GENIJALNI UMETNIK AMEDEO MODILJANI

Nebojša Đorđević    Slikarstvo, Vesti

Amedeo Modiljani bio je jedan od najvažnijih umetnika dvadesetog veka. Njegovi radovi duboko su ukorenjeni u kolektivnu slikarsku memoriju. Umetnička galerija u Bonu posvetila je ovom umetniku, tragično nastradalom u 35. godini života, sveobuhvatnu retrospektivnu izložbu koja je otvorena do 30. avgusta.

Modiljani je rođen 1884. godine u Italiji i bio je slikar, crtač i vajar. Osim brojnih slika raznoraznih pejzaža, njegova kreativna energija gotovo u potpunosti bila je usmerena ka slikanju portreta i aktova. Njegove slike odražavaju italijansku umetničku istoriju, povremeno pozajmljujući stilove iz renesanse modifikovane na njemu svojstven način. Kombinovao je elemente ekspresionizma, kubizma i simbolizma, ali i afričkog vajarstva koji su ga očaravali svojim primitivizmom i božanskim prisustvom. Modiljanijev rad se ne može lako svrstati u neki određeni pravac poput kubizma ili fovizma.

Njegova dela predstavljaju odraz nemirnog i veselog duha koji je bio svestan sopstvene ranjivosti i smrtnosti i kome je bila potrebna euforija i opijenost da bi mogao da živi i radi. Modiljanijeva temperamentnost u doba melanholije i dan-danas privlači posetioce.
Ova izložba propraćena je umetnikovom biografijom i prikazuje ključne trenutke u njegovom životu.

Organizatori izložbe veruju da će izborom njegovih slika, skica i skulptura nastalih između 1900. i 1919. godine omogućiti posetiocima da steknu potpuni uvid u genijalnost ovog umetnika.

Izvor: Blic Online J. K.

FILMOVI O VELIKANIMA

Nebojša Đorđević    Film, Kultura, Vesti

Dokumentarci o Pupinu, Tesli i Milankoviću čekaju realizaciju

Miroslav Stanković Foto D. Jelen

Retke su ličnosti čija su dela neprolazna a pronalasci unapredili i zadužili čovečanstvo. Budući da mi imamo takvu najbolju trojku, zašto se ne bismo odužili našem „trilingu asova”: Pupinu, Tesli i Milankoviću - zapitao se Miroslav Stanković koji upravo radi na realizaciji ideje da se o ovim našim naučnicima snime dokumentarni filmovi.

Nekadašnji snimatelj Radio televizije Srbije, a danas vlasnik producentske kuće „CinePro 93″, Miroslav Stanković prošle godine je ovu zamisao predstavio Beogradskom univerzitetu, raznim ministarstvima (prosvete, kulture, nauke, telekomunikacija) i preduzećima, smatrajući da prolazi vreme a da su pomenuti istraživači kao „ljudi za sva vremena” najbolji brend naše zemlje. Stankovićev plan bio je da materijali budu snimljeni do Univerzijade što bi, kako navodi, bilo idealno mesto i vreme da se podičimo našim značajnim ličnostima. Međutim, realizacija je, po običaju, zastala kod - finansija.

- Snimanje filma „Mihajlo Idvorski Pupin” je u toku. Počeli smo sa snimanjem u Srbiji a prateći Pupinov životni put nastavili bismo u Pragu, Lucernu, Parizu, Londonu, Kembridžu, Njujorku, Norfolku, Vašingtonu. Ministarstvo kulture Srbije već je dalo milion dinara, a pomogli su nam i Sekretarijat za kulturu Vojvodine, uprava Pančeva, Telekom Srbije i Ministarstvo nauke. Međutim, kako ne mogu da obezbedim ostatak sredstava za nastavak snimanja, ceo projekat se pretvara u moju pojedinačnu borbu, umesto da država shvati važnost ovog projekta i u potpunosti stane iza njega - kaže Miroslav Stanković koji potpisuje i režiju filma o Pupinu, dok je scenario napisao Vladimir Arsić.

