DECA - NAJVEĆE ŽRTVE RATA

Miroslav Mladenović    Film

Sinema Siti festival

Reditelj Barmak Akram snimio film o jednom od najvećih avganistanskih problema – napuštenoj deci koja rastu na ulicama

Barmak AkramNovi Sad – Dvadeset pet godina rata ostavilo je više od 50.000 dece, siročadi ili iz porodica pogođenih siromaštvom, na ulicama Kabula. Toliko dece, svakodnevno je suočeno sa glađu, bolešću, nasiljem, drogom i prostitucijom. Bez roditelja i obrazovanja, oni rastu na ulicama, ističe reditelj Barmak Akram, autor filma „Kabulsko dete” koji se prikazuje u internacionalnom takmičarskom programu festivala Sinema siti u Novom Sadu.

Potresnu priču o ženi koja napušta šestomesečnu bebu i ostavlja je u taksiju, reditelj Akram prikazuje i na komičan način, što kod publike u svetu izaziva suze u očima, a u Avganistanu, prema rečima autora, smeh.

– Prve asocijacije na Avganistan su teroristi, muškarci sa bradama, zabrađene žene, što nije stvarnost, već konstruisana medijska slika. Želeo sam da prikažem drugačiji Avganistan, posledice decenijskog rata vođenog u mojoj zemlji, da sa stereotipa skrenem pažnju na decu koja su najveće žrtve rata – objašnjava reditelj koji je posle ulaska vojske nekadašnjeg SSSR-a u Avganistan 1979. godine, prema savetu oca, emigrirao u Francusku gde je studirao na čuvenoj Femis akademiji u Parizu i, kako kaže, „školovanjem se borio protiv rata”.

Kada se vratio u Avganistan 2002. godine, reditelj je, ističe, „zatekao ruševine koje podsećaju na najskuplji dekor holivudskih ratnih filmova, ali i mnogo napuštene dece na ulicama”. Kada je počinjao snimanje igranog debija „Kabulsko dete”, Akram je angažovao četvoro dece, beskućnika sa ulice, čiji su honorari, iako mali, bili u visini jedne godišnje avganistanske plate.

I. Aranđelović - Politika

——————————————————-

Ministar Bradić na Sinema sitiju

Ministar kulture Nebojša Bradić bio je gost jučerašnjeg akademskog programa Sinema siti festivala i govorio na temu „Vreme(na) krize i filma”, zajedno sa nekadašnjom ministarkom Nadom Popović-Perišić. Bradić je istakao da će Ministarstvo kulture, shodno ekonomskoj krizi i rebalansu budžeta, podržati domaću filmsku produkciju i izrazio nadu da će biti realizovano šest do osam novih igranih filmova.

PRAVA SLIKA IZGUBLJENOG DRUŠTVA

Miroslav Mladenović    Film

inserti iz filmaFilm Jesen u mojoj ulici (vidite inserte iz filma), dugometražni debi mladog novosadskog reditelja Miloša Pušića, prikazan je sinoć u Velikoj sali Srpskog narodnog pozorišta (SNP) u okviru “Nacionalne klase”, domaće takmičarske selekcije festivala “Sinema siti”. Film opisuje jedan dan koji dvojica dvadesetdvogodišnjaka s novosadske Detelinare provode u potrazi za novcem, kako bi otišli na more. Tražeći novac, oni gledaoce provode kroz “podsvet Detelinare” i prikazuju “pravu sliku dela društva izgubljenog u tranziciji”. Iako početak filma nagoveštava samo još jedan jesenji dan, kao iz, recimo, školskih sastava, dogodiće im se trenutak koji će zauvek izmeniti njihove živote…

Reditelj i scenarista Miloš Pušić je na jučerašnoj konferenciji za novinare rekao da mu se stvari dešavaju vrlo brzo nakon pobede u selekciji “Up To 10.000 Bucks” prošlogodišnjeg “Sinema sitija”, ali i da ima to zadovoljstvo da ne čeka na prvi film 20 godina. Stil u kojem je radio film, opisao je kao stilizovani dokumentarizam. Glumac Nikola Spasojević (Kuče) kaže da priča filma prati jedan dan u životu dva momka koji nemaju posao niti novac i “gluvare po staroj Detelinari”, dok je Pušić film okarakterisao kao priču o odrastanju uz nasilje.

