LEONARDO DA VINČI, ČOVEK, UMETNIK, GENIJE

Nebojša Đorđević    Slikarstvo, Vesti

Svi poštovaoci lika i dela čuvenog slikara, skulptora, arhitekte, istoričara umetnosti, istraživača, pisca i pronalazača, Leonarda da Vinčija (1452-1519), imaće jedinstvenu priliku da od 25. juna do 27. septembra ove godine, u bečkoj Minoritskoj crkvi, vide sve 23 Leonardove slike na jednom mestu.

Slike su jednim komplikovanim digitalnim postupkom replicirane u originalnoj veličini i predstavljene hronološkim redom, kako bi se i razvoj samog slikara mogao lakše pratiti. Na izložbi će biti predstavljene i delom pustolovne priče Leonardovih slika, a ni izložbeni prostor nije slučajno odabran. U Minoritskoj crkvi nalazi se reprodukcija „Poslednje večere” iz 19. veka. Ovim pravim „putovanjem oko sveta” može se uštedeti put do Pariza i čekanje ispred muzeja Luvr zbog „Mona Lize”, kao i put do St Peterburga zbog slike „Bogorodica sa cvetom”, ili do Nacionalne galerije u Londonu da bi se videla Leonardova „Bogorodica u pećini”.

Izvor: Danas/ Compress

KOD KALEMEGDANA PRONAĐENI OSTACI VOJNOG GRADA IZ 2. VEKA

Nebojša Đorđević    Kultura, Nauka, Vesti

Epohalni ostaci iz rimskog perioda otkriveni su u blizini Kalemegdana prilikom skidanja tramvajskih šina, izjavio je danas Tanjugu naučni saradnik Arheološkog instituta u Beogradu Stefan Pop Lazić.

Od kako su skinute šine u Pariskoj ulici i Tadeuša Košćuškog, otkriveni su ostaci ulice koja je vodila od Generalskog štaba u vojnom logoru ka kapiji iz 2. veka.

“Za kapiju znamo od ranije, jer je otkrivena 1985. godine u Biblioteci grada Beograda, a to je jugoistočna kapija vojnog logora”, dodao je on. Pop Lazić je istakao je da su ostaci ulice koja je vodila ka toj kapiji unutar logora otkriveni prilikom ovih iskopavanja, a ostaci dve ulice koje su vodile izvan logora ka gradu, tadašnjem Singidunumu, odnosno ka civilnom naselju otkrivene su na predelu bivše okretnice trolejbusa u Rajićevoj ulici.

Ispod šina su otkriveni i značajni ostaci rimskog kastruma, vojnog logora, ostaci legijskih raka, oficirskih zgrada, “verovatno i bolnice, ali to ćemo utvrditi naknadnom analizom arhitektonskih pronalazaka”, rekao je Pop Lazić.

Svi objekti datiraju sa početka 2. veka, od kraja vladavine cara Trajana i početka vladavine Hadrijana, a i na celom prostoru malog i velikog Kalemegdana postoje ostaci iz tog perioda, ceo rimski grad, odnosno vojni grad. On je dodao da su započela zaštitna arheološka iskopavanja u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture, ali da sada nisu u prilici da nastave sa istraživanjima, već će sve dobro obezbediti, kako bi tramvajski saobraćaj normalno radio.

Pop Lazić je izrazio nadu da će buduće generacije biti u prilici da sve detaljno istraže i da pronađene ostatke ostave na uvid javnosti.

Izvor: Blic Online /TANJUG Foto:Zoran Žestić

“MAGIJA” DO KRAJA JUNA

Aleksandra Radovanović    Slikarstvo, Vesti

Radovi Salvadora Dalija od večeras u Nišu

U Paviljonu u niškoj Tvrđavi večeras se otvara izložba proslavljenog španskog slikara Salvadora Dalija, „Dali i magija ilustracije”. Izložbu će svečano otvoriti ambasador Kraljevine Španije u Beogradu Injigo de Palacio Espanja. Postavku čini 15 grafika, jedna skulptura i jedna grafička ploča iz privatnih kolekcija ljubitelja Dalijevog slikarstva.

Autor ovog projekta je istoričarka umetnosti Marisa Orteza, a dolazak izložbe u Niš organizovali su beogradski Institut Servantes i niška Galerija savremene likovne umetnosti. Izložbu su prethodno mogli da vide ljubitelji umetnosti u Beogradu. Niški „Dali i magija ilustracije” trajaće do 30. juna. Izložbeni prostor Paviljona biće otvoren od 19 do 22, a ne 20 sati, što je uobičajeno radno vreme, kako bi „što veći broj građana” mogao da pogleda radove. Svečano otvaranje izložbe zakazano je za 17.30.

Izvor: Danas Z. M,.

HAJDN ILI MOCART - PITANJE JE SAD

Nebojša Đorđević    Kultura, Muzika

Austrija velikim brojem koncerata, izložbi i svečanosti obeležava 200 godina od smrti kompozitora i dirigenta Jozefa Hajdna, “muzičkog giganta” kome nije bilo lako u zemlji koja je i domovina Volfganga Amadeusa Mocarta.