- Univerzijada je bila prilika da se mladi iz sveta, diplomate, poslovni ljudi i turisti upoznaju sa identitetom Mihajla Pupina, jednog od najvećih profesora elektrotehnike svih vremena ali i dobitnika Pulicerove nagrade za autobiografiju „Sa pašnjaka do naučenjaka”. Pupin je imao značajnu ulogu i kao počasni konzul Kraljevine Srbije u SAD i Kanadi od 1911. do 1920, a iz laboratorije za fiziku „Pupin” na Kolumbija univerzitetu izašlo je blizu tridesetak nobelovaca - podseća Stanković.

Prema njegovim rečima, u narednom periodu na red bi došao dokumentarni film o Nikoli Tesli, sa idejom da se na novi način osvetli zagonetna ličnost ovog istraživača. Određene sekvence bile bi posvećene Teslinim pronalascima ali i prelomnim trenucima u njegovom životu, teškoj i opakoj bolesti koja ga je izmenila, celibatu koji je uticao na Teslinu kreativnost, i njegovoj naklonosti prema drugim disciplinama duha, pre svega poeziji. Film bi otkrio Teslu kao radoznalog čitaoca, pesnika i prevodioca Zmajevih pesama na engleski jezik, i osvetlio naučnikovo druženje sa poznatim američkim piscima, kaže naš sagovornik.

Scenario Bratislava Milanovića pratio bi Teslin životni put od Smiljana, preko Karlovca, Graca, Budimpešte, Pariza, Vašingtona, Njujorka, Kolorada, Nijagarinih vodopada do Beograda. U film bi se konsultacijama uključili poznavaoci Teslinog rada, iz zemlje i sveta, a film bi režirao Milan Knežević. Scenario i režiju trećeg filma, o Milutinu Milankoviću, osmislio bi Dragan Ćirjanić.

- Ovo dugujemo trojici svetskih velikana koji su unapredili civilizaciju i obogatili kulturu a pripadaju srpskom narodu. Saznanja o njima obogaćuju i inspirišu nova dostignuća - kaže Miroslav Stanković, pozivajući da se njegova ideja dovede do kraja. Predlog našeg sagovornika, o kojem se takođe može razmisliti, odnosi se i na raspisivanje međunarodnog konkursa za podizanje zajedničkog spomenika ovim istraživačima.

Izvor: Politika M. Sretenović

“TETRO” IPAK NA PROGRAMU

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

REDITELJ FRENSIS FORD KOPOLA UČESTVUJE NA KANSKOM FESTIVALU

KAN - Američki reditelj Frensis Ford Kopola otvoriće novim filmom „Tetro” program „Directors’ Fortnight” na 62. Filmskom festivalu u Kanu, nakon što je odbio da učestvuje van konkurencije piše SEEcult.org.
Oskarovac i dvostruki dobitnik Zlatne palme obrazložio je odbijanje za učešće u glavnom programu navodeći da gala projekcija ne bi bila u skladu sa „istinski ličnom i nezavisnom prirodom” njegovog novog filma.

- Ovo je nezavisan film, samofinansiran i samorealizovan- istakao je Kopola, preneli su svetski filmski mediji.

„Tetro” je priča o mladom Italo-Amerikancu koji putuje u Buenos Ajres, a otvoriće pomenutu selekciju 14. maja. U tom programu biće prikazano još dvadesetak filmova, od kojih je sedam debitantskih, a pet su korediteljska ostvarenja.

Među njima je i „I Love You Phillip Morris” (Glenn Ficarra i John Reljua), sa Džimom Kerijem u glavnoj ulozi.

Kanski festival biće svečano otvoren 13. maja novom animacijom studija Piksar „Up”, a u glavnom programu u trci za Zlatnu palmu prikazaće i nove filmove Kventina Tarantina, Kena Louča, Anga Lija, Pedra Almodovara, Larsa fon Trira, Džejn Kempion i Džonija Toa.