Za svoj prvi film, glumica Milica Trifunović (Milica) kaže da govori o “trenutnom stanju u našoj zemlji”, tj. o odrastanju uz nemogućnost ostvarivanja ambicija. Njen kolega Filip Đurić (Promaja) navodi da u filmu igra mladog čoveka koji živi “na grbači svoje majke”, što “nije retkost, pošto ljudi sve manje pokušavaju da urade nešto sa svojim životom, prepuštajući drugom da im rešava probleme”. U filmu igra i iskusni Boris Isaković (Nedelja), koji je juče podsetio na to da je Jesen u mojoj ulici “prvi novosadski film posle mnogo godina”, izražavajući nadu da neće biti i poslednji.

– Dve unapred rasprodate projekcije na festivalu meni ulivaju poverenje da će se u Novom Sadu proizvoditi film – kaže Isaković, podsećajući da su studenti i ranijih generacija novosadske Akademije umetnosti morali da odlaze u Beograd da bi snimili neki film. On je juče rekao i da se do sada trudio da radi “ili s boljima od sebe ili s mlađima”, ističući veliku energiju koju su mladi ljudi uložili u Pušićev film, koji je ocenio kao veoma zanimljiv.

Izvršna producentkinja Lena Miljević opisala je film kao veliku stvar za Novi Sad i domaću kinematografiju, koji je ostvarila “mlada ekipa entuzijasta, studenata ili tek diplomiranih glumaca, uz veliku pomoć iskusnijih”. U filmu igraju i Jasna Đuričić i Predrag Momčilović, kao i nedavno preminula prvakinja SNP-a Jelica Bjeli. Po rečima Miljevićeve, odluka da li će film ići u distribuciju po domaćim bioskopima – biće doneta nakon festivala. Jesen u mojoj ulici večeras (21.15) igra u Katoličkoj porti, a, pošto su sve karte ranije rasprodate, Isaković je najavio mogućnost održavanja i dodatne, treće projekcije u okviru “Sinema sitija” (kako smo juče saznali, festival je tokom prva tri dana posetilo više od 15.000 ljudi!).

Građanski List

DALIJEVA MAGIJA ILUSTRACIJE

Miroslav Mladenović    Slikarstvo

Beograđani radove slavnog majstora mogu videti do 14. juna, a potom se izložba seli u nišku Tvrđavu

Salvador Dali: „Jarac” iz serije „Faust”, suva igla, i „Okovana osoba” iz serije „Život je san”, bakropis„Dali i magija ilustracije” naziv je izložbe grafika, skulptura i knjiga sa potpisom Salvadora Dalija, koju publika može da pogleda u galeriji Instituta „Servantes” u Beogradu. Na izložbi je prikazano, za nas novo, ilustratorsko lice slavnog umetnika a, kako kažu u Institutu „Servantes”, posetilo ju je 10.357 ljubitelja Dalijevog dela iz čitavog regiona, što je čini jednom od najposećenijih u našoj zemlji.

Za ovakav uspeh pobrinula se kustoskinja Marisa Oropesa, a Dalijevi poštovaoci moći će da izložbu u Beogradu pogledaju do 14. juna. Nakon toga ova postavka se seli u Galeriju savremene likovne umetnosti u niškoj Tvrđavi, gde će biti prikazana od 16. do 30. juna.

