ISTORIJSKA AVANTURA U 18 MUZEJA I 40 GALERIJA TOKOM NOĆI MUZEJA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

„Noć muzeja” oživeće i prostor Dvorskog kompleksa Dedinje…

Šesta po redu nacionalna „Noć muzeja” održaće se 16. maja, počev od 18 sati, u 38 gradova u Srbiji. Beograd će, kao i prethodnih godina, imati najbogatiji program, a posetioci će u zanimljivim sadržajima moći da uživaju na 80 lokacija. U više od 40 gradova širom Evrope 16. maja biće otvoreno oko 1.900 muzeja i galerija.

REKORD - „Noć muzeja” je najveća kulturna manifestacija, kako po broju posetilaca, tako i po broju dešavanja.

- Noć muzeja u Srbiji, kojoj se ove godine priključilo još 15 srpskih gradova, druga je po posećenosti u Evropi. Ispred nas je samo Francuska. Želja nam je da u toj pozitivnoj atmosferi svaki grad izgleda kao velegrad - rekla je Ana Jovanović, osnivač „Noći muzeja”.

„Noć muzeja” oživeće prostor Dvorskog kompleksa Dedinje, Kalemegdana i Akademskog parka. Beograđani će u ovoj uzbudljivoj kulturno-istorijskoj avanturi moći posetiti 18 muzeja, 40 galerijskih prostora i pet stranih kulturnih centara. Od 18 časova, pa do dva sata ujutru, posetioci će saznati šta su jeli kraljevi, a šta Josip Broz Tito, zašto su džube podjednako odevale pravoslavne, muslimanske i katoličke žene i ko je sve bio na čelu jugoslovenske diplomatije. Moći će i da nauče i kako se izrađuju freske, pravi mozaik, kao i kako izgleda savremeni srpski ikonopis.

Posle Beograda, najbogatiji sadržaj imaće Novi Sad, na čak 40 lokacija u gradu i na Petrovaradinskoj tvrđavi. Novosađani će u „Noći muzeja” otkriti kako su se Novosađanke ulepšavale, gde je počelo i kako se razvijalo tetoviranje.

Oni koji 16. maja posete Šabac, videće kako izgleda tradicionalna oprema koju su kuvarice koristile u pravljenju đakonija. U Aleksandrovcu, na srednjevekovnom utvrđenju Koznik, biće rekonstruisan život srpskog srednjovekovnog grada sa vlastelom, vojskom i vitezovima. Bor posetiocima nudi magijske obrede i koncert rok i pank grupa u kamionu damperu, dugačkom čak 12 metara.

Prodaja karata počeće 6. maja. U pretprodaji karte za Beograd i Novi Sad koštaće 250, a na sam dan 300 dinara. U drugim gradovima će ulaz koštati od 50 do 150 dinara, a negde će biti i besplatan.

Lane bilo 450.000 posetilaca

Noć muzeja je evropska manifestacija, koja se pod pokroviteljstvom Evropske komisije i UNESKO-a, održava u više od 40 zemalja i oko 1.900 muzeja i galerija. Prva srpska Noć muzeja, 2007. godine, održana je u devet gradova, već naredne u 23, a ove u čak 38 gradova. Prošle godine ju je posetilo 450.000 ljudi.

Izvor: 24 sata M. Joksimović

MICROSOFT SE POLAKO OPRAŠTA OD XP - a

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Vesti

Ukida se telefonska podrška za rešavanje problema s Windowsima XP…

Ovaj Microsoftov potez je dosta neobičan kad se uzme u obzir da 63 odsto računara u svetu koristi upravo Windowse XP.

PENZIJA - Iako se još uvek radi o njihovom najrasprostranjenijem proizvodu, kompanija Microsoft sprema još jedan korak ka opraštanju od Windowsa XP.

Sledeće nedelje Microsoft bi trebao da ukine podršku za Windowse XP, ali to ne znači da će prestati ispravljati sigurnosne propuste ovog operativnog sistema. Za novootkrivene sigurnosne rupe Microsoft će davati rešenja do 2014. godine, a možda i duže.