Među francuskim rediteljima koji će pokušati da ponove prošlogodišnji uspeh Lorana Kantea i zadrže palmu u zemlji je i Gaspar Noe, čiji je film „Nepovratno” izazvao skandal na festivalu 2002. godine. Na programu je i Austrijanac Mikael Haneke i Italijan Marko Belokio, čiji film govori o vanbračnom sinu Benita Musolinija.
Van konkurencije biće prikazan novi film Terija Gilijama „The Imaginarium of Doctor Parnassus”, s Hitom Ledžerom u poslednjoj ulozi pred smrt. U filmu igraju i Džoni Dep, Kolin Farel i Džad Lou. Balkansku kinematografiju zastupaće rumunski reditelji u programu „Poseban pogled”. Oni se vraćaju na festival koji je proteklih godina znao da prepozna njihov talenat.

Kristijan Munđu, dobitnik Zlatne palme 2007. godine za film „Četiri meseca, tri nedelje i dva dana”, predstaviće se filmom „Priče iz zlatnog doba”, a njegov sunarodnik Kornelije Porumboju, koji je osvojio pažnju ostvarenjem „12:08 : istočno od Bukurešta”, predstaviće film „Policajac, pridev”.

Na programu je i šest azijskih filmova, među kojima filipinski filmovi svedoče o ekspanziji ove mlade kinematografije.

Za završnicu je odabran biografski film o slavnoj modnoj kreatorki Koko Šanel „Koko Šanel i Igor Stravinski”.

Francuska glumica Izabel Iper predsedavaće žirijem, a tek je četvrta žena u 62-godišnjoj istoriji Kana kojoj je dodeljena ta uloga.

Na adresu kanskog festivala poslato je 1.670 filmova, iz 120 zemalja, od kojih su selektori izabrali 52 dugometražna filma iz 32 zemlje. Među njima je 46 svetskih premijera.

Izvor: Glas javnosti

VLADISLAV BAJAC U SLOVENIJI I ITALIJI

Mirjana Stanojevi?    Knjige, Vesti

Ugledni srpski pisac Vladislav Bajac vratio se u Beograd sa literarne turneje po Sloveniji i Italiji, gde je veoma uspešno, preko svojih knjiga, branio „kulturne boje” Srbije.

On je u izjavi Tanjugu opisao svoj nastup u Sloveniji, gde je pre svega boravio kao potpredsednik Srpskog PEN centra i učestvovao na regionalnoj konferenciji najvažnije svetske književne asocijacije na Bledu, a njegov slovenački izdavač je iskoristio priliku da u prisustvu autora predstavi prevod „Knjige o bambusu”.

Predstavljanju je prisustvovao gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković. Bajac je posebno bio dirnut što je predsednik francuskog PEN centra Silvestr Klansi, ne samo došao na ovu promociju, već je i na francuskom čitao odlomke iz knjige. Posle Slovenije, Bajac se obreo u Bariju, gde je bio gost kulturnog festivala „Ekspo Levante”. Ove godine tema je bila kultura jugoistočne Evrope i u okviru „Ekspo Libro” predstavljena je njegova zbirka priča „Podmetači za snove”, koju je objavio izdavač iz Barija „Besa Editriče”. Druga izdavačka kuća iz Barija, „Kontra Luče”, kupila je autorska prava za „Knjigu o bambusu” koja bi trebalo da se pojavi na italijanskom do kraja godine.

Izvor: Tanjug/Blic Online

KAFKIN PROCES ZA KRAJ

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Završen Muzički bijenale u Zagrebu


U nedelju, 25. aprila je u zagrebačkom HNK-u završen 25. jubilarni Muzički biennale Zagreb,
međunarodni festival suvremene glazbe, izvedbom baletne predstave Proces prema motivima Franza Kafke skladatelja Berislava Šipuša te redatelja i koreografa Staše Zurovca.

Izvedbom je ravnao bugarski dirigent Dian Tchobanov. Uz baletni ansambl riječkog kazališta nastupili su prvaci toga baleta Andrej Koeteles, Svebor Zgurić, Ludwig Jerkander, Roberto Pereira, Cristina Lukanec, Camila Izabel Moreira i drugi.

Proces je nastao u koprodukciji Hrvatskoga narodnog kazališta Ivana pl. Zajca iz Rijeke i Muzičkog biennala Zagreb. Riječka premijera najavljena je za 13. svibnja.

Muzički biennale ugostio je skladatelje i izvođače iz cijelog svijeta, od Kine do Amerike, a zemlja partner bila je Kanada.

Izvor: e - Novine /Hina