Slavni, ekstravagantni, intrigantni, originali španski umetnik Salvador Dali (1904-1989) pripada slikarima koji su obeležili XX vek. Smatrao je slikarstvo jednom vrstom sna i zaustavljao je te snove na svojim delima da bi i drugi uživali u njima. Imao je burnu mladost, tada je i počeo da se bavi grafikom i ilustracijom. Dva puta je bio izbačen sa Umetničke akademije u Madridu, drugovao je sa Lorkom, Pikasom, bio ludo inspirisan Galom, ženom svog života. Bio je centralna figura u grupi umetnika okupljenih oko Andrea Bretona.

Brojne slike, izložbe, kreacije nakita, značajne nagrade, obeležile su Dalijev život, koji je okončao u kuli svog muzeja napravljenog u Figeresu u Španiji. U ovoj priči koja se plete oko beogradske izložbe, kao nadrealista, tridesetih godina prošlog veka, Dali se bavio ilustracijom knjiga, „Faust” i „Život je san”. Kasnije stvara serije grafika. Na beogradskoj postavci može da se sagleda njegov jedinstven svet i ilustrativne sposobnosti. Marisa Oropesa navodi: „Među mnogim umetnicima koji su ušli u svet nadrealizma Salvador Dali postao je jedan od najboljih predstavnika ovog pokreta. Posetioci će moći da upoznaju gotovo nepoznat aspekt ovog majstora.”

U periodu od deset godina, tokom kojih je održavao konstantan kontakt sa nadrealistima, Salvador Dali pretvorio je apsurd i ludost u suštinski deo svoje umetnosti, stvarajući čak i termin koji definiše suštinu njegove „paranoično-kritičke” umetnosti.

– Njegovi radovi bili su tako precizni da je on sam, opisujući neke svoje slike, govorio da su kao fotografije naslikane rukom. Stvorio je sopstveni svet, minijaturan, nastanjen živim ćelijama, trulim magarcima, letećim polnim organima, svet koji levitira između peščanih plaža i neba, svet sačinjen od monstruma i snova koji su ga doveli do velike umetničke kreativnosti. Na ovoj izložbi imaćemo priliku da uđemo u njegov jedinstveni svet, pun oniričnih slika nastalih zahvaljujući njegovim ilustrativnim sposobnostima. Upravo od tridesetih godina u Dalijevom stvaralaštvu počinju da dominiraju ilustracije, kaže Oropesa.

B. Lijeskić - Politika

ARIJAGA PROMOVISAO SVOJE ROMANE

Miroslav Mladenović    Knjige

Giljermo ArijagaMeksički umetnik internacionalnog renomea Giljermo Arijaga, koji je u Srbiju doputovao kao specijalni gost festivala “Sinema siti”, prekjuče je, kako beleži Tanjug, spontano i šarmantno predstavio dva svoja romana – Sladak miris smrti i Bufalo noći – u izdanju “Dejadore”. Meksički pisac, scenarista i reditelj pričao je o knjigama, o pogledima na teme koje ga opsedaju, kao što su otuđenost, smrt, ljubav… Posebno je zahvalio srpskom izdavaču, koji je, kako je rekao, prevođenjem omogućio da on preko knjiga stigne do Srbije, a zahvalio je i prevodiocima Srđi Sardeliću i Biljani Bukvić-Isailović što su se postarali da njegovi tekstovi ožive u drugom jeziku, jer “to je najveća satisfakcija koju kao pisac može da ima”.

Pisac koji se proslavio scenarijima za svetske filmske hitove, kao što su Pseća ljubav, Dvadeset jedan gram, Tri sahrane Melkijadesa Estrade i Vavilon, nije se ustručavao da detaljno prepriča sadržaj oba romana i da ih preporuči. “Prvi roman Sladak miris smrti pisao sam pet godina, a samo prvu stranu sam napisao valjda 800 puta, da bih posle čuo od neke čitateljke da ga je pročitala za samo tri sata. Bio sam razočaran, ali me je prijatelj utešio kad je rekao da broj čitalaca pomonožim s tri, pa će ta brojka biti veća od mojih pet godina. Veselilo bi me da srpski čitaoci doprinesu da se taj broj sati čitanja još uveća”, poručio je Arijaga. i zatim pričao o sličnostima između Meksikanaca i Srba, o ponosu, shvatanjima časti…

