VELIKI POVRATAK IZ DUGOG ZABORAVA

Nebojša Đorđević    Kultura, Slikarstvo, Vesti

Proslave 150 godina rođenja slikara Paje Jovanovića

Godine 1859. (4. jula), po današnjem kalendaru 16. juna, pada rođendan našeg najvećeg slikara Paje Jovanovića. Povodom 150 godina umetnikovog rođenja, izložbom sa manjim katalogom u Muzeju grada Vršca, čiji su autori Dragana Kuručev i Petar Petrović, posvećenom istočnjačkim motivima u njegovom opusu, počinje obeležavanje jubileja. Istog dana Radio-televizija Vojvodine emitovaće dokumentarni film o srpskom slikaru, savremeniku mnogih (preminuo je 1957), o kome se, nažalost, malo zna.

O obeležavanju jubileja Paje Jovanovića razgovaramo sa arhitektom Bojanom Kovačevićem, direktorom Muzeja grada Beograda, izvršnim organizatorom proslave, u čijem je fundusu oko šesto dela Paje Jovanovića i Milanom Miloševićem, istoričarem umetnosti zaduženim za vizuelno-verbalni identitet jubileja.

- Prva stvar koja nam se u startu pokazala, kulturološki je skandal: nemamo nijednu studiju o delu Paje Jovanovića. Organizacioni odbor se složio da je Nikola Kusovac nesporni najbolji poznavalac Jovanovićevog opusa i njega smo zadužili za nju. Kataloški deo monografije imaće do 1.200 jedinica, a pre neki dan u emisiji RTS posvećenoj Paji Jovanoviću reditelja i scenariste Veska Butrića na odjavnoj špici navedeno je da ih je ukupno oko tri hiljade. Paja Jovanović je često slikao iste motive, ali se ipak na tržištu zna koja je verzija najskuplja. Katalošku obradu portreta radi Petar Petrović, kustos Narodnog muzeja, a među najpoznatijima, iako, izvesno, ne najboljem, nalazi se portret Josipa Broza.

„Proglašenje Dušanovog zakonika”, ulje na platnu

Odbor je formiran pre samo par meseci, sa zakašnjenjem, očigledno, ali u nameri da jubilej bude kako Kovačević kaže “visoko artikulisana proslava”. U njemu su predstavnici pet institucija. Pre svih, Srpska akademija nauka i umetnosti, jer Paja Jovanović je bio akademik, gde će u decembru ove godine biti najreprezentativnija izložba slika i crteža. Narodni muzej čuva najvrednije Jovanovićeve slike, “Borbu petlova”, “Takovski ustanak”, “Mačevanje”, “Arnaut s čibukom”, “Stevan Dečanski”, portrete Mihajla Pupina, Nikole Pašića… Muzej grada Beograda ih ima ukupno blizu šest stotina, a među njima su “Portret kraljice Marije” i “Portret dame u ružičastom” iz 1930, “Dama u naslonjači”, slikana 1918-1920, i čuveno “Proglašenje Dušanovog zakonika” iz 1900. godine. U Galeriji Matice srpske u Novom Sadu pak pohranjeni su pogotovo portreti (Sofije i Teodora Dunđerski, vajara Đoke Jovanovića, ulja “Ranjeni Crnogorac” i “U zasedi”…) kojima će na proleće 2010. godine biti posvećena posebna izložba.

Godina Paje Jovanovića trajaće od 16. juna 2009. do 16. juna 2010. Program podrazumeva i objavljivanje monografije u kasnu jesen ove godine. Za vizuelni i verbalni identitet obeležavanja jubileja zadužen je Milan Milošević, iz Muzeja grada Beograda.

Zanimljivo je da će na bilbordima stajati “Ko je Paul Jovanović” jer se naš slikar, a bečki đak, u Evropi tako potpisivao.

