TOM DŽONS U BEOGRADU

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Jedan od najvećih muzičara sveta Tom Džons nastupiće u Beogradskoj Areni 13. novembra. Džons će publici predstaviti novi album “24 sata” ali i hitove iz 50 godina duge karijere.

Legenda svetske pop-soul-bluz muzike Tom Džons nastupiće u Beogradskoj Areni 13. novembra, kada će beogradskoj publici predstaviti novi album “24 sata”, ali i hitove iz 50 godina duge karijere, najavila je producentska kuća “Lupa promoušn”.

Jedan od najvećih muzičara sveta, koji je tokom skoro pet decenija zadužio svetsku publiku prevashodno nezaboravnim plesnim i ljubavnim pesmama, vraća se na velika vrata novim albumom, koji je po mišljenju kritičara možda i emotivno najjači i najbolji, jer je veoma ličan, dirljiv i pre svega govori o samom Džonsu.

Ovo je prvi put da se Džons posvetio i pisanju tekstova, što je pravo otkriće za jednog od najprodavanijih izvođača svih vremena, seks simbola šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka.

Počevši muzičku karijeru pevušeći u rudnicima rodnog grada Pontipida (Vels), gde je radio, ovaj Britanac se tokom niza godina muzičke karijere okušao u svim muzičkim pravcima i žanrovima i to sa velikim uspehom.

Džons je bio jedan od glavnih izvođača 20. veka, a sada je jedan od najboljih u 21. veku, a njegov novi album rok kritičar Petar Janjatović ocenjuje kao dokaz da je muzička legenda u 69. godini življa nego ikad.

Vrhunski muzičar, koji publici pruža jedinstveno i neponovljivo vokalno iskustvo, bilo da peva u kasinu u Las Vegasu ili na prepunom “Vembli” stadionu, započeće svoju turneju u junu koncetima u Sjedinjenim Američkim Državama, a završiće je serijom koncerata u Las Vegasu.

Izvor: RTS

AMERIČKI MUZEJ KUPIO PRVU MIKELANĐELOVU SLIKU

Nebojša Đorđević    Slikarstvo, Vesti

HJUSTON - Muzej Kimbel u Fort Vortu, u Teksasu, biće uskoro jedini američki muzej u kome će biti izložena jedna Mikelanđelova slika budući da je ta ustanova nedavno kupila najraniji rad slavnog renesansnog majstora.

Stručnjaci veruju da je sliku “Mučenje svetog Antuna”, rađene na drvenom panou u tehnici ulje-tempera, Mikelanđelo naslikao kada mu je bilo svega 12 ili 13 godina.
Uprava muzeja je odbila da kaže koliko je platila za ovu sliku čija je autentičnost godinama bila dovođena u sumnju.

Samo četiri ovakva Mikelanđelova dela, uključujući i “Mučenje svetog Antuna”, postoje danas u svetu, a dva su nedovršena. Većinu njegovih slikarskih radova čine freske od kojih su najpoznatije one koje ukrašavaju zidove i plafon Sikstinske kapele u Vatikanu, piše londonski Telegraf.

“Ovo je jedno od najvećih otkrića u istoriji umetnosti”, izjavio je direktor muzeja Erik Li za sliku koja je poslednji put bila javno izložena u Parizu 1874.

Autentičnost slike potvrdili su pre nekoliko meseci stručnjaci Metropoliten muzeja u Njujorku koji su radili na njenoj restauraciji.

Koristeći rentgenske i infracrvene zrake, oni su potvrdili ne samo da je reč o Mikelanđelovom radu već i o njegovom najranijem delu na osnovu njegove starosti i detalja.

“Mučenje svetog Antuna” biće prvo izloženo tokom ovog leta u Metropoliten muzeju u Njujorku, a od jeseni u muzeju Kimbel.

Izvor: Večernje novosti

PRONAĐENA NOVA “VENERA”

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Vesti

Otkriven najstariji prikaz ženskog tela koji redefiniše početke figurativne umetnosti. “Venera” stara oko 35.000 godina, izvajana u slonovači mamuta, otkrivena je na jugu Nemačke.