Hajdn, poznat kao “otac simfonije”, imao je ključni značaj u razvoju mnogih muzičkih formi, kao što su gudački kvartet, klavirska sonata i koncerti. Njegovi oratorijimu smatraju se zlatnim standardom, a iza sebe je ostavio više od 100 velikih dela i stotine kraćih komada.

Mocart je, pak, bio “čudo od deteta”, autor više od 600 dela, a još veću slavu doživeo je posle smrti u 35. godini. Poznato je da je voleo vulgarne šale, da je bio drzak i napadan. I sam Hajdn je idealizovao genijalnost svog mladog prijatelja.

“Kako su originalna Mocartova dela, kako duboka, kako muzički inteligentna i izuzetno suptilna. Vaš sin je najveći kompozitor koga znam”, rekao je svojevremeno Hajdn Mocartovom ocu Leopoldu.

Hajdnovo delo, kažu, vole uglavnom oni koji ga i poznaju. Takvih je, međutim, neuporedovo manje nego Mocartovih obožavalaca. Zato je veoma teško probuditi “mocartovski entuzijazam” prema trezvenom čoveku, poznatom pod nadimkom “papa Hajdn”, koji je umro u 77. godini posle prilično običnog života i čija su dela uglavnom nepravedno smatrana strogim i manirističkim.

“Ovde je sve Mocart. Turisti ne znaju ništa o Hajdnu”, kaže Ibrahim Erneten, koji prodaje karte za koncerte turistima koji šetaju bečkom pešačkom ulicom Graben, koja se završava zgradom Opere.

Drugi ulični prodavac karata to potvrđuje rečima da od 50 karata koje proda dnevno, samo dve ili tri kupe zainteresovani da slušaju Hajdna.

Većina bi želela da prisustvuje koncertima Mocartove muzike ili da čuje valcere Johana Štrausa.

Koliko je teško “prodati” Hajdna, najbolje zna Franc Pataj, organizator manifestacija kojima se obeležava 200. godišnjica od smrti velikog kompozitora.

“Ako nekome pokažete Hajdnovu bistu, on će misliti da se radi o Mocartu”, kaže Pataj, koji je pre tri godine učestvovao i u obeležavanju 250 godina od Mocartovog rođenja.

Predviđeni budžet za jubilej Hajdna, od oko 40 miliona evra, samo je četvrtina budžeta koji je bio namenjen svojevremeno obeležavanju godine Mocarta.

Pri tom, kaže Pataj, pokušaj da se utvrdi ko je od njih dvojice veći mužičar isto je kao tražiti odgovor na pitanje “da li je zelena boja lepša od žute”.

Na dan Hajdnove smrti, 31. maja, pod dirigentskom palicom Adama Fišera, izveden je Hajdnov oratorij “Stvaranje” u Palati Esterhazi u Ajzenštatu, gradu na jugoistoku Austrije, koji je bio dom kompozitoru tokom većeg dela života. Istoga dana širom sveta održano je još 20 koncerata u čast jednog od najvećih klasičnih kompozitora, a papa Benedikt XVI, inače veliki ljubitelj Mocarta, služio je u Crkvi svetog Petra u Rimu misu u čast Hajdna.

Hajdn je, uprkos predrasudama, imao i toplu, duhovitu stranu, koju je pokazao i u svojim delima i u životu. Bio je poznat kao veliki ljubitelj vina, te je u ranim godinama zahtevao da mu plata bude isplaćivana upravo u tom “plemenitom piću”.

Obožavao je žene, a od svoje sopstvene je tražio da mu cepa partiture i onda od papira pravio uvijače za kosu.

Hajdn je bio Mocartov mentor, i uprkos relativno “slaboj prođi” u odnosu na Amadeusa, bio je veliki i u svom vremenu.

Mocart je umro u bedi, dok je Hajdn večeravao sa jednim od tadašnjih najmoćnijih prinčeva Evrope - Esterhazijem. Posle Hajdnove smrti, sam Napoleon, u čijim rukama je bio Beč, naredio je da ispred crkve u kojoj je ležao bdi počasni stražar.

Izvor: B 92

NA GRANICI MAŠTE I STVARNOSTI

Mirjana Stanojevi?    Slikarstvo, Vesti

Delo Pata Andrea

Delo Pata Andrea, koji u utorak veče otvara izložbu u galeriji „Haos”, u najkraćem bi moglo da se okarakteriše kao ozbiljno slikarstvo, koje može ostaviti i utisak dosetke. Time slikar naizgled lako uspostavlja kontakt sa posmatračem - zaustavlja ga, da bi onaj pred slikom shvatio da je već uhvaćen u slikarevu „mrežu” i da je pred njim složen zadatak „čitanja”.

Rodom Holanđanin, građanin sveta, do penzije profesor na Bozaru, francuski akademik, u Beogradu izlaže zahvaljujući zalaganju Vladimira Veličkovića. Njegova dela se nalaze u prestižnim javnim i privatnim kolekcijama, među kojima su Muzej moderne umetnosti u Njujorku, Bobur u Parizu, Muzej savremene umetnosti u Beogradu…

Andrea, kako primećuje Kristina Sotiropulo u predgovoru kataloga, uspostavlja dijalog sa Maksom Klingerom, kojeg smatra umetnički bliskim i sa kojim deli istu zajedničku opsesiju prema oštro razdvojenoj stvarnosti i mašti.

Izvor: Večernje novosti