PLASIDO DOMINGO KAO SIRANO DE BERŽERAK

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Španski tenor Plasido Domingo pevaće glavnu rolu u novoj postavci opere “Sirano de Beržerak” Franka Alfana koja će u pariskom pozorištu Šatle biti na programu od 19. do 31. maja.

Ta “herojska opera” po drami Edmona Rostana u Parizu nije prikazivana od 1936, otkada je nastala.
Domingo (68) je tokom pola veka karijere pevao oko 130 operskih rola, više od bilo kojeg tenora u istoriji muzike. U Alfanovom “Siranu de Beržeraka” nastupao je u Metropoliten operi u Njujorku, u Kovent gardenu u Londonu i u Valensiji, u Španiji.

“To je lik iz snova. On ima sve: ironiju, radost, dramu, nemoguću ljubav…”, izjavio je Domingo najavljujući parisku premijeru “Sirana”.

Izvor: Blic Online/Beta

HUAN GOMES - HURADO U BEOGRADU

Mirjana Stanojevi?    Knjige, Vesti

BEOGRAD - Beogradska izdavačka “Laguna” nastavlja tradiciju dovođenja stranih pisaca u Srbiju pa će tako španski pisac Huan Gomes-Hurad biti gost Beograda od 17. do 20. maja.

Prvi Huradov roman “Božji špijun” odmah po objavljivalju našao se na prvom mestu nekih od najznažajnijih bestseler lista, među njima i “Njujork tajmsa”, a dosad je objavljen u 42 zemlje, ukljujučići Srbiju u izdnaju “Lagune”.

Novi Huradov roman “Ugovor sa Bogom” Laguna je upravo objavila tako da će biti promovisan u prisustvu autora.

Rođen pre 32 godine u Madridu, Hurado je diplomirao žurnalistiku na univerzitetu San Pablo. Novinarsku karijeru započeo je u najvažnijim španskim medijima i dobio je nekoliko prestižnih novinarskih nagrada.

Za sebe kaže da u privatnom životu najviše voli knjige, film, svoju suprugu i ćerku, politika ga ne zanima ali nikad na izlazi iz kuće bez knjige pod miškom.

U “Božijem špijunu” Hurado se predstavio kao pisac koji pretenduje da “preotme krunu” Denu Braunu kao najboljem komercijalnom piscu čiji se trileri zbivaju u okviru Vatikana.

Koristeći novinarsku iskustvo da dobro istraži kontekst u koji će smestiti svoje likove Hurado je pozicionirao oca Entonija Faulera, bivšeg američkog vojnika-obeveštajca CIA-e a sada agenta Svete alijanse ( vatikanske tajne službe) u vreme smrti papa Jovan Pavle II (2. aprila 2005) i početka priprema za konklavu koja treba da izabere novog poglavara Katoličke crkve.

Upravo tada dvojica najviđenijih kardinala liberalnog krila Katoličke crkve bivaju ubijeni u istovetnom jezivom ritualu. Serijski ubica slobodno šeta ulicama Rima, a za njegovo gonjenje je zadužena inspektorka Paola Dikanti, psihijatar i kriminolog.

Huradovi fiktivni junaci udružuju se da, daleko od očiju javnosti, reše slučaj čiji bi ishod mogao da utiče na izbor novog pape.

Recept koji je primenio za pisanje prvog romana, Hurado je primenio i za “Ugovor sa Bogom” koji je, takođe, “religijski” triler ispunjen akcijom, nasiljem i misterijom, u kome se stvarnost i fikcija vešto prepliću, ali je pozornicu ” proširio” na Bliski istok.

Hurado ponovo “aktivira” veoma uspeli lik oca Faulera koji ima snage da se odupre ovozemaljskim iskušenjima u vidu zgodnih saradnica. U novom romanu to je novinarka Andrea Otero koja se priključila ekspediciji “Mojsije” organizovanoj da se pronađe biblijski Zavetni kovčeg u kome su čuvane Božije zapovesti.

O njegovim novim knjigama, o utiscima koje će poneti iz Beograda, o novom španskom prodaru na svetsku literarnu scenu,… mediji i čitoaci će moći saznati od Hurada tokom trodnevnog boravka u Srbiji.

Izvor: Večernje novosti

BISTA EGIPATSKE KRALJICE NEFERTITI JE MOŽDA FALSIFIKAT

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Foto:AFP

Čuvena bista kraljice Nefertiti, za koju se veruje da je stara oko 3.400 godina, je prema rečima jednog istoričara umetnosti možda falsifikat, prenosi BBC.