Vilendorfska Venera-remek delo paleolitske umetnosti

Statueta stara oko 35.000 godina, otkrivena u Nemačkoj, najstariji je poznati prikaz ženskog tela koji redefiniše početke figurativne umetnosti.

Primenom radiokarbonske metode C14 utvrđeno je da je stara od 31.000 do 40.000 godina, piše britanski časopis “Nature”.

Šest delova ove “Venere” izvajane u slonovači mamuta otkriveno je u septembru prošle godine, na jednom lokalitetu na jugu Nemačke.

Spojeni, oni čine žensko telo veoma izraženih grudi i širokih kukova. Zadnjica i genitalije su disproporcionalno velike i detaljno predstavljene.

“Jasnoća seksulanih atributa navodi na zaključak da se radi od direktom ili indirektnom prikazu plodnosti”, navodi se u članku koji je u britanskom časopisu objavio Nikolas Konard iz Instituta za preistoriju, istoriju antičkog doba i arheologiju srednjeg veka na univerzitetu u Tibingenu.

“Ova figurina radikalno menja naše viđenje početaka paleolitske umetnosti”, ocenio je arheolog ističući da su pre ovog otkrića u svim ostalim nalazištima na ovom prostoru dominirale životinje i teriantropske slike (ljudi-životinje, kao u starom Egiptu).

Statueta nove “Venere” pronađena je na 20 metara od ulaza u jednu pećinu. Dužine šest centimetara, širine 3,5 centimetara, debljine nešto više od 3 centimetara, ona teži svega 33 grama.

Nova “Venera” starija je najmanje 5.000 godina od dosadašnjih poznatih “Venera” starih između 22.000 i 29.000 godina, otkrivenih u Evropi. Ona je jedan o najstarijih poznatih primeraka figurativne umetnosti u svetu.

Izvor: RTS

MOBILNI TELEFONI NE IZAZIVAJU TUMORE

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Radio talasi iz mobilnih telefona ne izazivaju tumore, zaključak je grupe australijskih naučnika, nakon eksperimenata na 1.600 miševa. Mnoge zemlje nastavljaju finansiranje daljih istraživanja o riziku od mobilnih telefona.

Posle tri godine istraživanja, australijski naučnici ustanovili su da emisija radio talasa iz mobilnih telefona ne izaziva tumore kod miševa, pa samim tim ni kod ljudi.

Australijski naunici su bili uporni u nastojanju da milione vlasnika mobilnih telefona, koji su izmenili život na našoj planeti, konačno umire i omoguće im da uz sebe stalno imaju omiljenu “igračku”.

Posle eksperimenata na 1.600 miševa u Institutu za medicinske i veterinarske nauke u Adelaidi, naučnici su demantovali rezultate jedne ranije, takođe australijske studije na miševima obavljene pre pet godina, da mobilni telefoni “mogu izazvati rast tumora”.

Ta studija izazvala je talas zabrinutosti kod kupaca kad je reč o bezbednosti korišćenja mobilnih telefona, ali su naučnici iz Adelaide sada ustanovili da nisu mogli da radio talasima iz mobilnih telefona izazovu tumore kod “svojih” miševa, iako ih je polovina bila genetski pripremljena da budu “izuzetno podložni razvoju tumora”.

“Ovo nas navodi na zaključak da se tumor neće stvoriti kod zdravih životinja, pa time ni kod čoveka, jer ga možemo smatrati zdravom životinjom, pošto se nije pojavio ni kod onih miševa genetski usmerenih ka tumoru”, izjavio je doktor Tim Kuhel iz istraživačkog tima u Adelaidi.

Nastavak istraživanja

Eksperimentalne miševe izlagali su različitim dozama radiofrekvencija, od 0,25 vati po kilogramu, što odgovara količini koju apsorbuje osoba koja retko koristi mobilni, do četiri vata po kilogramu koju prima osoba koja izuzetno često i dugo koristi mobilni telefon.

“Ustanovili smo da snaga frekvencija ni na koji način nije uticala na stvaranje tumora, na tipove tumora ili na eventualno vreme za njihovo pojavljivanje”, zaključio je Kuhel.