Ukida se telefonska podrška za rešavanje problema s Windowsima XP, a prestaće se i sa dodacima koji poboljšavaju funkcionalnost tog operativnog sistema. Ako neki veliki korisnik bude imao potrebu za takvim dodacima, moraće da sklopi ugovor s Microsoftom o proširenom održavanju i da plati izradu dodataka.

Ovaj Microsoftov potez je dosta neobičan kad se uzme u obzir da 63 odsto računara u svetu koristi upravo Windowse XP.

Ipak, kompanija se pravda činjenicom da je XP tako dugo na tržištu da je na njemu popravljeno i urađeno sve što se moglo uraditi i da se radi o pouzdanom i vrlo funkcionalnom komadu softvera. Izgleda da Microsoft puno nade polaže u novi Windows 7, koji bi vrlo skoro trebalo da stigne na tržište i koja nudi daleko bolje funkcionisanje na slabijim računarima.

Izvor: 24 sata

PSIHODELIČNI BUNT: KROZBI, STILS I NEŠ

Nebojša Đorđević    Kultura, Muzika

Mi smo vladari, a ne vojska i policija - poruka je njihovog dela i upravo se ona pokazala besmrtnom. Policije i vojske su se menjale rušeći jedna drugu, a njihova „Déjà vu” pesma ostala je da podseća kako se, ipak, ništa nije promenilo

Svetska turneja „dece cveća”: Krozbi, Stils i Neš

POVRATAK VUDSTOKOVACA

Povodomčetrdesetogodišnjice Vudstoka, sastav koji je obeležio sam centar ovog događaja ponovo se okupio i krenuo na svetsku turneju. To je grupa koja je tog leta nastala na čuvenoj poljani, začeta u ambijentu „dece cveća”, a čije ime, ipak, više asocira na neku veliku advokatsku korporaciju. Oni su „Krozbi, Stils i Neš” („Crosby, Stills i Nash” - CSN), najslavnija supergrupa u rok istoriji.

U novije vreme, popularnost ovog benda bledela je i bila održavana samo uz pomoć četvrtog, najmlađeg D’Artanjana ove postave, Nila Janga. Mlađi slušaoci gotovo i da ne mogu da zamisle slavu ovog benda bez njihovog najuspešnijeg šegrta.

Ali, istina je drugačija, a relativni zaborav ove trojke proističe iz njihove neverovatne popularnosti krajem šezdesetih i prve polovine sedamdesetih. Ta slava doživela je takav i toliki vrhunac da je sa krajem liberalne ere mogla samo da se pritaji i čeka svoj novi krug. Sa dolaskom svetske ekonomske krize, globalni talas CSN-a ponovo putuje svetskim lukama.

U čemu je istorijska veličina ovog komonveltskog muzičkog udruženja, sastavljenog od Dejvida Krozbija, sveže izbačenog iz „Berdsa”, Stivena Stilsa, pozajmljenog iz „Bafalo Springfilda” i Grejama Neša, Engleza koji je tim povodom napustio „Holis” i odjedrio u Kaliforniju da na sunčanijem prostoru nastavi tamo gde su Bitlsi stali.

Kakav je to talas koji su CSN pokrenuli?

CSN su psihodeličnu revoluciju shvatili ozbiljnije od ostalih muzičara.

Ne postoji bend koji je poetsku stilizaciju i politički angažman integrisao tako neraskidivo kao što su to učinili CSN. Ne postoji bend koji je toliko puta otvarao vrata LSD percepcije, a istovremeno bio realni kritičar društva i vojne politike svoje zemlje. Niko nije bio toliko različit od ljudi u crnom, a da je, ipak, video toliko vanzemaljaca. Niko kao oni nije bio toliko daleko od Vašingtona, a toliko blizu da raskrinka ubistvo Kenedija. Nijedna druga grupa nije doživela da usred svoje halucinacije bude shvaćena akademski; niko kao oni nije bio svojim načinom života toliko u rokenrolu, a svojom svirkom i vokalima virtuozno naslonjen na klasičnu istoriju renesanse, baroka i romantizma.

Pojam alternative, koji je obeležio kulturu kraja dvadesetog veka, bio je nepoznat njihovoj vrsti kraljevstva.

