EXIT: PUNI SE DANCE ARENA

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Još 11 svetskih DJ zvezda potvrdilo je nastupe na ovogodišnjem festivalu na Petrovaradinskoj tvrđavi.

Na Dance areni ćemo slušati i Erika Prajdza, Adama Bejera, Stiva Anđela, Sebastijana Ingrosa, Pola Vulforda i Jusefa, Stiva Loulera i Lija Buridža.

Po prvi put live na Areni, dolaze i Etjen de Kresi, Guj Borato i Reboot.

Većina DJ zvezda je bar nekad nastupala u retkim i eksluzivnim “back to back” nastupima, ali to dosad nije viđeno u ovako velikim razmerima.

Ovogodišnji koncept Dance Arene za obeležavanje desetog Exita jedinstvena je pojava na svetskoj DJ sceni, a setovi koji ostanu zabeleženi od 9. do 12. jula biće prava retkost u savremenoj elektronskoj muzici.

Jubilarni deseti EXIT biće održan ove godine od 9. do 12. jula na Petrovaradinskoj tvrđavi.

Za sada je potvrđeno da prvog dana na Main stejdžu nastupaju Britanci Arctic Monkeys, kao i kalifornijski trash metal bend Death Angel.

Drugog dana festivala, nastupaju Manic Street Preachers, kao i britanski doom metal bend My Dying Bride.

Njujorški muzičar Moby potvrdio je nastup trećeg dana EXIT festivala, u subotu, 11. jula na Petrovaradinskoj tvrđavi.

U subotu nastupaju i nemački elektro velikani Kraftwerk.

Poslednjeg dana nastupa legendarni britanski bend The Madness, a očekuje nas i povratak The Prodigy.

Moguće je da će deseti EXIT doneti i nastup rokera iz Las Vegasa, The Killers.

Dance Arena ovog leta donosi “back to back” nastupe legendarnih DJ-eva Saše, Džona Digvida, Ričija Houtina, Karla Koksa

Na Dance areni ćemo slušati i Erika Prajdza, Adama Bejera, Stiva Anđela, Sebastijana Ingrosa, Pola Vulforda i Jusefa, Stiva Loulera i Lija Buridža.

Po prvi put live na Areni, dolaze i Etjen de Kresi, Guj Borato i Reboot.

Organizatori su saopštili i imena izvođača koji će nastupiti u After 2 programu na glavnoj bini festivala - dubstep duo Caspa&Rusko sa MC Rodom Azlanom, londonski DJ Sub Focus i MC Jakes, drum n bass zvezda Andy C, brazilski DJ Marky sa Dynamite MC-jem…

Trećeg dana festivala u After 2 programu nastupa legenda svetske DJ scene, Grandmaster Flash, zatim Fabio i Grooverider, MC Rage…

Poslednjeg dana festivala posle dva sata iza ponoći nastupiće Chase&Status, Takura, Plan B, Bryan Gee i Kenny Ken, zajedno sa MC Skibadeeom.

Promotivne ulaznice za EXIT rasprodate su za rekordnih 11 minuta, a na sajtu
Gigstix i dalje možete nabaviti karte u pretprodaji po ceni od 5.990 dinara.

Jubilarni deseti EXIT biće održan pod sloganom “Leave no trace” u cilju očuvanja okoline, od 9. do 12. jula u Novom Sadu.

Izvor: (MONDO)

SVETSKI DAN KNJIGE

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Svetski dan knjige, koji se u celom svetu proslavlja 23. aprila, biće obeležen i u Beogradu. Tradicija ustanovljena daleke 1926. godine, na dan kada su preminula dva “besmrtna” književnika zapadne civilizacije Servantes i Šekspir. Najavljene manifestacije u bibliotekama, kulturnim centrima, kao i humanitarna priredba. U zamenu za ulaznicu posetioci će morati da donesu bar jednu knjigu.

Daleke 1926. godine, knjižari iz Barselone ustanovili su 23. april za Svetski dan knjige, jer su na taj dan 1616. godine u dvema državama koje su bile veliki neprijatelji, preminula dva “besmrtna” književnika Španac Migel de Servantes i Englez Viljem Šekspir.