Ipak, mnoge zemlje u svetu nastavljaju da finansiraju dalja istraživanja kako bi se precizno ustanovio eventualni rizik od korišćenja mobilnih telefona.

Rezultati jednog nedavnog švedskog istraživanja pokazuju da su dugogodišnji korisnici prve generacije mobilnih telefona u 80 odsto slučajeva izloženi opasnosti da dobiju tumor na mozgu, dok su “nekorisnici” lišeni ovog rizika, pa je Svetska zdravstvena organizacija zatražila dalja ubrzana istraživanja.

Jedno istraživanje u Danskoj ustanovilo je, međutim, da stotine hiljada korisnika mobilnih telefona nije izloženo mogućnosti da dobiju tumor.

Izvor: RTS

200 - GODIŠNJICA BITKE NA ČEGRU

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Zaštita Ćele kule i uređenje spomen kompleksa na Čegru

Povodom obeleževanja 200. godišnjice bitke na Čegru u Prvom srpskom ustanku, u Nišu su započeti radovi na zaštiti spomenika Ćele kula i uređenju spomen kompleksa na Čegru gde će se 31. maja, na dan boja sa Turcima, održati centralna svečanost uz prisustvo najviših državnih predstavnika.

Lobanje srpskih junaka od kojih je sazidana Ćele kula biće pod staklenim zvonom kako bi bile zaštićene od mehaničkih oštećenja i prašine, rekli su Tanjugu predstavnici niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Staklena zaštita postojala je od 1989. godine sve do 2003. godine, a onda je bila skinuta jer nije bilo moguće njeno održavanje. Sadašnjim projektom ostavljeni su otvori na staklenom zvonu, pa će biti moguć pristup i čišćenje, rekli su u zavodu. Oko Ćele kule biće popravljene prilazne staze i revitalizovana ograda. Jedinstven spomenik sazidan od glava poginulih Srba u boju na Čegru podignut je po zapovesti turskog zapovednika Niša Huršid paše krajem leta 1809. godine. U spomenik je tada bilo uzidano ukupno 952 glava, u 56 redova po 17, dok je danas ostalo još 58 lobanja zajedno sa lobanjom, kako se smatra, čegarskog junaka i komndanta Stevana Sinđelića. Kapela, koja će biti pod video nadzorom i opremljena protivpožarnim sredstvima uz adekvatnu klimatizaciju, sazidana je 1892. godine, a obnovljena je uoči obeleževanja 180. godišnjice čegarskog boja. Spomenik je 1979. godine odlukom Skupštine Srbije proglašen kulturnim dobrom od izuzetnog značaja. Čegarski kompleks biće posebno uređen za obeležavanje dva veka od boja izgradnjom pešačkih staza od kule do donjomatejevačke crkve Sveta Petka gde su se Sinđelić i srpski ustanici poslednji put pričestili pre bitke. Kompleks će dobiti adekvatno osvetljenje, a neophodni radovi izvode se i na samoj kuli,rekao je Tanjugu predsednik Organizacionog odbora i predsednik opštine Pantelej Slaviša Dinić. Prvi spomenik na Čegru otkriven je u prisustvu kralja MIlana Obrenovića u leto 1878. godine po oslobođenju Niša, a današnja kula otkrivena je 1927. godine povodom 50. godišnjice oslobođenja grada kojoj je prisustvovao jugoslovenski kralj Aleksandar Karađorđević. Grad Niš, napomenuo je Dinić, biće sve do kraja godine u znaku Čegra i tog junaštva, a sve ustanove kulture pripremile su svoje programe obeležavanja godišnjice. Od Panteleja u Nišu do Čegra u toku je izgradnja regionalne saobraćajnice u dužini šest kilometara koju finansira preduzeće Putevi Srbije. Grad je, prema rečima Dinića za obeleževanje 200. godišnjice boja izdvojio 17 miliona dinara, Ministarstvo rada i socijalne politike oko 5,5 miliona dinara, a Ministarstvo kulture oko 600.000 dinara.

Izvor: RTV Pink