Savremeni politički jezik, a i umetnički jezik takođe, mnogo duguju CSN-u. Oni koji su dokazali da svest ne može da bude stanje, već kretanje duha, obelodanili su društvenu nepravdu nanetu čupavim frikovima celog sveta, nepravdu veću od one nanete drugim supkulturama nastalim pre ili posle Vudstoka.

Za razliku od panka i grandža, kojima se prilagodio pozni rad Nila Janga, ničeg podzemnog nije bilo u stavu CSN-a. „Mi smo vladari”, a ne vojska i policija - poruka je njihovog dela i upravo se ona pokazala besmrtnom. Policije i vojske su se menjale rušeći jedna drugu, a njihova „Déjà vu” pesma ostala je da podseća kako se, ipak, ništa nije promenilo. Dok jedni robuju zakonima društva, drugi se bore za život u slobodnoj kulturi. Kada pokušaju da skinu okove i onim prvima, bivaju linčovani i to baš od strane ljubomornih robova.

Ali, ako je apsolutna sloboda nedostižna, to ne znači da ne postoje oslobodioci.

Kao što Kolumbo nije otkrio Indiju, tako ni Vudstok nije ostao simbol slobode. Ali jeste trijumfovao. To je pobeda one dece koja su izgledala besprizorno, a pokazala se pametnijom i moralnijom od svojih učitelja. Pojmovi kao što su tradicija, moral i svest, za ta tri dana pripali su borcima protiv svekolikih učiteljskih autoriteta, bioloških i ideoloških. CSN su dokazali da sumnja u stvarnost edukuje čoveka i da tek kada srušimo stubove društvenog jezika možemo da otkrijemo kako nismo mi ti koji su necivilizovani.

I zato u muzici CSN čujemo Betovena, Mocarta i Baha, a u njihovom pesništvu Bodlera, Remboa i Bajrona. Čupavci u blatu 1969. doneli su svetu obrazovanje koje paterfamilijasi za nedeljnim ručkom nisu uspeli. Zato je tada i raskrinkan lažni konzervativizam lažnih akademija, i seme te pobede se oplodilo u savremenu umetnost, nauku i filozofiju.

U Srbiji su hipici uvek bili lutajuća, režirana bezopasnost. Bili su upravo suprotno od uloge koje su imali u svom, kalifornijskom zemljotresu. Tamo su u tektonskim pomeranjima učestvovali svi ratnici Divljeg zapada („anđeli pakla”, „crni panteri”, beli radikali i profesori sa Berklija), a ovde prave revolucije naprosto nema. U Srbiji su pobeđivali i pobeđuju loši vaspitači - nemoralni konzervativci, neobrazovani tradicionalisti i neplodni roditelji. Oni koji teraju decu da se šišaju, tvrdeći da ih time izvode na pravi put. Zapravo sebe, mentalitetom robovske zavisti, posesivno štite od mogućnosti da će neko ipak postati razbarušen kao Betoven i tako ugroziti svrhu njihovih zarđalih makaza i farbanih razgovora kod frizera.

Nevažno je kakvog će kvaliteta biti novo delo „Krozbija, Stilsa i Neša”. Svaka njihova novost, kao i svaka njihova životna godina, svedočanstvo su o onom pre, o vremenu kada su bili u opasnosti, a neki od njih i njihovih prijatelja hapšeni i ubijani.

Ranije velike ličnosti morale su da gledaju napred. Danas, zagledani u sebe u prošlosti oni obrću cikluse vremena prelazeći, iz slave u slavu, u Novu starost koja izgleda kao živa večnost.

