“RODOLJUPCI” UŽIČKOG POZORIŠTA NAJBOLJI U ŠAPCU

Nebojša Đorđević    Pozorište, Vesti

Stručni žiri 45. festivala profesionalnih pozorišta Srbije“Jokaim Vujić dodelio je četiri ravnopravne glumačke nagrade - Draganu Marjanoviću za ulogu Kneza u predstavi „Paviljoni” Leskovačkog pozorišta, Dejanu Cicmiloviću za ulogu Kalibana u predstavi „Bura” Niškog pozorišta, Ivanu Tomaševiću za ulogu Glumca u predstavi „Protuve piju čaj” Šabačkog pozorišta i Zoranu Krajiću za ulogu Koste u šabačkoj predstavi.

Nagrada za najboljeg mladog glumca pripala je Snežani Jeremić za ulogu u predstavi „Krvave svadbe” Pozorišta „Bora Stanković” iz Vranja. Nagrada za najbolju muziku pripala je Silardu Mezeiju u predstavi „Bura”, a za kostimografiju Dragici Pavlović, takođe, za predstavu „Bura”.

Po oceni žirija, najbolju scenografiju uradila je Vesna Štrbac za predstavu „Rodoljupci” Užičkog pozorišta. Specijalna nagrada za istraživački rediteljski postupak i rad sa glumcima pripala je predstavi „Krvave svadbe” u režiji Juga Radivojevića, kao i za predstavu „Protuve piju čaj” Šabačkog pozorišta, takođe, u režiriji Juga Radivojevića. Nagrada za najbolju režiju pripala je Lariju Zapiji za predstavu „Rodoljupci”, a najbolja predstava u celini je, takođe, „Rodoljupci”.

Okrugli sto kritike dodelio je nagradu za predstavu „Krvave svadbe”, a najbolja dečja predstava na „Malom Joakimu” je ona koju je izvelo Kruševačko pozorište, odnosno, „Lepotica i zver”.

Izvor: Danas D.E.

USPEH FILMA TAMO I OVDE U NJUJORKU

Mirjana Stanojevi?    Film, Vesti

Na prestižnom međunarodnom filmskom festivalu “Tribeca” u Njujorku, koji traje do 3. maja, film Darka Longunova “Tamo i ovde” (Here and There), posle prikazivanja u zvaničnoj selekciji, dobio je veliki publicitet, a tri od četiri festivalske projekcije su posle preporuke njujorških filmskih kritičara već rasprodate.

Reč je o prvom srpskom filmu uvršćenom u glavni takmičarski program ovog festivala, od kako su ga 2002. godine osnovali glumačka legenda Robert de Niro i producentkinja Džejn Rozental.

Već sama činjenica da je među 300 ostvarenja iz Irana, Australije, Amerike, Norveške, Nemačke, Francuske, Izraela, za producente je bio veliki uspeh.

Tim povodom, scenarista i reditelj filma Lungulov je ocenio da je posle beogradske premijere kojom je zatvoren ovogodišnji Fest, Njujork pravo mesto za nastavak života filma koji je upravo sniman u Njujorku i Beogradu.

Debitantski igrani film Lungulova “Tamo i ovde” ukršta živote njujorškog saksofoniste i srpskog emigranta, povezujući njihove i sudbine njima dragih ljudi na relaciji Beograd - Njujork.

U njemu, pored srpskih glumaca Mirjane Karanović, Branislava Trifunovića, Feđe Stojanovića, Goran Radakovića, Jelene Mrđe, glavnu ulogu je odigrao američki glumac Dejvid Tornton (David Thornton), a manju je imala i njegova supruga, pop-zvezda Sindi Loper, čiji je glavni zadatak bio da napiše muziku za film.

U Njujorku su se ostvarile nade našeg mladog reditelja koji je pred početak festivala poželeo “da njujorška publika odgovori makar približno kao i beogradska - čista srca i sa puno emocija”.

“Ljudima se nekako dopada, reagovali su vrlo slično, na vrlo sličnim mestima kao u Beogradu. Baš me zanima kako će na ostale tri projekcije ljudi da reaguju. Bilo je jako dobro, emotivno”, rekao je Lungulov posle prve projekcije.

Uz to, “stigla” ga je i dobra rekacija stučne javnosti i to, kako su filmski kriitičari ocenili, zbog autentičnog scenarija Lungulova, oštrog oka direktora fotografije, nemačkog snimatelja Matijasa Šoninga i izvanredne glumačke ekipe.

Poznati američki glumac Tornton, koji tumači lik Roberta, Njujorčanina koji upoznaje srpskog imigranta Branka, koji mu nudi novac za uslugu da u Beogradu oženi njegovu verenicu, kako bi ona mogla da dođe u Ameriku, kaže da je za pristajanje na ulogu u ovom niskobudžetnom filmu odlučujuća bila precizno napisana uloga lika koji je tumačio.

