” Gordane Babić i Vojislava Đurića, na engleski, italijanski i francuski, po ceni od 30.000 evra (10.000 evra po jednom prevodu). Isti izdavač predlaže i objavljivanje „Istorije srpskog naroda” Dušana Batakovića na italijanski, a cena je 17.800 evra. Razumljivo je da su u svetlosti rebalansa budžeta ovo sada skoro nemoguće misije.

Iako se i pisci i kulturni poslenici u načelu slažu da je korist od predstavljanja naše pisane reči u svetu nemerljiva i da se na tome se ne sme štedeti, pa čak ako treba i nauštrb nečeg drugog - realnost je drugačija. Dežurni razlog za stezanje kaiša, SEKA (svetska ekonomska kriza), srušila je lepe želje da posle decenija mirovanja konačno počne sistematsko prevođenje srpske književnosti na strane jezike.

BUGARSKE ŽELJE

BUGARSKI izdavači koji su učestvovali na poslednjem konkursu, želeli bi da im srpsko ministarstvo plati deo prevoda za knjige: „Na Drini ćuprija” Ive Andrića, „Ruski prozor” Dragana Velikića, „20 srpskih podela” Dušana Kovačevića, „Kuća u Puertu” Gordane Ćirjanić, eseji Mihajla Pantića, „Male tajne” Gorana Markovića, „Hamam Balkanija” i „Knjiga o bambusu” Vladislava Bajca, „Atlantida” Borislava Pekića, „Azil” Sanje Domazet, pripovetka „Čovek koji je jeo smrt” Borislava Pekića, tematski broj časopisa „Panorama”.

Izvor: Večernje novosti B. Đorđević

PRONAĐENA DREVNA GROBNICA TOKOM IZGRADNJE ZA OLIMPIJADU 2012.

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Nauka, Vesti

Drevna grobna jama sa najmanje 45 lobanja, koja bi mogla da bude masovna grobnica iz doba Rimljana, pronađena je tokom izgradnje puta za Olimpijadu 2012. godine u Velikoj Britaniji.

Jama je široka šest metara, a pored lobanja otkrivene su i kosti ruku, nogu i torzoi. U grobnicu je položeno i nekoliko predmeta, a komadi grnčarije iz kasnog bronzanog i ranog rimskog perioda pronađeni su oko jame.

Arheolozi, koji su tek počeli da iskopavaju kosti kod brda Ridžvej u Dorsetu, ističu da ne znaju kome bi one mogle da pripadaju.

Za sada se zna da je većina lobanja pripadala mladim muškarcima, što podržava teorije da su ovo ostaci ljudi poginulih u bici ili da je u pitanju masovno pogubljenje. Kosti bi takođe mogle da pripadaju Rimljanima ili ljudima pomrlim usled bolesti ili nesreće.

“Mislimo da su ovi raskomadani ostaci tela pripadali Britancima iz bronzanog doba. Ono što se mi pitamo je kako su umrli i ko ih je ubio”, rekao je vođa istraživanja Dejvid Skor.

Arheolozi će pokušati da odgovore na pitanja da li su se oni borili međusobno, da li su ih pogubili Rimljani, ili su poginuli u bici sa njima.

“Za nas bi najuzbudljiviji scenario bio da su se suprotstavili invaziji Rimljana i da su nakon toga završili iseckani u jami”, dodao je Skor.

Kada je 43. godine glavnina rimskih snaga došla u Veliku Britaniju, Klaudijeve legije kretale su se brzo zapadnom Engleskom da pokore divlja keltska plemena, podsetio je Rojters.

Grobnica se nalazi u blizini dvorca Mejden, najveće utvrde iz bronzanog doba u Evropi. Smatra se da su na tom mestu lokalna plemena postavila poslednje uporište protiv rimskih legija nakon invazije.

Neki istoričari veruju da su Rimljani opustošili ovo područje, pobili stanovništvo - uključujući žene i decu - i spalili sve do temelja.

Izvor: Blic Online Foto:Reuters

KNJIŽEVNA NAGRADA ZA ROMAN O FRANJEVCIMA

Aleksandra Radovanović    Knjige, Vesti

MATICA HRVATSKA

Roman “Mirotvorac u Bolonji” fra Bernardina Škunce “potukao” je sve konkurente u lanjskoj, vrlo kvalitetnoj hrvatskoj književnoj produkciji i osvojio nagradu Matice hrvatske za književnost i umjetnost “August Šenoa”.

Ispisan u formi kronike iz 13. st., roman rekonstruira doba i život sv. Franje i začetaka franjevaštva, ali u napetom pripovijedanju, koje je kritika usporedila s Ecovim, otvara niz pitanja što se tiču naše suvremenosti: koliko je danas, osam stoljeća nakon osnutka franjevačkoga reda, aktualna ideja o odricanju od bogatstva i je li materijalno blagostanje čovjeku donijelo duhovni mir.

Matičino priznanje dodijeljeno je jučer u zagrebačkome sjedištu Matice hrvatske, zajedno s drugim tradicionalnim Matičinim nagradama. Nagradu “Oton Kučera” za znanost dobio je akademik Radoslav Katičić. Knjiga “Božanski boj - tragom svetih pjesama naše pretkršćanske starine” još je jedno eruditsko djelo istaknutog lingvista u kojem autor obnavlja obredne tekstove hrvatske rane mitologije. Posjetio je i mjesta na kojima su sačuvani tragovi te drevne duhovnosti, od Učke preko Novog Vinodolskog do Žrnovnice kod Splita, koja dijeli korijene sa zajedničkom indoeuropskom poviješću.

Nagrada Matice hrvatske za književnu i umjetničku kritiku “Antun Gustav Matoš” pripala je akademiku Pavlu Pavličiću za “Malu tipologiju moderne hrvatske lirike”. Premda skromno nazvana malom, ta tipologija daje temeljit uvid u osobitosti hrvatskoga pjesništva od moderne do danas. U sedam poglavlja autor obrađuje sve glavne pravce: modernu, avangardu, liriku do Drugog svjetskog rata i poslije rata, krugovaše, razlogovce i postmoderniste, uz izbor oglednih pjesama, što knjizi daje i obilježje antologije.

Izvor: Vecernji hr (M. J.)