FESTIVAL POSVEĆEN MOMČILU NASTASIJEVIĆU

Nebojša Đorđević    Kultura, Poezija, Vesti

Kulturni centar Beograda na trećem Festivalu pisca bavi se mogućnostima vizuelnog, teatarskog, muzičkog i literarnog tumačenja dela Momčila Nastasijevića. Autori izložbe su Olivera Rakić-Stošić i Predrag Petrović.

Ovogodišnji treći Festival jednog pisca u Kulturnom centru Beograda, posvećen je tumačenju opusa Momčila Nastasijevića, jednog od najznačajnijih stvaralaca srpske avangardne književnosti.

Nastasijević je rođen u Gornjem Milanovcu 1894. a umro u Beogradu 1938. godine. Kao pesnik, pripovedač, dramatičar i esejista svrstava se u najzagonetnije srpske pisce, a bio je i jedan od omiljenih profesora književnosti i jezika u Beogradu.

Za razliku od njegovog života koji možda nije delovao avanturistički ni uzbudljivo, Nastasijevićevo delo to jeste.

Olivera Stošić Rakić autor je projekta Festival jednog pisca i autor izložbe o radu Momčila Nastasijevića.

“Ambicija nam je da doprinesemo boljoj i šire dostupnoj slici književne istorije Beograda. Izložba predstavlja jedan prilično sveden i uobičajen život jednog intelektualca u Beogradu u periodu između dva rata”, navodi Stošić Rakić dodajući da je cilj upućivanje publike na istraživanje dela Nastasijevića.

U gornjem izložbenom prostoru nalaze se fotografije i dokumenti od kojih su mnogi prvi put pred očima javnosti, a koji svedoče ne samo o Nastasijevićevom delu, nego i o umetničkom stvaralaštvu njegove braće.

Predrag Petrović, autor izložbe, kaže da je Festival jednog pisca koncipiran tako da afirmiše umetničke vrednosti koje su savremenom društvu nedovoljno dostupne.

“Izložba je zapravo dijalog modernih proučavalaca književnosti sa našom književnom prošlošću. Dva dela izložbe odnose se na audio-vizuelnu prezentaciju Nastasijevićevog opusa i na informativno dokumentarnu građu na osnovu koje je lakše upoznati bogatu aktivnost umetnika i njegove porodice”, navodi Petrović.

U okviru Festivala, koji će trajati do 21. juna, biće održani okrugli stolovi i tribine posvećeni rukopisnoj zaostavštini, predavanja i koncerti.

Na prvom i drugom Festivalu pisca predstavljeno je stvaralaštvo Rastka Petrovića i Stanislava Vinavera.

Izvor: RTS

GILJERMO ARIJAGA OTVARA “SINEMA SITI”

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

NOVI SAD - Giljermo Arijaga, scenarista filmova “21 gram” i “Vavilon”, za koje je nominovan za Oskara, dobitnik Zlatne palme za scenario filma “Tri sahrane Melkijadesa Estrade”, biće gost festivala “Sinema siti”, saopštili su organizatori.

Slavni meksički pisac, scenarista, reditelj i jedan od najoriginalnijih pripovedača današnjice, Giljermo Arijaga, otvoriće Festival “Sinema siti” u subotu, 6. juna, u 20 časova u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.

Arijaga je autor scenarija za višestruko nagrađivane filmove “Pseća ljubav” (više od 40 međunarodnih nagrada) “21 gram”, “Tri sahrane Melkijadesa Estrade”, “Vavilon” (7 nominacija za Oskara) i “Bufalo noći”. Dva puta je nominovan za Oskara za najbolji scenario, za filmove “21 gram” i “Vavilon”, a za “Tri sahrane Melkijadesa Estrade” dobio je 2005. godine Zlatnu palmu u Kanu za najbolji scenario.

Njegovo književno stvaralaštvo, puno osobenog smisla za humor i ironiju, uključuje romane “Eskadron Giljotina”, “Sladak miris smrti”, “Pseća ljubav”,”Bufalo noći” i zbirku priča “Povratak 201″. Danas ga smatraju jednim od najuticajnijih pisaca savremene meksičke književnosti, ali i jednim od najznačajnijih pisaca na španskom jeziku, navodi se u saopštenju organizatora festivala.

Giljermo Arijaga po prvi put dolazi u Srbiju, zahvaljujući angažmanu selektorke internacionalnog programa Sinema siti festivala i filmske kritičarke lista Politike, Dubravke Lakić.

U njegovu čast “Sinema siti” priređuje program sa filmovima koji su ga proslavili u svetu i sa promocijom njegove dve knjige koje su prevedene na srpski jezik.

