NAGRADA «RADE TOMIĆ» MIROSLAVU TODOROVIĆU I DEJANU BOGOJEVIĆU

Nebojša Đorđević    Knjige, Konkursi, Kultura, Poezija, Vesti


Žiri književne nagrade «Rade Tomić», koju dodeljuje prestižni Književni klub «Branko Miljković» iz Knjaževca, sastavljen od književnika, Srbe Ignjatovića (predsednik), Dušana Stojkovića (član) i Obrena Ristića (član), proglasio je pobednike za 2009. godinu.

Dve ravnopravne nagrade nagrade dodeljene su za poetske rukopise, Miroslavu Todoroviću iz Niša, za «Pesme putovanja» i Dejanu Bogojeviću iz Valjeva, za štivo «Prelivi otisci».

Po raspisu ovog konkursa, radove je poslalo 105 učesnika iz Srbije i drugih zemalja, od toga 37 rukopisa pesničkihi zbirki i 68 ciklusa pesama. Žiri je najpre sačinio uži izbor, da bi, rukovodeći se kriterijumom kvaliteta pristiglih rukopisa napravio izuzetak, tako što je ravnopravno nagradio pomenuta dva autora, a odlučio da se ne dodeljuju nagrade za cikluse pesama.

Nagrade će biti uručene večeras u  20 h, Društvenom klubu knjaževačkog Doma kulture na književnoj večeri, na kojoj će pored laureata i članova žirija učestvovati književnici Bratislav Milanović (Beograd), Živko Nikolić(Beograd), Nebojša Đorđević (Knjaževac) i Milijan Srejić  (Knjaževac), kao i pesnik Dušan Živić (Knjaževac). Poetsko veče će muzički spuniti knjaževački gitarista, Miljan Pujić.

ANTOLOGIJA SRPSKE KNJIŽEVNOSTI NA INTERNETU

Mirjana Stanojevi?    Knjige, Kultura, Vesti

Velika antologija srpske književnosti, sa 110 književnih dela, od srede će biti besplatno dostupna na Internetu. Ova digitalna biblioteka sadrži knjige Petra Petrovića Njegoša, Dositeja, Stevana Sremca, Sima Matavulja, Bore Stankovića, Svetlane Velmar-Janković i mnogih drugih.

Prema rečima Katarine Milanović, menadžera programa „Partner u učenju”, antologija je nastala u saradnji Učiteljskog fakulteta i firme „Microsoft”.

- Ideja je da dete, koje za lektiru treba da pročita Nušićevu „Autobiografiju”, uz dva klika mišem dođe do knjige - kaže Katarina Milanović, koja nas je zamolila da ne objavljujemo ime sajta, jer je još u izradi, a budući čitaoci treba da se strpe još dva dana, pre nego što „zarone” u digitalnu biblioteku.

Biblioteka digitalizovanih dela srpske književnosti biće dostupna svim građanima u Republici Srbiji i u inostranstvu, a osmišljena je u svrhu promocije književnih i kulturnih dobara u međunarodnim okvirima, kao i podizanja opšte i digitalne pismenosti građana Republike Srbije.

Čitaoci će na raspolaganju imati i srednjovekovna žitija srpskih svetaca, srpsku narodnu poeziju i prozu, kapitalna dela srpske književnosti 18. i 19. veka, do najvažnijih dela s početka 20. veka, koja nisu pod autorskim pravima, i važnih književnih dela 20. veka za čije su objavljivanje u ovoj ediciji pravo dali sami autori. Tu su i Sabrana dela Svetog Save, odabrane srpske narodne pesme i priče, pesme Branka Radičevića, Milana Rakića, Jovana Dučića, pesme Vaska Pope i Ljubomira Simovića, knjige za decu Jovana Jovanovića Zmaja i Ljubivoja Ršumovića. Sve knjige ove digitalne antologije su na srpskom jeziku i u ćiriličnom pismu.

Odabir dela zastupljenih u ovoj digitalnoj ediciji napravio je Učiteljski fakultet u Beogradu, a digitalizaciju dela je uradio „Microsoftov” centar za razvoj softvera u Beogradu.

Promocija sajta biće održana u sredu u 11 časova, na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, u Ulici kraljice Natalije 11. O projektu će govoriti Žarko Obradović, ministar prosvete, Svetlana Velmar-Janković, Aleksandar Jovanović, dekan Učiteljskog fakulteta i drugi.

Izvor: Politika S. B. S.

VIŠE OD 500.000 LJUDI U „NOĆI MUZEJA”

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

BEOGRAD - Noć muzeja u Srbiji i ove, šeste godine zaredom, pružila je posetiocima iz čak 41 grada osam sati nezaboravne avanture po muzejima, galerijama i kulturnim centrima. Tokom ovogodišnje Noći muzeja ulicama, trgovima i izložbenim prostorima u Srbiji prodefilovalo je više od pola miliona posetilaca koji su sa strpljenjem čekali da pogledaju izabrane sadržaje, navodi se u saopštenju organizatora.