Knjižari su odlučili da svakom kupcu koji na taj dan kupi knjigu poklone po jedan cvet.

Gest Katalonaca inspirisao je UNESKO da 1995. donese odluku o proglašenju 23. aprila za Svetski dan knjige i prevođenja, a pre nekoliko godina ovaj datum je ušao u kalendar kulturnih dešavanja u Beogradu. Priključuju mu se postepeno i druga mesta u Srbiji.

Prigodni programi se organizuju, pre svega, u bibliotekama i domaćim i stranim kulturnim centrima, a ove godine se prvi put uključuje Zadužbina “Dositej Obradović”, organizovanjem svečane akademije u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine.

April u znaku prvog srpskog prosvetitelja

Zadužbina je od ove godine odlučila da ceo april bude u znaku prvog srpskog prosvetitelja, a kao centralni događaj “Dositejevih aprilskih dana” predviđena je akademija “Dositejevi darovi”, povodom Svetskog dana knjige.

To je humanitarna priredba i svi učesnici nastupaju besplatno, a publika može da dobije karte, ukoliko donese na poklon makar jednu knjigu.

Karte se mogu podići 21. 22. i 23. aprila na Kolarcu i u Dositejevoj zadužbini.

Upravnica Zadužbine Mirjana Dragaš rekla je da će prigodine svečanosti u čast Svetskog dana knjige biti ubuduće tradicionalne manifestacije koje će organizovati Zadužbina, jer je Dositej aprila 1783. godine objavio u dvema knjigama (”Život i priključenija” i “Pismo ljubeznom Haralampiju”) svoj prosvetiteljski program u kome se zalagao za širenje obrazovanja među Srbima.

Dragaš je rekla da će sve prikupljene knjige ( pored onih koje će se “zamenjivati” za ulaznice i koje će Beograđani pokloniti) otići u školske biblioteke u zabačenim mestima, a sredstva koja budu prikupljena od donatora namenjena su školi za decu sa posebnim potrebama.

U programu, koji počinje u 20 sati, učestvuju akademski horovi “Krsmanca” i Kolegijum muzikum, prvaci beogradske Opere Sanja Kerkez, Jadranka Jovanović, Ivan Tomašev, glumci Rada Đuričin, Ljiljana Blagojević, Ivan Jagodić i Aleksandar Dunić, a autor scenarija i režiser je Radomir Putnik.

Jedina gradska institucija kulture koja je ove godine pripremila program za Dan knjige je Biblioteka Beograda koja je organizovala da javne ličnosti iz sveta umetnosti, kulture i politike “rade” od 11 do 13 sati na Odeljenju za rad sa korisnicima.

Poznati kao bibliotekari

Poznati će, pod sloganom “Mi smo u biblioteci”, raditi kao bibliotekari i usluživati čitaoce, davati im predloge za čitanje i razgovarati s korisnicima o knjigama. Taj rad će koordinirati profesionalni bibliotekari.

Ove godine su učešće u akciji popularizacije knjige i čitanja najavili multimerdijalna umetnica Slađana Milošević, glumac Gordan Kičić, književnica Ljubica Arsić, glumica Ana Franić, voditelj Dejan Pantelić, zamenica gradonačelnika Beograda Radmila Hrustanović, pop pevačica Jelena Tomašević, TV ličnost i književnica Gorica Nešović, novinar Dragan Ilić, modna kreatorka Dragana Ognjenović…

Biblioteka se nada da će ove poznate ličnosti podstaći interesovanje za učlanjenje u najveću pozajmnu biblioteku u okruženju.

Od stranih kulturnih centara najbogatiji program za Svetski dan knjige pripremio je španski Institut Servantes koji nosi ime autora “Don Kihota”, prvog modernog romana evropske kulture.

U saradnji sa izdavačkom kućom “Narodna knjiga”, Institut će tačno u podne u Svečanoj sali predstaviti novu knjigu Gordane Ćirjanić “Kaprici i duže priče”.