Specijalna projekcija filma “21 gram” održaće se na otvaranju festivala, u otvorenom bioskopu na Petrovaradinskoj tvrđavi u 21.30 čas, a tokom festivala biće prikazani i “Vavilon” kao i film “The Burning Plain”, sa Šarliz Teron i Kim Besindžer u glavnim ulogama, sa kojim je kao reditelj, debitovao prošle jeseni u Veneciji.

Giljermo Arijaga je, prema sopstvenom priznanju, u svet filma ušao kao pisac a ne kao scenarista. Saradnja sa rediteljem Alehandrom Gonzalesom Injarituom učinila je da su ova dva autora obeležila proteklu filmsku deceniju, dodaje se u saopštenju.

Izvor: Radio Televizija Vojvodine

PARISKE VERTIKALE U BEOGRADU

Nebojša Đorđević    Slikarstvo, Vesti

Dve izložbe radova srpskih umetnika starije i mlađe generacije koji stvaraju u francuskoj prestonici


Selena Vicković: „Zeleni konjić”

Odeljenje umetnosti Biblioteke grada Beograda priređuje u Galeriji „Atrijum” omaž srpskim umetnicima sa pariskom adresom. U okviru dve izložbe - „Pariske vertikale I” (koja se zatvara danas) i „Pariske vertikale II” (koja će biti otvorena u subotu u 20 sati) - predstavljeni su radovi umetnika i starije i mlađe generacije, koji svoja dela stvaraju u francuskoj prestonici.

- Prva izložba obuhvata dela naših najrenomiranijih umetnika sa međunarodnom reputacijom. To su uglavnom radovi slikara koji se izražavaju klasičnim jezikom medija, negujući narativnu figuraciju, apstrakciju, lirsko intimističko izražavanje i ekspresionizam - objašnjava Mirjana Savić, kustoskinja obe izložbe.

Postavku čini osamnaest slika i dve skulpture, koje će posetioci moći još danas da pogledaju u galeriji „Atrijum”. To su dela Vlade Veličkovića, Bate Mihajlovića, Miloša Šobajića, Cileta Marinkovića, Ljubice Popović, Petra Omčikusa, Momčila Milovanovića, Kose Bokšan, Ljubinke Jovanović, Ljube Popovića, Jarmile Vešović, Dada Đurića, Milije Belića, Ljubice Mrkalj, Mikana Aničića, Uroša Toškovića, Branka Papovića, Evgenije Demnievske, Vesne Bajalske i Tatjane Stolpović.

Galerija „Atrijum” će za dva dana biti ispunjena delima naših umetnika mlađe generacije koji žive u Parizu. „Pariske vertikale II” čine radovi Milana Atanackovića, Selene Vicković, Svetlane Jevtić, Bogdana Pavlovića, Miška Pavlovića, Zorana Peića, Adriane Popović, Marije Topalović, Miloša Trifunovića, Brankice Žilović Šoven, Milice Živadinović, Katarine Termačić, Maše Krivokapić, Marka Milovanovića, Vuka Vidara, Marka Velka, Danice Marinković, Milice Kojčić i Milana Tarina Tepavca, koje će publika moći da pogleda do 25. juna.

- Ova izložba prikazuje složenu interaktivnu mrežu umetničkih praksi. Pored slika i crteža, mladi umetnici su se izražavali kroz video radove, fotografije, asamblaže od porcelana - navodi Mirjana Savić.

„Pariske vertikale” je finansijski podržala Opština Stari grad. Izloženi radovi potiču delom iz fundusa Biblioteke. Projektu su doprineli i Momčilo Todorović i Borka Božović, koji su, za ovu priliku, pozajmili dela iz svojih privatnih kolekcija.

- Cilj ovih izložbi jeste demistifikacija centra i periferije, jedna vrsta umrežavanja različitih generacija slikara koji stvaraju u Parizu i Beogradu. Takođe smo hteli da pokažemo da ono što rade umetnici u Parizu, slično rade i u Beogradu. Ove izložbe su relevantan pokazatelj za razumevanje istorije jednog vremena i kretanja naših stvaraoca, kao i za formiranje svesti o mestu i ulozi naše umetnosti u kulturnoj baštini, kako nacionalnoj tako i svetskoj, objašnjava Savićeva.

Izvor: Politika S. Korać

SARAMAGO ŽRTVA BERLUSKONIJEVE POLITIKE

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Dugogodišnji italijanski izdavač nedavno je odbio da objavi knjigu Portugalca Žoze Saramaga u kojoj poznati pisac i Nobelovac oštro kritikuje italijanskog premijera Silvija Berluskonija.

