GRAFITI KAO INSPIRACIJA

Nebojša Đorđević    Pozorište, Vesti

Večeras (21) na 54. Sterijinom pozorju je premijera predstave „Možda smo mi Miki Maus” Maje Pelević, u režiji Matjaža Pograjca, rađena u koprodukciji Sterijinog pozorja i Narodnog pozorišta Beograd.

Govoreći o svom komadu, za koji je dobila prestižnu „Mihizovu nagradu, kaže da je inspirisana beogradskim grafitom na kome se nalaze zagrljeni mladić i devojka koji na glavama imaju plastične uši. Po njenim rečima, u srcu dešavanja je stari aparat za fotografisanje koji je smešten u beogradskom prolazu Bezistan, nadomak Terazija: „Likovi komada na svoj način prolaze kroz taj aparat”, kaže Maja Pelević i dodaje: „Komad se bavi vremenom u kome živimo i odnosom pojedinca prema sopstvenim ‘zamrznutim’ i fiksiranim trenucima u životu. Kao polazište uzimam fotografiju, koja najbolje oslikava želju za večnošću, a istovremeno i strah od prolaznosti.

Reditelj predstave je Matjaž Pograjc, gost iz Slovenije, a uloge tumače mladi glumci Bojan Krivokapić, Ana Marković, Stefan Bundalo, Jelena Ilić, Damjan Kecojević, Anastasija Mandić, Pavle Jerinić i Milena Predić. Predstava „Možda smo mi Miki Maus” će beogradsku premijeru imati 6. juna u Narodnom pozorištu.

 Izvor: Blic Online T. Nj

ZEMUNSKI SALON KARIKATURE OD 04.06.2009. - 20.06.2009.

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Vesti

 

Otvaranje tradicionalne izložbe XIV ZEMUNSKI MEÐUNARODNI SALON KARIKATURE, TEMA: EVROPA U RIMSKO DOBA i arheološke postavke “TAURUNUM ROMANUM “- Svedočanstva o antučkom Taurunumu u četvrtak 4.juna u 19 časova. Izložba traje do 20.juna u galeriji Stara kapetanija.

 Ovogodišnji, četrnaesti po redu Zemunski međunarodni salon karikature za temu ima “Evropa u rimsko doba”.Tema nije izabrana slučajno i zapravo predstavlja doprinos Salona velikom jubileju: dva milenijuma od osnivanja Taurunuma, na mestu današnjeg Zemuna, koji je četiri veka bio važan rimski grad na granici sa varvarskim svetom i jedan od najvažnijih centara rimske panonske rečne flote.

Posle slamanja velikog ustanka panonskih plemena, 9. godine naše ere, Rimljani su prvi put zaposeli oblast donjeg Dunava i tada je, među većim brojem vojnih logora, iz kojih su se vrlo brzo razvili urbani centri, osnovan i Taurunum. To ime Rimljani su preuzeli od Kelta čiji se utvrđeni opidum nalazio na platou Gardoša i koje su Rimljani pokorili i potpuno pacifikovali.

Ideja za obeležavanje dve hiljade godina od osnivanja rimskog Taurunuma rođena je još pre nekoliko godina i od tada je pažljivo osmišljavan i razrađivan program. Tako je zemunski Salon, osim tradicionalne izložbe karikatura, odlučio da organizuje i arheološku izložbu predmeta nađenih na području Zemuna i bliže okoline i to onaj materijal koji do sada nije izlagan i publikovan, što će manifestaciji svakako dati dodatni značaj. Takođe, Branko Najhold je svojim sugrađanima pripremio i obimnu monografiju TAURUNUM ROMANUM, koja je dobila najlaskavije ocene stručnjaka i koja će popuniti praznine u literaturi o najstarijem urbanom naselju na području današnjeg Zemuna.

Što se konkursa karikature tiče, prijem radova je okončan u martu, kada je održano i žiriranje prispelih radova. Kao i poslednjih nekoliko godina, konkurs je bio pozivni, a odazvalo se stotinak vrhunskih majstora karikature iz 32 evropske države. Veoma kompetentan žiri, u kome su bili Emanuela Marmo, direktor festivala humora i satire iz Salerna u Italiji, zatim Francuz Žan-Mari Bertin, jedan od najvećih poznavalaca svetske karikature, Aleksandar Palavestra, arheolog i umetnik iz Beograda, poznati naš teoretičar karikature Slobodan Ivkov i osnivač i organizator Salona Branko Najhold, na sastanku u zemunskom hotelu “Skala” 21. marta, selektovao je najbolje radove za izložbu i odredio najbolje. Pobednici će biti proglašeni na svečanom otvaranju ovogodišnjeg Salona 4. juna u galeriji Stara kapetanija sa početkom u 19 časova. Praksa Salona je da imena osvajača nagrada ne saopštava pre zvaničnog proglašenja pobednika, ali poznato je da će tradicionalna nagrada Salona, za sveukupan doprinos srpskoj karikaturi, ove godine biti dodeljena velikom umetniku Dušanu Petričiću, Zemuncu koji već dugo godina živi i radi u Kanadi.