- Naš cilj je da Paju Jovanovića približimo mladoj publici, da ga predstavimo, između ostalog, i duhovito, ne da bismo umanjili njegov značaj, već da aktualizujemo njegovo delo. Poznato je da se u starim srpskim kućama mogu naći reprodukcije najpoznatijih slika Paje Jovanovića, kao što su “Borba petlova” ili “Kićenje neveste”, ali mladi nisu imali baš često priliku da se sa njegovim delom susretnu. Naručili smo i slagalice sa Jovanovićevim slikama, kao i druge suvenire - objašnjava Milošević.

Paja Jovanović je osim portreta rado slikao nacionalne motive, iako je bio pravi Evropejac. Njegova majka je kao što se zna bila Francuskinja.

- Školovan na Bečkoj akademiji bio je most između Srbije i Evrope, što je danas kada smo još svedoci primitivnog tumačenja naše istorije, putokaz za generacije koje dolaze - sugeriše Kovačević.
Budući da se dela Paje Jovanovića nalaze širom sveta, od Australije do Amerike, hteli smo da znamo i da li će na nekoj od pomenutih izložbi biti predstavljena i njegova dela iz inostranih kolekcija. Od Kovačevića smo dobili sledeći odgovor:
- Predlagao sam da priredimo izložbu od dvedesetak Jovanovićevih slika koje Srbija nikad nije videla, da ih pozajmimo od Francuza, Nemaca, Austrijanaca i tako se i odande preko Paje povežemo sa Evropom, a ne samo odavde, ali, nažalost, moja ideja nije prihvaćena jer je njena realizacija skupa. Ipak, u katalogu će biti sve reprodukcije koje dobijemo od vlasnika. Nemamo načina da zatvorimo opus Paje Jovanovića jer on je zaista obiman. Osim toga, nije svaki vlasnik voljan da u javnost izađe, a i neka dela sigurno treba restaurisati. Idealna rekonstrukcija opusa naprosto nije moguća jer mnogim slikama ne znamo vlasnički put.

“Borba petlova”, ulje na platnu

Obeležavanje jubileja za sada je najvećim delom pomogao Sekretarijat za kulturu Skupštine grada Beograda. Odobrio je 4,5 miliona dinara za monografiju, za tiraž od dve hiljade primeraka koji će, pretpostavlja se, biti veći.

- Reč je o izmirenju našeg starog dugu prema Paji Jovanoviću zbog čega insistiram i insistiraću da se ne izgovaramo finansijskom krizom. Monografija će imati 500 strana, koštaće znatno manje nego slične studije. “Publikum” nam je dao ponudu za 12,5 evra po primerku, sa kutijom, što je zaista gest dobre volje bez premca - ističe Kovačević. - Omogućićemo da se kupuje u pretplati koja će sigurno biti mnogo povoljnija i na osnovu zainteresovanosti javnosti odredićemo konačan tiraž i cenu knjige.

Povodom reagovanja da nam sad nisu potrebna dva filma o Paji Jovanoviću. (Prvi je na programu RTS bio pre neki dan.)

- Nikako ne mogu da prihvatim da je suvišno snimiti dva filma o, bez preterivanja, najvećem umetniku srpskog realizma uz Uroša Predića - izričit je Kovačević.

Najcenjeniji u svetu

Jovanović je živeo dugo, 98 godina, naslikao je mnogo portreta kojima je, nažalost, teško ući u trag. Ima ih prema informacijama koje su do mene stigle, čak i u Santjagu de Čileu. Slikao je brzo i efikasno. Smatra se našim najcenjenijim umetnikom u svetu čija se dela vrednuju čak 150.000 funti, kaže Milan Milošević.

Izvor: Blic Online Milena Marjanović

ZLATNA PALMA HANEKEU

Mirjana Stanojevi?    Film, Vesti

Međunarodni filmski festival u Kanu, 62. put

Film austrijskog reditelja Mihaela Hanekea „Le Ruban blanc” dobio je Zlatnu palmu ovogodišnjeg filmskog festivala u Kanu. Hanekeov film priča je o zlu i krivici čija je radnja smeštena na početak 20. veka. Govori o lošoj strani represivnog obrazovanja u Evropi. Haneke je već osvajao Zlatnu palmu - 2005. za film „Caće”, a nagradu Cezar dobio je 2007. za najbolju režiju.