Za nevericu. Saramago iščekuje sledeći potez Berluskonija

Portugalski pisac Žoze Saramago, koji je duboko u devetoj deceniji svog života, najnovija je žrtva političkog uticaja na svet izdavaštva.

Naime, njegov dugogodišnji italijanski izdavač nedavno je odbio da objavi njegovu knjigu u kojoj poznati pisac i Nobelovac oštro kritikuje italijanskog premijera Silvija Berluskonija.

Izdavačka kuća Einaudi, u sastavu imperije Mondadori koja je u vlasništvu Berluskonija, već 20 godina objavljuje Saramagova dela u prevodu na italijanski.

Međutim, kada joj je pisac podneo “El Cuaderno”, zbirku hronika koje su prvobitno objavljene na njegovom blogu, Einaudi je odbio da objavi rukopis, navodeći da bi imao probleme sa sudom.

Među problematičnim rečenicama je i ona u kojoj Saramago navodi da se “u zemlji mafije i Kamore, ne treba čuditi što je premijer delinkvent”.

“Kako objasniti da jedan takav čovek još nije izazvao revolt među Italijanima?”, upitao se portugalski književnik u jednom intervjuu koji je objavio španski list “El pais”.

Izvor: RTS

FESTIVAL TIBA OD 6. DO 12 JUNA

Aleksandra Radovanović    Pozorište, Vesti

Međunarodni festival predstava za decu i mlade “TIBA” biće održan od 6. do 12. juna. Manifestacija će početi predstavom “Veliko finale” Teatra Batida iz Danske, u 19 časova na platou ispred Filozofskog fakulteta.

Festival “TIBA” (Teatarske internacionalne beogradske avanture) održaće se od 6. do 12. juna, najavili su organizatori.

U takmičarskom programu “TIBA” festivala biće izvedeno deset predstava u produkciji pozorišnih grupa iz Srbije, Danske, Švedske, Turske, Irana, Austrije i Švajcarske.

Manifestacija će biti otvorena 6. juna u 19 časova na platou ispred Filozofskog fakulteta uličnom predstavom “Veliko finale” Teatra Batida iz Danske, rekao je direktor “TIBA” festivala Boško Đorđević.

Selektor inostranog programa Nikola Zavišić naglasio je da su ovogodišnje predstave uglavnom muzičke i plesne, sa veoma malo verbalnog izražavanja.

“Želeo sam da se predstave što više žanrovski uklope u jedan evidentni trend u savremenom pozorištu za decu i mlade, a to je upotreba žive muzike na sceni, zatim plesa, pokreta i tek na kraju - reči”, naveo je Zavišić.

Pored “Velikog finala”, publika će biti u prilici da pogleda i predstave “Mirakle”, rađenu u koprodukciji teatara iz Danske i Turske i beogradskog pozorišta “Boško Buha” i “Afričke bajke” u produkciji teatra iz Austrije.

Predstava “Mars Metamik” na Trgu republike

Muzika, ritam i pokret

Tokom festivala biće izvedene i predstave “Starac i cvet” iz Švedske i “Sanjala sam da delići meseca padaju kao perje” iz Irana, kao i velika ulična predstava “Rapsodija za džinove” iz Švajcarske.

U selekciji Staše Koprivice na 7. TIBA festivalu biće izvedene i domaće predstave “Knjiga lutanja” Malog pozorišta “Duško Radović”, “Mala sirena” Pozorišta “Boško Buha”, “Čarobna frula” Pozorištanceta “Puž” i “Bastijen i Bastijena” Pozorišta lutaka “Pinokio”.

Prema rečima Staše Koprivice, predstave iz domaće selekcije takođe su zasnovane prevashodno na muzici, ritmu i pokretu, kako bi deci što jasnije prenele svoje osnovne ideje.

Međunarodni žiri koji čine rediteljka i profesorka drame za mlade Jang Ej Čoj iz Koreje, reditelj Sead Đulić iz BiH i kostimograf iz Srbije Maja Mirković, dodeliće gran pri za najbolju predstavu u celini i specijalnu nagradu za nove pozorišne tendencije.

Međunarodna asocijacija pozorišta za decu i mlade “ASSITEJ” iz Srbije dodeliće nagradu za najbolje umetničko dostignuće, a dečji žiri dodeliće nagradu publike.

Festival TIBA organizuje beogradsko pozorište “Boško Buha”, pod pokroviteljstvom Skupštine Beograda.

Izvor: RTS