LISTA NAJVEĆIH UMETNIKA 20. VEKA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Tajms je objavio listu 200 najvećih umetnika 20. veka, u čijem je izboru učestvovalo 1,4 miliona čitalaca i posetilaca sajta galerije “Sači”. Učesnici su bili pozvani da glasaju za listu na kojoj su bili slikari, vajari, fotografi i autori video radova i instalacija koji su stvarali u prošlom veku. Prvi na listi je španski majstor Pablo Pikaso, “arhetip kompletnog umetnika”. U prvih deset, posle njega, slede Pol Sezan, Gustav Klimt, Klod Mone, Marsel Dišan, Anri Matis, Džekson Polok, Endi Vorhol, Vilem de Kuning i Pit Mondrijan.

Mada su je mnogi ocenili kao evidentnu, nepravednu, nepotrebnu, veštačku, površnu i sastavljenu u čisto medijske svrhe, ova lista više govori o glasačima nego o pravoj vrednosti samih umetnika i umetnosti 20. veka. Glasači su se uglavnom opredeljivali za umetnike iz prve polovine 20. veka, a to su najčešće bili slikari na ušrtb ostalih umetnika, pre svega vajara, od kojih su dvojica najpoznatijih - Konstantin Brankuzi i Alberto Đakometi - jedini među prvih 25.

Izvor: Građanski list

ЛУСИЛ ЧАНГ НА КОЛАРЦУ

Aleksandra Radovanović    Muzika, Vesti

Дело српске композиторке Љубице Марић “Паскаља” само је део програма који изводи пијанисткиња Лусил Чанг са Београдском филхармонијом, под управом маестра Филипа Хаскета.

Пијанисткиња Лусил Чанг наступа са Београдском филхармонијом у Коларчевој задужбини, под вођством диригента Филипа Хескета.

На концерту ће бити изведено дело српске композиторке Љубице Марић “Паскаља”, Штраусова Симфонијска фантазија и Григов концерт за клавир и оркестар у а-молу.

Први наступ Лусил Чанг је имала са Монтреалским симфонијским оркестром, са којим је била и на великој азијској турнеји.

Наступала је са неким од водећих светских оркестара међу којима су Филаделфијски оркестар и Московски виртуози, а одржала је рецитале у Карнеги холу, Вигмор холу и Линколн центру.

Лусил Чанг је дипломирала на Музичком институту Кертис и на Музичкој школи Џулијард.

Студије је наставила на Универзитету Моцартеум у Салцбургу, а стекла је и престижну диплому Академије Киђана у Сијени, у Италији.

Британски диригент Филип Хескет је уметнички директор Лондонског дечјег балета, а осим тога ради и као шеф диригент Западнолондонске симфоније и Ричмондског симфонијског оркестра.

Хескет је дебитовао 2001. године у Ковент гардену заменивши великог руског диригента Јевгенија Светланова у продукцији “Крцка Орашчића”.

То је била прекретница у богатој музичкој каријери овог енглеског диригента чији рад привлачи пажњу публике, како у Великој Британији, тако и иностранству.

Извор: РТС

НЕСТАЛЕ ПИКАСОВЕ СЛИКЕ

Mirjana Stanojevi?    Slikarstvo, Vesti

Лопов који је из Пикасовог музеја у Паризу на мистериозан начин однео блок са скицама славног сликара, највероватније је имао помоћ некога од запослених у тој установи. Скице нестале 8. или 9. јуна.

Блок са скицама Пабла Пикаса, процењен на три милиона евра, украден је из Пикасовог музеја у Паризу, потврдили су представници те установе, али још није утврђено када се крађа догодила.

Експонат је, према претпоставци безбедносних служби, нестао 8. или 9. јуна из изложбене витрине која није била обезбеђена алармом, већ је имала двоструку браву, од којих је једна поломљена током крађе.

Директорка музеја Ан Балдасари наговестила је да је крађу извршио неко ко добро познаје овај тип витрина, јер је потребна посебна вештина како би се отвориле.

За сада, не постоји теза о начину на који је изведена пљачка, али досадашње изјаве указују на саучесника унутар музеја.

Сликарев унук Оливије Видмајер Пикасо оценио је да блокови са скицама не могу да пронађу купца, јер су Пикасова дела препознатљива и брижљиво регистрована, а нарочито она у Пикасовом музеју.

Полиција “успева да пронађе украдена дела “, пре свега, захваљујући Интернету, објаснио је унук славног сликара.

Пикасове скице оловком, које датирају од 1917. до 1924. године, “недостају у музеју, јер су важне и сигуран сам да нема начина да постоје ван музеја”, рекао је Оливије Видмајер Пикасо радију “Европа 1″.