Za najbolju glumicu proglašena je Šarlot Gensbur, za ulogu u filmu „Antihrist”, u kome glumi ženu koja je psihički obolela nakon gubitka deteta. Nagrada za najbolju mušku ulogu pripala je austrijskom glumcu Kristofu Valcu za ulogu SS oficira u filmu „Inglorious basterds” Kventina Tarantina, jedinom američkom od 20 filmova u konkurenciji. Nagradu za najbolji scenario dobio je film kineskog reditelja Lou Jea „Nuits d’ivreše printaniere”. Za najboljeg reditelja proglašen je Filipinac Briljant Mendoza, za film „Kinatay”.

Hit Ledžer poslednji put se „naklonio publici” pošto je na Kanskom festivalu prikazan „The Imaginarium of Doctor Parnassus”, film u kome je poslednji put glumio, pre svoje prerane smrti u 28. godini života. Ovo fantazijsko ostvarenje, reditelja Terija Gilijama (68), imalo je peh da je Ledžer preminuo tokom snimanja, i da njegova rola nije bila dovršena. „Bila nam je potrebna imaginacija da bi smo završili film”, rekao je Gilijam, za koga je Ledžerova smrt bilo najgore moguće iskustvo, i ako je poznat po problemima na snimanjima.

Umesto da odustanu od daljeg rada na projektu „teškom” 45 miliona dolara, Gilijam je zamolio trojicu Ledžerovih prijatelja - Džonija Depa, Džada Loua i Kolina Farela, da ga zamene u započetoj ulozi. Pošto sama priča ima u sebi prolaz kroz ogledalo u imaginarni svet (nalik „Alisi u zemlji čuda”), prerađen je scenario i to je omogućilo da Dep, Lou i Farel preuzmu Ledžerovu rolu, i lik provedu kroz tri različita poglavlja. „Zašto trojica? Kako je samo jedna osoba mogla da preuzme Hitovu ulogu. Bio je briljantan glumac. Sve to je bilo jako bitno za mene pošto je reč o njegovoj poslednjoj ulozi”, naglasio je Gilijam, čiji je film, koji je prikazan van takmičarske konkurencije u Kanu, kritika odlično primila.

U delu „The Imaginarium of Doctor Parnassus”, pevač Tom Vejts pozajmljuje glas đavolu, dok je u ulozi Doktora Parnasusa, vlasnika izuzetnog putujućeg pozorišta, Kristofer Plamer. Parnasus sada mora da pronađe način da spase dušu svoje kćerke (Li Kojl), jer je u prošlosti napravio ugovor sa đavolom. Ledžer glumi misterioznog Tomija, koji se priključuje Imaginarijumu, nakon što biva spasen od vešanja. „Parnasus sam ja. To je stari čovek koji želi da ljudi razmišljaju, da dobiju sopstvene ideje, koriste svoju maštu”, kaže reditelj.

Inače, sam Ledžer je molio da mu se dodeli uloga Toma, nakon što je video pripremne skice dok je bio u Londonu zbog snimanja „Mračnog viteza”, u kome je maestralno odigrao lik Džokera, za šta je posthumno dobio Oskara. Film je namenjen svima, „od 7 do 70″ godina, kaže Gilijam i dodaje da je on postao najsrećniji čovek na svetu kada je završio film. „Ili sam srećan ili nesrećan”, nasmejao se Gilijam koji je imao velikog uspeha sa pojedinim delima, ali zato i probleme kao što je to bio slučaj sa „Brazilom”, „Braćom Grim” i još nedovršenim „Čovekom koji je ubio Don Kihota”. Upravo ovaj poslednji fantastični ep, koji je započet 2000, a okončan samo par dana po početku snimanja, zbog brojnih problema - velikog nevremena koje je uništilo set i bolesti glavnog glumca Žana Rošfora, biće ponovo oživljen početkom 2010. godine.