Svi nagrađeni, a ima ih iz Srbije, Bugarske, Rumunije i Luksemburga, uz još nekoliko eminentnih zemunskih smehocrtača, učestvovaće 5. i 6. juna u prepodnevnim satima na tradicionalnoj koloniji karikature “Široka staza”" na prostoru bivše zemunske dunavske plaže. To je prilika da Zemunci posete ovu oazu čiste prirode u samom srcu grada i druže se sa svetski čuvenim karikaturistima i ljubaznim domaćinima iz udruženja “Široka staza”.

Obe izložbe u galeriji “Stara kapetanija” trajaće tri nedelje, do 20. juna, za koje vreme će Zemunci i njihovi gosti moći bolje da se upoznaju sa antičkom istorijom svog grada, ali i da se nasmeju sjajnim idejama i crtežima vrhunskih evropskih karikaturista. Značajno je pomenuti da za izložbu karikatura postoji veliki interes i u zemlji i u svetu, pa će ona posle Zemuna biti predstavljena i publici na jednom od naših najznačajnijih arheoloških lokaliteta iz rimskog doba, Gamzigradu kod Zaječara, a zatim i u Salernu i Rimu, u Italiji i verovatno i u Atini.

 Izvor: Arte

TURSKA PREDSTAVA “DERVIŠ I SMRT”

Nebojša Đorđević    Pozorište, Vesti

Gradski teatar iz Izmira “Kodžaeli” sa predstavom “Derviš i smrt” gostuje večeras na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu .

Scena iz predstave Narodnog pozorištaPredstavu “Derviš i smrt”, koju je ansambl Narodnog pozorišta izveo prošle nedelje na Sterijinom pozorju, večeras će na sceni u Beogradu igrati Gradski teatar “Kodžaeli” iz Izmira.

“To je prvo gostovanje nekog pozorišta iz Turske u istoriji srpskog nacionalnog teatra,” rekao je zamenik upravnika nacionalnog teatra Božidar Đurović na konferenciji za novinare.

Đurović je istakao da saradnja počinje predstavom po jednom od naših najznačajnjih romana - “Derviš i smrt” Meše Selimovića i to u dramatizaciji srpskog autora Nebojše Bradića.

Reditelj Nurulah Tundžer izjavio je da je taj roman u Turskoj veoma poznat i cenjen, objavljen je već u 12 izdanja, a i Bradićeva adaptacija štampana je kao knjiga, u prevodu Bilge Emin.

“Sa Bradićem sam se upoznao na prvom Međunarodnom festivalu u Istanbulu, koji smo pokrenuli 2003. godine. Tada je učestvovala predstava u njegovoj režiji ‘Mala trilogija o smrti’, koja je ostavila izuzetan utisak. Zatim smo sarađivali na predstavi ‘Tvrđava’, za koju je on pisao dramatizaciju, takođe po Selimovićevom romanu”, rekao je Tundžer.

Težak posao za glumce

“Adaptacija knjige ‘Derviš i smrt’ je takva da pruža reditelju odličnu osnovu za scenski rad, mada je za glumce ovo bio težak posao”, primetio je turski reditelj i naglasio da je u prvom planu njegove predstave priča o ubistvu od strane najboljeg prijatelja i o samoći čoveka u modernom svetu.

Glavnu ulogu, Ahmeda Nurudina, igra Nežat Biređik, inače umetnički direktor Kodžaeli teatra, koji je započeo rad pre 11 godina i to sa “Hamletom”.

“Za mene je veliki izazov bila uloga Ahmeda, a takođe to što ću je sada igrati pred srpskom publikom. Shvatio sam da između naše dve kulture ima puno toga što je zajedničko i da je narod gotovo identičan”, izjavio je Biređik.

Mlada glumica Deniz Alan, koja igra Kadinicu, rekla je da je oduševljena romanom “Dreviš i smrt” i da je odmah sebe videla kao deo te priče. “Sa ljubavlju sam prihvatila ovu ulogu, a sa uzbuđenjem čekam da je odigram u Beogradu”, istakla je glumica.

Otpravnik poslova ambasade Turske u Srbiji Sertan Gedik izrazio je zadovoljstvo što je turskom pozorištu ukazana čast da nastupi u srpskom nacionalnom teatru. On je izrazio nadu da će to označiti još jedan pomak u pravcu što bolje kulturne saradnje dve zemlje.

Pred dolazak u Beograd, Kodžaeli teatar je izveo ovu predstavu u Zenici, na Festivalu bosansko-hercegovačke drame, gde je pobrao veoma dobre ocene publike i kritike.