Privukla me je baš ta Robertova emotivna tranzicija, ali i priče drugih likova u filmu, jer Robert ne bi bio to što jeste da nije bilo njih. Takođe mi se dopalo što je scenario jednostavan. Darko se nije trudio da sve upakuje u emotivni ukrasni papir, već je ostao iskren”, rekao je Tornton poznat po ulogama u filmovima Džima Džarmuša i popularnoj seriji “Red i zakon” (Law and Order).

Njegova supruga Sindi Loper kaže da je uživala u radu sa ekipom filma “Tamo i ovde” i da veoma poštuje glumicu Mirjanu Karanović.

“Ona je srpska Meril Strip. Imala sam privilegiju da budem deo ovog projekta i da posmatram kako su osmislili osvetljenje i fotografiju, što, po meni, mnogo utiče na film”, dodala je poznata pop pevačica i kompozitorka.

“Nisam baš očekivao ovakvu buku, ali drago mi je što su ljudi zainteresovani, zbog Sindi Loper i zbog našeg filma. Dobili smo super kritike. Uvršćeni smo od kritičara Hauarda Fajnstina u 10 filmova koje morate pogledati na Trajbeki, Kurt Lauder iz MTV-a nam je takođe napisao super kritiku, i još jednu smo dobili. Film ima, što se kaže - ‘baz’”, zadovoljan je Lungulov.

Izvor: B 92

JOŠ 5.000 KARATA ZA DEPECHE MODE

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Kapacitet koncerta britanske grupe Depeche Mode 20. maja na beogradskom Ušću proširen je, nakon rasprodatih 30.000 ulaznica, pa je u prodaju pušteno još 5.000. Ulaznice za Tuborg Green Fest, na kojem su Depeche Mode glavne zvezde, mogu se kupiti u filijalama Erste banke i Gigstix prodavnicama za VIP tribinu i parter, dok je fan pit rasprodat. Ulaznice za parter koštaju 2.990, a za VIP tribinu 7.500 dinara.

Organizatori očekuju da će, s obzirom na sve veći rast prodaje, i novi kontingent ulaznica biti ubrzo rasprodat. Najveći broj prodajnih mesta nalazi se u filijalama Erste banke na šest lokacija u Beogradu, dva u Novom Sadu, i po jednoj u Nišu, Kragujevcu, Subotici i Zrenjaninu. Dve Gigstix prodavnice se nalaze u beogradskoj koncept radnji Supermarket i novosadskom tržnom centru Pariski magazin. Ulaznice se i dalje mogu kupiti i posredstvom sajta Gigstix.com.

Na Tuborg Green Festu na Ušću nastupiće, pored Depeche Mode, i liverpulski bend Ladytron i elektro pankeri Motor. Festival organizuju The State of Exit, Carlsberg Srbija i Live Nation.

Izvor: Danas SEEcult.org

SVETSKI DAN IGRE

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

BEOGRAD - Svetski dan igre 29.april, koji se proslavlja širom sveta od kako ga je 1982. godine ustanovio Međunarodni savet za igru pri Uneskou, biće obeležen u Beogradu baletskim programom “Mladi koreografi” u Narodnom pozorištu i na Trgu Republike u organizaciji Stanice za savremeni ples.

Na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u okviru programa Mladi koreografi povodom Svetskog dana igre premijerno će biti izvedena dva jednočina baleta: “Interval” mladih koreografa Zorana Markovića i Maše Kolar i “Viva la Vida!” koreografa Aleksandra Ilića.

Pre izvođenja baleta biće pročitana poruka koju svake godine šalje jedna od istaknutih figura iz oblasti igre. Ovogodišnju poslanicu napisao je istaknuti igrač i koreograf Akram Kan.

U isto vreme na Trgu Republike biće okupljeni brojni plesni autori, učenici plesnih škola, deca koja pohađaju radionice plesa i svi oni koji se bave različitim vrstama plesa sa ciljem da se promoviše savremeni ples.

Projekat Stanice u Beogradu deo je velikog regionalnog programa koji ćese odvijati istovremeno u još pet gradova u regionu: Skoplju, Sofiji, Sarajevu, Zagrebu i Ljubljani. Video streaming omogućiće publici i učesnicima na Trgu Republike da prate događaje u ovim gradovima.

Svetski dan igre 29.april je dan rođenja Žana-Žorža Novera , tvorca modernog baleta. Više od dve decenije obeležava se širom sveta različitim plesnim aktivnostima koje su potpuno otvorene za najširu publiku.

“Ideja je da se igra svakog 29. aprila, popularizuje i dopre do različitih generacija i društvenih slojeva u svojoj punoj lepoti i značenju. To je otvoreni poziv na igru, poseban osvrt na njenu univerzalnost, na nepoznavanje i prevazilaženje svih jezičkih, političkih, kulturnih ili etničkih razlika. To je poziv na svetski dijalog. U igri i za igru”, poručila je predsednik Saveta za igru Srbije Aja Jung.

Izvor: Radio Televizija Vojvodine

S.A.R.S.

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

S.A.R.S.