Pojam kaprici je preuzet od velikog španskog slikara Goje, a pripovetke su univerzalne i o njima će govoriti urednik, ugledni pisac i književni kritičar Vasa Pavković.

Knjige na poklon

U pešačkoj zoni, ispred Instituta, od 13 sati, Institut će poklanjati Beograđanima primerke knjige poezije Hosea Martija, poznatog kubanskog pesnika. Deliće ih članovi biciklističkog kluba “Avala”, najstarijeg kluba u Srbiji, koji je pod pokroviteljstvom Instituta Servantes.

Dan u slavu knjige Institut će završiti u 18 sati kada će, u saradnji sa knjižarom “Zepter Book Njorld”, poklanjati knjige autorke španskog porekla Silvije Monros-Stojaković, pod imenom “Nastaviće se”. Tim povodom, autorka će svim zainteresovanima potpisivati ovu svoju autobiografsku knjigu.

Nemački Gete institut najavio je da će u svojim prostorijama organizovati, povodom Svetskog dana knjige, čitalački maraton ” Prevođenje kao kulturna razmerna”, tokom koga će biti čitani tekstovi na originalu i u srpskom prevodu Danijela Kelmana, Vladimira Kaminera, Torstena Bekera …

Izdavači, knjižari i književna društva nisu pokazali inicijativu da se uključe u obležavanje Svetskog dana knjige sa časnim izuzetkom dve izdavačke kuće “Laguna” i “Dereta”.

“Laguna” u klubovima čitalaca u Makedonskoj i Resavskoj ulici u Beogradu, kao i u Klubu u Nišu, postaviće spisak od 100 naslova. Svako ko kupi knjigu sa spiska, moći će da odabere još jednu na poklon, dok oni koji kupe dve, mogu da odaberu tri sa spiska na poklon. Akcija će trajati do 1. maja.

“Dereta” je odabrao da sledi primer kolega iz Barselone i da svakoj dami koja kupi 23. aprila knjigu u nekoj od njegove dve knjižare pokloni po cvet.

Veliki ruski pisac, sada američki državljanin, Aleksandar Genis, koji je nedavno boravio u Beogradu, poručio je, povodom Dana knjige, da veruje u njen opstanak, jer “na Internetu mogu da se nađu odgovori ako se postave pitanja, a u knjigama se kriju nova pitanja i odgovori kojih se do sada niko nije setio”.

Izvor: RTS

IZLOŽBA PEĐE MILOSAVLJEVIĆA U UŽICU

Mirjana Stanojevi?    Slikarstvo, Vesti

Od danas pa do 6.maja Gradska galerija u Užicu je prostor gde će biti prestavljeno 35 dela Peđe Milosavljavića, jednog od prizanatijih srpskih slikara i intelektualaca 20. veka. Izložba je plod saradnje s Narodnim muzejom u Beogradu i SANU.

U Užicu je otvorena izložba slika i akvarela Peđe Milosavljevića, jednog od najznačajnijih srpskih slikara XX veka.

Izložba je plod saradnje Narodnog muzeja u Beogradu, Galerije srpske akademije nauka i umetnosti i Gradske galerije Užice. Sve do 6. maja posetiopci Gradske galerije Užice će biti u prilici da se kroz 35 dela upoznaju sa umetnikom njegovim stvaralaštvom kroz koje se ogleda sva kompleksnost i dinamičnoist razvojnih tokova naše umetnosti u drugoj polovini 20 veka.

Renomirani umetnik, diplomata, kritičar i esejista, Peđa Milosavljević je bio intelektualac izuzetno raznovrsne i delikatne umetničke kulture.

Peđa Milosavljević je prilazio različitim medijima. Bavio se slikarstvom, kolažom, crtežom ali i literarnom delatnošću. U svima je ostavio zapažen trag a u nekima i uzor, koji još nije dostignut.

Slikao je gradove u kojima je živeo ili u njima boravio. Takvi su “porterti” - Beograda, Mostara, Dubrovnika, Venecije i Pariza. U svima je uspeo da “zarobi” poetičnost atmosfere gradskih enterijera, ali i sebe.