 Izvor: RTS

“ZLATNI VITEZ” MARKOVIĆEVOJ “TURNEJI”

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

“Turneja” reditelja Gorana Markovića dobitnik nagrade u kategoriji umetničkog filma, na festivalu “Zlatni vitez” u ruskom gradu Lipecku.

Filmovi iz 24 zemlje

Na festivalu su prikazani filmovi iz 24 zemlje, između ostalog iz Rusije, Austrije, Bugarske, Mađarske, Nemačke, Gruzije, Indije, Španije, Kazahstana, SAD-a, Ukrajine, Francuske i Japana.

Na festivalu je bila organizovana i retrospektiva filmova poljskog reditelja Kšistofa Zanusija, posvećena njegovom 70. rođendanu.

Do sada je festival “Zlatni vitez” održavan u Minsku, Tambovu, Rjazanju, Kalugi, Smoljensku, Kijevu, Moskvi, Jaroslavlju, Serpuhovu i drugim gradovima.

Počasni pokrovitelji festivala su patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril i predsednik Saveza filmskih radnika Nikita Mihalkov.

Žiri 18. međunarodnog filmskog festivala “Zlatni vitez” u ruskom gradu Lipecku dodelio je u kategoriji umetničkog filma istoimenu nagradu i diplomu srpskom reditelju Goranu Markoviću za njegov film “Turneja”, javili su ruski mediji.

Na smotri koja se održavala od 22. maja do sinoć, glavna nagrada i Gran pri festivala pripao je ruskom reditelju Vladimiru Bortku za film “Taras Buljba” po romanu Nikolaja Gogolja, čiji se jubilej 200-godišnjice rođenja obeležavao u okviru festivala.

Osim Markovića, među dobitnicima nagrada na festivalu “Zlatni vitez” nalaze se i brojni drugi sineasti iz Srbije.

U kategoriji animiranog filma, žiri je Bronzanog viteza i diplomu dodelio filmu “Fantazmagorija 2008″ Rastka Ćirića.

Diplomu za dobru ideju dobio je animirani film Kroki Krunoslava Jovića.

U kategoriji debitanata i studenata nagradu Bronzani vitez i diplomu dobio je film “Tata morgana” Siniše Vidovića.

U kategoriji kratkometražnih dokumentarnih filmova Bronzanog viteza i diplomu dobila je Jasmina Vujnović-Milošević za film Plava grobnica”.

Diplomu za negovanje sećanja na krvne veze naroda Rusije i Srbije dobili su Miloš Čolić, Vladimir Jovanović i Dragoslav Mihajlović, a diplomu podsticaja za režiju u otkrivanju uporne borbe čoveka protiv zla dobio je reditelj filma Trifun bombaš Slađan Stojanović.

Predsednik “Zlatnog viteza” Nikolaj Burljajev saopštio je da je ovogodišnji festival bio jedan od najinteresantnijih i najproduktivnijih.

U programu festivala, čiji je moto “Za moralne hrišćanske ideale”, za uzdizanje ljudske duše, bilo je više od 250 filmova koje je videlo više od 40.000 gledaoca Lipecka i istoimene oblasti u Rusiji.

Izvor: RTS

VANDALI OŠTETILI ARA PAČIS

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti


Rimski muzej Ara pačis, koji je projektovao američki arhitekta Ričard Majer, oštećen je noćas u napadu vandala, saopštila je policija, prenosi AP.

Izgrednici su spoljni beli zid muzeja gađali balonima punjenim crvenom i zelenom bojom - bojama italijanske zastave. Pored muzeja, u centru Rima, za sobom su ostavili šolju za toalet i dva pakovanja toalet papira.

Muzej savremenog izgleda pokrenuo je kontroverzu kada je 1998. godine vlast levog centra dodelila projekat Majeru. Protivnici izgradnje ocenili su da takvom zdanju nije mesto među rimskim zgradama klasične arhitekture.

“Huliganstvo i vandalizam neće uticati na debatu o arhitekturi i spomenicima grada”, rekao je gradonačelnik Rima Đani Alemano, dodajući da se radi o “neodgovornom i idiotskom” aktu vandala.

Alemano, političar desnice koji je ranije zapretio da će izmestiti muzej pošto mu se ne dopada, sada je rekao da traju pregovori sa Majerom kako bi pokušao da zdanje učini “urbanistički prihvatljivijim”.

U muzeju se nalazi žrtvenik iz devete godine pre nove ere, napravljen u čast miru koji je prvi rimski vladar Avgust doneo svom narodu. Žrtvenik je bio polomljen i izgubljen stotinama godina sve dok u 16. veku nisu počeli da se pojavljuju njegovi komadi.

 Izvor: Blic Online