U noći kada je u Srbiji akcenat bio na kulturi, u 41 gradu brojni posetioci mogli su da uživaju u više od 400 raznovrsnih programa na više od 190 lokacija. Ovogodišnja Noć muzeja okupila je 18 gradova više od prošle godine.

U Noći muzejske groznice, Beograđani su imali su priliku da uživaju u izložbama, performansima, koncertima na čak 80 lokacija, a to je videlo 300.000 poseta, dok je Novi Sad zabeležio je rekordnih 140.000 poseta.

Izvor: Glas javnosti

ČUDESNA LEPOTA SVETA MOLEKULA

Nebojša Đorđević    Vesti

Zašto je šećer sladak, ili kako nam mozak saopštava da nešto miriše a nešto je kiselo, kako se prave molekuli deterdženta rastvorljivi u vodi, šta su boje, a šta pigmenti bez kojih ne bismo živeli „u koloru”, zašto je ljudski organizam ogromna hemijska laboratorija, najzad, zašto je važno nemati strah od hemikalija. Sve ovo, i više od toga, saznaćete na izložbi „Molekuli u tajnama života i u svetu” u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti.

Opšte je prihvaćena metafora da se naučnici bave otkrićima i pronalascima, a umetnici kreacijom. Međutim, izložba obrazovno-naučnog karaktera „Molekuli u tajnama života i svetu oko nas” koju su organizovali SANU, Hemijski fakultet i Srpsko hemijsko društvo otkriva nam drugačiji, kreativan i popularan način da se upoznamo sa savremenim dostignućima u hemiji i njenim primenama, sa posebnim osvrtom na molekule koji imaju široku primenu u svakodnevnom životu, kao što su lekovi, mirisi, hormoni, otrovi, pesticidi… svila, celuloza, sintetika…

Izložba prikazuje razne prirodne molekule, naročito one koji su sastavni delovi živih organizama i predstavljaju njihove funkcije u živim tkivima, i sintetičke molekule koji ulaze u sastave mnogih materijala. Molekuli su predstavljeni slikama njihovih struktura, modelima, kompjuterskim grafikama, a njihove funkcije kompjuterskim animacijama. Sa estetske strane, ovi eksponati, propraćeni zanimljivim tekstom su privlačno i provokativno štivo, pogotovo što se iz njih može zaključiti ne samo struktura i funkcija molekula nego i mehanizam suzbijanja bolesti, na primer, dijabetesa.

Ovu zanimljivu i edukativnu postavku pripremila je ekipa stručnjaka (veoma uputne tekstove u katalogu pisalo je 30 hemičara) na čelu sa Živoradom Čekovićem, uz podršku sponzora. Uvodnik u katalogu napisao je akademik Ivan Gutman. Autor postavke je Marina Dokmanović, dok je molekulske modele realizovao Nemanja Petrović.

- Mene je izložba koštala tri godine života, državu samo jedan milion dinara (iz Fonda za nauku); njena ukupna cena je 25.000 evra, svi autori su besplatno pisali tekstove u želji da popularišu hemiju kao centralnu prirodnu nauku; plaćen je samo autorski honorar za postavku 3.000 evra - kaže Čeković i dodaje da je za njeno pažljivo razgledanje, čitanje tekstova na zidu i gledanje filmova, na primer, o tome kako rade mišići i zašto bebe donose rode potrebno izdvojiti dva sata.

„Hemija i hemijske veštine nisu od juče. Na nekim ranijim hemijskim dostignućima počiva celokupna naša civilizacija. Ona su do te mere utkana u naš svakodnevni život da ih uopšte ne primećujemo. Osim zlata, u prirodi ne postoji nijedan drugi metal. Sve što je od metala (a nije od zlata) veštački je hemijski proizvod. U prirodi nema ni stakla, hartije… Mnogo toga što se koristi u savremenom građevinarstvu (počev od kreča i cementa) hemijski je proizvod, kao što su i cigla i crep. Zato nije preterano reći da većina stanovništva stanuje u hemijskim zgradama. Pretpostavljam da su posetioci ove izložbe ujutru oprali zube. Osim ako im je četkica bila od kosti ili drveta, a dlačice od konjskog repa, oni su koristili jedno od dostignuća hemije. O tome da je i pasta za zube hemijski proizvod, izlišno je govoriti. Za skeptike još i ovo: čak i ako zanemarimo da se pšenica pre žetve, a pšenična zrna posle žetve, obilno tretira hemikalijama, nema hleba bez sode bikarbone”, čitamo iz predgovora prof. Gutmana.