(PGP RTS)

Debitantski album autora pesme koja je zaludela zemlju i region, radio, You Tube, mobilne telefone

Da sam dobio dinar za svaki mejl, SMS i Skype poruku u kojima su mi poznanici sa oduševljenjem slali linkove za YouTube inkarnaciju pesme Buđav lebac tokom poslednjih šest meseci, sada bih i ja bio zvezda nekog dokumentarca o tajkunima. Retko se u Srbiji pojavi pesma koja tako ubedljivo poruši sve žanrovske, (sub)kulturne, klasne i uzrasne granice i postane hit u apsolutnom smislu.

Još ređe je u pitanju nešto što dolazi direktno s margine, bez plana, programa i agende, menadžera, stiliste, dizajnera i aranžera. Buđav lebac je istinski primer hit-pesme koja dolazi niotkuda i pokorava mase. Na kraju krajeva, i čitaoci Popboksa su je izglasali za pesmu godine.

„Šta raditi posle pira?” pitanje je koje dobija na aktuelnosti kada bend, suočen sa ovako neočekivanim i totalnim uspehom, treba taj uspeh da isprati snimanjem albuma. Treba, na kraju krajeva, unovčiti ogromnu količinu kredita kod masa koju je isposlovao uspešan hit-singl. Tu S.A.R.S. upada u probleme, a i mi, slušaoci, s njima.

Problem je sadržan već u samom zametku uspeha ovog benda: voleo bih da mogu da kažem da je Buđav lebac postao univerzalni hit zato što je uhvatio nekakav zeitgeist Srbije i Balkana, zato što je uspeo da sažme misli i emocije zajedničke ogromnom broju ljudi, ali… baš i nije. Ova pesma je jedna šarmantna dosetka, no ipak samo dosetka. Njen vedri, humoristički ton je nemoguće ignorisati, ali nedostatak nekog dubljeg značenja koje bi otišlo korak dalje od prostog eklekticizma takođe je nemoguće ignorisati kada se i čitav album može opisati samo kao „prost eklekticizam”.

Trud se, ipak, vidi na svakom koraku. Album je producirao Skaj Vikler, do nozdrva je natrpan gostima i studijskim muzičarima, i predstavlja solidno aranžiranu šetnju kroz muzičke žanrove, od regea, preko hard roka i narodne i zabavne muzike, do hip hopa i bluza. No, zrelost forme koja se ovde čuje u neobičnoj je opoziciji sa nezrelošću sržne ideje benda.

Sakupljeni sa svih mogućih strana, s različitim muzičkim biografijama, članovi S.A.R.S.-a kao jedinu ambiciju izgleda imaju želju da prave dobar, za što više ljudi slušljiv mejnstrim zvuk.

I to i nije greh, kao što ni najveći muzički snobovi (u koje svakako spadam) neće tvrditi da je proizvođenje hitova ili oslanjanje na humor u muzici nedopustiva strategija. No, S.A.R.S. je ploča koja mejnstrim, izgleda, shvata kao sinonim za ispraznost, profesionalnu ali beživotnu igrariju stereotipima iz različitih žanrova, bez tenzije između različitih filozofija kojih se dotiču tek formalno.

Ova ploča baš ništa ne pokušava da kaže; pesme su samo eksperimenti u spajanju različitih ideja (ska matrica i pevanje koje omažira Zdravka Čolića; harmonika, bluz i hevi metal…) bez ikakvog vidljivog pokušaja da se iskoristi potencijalna energija krivog srastanja koja iz ovog spajanja može da iskoči.

Ili jednostavnije: kada mi se bude slušao Zdravko Čolić (Ratujemo ti i ja) ili Atomsko Sklonište (Ibro) ili John Mayal (Rakija), slušaću originale a ne njihove umereno duhovite pastiše.

Ovo je dodatni problem: ako vam S.A.R.S. nisu smešni - a puno ime benda, Sveže Amputirana Ruka Satrijanija, dobar je indikator nivoa humora koji je ovde u ponudi - ostaje vrlo malo muzičkih razloga da slušate ovu ploču. Takođe, roditelji koji budu, vođeni uspehom Buđavog leba, kupovali ovaj disk svojoj deci doživeće neprijatna iznenađenja u pesmama Đuričko i Zubarka, no njihova vulgarnost, avaj, nije isto što i oštrina.

U nekoliko momenata S.A.R.S. kao da se malo više trudio: Budim se je makar formalno interesantnija zbog skoka od omaža Šabanu Bajramoviću do omaža Skaj Vikleru (koji izvodi sam Skaj Vikler…), dok je Sindrom lidera male stranke skoro agresivno drugačija pesma, ne zato što je u pitanju skoro čist hip hop, niti zato što govori nešto previše originalno i lično, već zato što muzički prevazilazi prosto mehaničko spajanje žanrova i barem otvoreno pokušava nešto da kaže.

Dakle, relativno sirotinjski. Šarmanto, da. Eklektično, da. Ali u krajnjoj analizi ovo je tanak sloj prost(ačk)og humora i jeftinijeg formalnog eksperimentisanja razmazan preko debelog komada ničega.

Kilavi, neinspirativni drum’n'bass remiks Buđavog leba u izvođenju DJ Rahmaneeja koji zatvara album je dobar sažetak i snage i slabosti ove ploče.

Izvor: Popboks Uroš Smiljanić