Henri Stirlin, koji je proveo 25 godina proučavajući ovaj predmet, tvrdi da je bista egipatske lepotice zapravo kopija napravljena 1912. godine. On smatra da je kopija napravljena prema zahtevu nemačkog arheologa Ludviga Borčarta, koji se smatra zaslužnim za pronalazak blaga na obali reke Nil.

Predstavnik berlinskog muzeja “Nojs”, gde je bista izložena, nije bio dostupan za komentar.

Egipat zahteva da mu se vrati bista još od 1923. godine kada je prvi put izložena u Berlinu.

Stirlin, poreklom iz Švajcarske, inače autor mnogih knjiga o Egiptu i Bliskom istoku, je rekao:

“Mogućnost da je bista originalna postaje sve neverovatnija”.

On smatra da je Borčart želeo da napravi novi kraljičin portret, na kome bi nosila ogrlicu za koju je nemački arheolog znao da ju je kraljica posedovala i da je on takođe je uradio test kojim je uporedio boju sa pigmentima nađenim na iskopinama.

Ali kada se ta kopija pojavila u javnosti u decembru 1912. godine, njoj su se svi divili kao originalu.
Istoričar je rekao da je svoje nalaze zasnovao na nekoliko činjenica, uključujući i činjenicu da bista nema levo oko,
što je veoma neuobičajeno i predstavlja uvredu za Stare Egipćane, koji su verovali da je skulptura na neki način živa osoba.

Stirlin je takođe ukazao na to da su na skulpturi ramena sečena vertikalno, dok su ih Egipćani sekli horizontalno i da su Nefertitine crte lica naglašene u stilu Art Nuvo.

“Nojs” muzej je trenutno zatvoren, a ponovo će biti otvoren u oktobru sa novom prostorijom za bistu Kraljice Nefertiti.

Izvor: Blic Online

ZVEZDANE STAZE - A SAD SVE ISPOČETKA

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Tretiranje događaja, koji prethode onima prikazinam u originalnim ostvarenjima, pokazali su se u poslednjoj deceniji kao najuspešnija reanimaciona terapija za holivudske ‘blokbaster- franšize’. Prvo su se na operacionom stolu našli “Ratovi zvezda”, pa “Betmen”, pa “X-Men”, a nekoliko meseci pre premijere novog “Terminatora”, na red su došle i “Zvezdane staze”.

Tako na velikom platnu opet imamo priliku da gledamo kapetana Kirka, Spoka, doktora Mekoja i ostale sa palube ‘Enterprajza’, i to u periodu pre nego što su zaplovili na misiju otkrivanja nepoznatih planeta i stanovnika svemira, na kojoj smo ih prvi put zatekli pre više od četrdeset godina. Od tada do danas, snimljeno je nekoliko nastavaka i ’spin offova’ serije, i čak deset filmskih varijacija na temu, sve dok priča Džina Rodenberija u Ginisovoj knjizi rekorda nije zauzela mesto projekta sa najviše ekranizacija.

I taman kad se pomislilo da nema kud dalje, komercialni uspeh ‘Ratova zvezda’, otvorio je vrata povratka priče u prošlost, a ‘Zvezdanih staza’ u biskopske sale.

Zadatak da jašući na nostalgiji starijih i radoznalosti mlađih gledalaca, uspešno otvori sezonu ‘letnjih hitova’, pao je na Džej Džej Abramsa, reditelja i producenta poznatog po “Nemogućoj misiji 3″ i seriji “Lost”. I to mu je bez sumnje pošlo za rukom, što se ne vidi samo po zaradi, koja je već prvog vikenda prikazivanja za 50 % nadmašila planiranu, već je i sam film večim delom zabavan, a povremeno čak i duhovit (bar koliko da ga Kusta ne sahrani).

Ako, pak, očekujete nešto više, iluzije će vam se brzo raspršiti u sudaru sa izobiljem akcionih scena i besomučnog ’silovanja’ logike i narativnih konvencija.

U Abramsovom filmu teleportuje se gde ko kad i kako hoće, osim kad reditelj proceni da je uzbudljivije do se do nekog cilja stigne komplikovanijim sredstvima, sa pojmovima kao što su ‘crne rupe’ frlja se sve u šesnaest, animirane životinje se naprasno pojavljuju i nestaju, po svemiru se ‘warp’ brzinom putuje brže nego preko Gazele u špicu, vreme je čas relativno, čas nije, može i da se putuje kroz vreme, a neprijateljski svemirski brod je verovatno najbesmislenije dizajnirana letilica ikada. Ali, sve opravdava cilj održavanja pažnje gledalaca i skraćenja ‘praznog hoda’ između akcionih sekvenci.

U takav koncept uklapa se i priča, oslonjena na nekoliko klišea, od kojih se ni jedan ne razvija do kraja, jer za to, realno, nema ni vremena, ni potrebe.