Profesor Čeković pak objašnjava:
- Jednostavno rečeno, kada gutamo aspirin, gutamo molekule, kada držimo knjigu u ruci, držimo molekule, kada pijemo kafu, osećamo ukus molekula kofeina, kada se divimo bojama orhideja divimo se kombinacijama molekula raznih boja, čak i kad sedimo u fotelji, sedimo na elastičnim slojevima molekula… Zamenom samo jednog atoma u molekulu gorivo se može pretvoriti u otrov, nejestiva materija u jestivu, neprijatan miris zameniti aromatičnim mirisom. Takve male promene samo jednog atoma u molekulu hemiju čine uzbudljivom naukom i predstavljaju čuda hemijskog sveta.

Nažalost, na kraju moramo reći da smo od organizatora saznali da izložba „Molekuli u tajnama života” neće obići Srbiju, jer država za to nema novca, što drugim rečima znači da će veliki trud hemičara i nadasve poučna prezentacija završiti u nekom magacinu. Jedino će video filmovi biti prikazani na Hemijskom fakultetu i u školama. Sramota!

Aspirin - najpoznatiji lek na svetu

Još su Sumerci koristili lišće vrbe za ublažavanje bolova, a Hipokrat je preporučivao napitak od kore bele vrbe protiv groznice. Vrbov ekstrakt je salicil. Iz salicila Rafael Piria dobio je salicilnu kiselinu, a prvu sintezu napravio je Šarl-Frederih Gerhard (1859. godine) ne znajući da će ona postati najpoznatiji lek svih vremena. Trideset godina kasnije u „Bajernu” je počela industrijska sinteza aspirina. (Iz teksta „Taksol: od prirodnog proizvoda do komercijalnog leka protiv raka”, u kome možete pročitati da se posle ispitivanja desetine hiljada biljnih vrsta iz kojih je izolovano sto hiljada jedinjenja za lečenje kancerogenih oboljenja, najdelotvornije dobijeno iz kore pacifičke tise)

Za dušu i telo

Pre 50.000 godina neandertalski čovek ostavljao je na grobovima svojih predaka hajdučku travu i beli slez, da okrepe duše i tela mrtvih. Recepti od konoplje, opijuma, šafrana i majčine dušice pominju se u Mesopotamiji. Ebersov papirus (iz Egipta) napisan 1550. godina pre Hrista spominje 877 droga, od kojih je do danas utvrđen identitet za 358.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 80 odsto stanovništva leči se biljnim ekstraktima. Više od 40 odsto lekova koje su komercijalizovale farmaceutske kompanije biološkog je porekla (70 odsto potiče od biljaka, 25 odsto od mikroorganizama, a 5-10 odsto iz životinjskog izvora. (Iz teksta Radomira N. Saičića i Zorane Ferjančić)

Izvor: Blic Online Milena Marjanović

USPEH “OBIČNIH LJUDI” U KANU

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Филм првенац редитеља Владимира Перишића “Обични људи” ушао у селекцију једног од три најпрестижнија светска фестивала, а отворена су му врата и за такмичење за награду “Златна камера” која се додељује најбољем дебитантском филму.

Дебитантски играни филм редитеља Владимира Перишића “Обични људи” премијерно је приказан на 62. канском фестивалу у угледном програму “Недеља критике”.

Изјава Владимира Перишића

Осим успеха да уђе у селекцију једног од три најпрестижнија светска фестивала, овом филму су отворена врата и за такмичење за награду “Златна камера” која се додељује најбољем дебитантском филму.

Перишић није непознат у Кану. Овај млади редитељ, са дипломом париске академије Фемис, 2003. године освојио је награду у програму Синефондасион са кратким играним филмом “Дремано око”.

На Кроазету се вратио са српско-француско-швајцарском копродукцијом “Обични људи” подржаном од стране Европског филмског фонда Еуримаж и Министарства културе Србије.

Филм је имао три пројекције, а након тога и разговоре аутора са публиком којој је остављена могућност да изводи инвидидуалне закључке.

Универзална драма о ратном злочину и починиоцу коју карактеришу дуги кадрови, веома мало дијалога и беспрекорна камера није историјска реконструкција грађанског рата у бившој Југославији и није везана за одређену средину и догађаје.

Редитељу је била намера да користећи имагинацију посматра ратни злочин из визуре егзекутора који се подређује ауторитету, при чему се поставља питање слободе избора.

Говорећи о свакодневним шокантним сликама насиља из медија редитељ Владимир Перишић каже да га није интересовало где се то дешава већ како долази до тога да сасвим обичан човек може да учини злочин.

После одлично посећених пројекција филма “Обични људи”, у павиљону Филмског центра Србије на канском Маркету, одржан је пријем на којем се окупио велики број иностраних продуцената заинтересованих за Перишићев дебитантски филм.

Мирослав Могоровић, извршни продуцент филма “Обични људи” каже да је филм већ продат широм света и разговара се на фестивалу о даљој презентацији. Могоровић је нагласио да је то велики успех за мали независни филм из Србије.

На нашем штанду, потенцијалним купцима и дистрибутерима промовишу се нови српски филмови пре свега путем публикације филмови, пројекти и таленти.

Izvor: RTS