Drugi film koji je skrenuo pažnju na sebe bila je rumunska komedija - „Priče iz Zlatnog doba”, u okviru „Izvestan pogled” selekcije, koja prikazuje snalaženje ljudi u ovoj zemlji tokom vladavine Nikolaja Čaušeskua. Reč je o vinjetama petorice različitih reditelja, među kojima je i Kristijan Munđiju, koji se tako vratio u Kan, gde je trijumfovao 2007, dobivši Zlatnu palmu za dramu o abortusu - „Četiri meseca, tri nedelje i dva dana”. Ovoga puta, priče su daleko „lakše” sa prizivanjem crnog humora, koji je Rumunima pomagao da prebrode nestašice i autoritarni režim. Zapravo, reč je o „urbanim legendama” koje je nemoguće proveriti i videti koliko su istinite.

„Antihristu” antinagrada

Završnica Kanskog festivala proticala je u još jednoj kontroverzi oko gotskog trilera „Antihrist”, koji je dobio „antinagradu”, što je ocenjeno kao „pokušaj cenzure”. Film Larsa Fon Trira proglašen je „najmizogenijim filmom od samoproklamovanog najvećeg reditelja na svetu”, kako stoji u objašnjenju Ekumenskog žirija, koji svake godine dodeljuje u Kanu nagradu za fllm sa najviše duhovnih vrednosti. Ove godine to priznanje pripalo je Kenu Louču za „Looking for Eric”, dok je pohvala uručena Austrijancu Mihaelu Hanekeu za „Belu traku”, ali je žiri bio toliko šokiran Fon Trirovim filmom (kao i većina publike koja ga je gledala - četvoro ljudi se na projekciji onesvestilo), da je osetio potrebu da reaguje. Predsednik žirija, rumunski sineasta Radu Mihaileanu, u saopštenju je napisao da je Fon Trir sugerisao svojim filmom kako „žene treba da budu spaljene na lomači kako bi muškarci ponovo uzdigli glave”.

„To je glupava odluka koja prosto poziva na cenzuru, skandalozno je što dolazi od ekumenskog žirija na čijem čelu je jedan sineasta”, žestoka je reakcija direktora festivala, Tijerija Fremoa.

„Kučeća palma” za 3D psa

Pas Dag iz Dizni-Piksarovog 3D crtaća „Up”, ovogodišnji je osvajač „Kučeće palme”. Ova odluka o dodeli nezvanične nagrade, koja u Kanu postoji već skoro deceniju, nije nikoga iznenadila, jer su kuce iz filma „Up” bili favoriti od samog starta festivala. U svakom slučaju, pred ne tako velikom grupom poštovalaca ovog priznanja, među kojima je bilo i četvoronožaca, jednom članu Pikasorvog tima uručena je nagrada - dijamantska ogrlica sa ugraviranim - „Kučeća palma”. Ove godine žiri je dodelio i „Kupu srama”, filipinskom filmu „Kinatay”, zbog prikazivanja kuce koju udaraju kola.

Izvor: Danas V. Todorović

GETE I VUK

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti


Čuvena profesorka Univerziteta u Jeni (osnovanog 1558, gde je kasnije Vuk doktorirao) dr Gabrijala Šubert boraviće u Beogradu početkom iduće sedmice. U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti profesorka Šubert će u ponedeljak 25. maja, u 12 časova, održati predavanje „Kada se Gete sreo s Vukom - pogledi na izabrane stranice srpsko-nemačkih odnosa”.

Sutradan, u utorak, ugledna gošća iz Berlina, u 13 časova u Vukovoj zadužbini, predstaviće zbornik „Talfij i srpska književnost i kultura” koji je priredila kao urednik zajedno sa dr Vesnom Matović, direktorkom Instituta za književnost i umetnost u Beogradu.

Profesorka Šubert, inače, jedan je od najvećih istraživača srpsko-nemačkih odnosa i borac za izmenu slike o Srbiji. Zato je u saradnji sa profesorom Ulrihom Cvinerom i dr Zoranom Konstantinovićem, svojevremeno, objavila dve knjige o srpsko-nemačkim odnosima, dela na kojima treba graditi dalju saradnju između dva naroda.

