SRPSKI CRTAĆ NA OTVARANJU “SINEMA SITIJA”

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

NOVI SAD - Dugometražni animirani film “Tehnotajz - Edit i ja” (Technotise) autora Alekse Gajića biće premijerno prikazan 6. juna u Novom Sadu, na svečanom otvaranju Internacionalnog festivala filma i medija “Sinema siti”, najavio je organizator te manifestacije, Egzit tim.

Ovaj futuristički film u srpskoj produkciji biće prikazan van konkurencije, u sali Srpskog narodnog pozorišta.

Radnja filma dešava se u Beogradu 2074. godine, u žanru akcije i naučne fantastike. Glavni lik je lepa Edit koja u svetu budućnosti pokušava da reši probleme jedne obične devojke.

Autor projekta, reditelj i scenarista Gajić izjavio je da je nakon šest godina rada na istoimenom stripu za francusku izdavačku kuću, posle više od 300 nacrtanih tabli, osetio potrebu da pokrene svoje likove u animiranom filmu.

Gajić je ovaj strip kreirao kao diplomski rad na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1998. godine.

“Tehnotajz - Edit i ja” rađen je u maniru savremenih svetskih animiranih filmova, produkt je četiri vrste animacije - klasične 2D, 3D, vektorske i kolažne, a uzor su bile japanske anime.

Glasove animiranim junacima dali su Sanda Knežević (Edit), Petar Kralj, Seka Sabljić, Srđan Todorović, Marija Karan, Boris Milivojević, Nikola Đuričko i Nebojša Glogovac.

Autori muzike su Boris Furduj i Slobodan Štrumberger.

Izvor: Radio Televizija Vojvodine

PRONAĐENA “KARIKA KOJA NEDOSTAJE”

Mirjana Stanojevi?    Nauka, Vesti

Naučnici iz Muzeja prirodnih nauka u Oslu potvrdili su da je odlično očuvan skelet bića starog 47 miliona godina pronađenog na lokalitetu u Nemačkoj, kostur onoga što se u evoluciji naziva “karikom koja nedostaje”.

Tim naučnika koji je na ispitivanju fosila radio dve godine, izdao je saopštenje u kojem stoji da je kostur sačuvan do 95 odsto, a da je zbog jedinstvene lokacije na kojoj je pronađen, moguće čak utvrditi i čime se hranio.

“Karika koja nedostaje”, termin je koji se koristi da označi biće koje pokazuje razdvajanje ljudi od ostalih primata, a Ida, kako je nazvan fosil, predstavlja “stariju” kariku od te.

Fosil Ida je karika koja razdvaja našu vrstu primata, odnosno ljude, majmune i čovekolike majmune od primitivnijih oblika primata.

“Ida nam govori o epizodi naše evolucije koja nam je do sada bila skrivena”, rekao je doktor Džon Hurum, paleontolog iz Muzeja prirodnih nauka u Oslu.

Hurum je rekao da je Ida imala šest meseci u trenutku smrti, kao i da naučnici smatraju da se radi o vrsti koja se odvojila od evolucijske grupe od koje su se kasnije razvili lemuri i podvrsta primata u koje spadaju ljudi, majmuni i čovekoliki majmuni.

Idu je otkrio amaterski lovac na fosile u jami Mešel, lokalitetu u Nemačkoj. Na tom se lokalitetu nalazilo vulkansko jezero u kojem su poginule mnoge životinje, koje su pale na dno i njihovi fosili su sačuvani u sedimentima. Lovac je 20 godina svoje otkriće krio od očiju javnosti, da bi ga pre dve godine prodao Hurumu.

“Karika koja nedostaje” bila je dugačka 53 centimentra i stara između šest i devet meseci. Naučnici su sigurni da se radi o ženki, i imala je prelom zgloba, što je nije ubilo ali joj je onemogućilo penjanje.

Kostur će biti otkriven u sredu 20. maja na ceremoniji u Njujorku, nakon čega će se, preko Velike Britanije, vratiti u Oslo.

Izvor: (MONDO)

ŠKOTSKA POČASNI GOST KIKINDSKOG FESTIVALA KRATKE PRIČE

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

KIKINDA - Specijalni gosti ovogodišnjeg 4. festivala kratke priče, Kikinda šort, biće škotski pisci Sofi Kuk, Rodž Glas i Alan Biset , najavio je danas koordinator projekta Srđan Papić.

Festival će biti održan od 25. do 28. juna u Kikindi i Beogradu, a već 22. maja biće održana tribina na Filološkom fakultetu na temu “Kikinda šort - zbog čega?”

Glas je objasnio da mu je “Kikindu…” preporučio Piter Hobs koji je učestvovao na prošlogodišnjem festivalu.

Rekao mi je da tu postoji vrlo dinamična i mlada scena interesantnih pisaca, a i da su ljudi veoma gostoprimljivi”, rekao je pisac knjige o Alazder Grej koju je Indipendent proglasio “Biografijom godine” u 2008.

On je dodao da mu je neprijatno da prizna, ali da se na ostrvu veoma malo zna o piscima iz Jugoistočne Evrope. “Pošto je engleski internacionalni jezik, naši izdavači su pomalo lenji da traže dobre autore izvan engleskog govornog područja. Nadam se da ću u Kikindi saznati nešto novo o piscima iz regiona i da ću se vratiti nazad sa dobrim preporukama”, dodao je Glas.

Pored autora iz Škotske, kikindski festival kratke priče okupiće i više od dvadeset prvenstveno mladih autora iz Austrije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Italije, Mađarske, Makedonije, Slovenije i Srbije.