Pored toga Milosavljević je radio i ženske portrete, životinje, mrtvu prirodu, cveće. Sredinom prošlog veka počeo je sa prikazima ličnog viđenja odnosa kulture i istorije. Njegova dela su sa vizuelno naglašenim lirskim senzibilitetom a tehnički pastozna sa specifično prigušenom paletom.

Autori postavke u Užicu su Ljubica Miljković, muzejski savetnik Narodnog muzeja u Beogradu i Jelena Mežinski-Milovanović, kustos Galerije SANU.

Izvor: RTS

TRIJUMF ČILEANSKOG FILMA O PINOČEU

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Na međunarodnom filmskom festivalu u Istanbulu, nagradu „Zlatna lala” osvojio je film „Toni Manero”, mladog čileanskog reditelja Pabla Larina. Priča govori o vremenu Pinočeove vladavine koja je zemlju pretvorila u veliki koncentracioni logor u kome pojedinci gube sopstveni identitet. Specijalnu nagradu žirija osvojila je irska crna komedija „Film u kome igram glavnu ulogu” reditelja Jana Fizgibena.

Za najbolji turski film nagrađen je „Čovek na mostu” rediteljke Asli Ezgej, koji će beogradska publika videti sledeće godine na Festu. Međunarodnom žiriju je predsedavao naš reditelj Goran Paskaljević, pored rumunskog režisera Kristijana Munđuja („Zlatna palma” u Kanu 2007), glavni uredniklista „Skrin internešnl” Majkl Gudridž, predsednica evropske komisije za kinematografiju Klaudija Lancbergeri turski reditelj Umit Unal.

Izvor: Večernje novosti B.N.

AUTOR KOJEGA SU VOLJELI SPIELBERG I CRONENBERG

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Britanski književnik James Graham Ballard, autor romana “Carstvo sunca” i “Sudar”, umro je u nedjelju u 78. godini

LONDON, ZAGREB - Rođen je 15. studenoga 1930. u Šangaju, gdje je njegov otac bio direktor tvornice tekstila.

Kada su japanske snage zauzele grad nakon napada na Pearl Harbour, Ballard je s obitelji završio u koncentracijskom logoru. Nakon rata, 1946, vratio se u Veliku Britaniju. Studirao je medicinu na Sveučilištu Cambridge, bio je pilot vojnog zrakoplovstva, urednik u reklamnoj agenciji prije nego što se šezdesetih posve posvetio pisanju.

Međunarodna slava

Međunarodnu slavu donio mu je autobiografski roman “Carstvo sunca” (1984), prema kojem je Steven Spielberg snimio film 1987. godine. Devedesetih je ekraniziran i njegov kultni roman “Sudar” (1973), u kojemu se bavi erotskim maštarijama vezanim uz prometne nesreće, a taj je film režirao David Cronenberg.

Uz Ballarda se vezala oznaka pisca znanstvene fantastike, prema čemu je on bio duboko skeptičan. Tvrdio je da on “ahitekt snova ponekad košmara koji oslikava psihologiju budućnosti”. - Ako roman kao što je “Sudar” opišete kao znanstvenu fantastiku, uopće se ne trudite shvatiti o čemu je riječ - obrazložio je.

Odbio titulu kraljice 2003.

Bio je fasciniran negativnim utjecajem tehnologije: - Zašto vjerovati da se tehnologijom usavršava čovjek. Uostalom, i prosvjetiteljski pogled na čovjeka je mit. Polazi od pretpostavke da je čovjek racionalno biće, a svima nam je jasno da nije - komentirao je u jednom intervjuu.

Godine 2003. odbio je počasnu titulu engleske kraljice.

Prijevodi njegovih priča često su izlazili u časopisima u Hrvatskoj, osamdesetih su prevedeni romani “Carstvo sunca” i “Sudar”, u Znanju je 1992. izašao “Pokolj”, a “Kokainske noći” objavio je 2002. godine V.B.Z.

Izvor: Jutarnji hr (H, A. Piteša)