Извор: РТС

SRPSKI DANI U PARIZU

Nebojša Đorđević    Dijaspora, Kultura, Vesti

Dani srpske kulture

OTVARANJEM „Srpske kuće” u pariskom predgrađu Dransi i koncertima i modnom revijom u rezidenciji ambasadora Srbije u Parizu, otvoreni su „Dani srpske kulture” koji se svake godine u ovo doba održavaju u Parizu, u organizaciji Skupštine srpske dijaspore u Francuskoj. Opština Dransi stavila je na raspolaganje kuću KUD „Biseri”, koje 33 godine aktivno radi na severnoj pariskoj periferiji.
- Srpski narod sam upoznao kroz igru, folklor i gastronomiju. Ljudi su ovde došli sa svojom zemljom u srcu i žele da to što su poneli u sebi podele s drugima. Zato je dobro da imaju mesto gde će se okupljati i družiti - izjavio je predsednik opštine Dransi Žan-Kristof Lagard, koji je ključeve kuće svečano predao u prisustvu državnog sekretara u Ministarstvu za dijasporu Miodraga Jakšića i ambasadora Dušana Batakovića.

Od oko 65.000 stanovnika Bondija, bar oko 2.000 su Srbi. „Biseri”, inače, imaju 110 igrača od 6 do 39 godina, i isto toliko aktivnih članova, kaže predsednik kluba Saša Milojković.

Otvaranje „Srpske kuće” obeleženo je izložbom srpskih umetnika, iz Francuske i Srbije - Mikana Aničića, Jarmile Vešović, Vasilija Kirijazovskog, Vladimira Kepića, Gorana Ćeličanina, Živorada Milosavljevića i Svetlane Krstić. Veče kasnije, u rezidenciji ambasadora Srbije Dušana Batakovića koncert su održali pijanista Anja Radinović, klarinetista Milutin Pavlović i etno-džez kvartet Petra Gojkovića. Održana je i modna revija Dragane Perišić, kostimografa iz Londona.

„Dani srpske kulture” u Parizu će trajati sve do nedelje 21. juna. Sinoć je u KC Srbije održan džez koncert u kojem su nastupili trio „Az” s Darkom Anđelkovićem i duo „Omnibus”, dok će u subotu biti otvorena izložba karikatura Svetlane Krstić i Gorana Ćeličanina, uz književnu besedu Radovana Kanjevca.

Do kraja manifestacije (jedan deo biti održan i u crkvi Sveti Sava u Parizu i sali „Monso” u Montreju) biće održani i pozorišna predstava „Koje kude Karađorđe”, prezentacija srpskog kulinarstva „Skadarlija u Parizu”, projekcija dokumentarnog filma „Srpski manastiri i crkve”, nastupiće KUD „Lola”.

POKLON

KUĆA ima 120 kvadrata, na tri sprata, i renovirana je dobrovoljnim radom članova kluba i ljudi iz naše dijaspore, a u njoj će biti klupske prostorije, kancelarije, mesto za druženje. Planira se da se ovde uskoro otvori dopunska i muzička škola, kao i da se izgradi još oko 70 kvadrata u dvorištu, za probe.

Izvor: Večenje novosti Goran Čvorović

RASKOŠNE SLIKE BALKANA

Nebojša Đorđević    Slikarstvo, Vesti

Paja Jovanović - “Mačevanje”

 

MINISTAR za kulturu Nebojša Bradić i članovi Odbora za obeležavanje jubileja Paje Jovanovića (1859-1957) u četvrtak su promovisali kalendar akcija kojima se obeležava 150 godina od rođenja i danas na inostranim aukcijama najskupljeg srpskog slikara.

Na dan Jovanovićevog rođenja, 16. juna, u Vršcu, njegovom rodnom gradu, otvara se izložba

„Slike Balkana”, a pripremili su je Narodni muzej iz Beograda i vršački Gradski muzej. Taj ciklus se uklapa u opšte popularnu temu evropskog slikarstva 19. veka. A, kod Paje Jovanovića ova tema ima dvojaki značaj - kao opšta tendencija u umetnosti i kao veza sa postojbinom.

Ipak, velika i monumentalna izložba, čiji autori su Nikola Kusovac i Petar Petrović, otvara se tek u decembru u Galeriji SANU. Tako se (nekad) najmlađi akademik vraća kući, kako je konstatovao akademik Dinko Davidov i istakao da će to biti prilika da se dobro upozna delo Paje Jovanovića. Davidov ističe da većina sudi o Jovanovićevom slikarstvu na osnovu tri, četiri često reprodukovana platna i da njegov opus malo ko poznaje dobro. Jedan od sjajnih poznavalaca Jovanovićevog dela, Nikola Kusovac, autor je i obimne monografije koja treba da bude odšatmpana do kraja godine. Do septembra će biti restaurisan i legat Paje Jovanovića u Beogradu u Ulici kralja Milana 21, te tako ponovo dostupan javnosti. Planirano je i štampanje vodiča za ovaj važan kulturni punkt metropole.

Tokom juna iduće godine u Vršcu će biti održan i naučni skup o Paji Jovanoviću i to bi trebalo da bude završnica u obeležavanju veka i po od rođenja našeg velikog slikara, u kome je oličeno na najbolji način i naše i internacionalno.

Izvor: Večenje novosti S. P.