Predstavnik generacije šezdesetih na festivalu biće pisac i kritičar Igor Marojević koji će u goste dovesti urednika zagrebačkog Kvoruma Slađan Lipovec. Domaćin festivala je Srđan V. Tešin, a organizator Narodna biblioteka “Jovan Popović” iz Kikinde.

Izvor: Radio Televizija Vojvodine

SIMFONIJA DUHA I DAHA BORE DUGIĆA

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

BEOGRAD - Virtuoz na fruli, proslavljeni umetnik internacionalne reputacije Bora Dugić održao je gala koncert u punoj dvorani Centra “Sava” pod nazivom “Simfonija duha i daha”, koji je okupio 200 izvođača, njegovih prijatelja.

Za razliku od prošlog koncerta, pre četiri godine, koji je nosio naziv “Igra duha i daha”, ovaj je prevazišao igru i prerastao u simfoniju - sklad i saglasje duha i daha, što je osobina koja čoveka čini vladaocem planete, rekao je maestro Dugić.

“Simfonija je sklad, saglasje, a duh i dah nešto što definiše život. Ljudski dah pokreće život, dok mu duh daje smisao, snagu, beskonačnost, besmrtnost, a muzika je ništa drugo nego ljudski vapaj da se dosegne ta večnost”, objasnio je on.

Dugić, koji je svojom umetnošću, širom zemlje, ali i po svetu proneo lepotu zvuka frule, karakterističnog za prostor Balkana, naročito Šumadiju, predstavio je melodije iz tradicionalnog srpskog i balkanskog muzičkog opusa u svom specifičnom i prepoznatljivom aranžmanu.

U pratnji Simfonijskog orkestra umetničkog ansambla Ministarstva odbrane “Stanislav Binički”, Velikog orkestra mladih “Mugur, mugurel” iz Rumunije, Velikog tamburaškog orkestra Radio televizije Vojvodine i Ansambla “Vetrovi Balkana”, Dugić je izveo i svoje kompozicije “Zov za nedostižnom lepotom”, “Dunav” (naslovna tema serije “Gorki plodovi”), “Sećanje na Dižon”, “Tren”, “Običan balkanski dan”.

Premijerno je beogradskoj publici predstavio kompoziciju “Borin čoček”, koju je posvetio piscu Bori Stankoviću, a na posebnoj fruli, koja po njegovim rečima proizvodi čudesan i potresan ton, odsvirao je “Baladu nerođenih Srba” iz filma “Sinovci” Siniše Kovačevića.

Najduži aplauz usledio je nakon makedonske pesme “Zajdi, zajdi”, koju je Dugić odsvirao na neobičan i težak način - uz samo jednom udah.

Specijalni gosti koncerta bili su Akademski hor “Kolegium musikum” pod dirigentskim vođstvom Darinke Matić - Marović, Ansambal “Smilje” iz Kragujevca, trubači Dejan Lazarević i Dejan Petrović i pevačica Jelena Tomašević.

Vrhunac večeri bilo je izuzetno zajedničko izvođenje kompozicije “Skakavac”, u kome su učestvovali svi Dugićevi prijatelji okupljeni u dvorani Centra “Sava”.

Dugi aplauz i veliko oduševljenje publike, koja je stojeći pozdravljala jednog od najvećih umetnika na fruli današnjice, izmamio je i nekoliko biseva nakon dvoipočasovnog koncerta, dopunjenog stihovima srpskih pesnika koje je recitovao dramski umetnik Petar Kralj, a sve rukovođeno rediteljskim umećem Siniše Kovačevića.

Izvor: Radio Televizija Vojvodine

ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА НА “КОЛАРЦУ”

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Отворена изложба фотографија израелске уметнице Ное Треистер “Ми смо (се) навикли” у Галерији “Коларац”. Сликане на подручју Источне Србије, представљају оскудност живота услед недостатка текуће воде.

Изложба фотографија израелске уметнице Ное Треистер “Ми смо (се) навикли” отворена је у Галерији “Коларац”, на којој је приказала серију фотографија штампаних на платну и полутранспарентном папиру и две инсталације.

Изложене су фотографије већег и малог формата на којима су представљени сегменти са већих, а свака од њих је украшена орнаментима црне боје, инспирисаних ручним радовима и шустиклама специфичним за сеоска домаћинства.

Сликане су, у периоду од 2005. до 2007. године, углавном на подручју Источне Србије, а представљају оскудност живота услед недостатка текуће воде.

“У селу Дебели Луг, где сам живела, текућу воду је обезбеђивао град Мајданпек сваког другог дана, у трајању од неколико јутарњих сати. Према томе, у то време, неко је, углавном жена, морао да остане код куће и напуни канистере”, наводи Треистерова.

Због тога жене не могу да оду на посао, не могу да буду независне, што отежава економску ситуацију целокупне породице, објаснила је уметница.

У Авганистану за време рата са Русима прављени су теписи са темом рата, на којима су приказани оружје, сцене и друго, што значи да људи од најгорих ситуација могу да направе нешто лепо, рекла је аутрока Танјугу.

Две каде које су, такође, изложене имају двоструку улогу, једна је у буквалном смислу, а друга представља саркофаг као спој креативности и примера да се од лепог може стећи утисак ружног, додала је она.

Истакла је да је ситуација веома комплексна, као и да не жели да суди људима, већ да на креативан начин прикаже како она доживљава ситуације које могу и не морају бити, у зависности од угла посматрања.

Треистер је уметница и кустос, бави се социо-економско-политичким проблемим, завршила је Академију за уметност и дизајн у Јерусалиму и сада ради докторат на Одсеку за уметност и комуникацију у Швајцарској.

Живи и у Београду, а ради и излаже широм Србије и Европе.

Изложба ће бити отворена до 7. јуна.

Извор: РТС