Danas, ova tri pesnika gledaju sebe u živoj istoriji. U datoj istorijskoj tački nalazi se i njihova publika, koja zna ono što drugi ne znaju. Zna da je talas kružnog oblika, da odlazi sa ove obale da bi se opet vratio…

Izvor: Politika Marko Kostić

Vremeplov: THE BAND (1977)

Nebojša Đorđević    Kultura, Muzika

Poslednji valcer

Postojala su tri razloga zbog koji je San Francisko izabran za ovaj spektakl: grupa je sentimentalno vezana za dvoranu Winterland jer je tamo održala svoji prvi samostalni koncert pre ravno šest godina i šest meseci. Sem toga, članovi grupe veoma cene publiku San Franciska, a isto tako i Billa Grahama koji se sâm ponudio da organizuje ovaj koncert. I napravio je remek-delo

Kažu da Music from Big Pink, debi album grupe The Band, nije zvučao kao bilo šta što je u tom trenutku (1968) moglo da se čuje iz zvučnika. Taj spoj folka, bluesa, gospela i r’n'b-a bio je prirodna reakcija petorice momaka na tadašnji svet oko njih, a da pritom deluje kao da nije nastao usred pomame psihodelije rasplamsane Sgt. Pepperom.

Robbie Robertson, Rick Danko, Richard Manuel, Garth Hudson i Levon Helm terali su po svom, te i tada imali deo kolača popularnosti, ali kao da su tek u poslednjih 10-ak godina stekli zasluženi status.

Jer, bend koji je s Dylanom svirao na live albumu Before the Flood svakako ima zasluge za nastanak Americane: u The Band se kunu svi - od Norah Jones do Drive-By Truckersa. The Band je Dylana pratio i tokom snimanja čuvenih Basement Tapesa u Vudstoku, iz kojeg je kao logičan nastavak nastao debitantski album.

Inače, zanimljivo je da je Levon Helm, koji je najavio objavljivanje novog albuma, bio nezadovoljan saradnjom s Dylanom, pa je napustio grupu dok ga je pratila i nije učestvovao u nastanku Basement Tapesa.

Deset albuma kasnije, film Martina Scorsesea The Last Waltz, koji beleži koncert na Dan zahvalnosti 1976. u San Francisku, označio je kraj postojanja jednog od najznačajnijih bendova u rock istoriji u obliku koji im je doneo taj status.

Upravo na snimku tog koncerta, kojim su prodefilovali Bob Dylan, Neil Young, Van Morrison, Muddy Waters, Eric Clapton i Emmylou Harris, vidljivo je da je Helm bio taj kojem je najviše stalo da pokaže da The Bend još ima šta da pokaže.

Izvor: Džuboks br 32  (mart 1977) Slobodan Zečević

U SPLITU U SVIBNJU VELIKA IZLOŽBA MARCA CHAGALLA

Nebojša Đorđević    Slikarstvo, Vesti

Chagallova izložba bit će otvorena od 5. svibnja do 9. kolovoza, a nakon nje vjerojatno stižu i Goyini radovi

SPLIT - Izložbu Marca Chagalla posjetitelji će u splitskoj Staroj gradskoj vijećnici moći razgledati od 5. svibnja do 9. kolovoza, najavio je na konferenciji za novinare splitski gradonačelnik Ivan Kuret.

77 radova

Na izložbi pod nazivom “Snoviđenja o ljubavi, poeziji i vjeri” bit će predstavljeno 77 Chagallovih radova te 50 grafika namijenjenih za prodaju.

Riječ je o drugoj izložbi Chagallovih radova u Hrvatskoj. U Zagrebu je u Klovićevim dvorima u prosincu 2007. otvorena izložba pod nazivom “Priča nad pričama” na kojoj su bila izložena 162 Chagallova djela.

500 tisuća kuna

Izložba u Splitu, istaknuto je, nije vezana za zagrebačku, a na njoj će biti izloženi Chagallovi radovi koji se nisu mogli vidjeti u Zagrebu.

Gradonačelnik Kuret je rekao da se izložba otvara 5. svibnja te da će organizacija pripreme i održavanja izložbe stajati oko 500 tisuća kuna. Dodao je i da je izložba Chagallovih radova organizirana zato što je Split istaknuo kandidaturu za Europsku prijestolnicu kulture 2020. pa jednom takvom izložbom želi pokazati da može preuzeti tu ulogu. Splitsku izložbu potaknuo je Miloš Glavurtić, koji je prošle godine priredio i izložbu Picassovih radova u Dubrovniku, a danas je najavio da već priprema izložbu slika Francisca Goye u Splitu iduće godine.

Izvor: Jutarnji hr (H)