Građanski List

SLAVNA - A NE POSTOJI

Miroslav Mladenović    Kultura, Vesti

Pored rada u podstanarskim uslovima, biblioteci „Ljubomir Nenadović”, najstarijoj ustanovi kulture u Valjevu, zbog nebrige osnivača preti blokada računa

Zgrada u kojoj je valjevska bibliotekaValjevo – „Vaša biblioteka je već slavna, samo što ne postoji”. Ovom rečenicom izgovorenom prošle godine na obeležavanju 140. rođendana matične biblioteke „Ljubomir Nenadović” u Valjevu, pesnik i akademik Matija Bećković prekorio je lokalnu vlast što najstarija kulturna ustanova u gradu i dalje radi u podstanarskim uslovima. Ovaj prekor ne samo što nikoga nije uzbudio, već kući knjige ovih dana preti i blokada računa zbog neisplaćenih razlika u zaradama zaposlenih, problema koji se vuče punih sedam godina.

Naime, iako je Vlada Srbije uredbom iz 2002. godine utvrdila nove koeficijente za obračun plata zaposlenima u ustanovama kulture, to u potpunosti još nije učinjeno. Reč je o neisplaćenim razlikama za plate na koje se oglušio osnivač, koje su sa početna dva, uz pripadajuće kamate, u međuvremenu narasle na oko pet miliona dinara. Ne želeći da se odreknu svoje zakonske „crkavice”, svih 15 zaposlenih 2006. godine je presavilo tabak, tužilo je sudu, a on je presudio u njihovu korist. Međutim, kako ni izvršne presude nisu pomogle, izuzev kod dvoje radnika, ostali su zapretili da će zahtevom za blokadu računa uzeti ono što im zakonski pripada. Posledica ove nepopularne mere bila bi: za biblioteku tokom ove i naredne godine ne bi mogla da se kupi nijedna nova knjiga, inostrani časopis ili publikacija.

– Mi smo sve vreme insistirali na dogovoru sa osnivačem, odnosno lokalnom vlašću, uz spremnost da prihvatimo sve varijante koje će nas bez većih potresa po biblioteku obeštetiti, ali uz bahate odgovore dobijali smo i pretnje da će nas kao kakvu bandu sve rasturiti i otpustiti. To više nije priča o novcu, već krajnje indikativnom ponašanju pojedinih lokalnih moćnika prema ovoj ustanovi, i uopšte kulturi, za koju se u ovom gradu kaže da je jedna od ključnih poluga u čuvanju njegovog identiteta i stremljenjima ka evropskim vrednostima, kaže Ostoja Prodanović, viši bibliotekar i bivši upravnik ovdašnje biblioteke. Naš sagovornik napominje da je valjevska biblioteka jedina u Srbiji u kojoj lokalna vlast nije ispoštovala uredbu Vlade Srbije o novim koeficijentima iz 2002. godine.

Dušan Arsenić, odbornik i član gradske vlade zadužen za oblast kulture, podržao je zaposlene u traženju da se ispune zakonske obaveze prema njima. Međutim, zbog pogoršanih finansijskih prilika, smatra da je veliko pitanje da li će njihovi opravdani zahtevi moći da se ispune.

– Ponašanje aktuelne lokalne vlasti prema biblioteci i ostalim ustanovama kulture u gradu razlikuje se u odnosu na prethodni period. Mi za sve imamo puno razumevanja, ali u konkretnom slučaju biće teško naći rešenje, pogotovo uz najnoviju najavu Vlade Srbije o smanjivanju takozvanih transfernih sredstava iz državnog budžeta. Takođe, moram da kažem da nije fer od Ministarstva za kulturu da nameće nove koeficijente i pri tom zahtevajući da to neko drugi plati, bez pitanja i dogovora da li on to može, kazao nam je Arsenić, uz nadu da valjevska biblioteka, ipak, neće biti zatvorena.

Budo Novović - Politika