Osnovna ‘linija sukoba’ prostire se između razuzdanog Zemljanina Kirka (lepuškasti Kris Pajn) i inteligetnog, ali rigidnog Vulkanca Spoka (Zakari Kvinto), čija odrastanja pratimo paralelno sve dok obojica, kao mladi regruti, ne završe na najvećem svemirskom brodu, koje je čovečanstvo napravilo.

Tamo se nakon što im komandata kidnapuje zli kapetan Nero (Erik Bana, koji izgleda kao frontmen treš-hevimetal benda) bore za poziciju alfa-mužjaka, suprotsavljajući svoje vizije vođenja borbe, životne principe, ali i pesnice, da bi se na kraju prilagodili jedan drugome i krenuli u zajednički obračun sa neprijateljem koji preti uništenjem kosmosa.

Naravno, više se prilagođava Spok (vrlo dobri Zakari Kvinto uspeo je da spase da lik ne ode u karikaturu), koji prosto bude primoran da popusti pred naletom svojih dugo potiskivanih emocija, odnosno čovekolike polovine ličnosti.

Čak se i Leonard Nimoj (glumio Spoka u originalnoj postavci), vraća kroz vreme, da bi svom mladom sebi, kao otac sinu, ukazao na sve vrline ljudskosti, a to u praksi znači da može da prekrši zakone, kad god proceni da je tako najbolje i da isprebija svakog ko ga previše iznervira.

Na prvi pogled, ove nedorečenosti u priči, koje otežavaju vezivanje za likove, pa čak i kad su oni odavno poznati, kao i nedostatak romantične linije radnje, i bar donekle razvijenog ženskog lika, mogle su da ugroze komercijalni uspeh filma, ali 75 zarađenih miliona za 3 dana prikazivanja, za sad to prilično dobro demantuju…

Izvor: B 92

PREMINUO SLIKAR AKADEMIK MLADEN SRBINOVIĆ

Nebojša Đorđević    Slikarstvo, Vesti

Foto:L. Šarac

Slikar akedemik Mladen Srbinović, jedan od najznačajnijih srpskih slikara 20. veka, preminuo je juče u 84. godini, potvrdila je Srpska akademija nauka i umetnosti.

Srbinović je rođen 1925. godine u Sušici, kod Gostivara, a diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1951. Bio je član Odeljenja likovne i muzičke umetnosti, dopisni član od 1981. godine, a redovni od 1988. godine. Učio je od velikana srpske i svetske umetnosti kao što su Nedeljko Gvozdenović, Ivan Tabakovića, Kosta Hakman i Ljubica-Cuca Sokić, a zahvaljujući svom nepresušnom talentu i upornom radu ostao je da predaje na Akademiji likovnih umetnosti.

U SANU je obavljao funkcije člana Predsedništva SANU i potpredsednika SANU za društvene nauke, a 1997. je izabran za člana Makedonske akademije nauka i umetnosti.

Izradio je mozaike za zid u svečanoj sali Saveznog izvršnog veća, sada Palata Srbije, dve zidne kompozicije u Muzeju revolucije BiH u Sarajevu, dva ciklusa zidnih mozaika i 17 podnih mozaika u svečanoj dvorani Skupštine opštine Kruševac, zidne mozaike u Medicinskom centru Gamzigrdske banje, a njegove mozaičke kompozicije krase i zgradu Radio televizije Beograd u Košutnjaku, crkvu Svetog Nikole u Rumi, Invest banku u Beogradu i oltarsku pregradu u manastiru Žiči.

Tokom svoje bogate umetničke karijere bio je član ULUS-a od 1952. godine, Grafičkog kolektiva, grupe „Samostalni”, dok je u SANU bio član Odbora za proučavanje stanovništva, Odbora za Rečnik pojmova iz oblasti likovnih umetnosti, Međuodeljenskog vardarskog odbora SANU i član Upravnog odbora Fonda „Ivan Tabaković”.

Dobitnik je Oktobarske nagrade Beograda 1958. i 1974. godine, Premije za grafiku - Zagreb 1960, Nagrade za slikarstvo na Memorijalu Nadežde Petrović u Čačku 1960, Nagrade za slikarstvo na međunarodnom bijenalu u Sao Paolu 1961, Druge nagrada za slikarstvo na bijenalu u Aleksandriji, 7. julske nagrade 1984. godine.

Akademik Srbinović ostaće upamćen kao jedan od velikana srpske i svetske umetnosti, a njegovi radovi - slike, grafike i mozaici večno će ukrašavati javna zdanja, muzeje i galerije i biće putokaz mladim generacijama umetnika kao jedan od stubova srpske likovne umetnosti.

Izvor:Blic Online/ Tanjug