Profesor dr Gabrijela Šubert je upravnik Centra za jugoistočne studije na Univerzitetu „Fridrih Šiler” u Jeni.

Izvor: Blic Online S. Jelić

DISOVA NAGRADA VUJIČIĆU

Nebojša Đorđević    Poezija, Vesti

Među koricama novi i stari stihovi laureata

Nikola Vujčić na završnoj svečanosti (Foto G. Otašević)

Čačak - Nikoli Vujčiću (53), pesniku iz Beograda, preksinoć je u Čačku svečano predata Disova nagrada. Povelju sa Disovim likom, rad akademskog grafičara Zorana Jureša, laureatu je uručila Danica Otašević, direktor čačanske Biblioteke, dok je novčani deo nagrade (200.000 dinara) Vujčić primio iz ruke gradonačelnika Velimira Stanojevića.

Završnoj svečanosti 46.„Disovog proleća”, u velikoj dvorani gradskog Doma kulture, prisustvovali su i Vladimir Pištalo, dobitnik NIN-ove nagrade, i Duško Novaković, predsednik Odbora Disovog proleća. O pesničkom opusu Nikole Vujčića govorili su književni kritičari prof. dr Mihajlo Pantić i Nenad Šaponja i pesnikinja Tanja Kragujević, dok je stihove nagrađenog poete kazivao dramski umetnik Ivan Jagodić. U muzičkom programu učestvovao je Marko Marić, student treće godine Muzičke akademije u Beogradu (klavir).

Dobitniku Disove nagrade, Gradska biblioteka štampala je knjigu izabranih i novih pesama, priredila izložbu sa katalogom „Rečenica duga kao let”, autora Dušice Kosić, i posvetila 40. broj časopisa „Disovo proleće”. Pesnik Nikola Vujčić rođen je 1956. godine u Sisku. Odrastao je u Velikoj Gradusi na Baniji, u ovom selu i susednoj Maloj Gradusi pohađao je osnovnu školu, a gimnaziju završio u Petrinji. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik.

Autor je sedam pesničkih knjiga, a ovogodišnji žiri je odluku da Vujčiću dodeli Disovu nagradu obrazložio time što se laureat „snagom svoga pesničkog dara ostvarenog u raznovrsnom a celovitom poetskom opusu,tokom poslednjih dvadesetak godina izdvojio kao osoben, prepoznatljiv i u svemu realizovan stvaralački glas.”

Izvor: Politika G. O.

NIŠLIJE NAJBOLJE

Nebojša Đorđević    Kultura, Muzika, Vesti

NIŠ - Hor Saborne crkve „Branko” iz Niša osvojio je kritiku i publiku na upravo završenom 28. Festivalu pravoslavnih horova u Hajnovcima u Poljskoj. Niški hor dobio je Gran pri kao apsolutni pobednik festivala, a mlađa, dečija postava Crkvenog hora „Branko” osvojila je prvo mesto u svojoj kategoriji. Da je uspeh potpun, svedoči i podatak da se dečiji hor takmičio ravnopravno sa odraslim pravoslavnim horovima. Trijumfu na prestižnoj smotri prethodio je uspešan koncertu u Varšavi.

- Nastupali smo u konkurenciji od 27 najboljih pravoslavnih horova na svetu, a samo nadmetanje kojoj su prisustvovali najveći diplomatski zvaničnici zemalja učesnica bilo je podeljeno u tri kategorije (pravoslavni, akademski i ostali) - kaže za „Novosti” Sara Cincarević, dirigent Crkvenog hora „Branko”.

- Gran-pri je izuzetno priznanje, vraćamo se puni utisaka. Predstavnici ruskog konzervatorijuma pozdravili su nas rečima „svim horovima zahvaljujemo, osim srpskom crkvenom horu, koji je došao da nam pokaže kako se peva pravoslavna muzika!”

Izvor: Večernje novosti S. B.