“MOST NA KALEMEGDANU” PRED BEOGRAĐANIMA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Otvorena izložba “Most na Kalemegdanu” u okviru manifestacije Dani Beograda na kojoj je predstavljeno idejno rešenje mosta koji će povezati Kalmegdansku tvrđavu i reke. Izložbu otvorili ambasador Velike Britanije Stiven Vordsvort i predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić.

Izložba “Most na Kalemegdanu”, na kojoj je prikazano umetničko rešenje izgleda pasarele koja bi povezivala Kalemegdan sa šetalištem duž Save i Dunava, otvorena je danas u Starom dvoru, u okviru manifestacije Dani Beograda.

Izložbu su otvorili ambasador Velike Britanije u Beogradu Stiven Džon Vordsvort, predsednik Skupštine Beograda Aleksandar Antić i naučni savetnik Arheološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti Marko Popović.

Na izložbi je predstavljen konačan predlog mosta, na velikim printovima, postavljenim na montažnu konstrukciju visine između šest i sedam metara.

Posetioci će moći da vide originalne crteže i radove nastale tokom realizacije projekta, 3D animaciju, kao i film koji će približiti istorijat rada na projektu i njegove autore, britanskog vajara Ričarda Dikona i umetnika Mrđana Bajića iz Srbije.

Idejno rešenje, kao i kompletan proces nastajanja tog projekta, posetioci će moći da pogledaju u Galeriji ULUS-a.

Ambasador Stiven Džon Vordsvort rekao je da će most koji će biti izgrađen privući mnogobrojne ljude iz inostranstva.

Prema njegovim rečima, Britance će taj most zauvek povezivati sa Beogradom i njegovim građanima.

Aleksandar Antić je rekao da je izložba na kojoj je predstavljen projekat mosta prva faza projekta čiji je cilj izgradnja mosta koji će Kalemegdan ponovo povezati sa rekom.

“Most će povezati Knez Mihailovu ulicu sa Kalemegdanom i obalom Dunava, što je veoma značajno za Beograd, jer će Kalemegdan posle mnogo godina biti povezan sa rekom”, rekao je Antić.

Projekat za izradu nove pešačke pasarele pokrenulo je Javno preduzeće “Beogradska tvrđava”, a partneri su Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Likovna akademija u Beogradu i Fondacija “Henri Mur” iz Velike Britanije.

Izložba “Most na Kalemegdanu” će biti otvorena do 28. aprila.

Izvor: Radio Televizija Srbije

NAGRADA ZA “OŽALOŠĆENU PORODICU”

Mirjana Stanojevi?    Pozorište, Vesti

Ljiljana Stjepanović, dobitnica nagrade za životno delo

SMEDEREVO - Spuštena je zavesa na 26. „Nušićeve dane”.
Čast da zatvori ovogodišnju svetkovinu večnog Ben Akibe imala je Ljiljana Stjepanović, ovogodišnja dobitnica Nušićeve nagrade za životno delo glumcu komičaru. Za najbolju predstavu 26. „Nušićevih dana”, žiri u sastavu Ružica Sokić, Slobodan-Boda Ninković i Muharem Pervić izabrao je „Ožalošćenu porodicu” teatra „Madlenijanum” i reditelja Juga Radivojevića. Najbolja predstava po oceni publike bila je „Dr” u izvođenju glumaca Narodnog pozorišta iz Beograda.

- Široki registar komičnih rola Ljiljane Stjepanović je osoben - od Nušićevih likova i tipova „junaka u suknji” do punokrvnih sebesvesnih žena u delima Stevana Sremca, do savremenih italijanskih, španskih, energičnih i plemenitih gospođa i sredovečnih oštrokonđi, ova komičarka visoke glumačke kulture osvojila je milione gledalaca po Srbiji.

Ovim rečima odluku žirija obrazložila je Svetlana Bojković, koja je predsedavala žirijem, a smederevska publika ovacijama je pozdravila maestralnu Ljiljanu Stjepanović.

Izvor: Večernje novosti J. I.

NAGRADE ZADUŽBINE BRANKO ĆOPIĆ

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Nagrada Zadužbine Branko Ćopić za prozu dodeljena je spisateljici Lauri Barni za knjigu “Moja poslednja glavobolja”. Priznanje za najbolje pesničko ostvarenje Dejanu Aleksiću za zbirku “Dovoljno”.

Nagrada Zadužbine Branko Ćopić za prozu dodeljena je spisateljici Lauri Barni za knjigu “Moja poslednja glavobolja”, koja je objavljena u izdanju Zavoda za udžbenike.

U saopštenju žirija navodi se da Laura Barna dobila priznanje za “izuzetno dramatično filozofsko nadnošenje nad krajnjim pitanjima ljudskog života i smrti u slici životnog puta Isidore Sekulić”.

“Roman ‘Moja poslednja glavobolja’, je u isti mah i uzbudljiva panorama beogradskog kulturnog života tog vremena”, piše u saopštenju.

Nagrada za najbolje pesničko ostvarenje u proteklom periodu dodeljena je Dejanu Aleksiću za zbirku “Dovoljno” u izdanju Matične biblioteke “Svetozar Marković”.

U saopštenju žirija se navodi da je Dejan Aleksić nagrađen za autentično lirsko traganje za varljivošću “dovoljnog” u slikovnom bogatstvu u kojem se prepliće osećajna svakodnevica sa produhovljenim uzletima i zanosima u njegovoj zbirci pesama.

Žiri koji je odlučivao o nagradama činili su članovi upravnog odbora Zadužbine Branko Ćopić, Svetozar Koljević (predsednik), Matija Bećković, Milosav Tešić, Dušan Kovačević i Nada Milošević Ćorđević.

Izvor: RTS

USKRŠNJI KONCERT HOROVA U HRAMU SVETOG SAVE

Nebojša Đorđević    Kultura, Muzika, Vesti

U okviru manifestacije “Dani Beograda”, u hramu Svetog Save na Vračaru, 19. aprila biće priređen Veliki uskršnji koncert beogradskih horova.

U hramu Svetog Save na Vračaru, u nedelju, 19. aprila biće priređen Veliki uskršnji koncert beogradskih horova, kao deo programa manifestacije “Dani Beograda”.

Nastupiće beogradski crkveni horovi, Dečji hor Radio-televizije Srbije (RTS) i Hor “Kolibri”, najavila je Muzička produkcija RTS-a.

Horovi će samostalno izvesti po jednu do dve kompozicije, a zatim će zajedno otpevati nekoliko uskršnjih pesama.

U završnici programa, kraj hrama Svetog Save biće vatromet.

U programu će učestvovati i Beogradski kamerni hor čiji je dirigent Vladimir Marković, kao i dramski umetnik Gojko Šantić koji će čitati religiozno-poetske odlomke.

Belef centar je izvršni producent manifestacije “Dani Beograda” koja se održava od 16. do 19. aprila.

Izvor: RTS

NEOBJAVLJENE PRIČE

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

U studenome nova knjiga Kurta Vonneguta

Iz izdavačke kuće Delacourt najavljuju da će krajem godine izdati knjigu “Look at the Birdie” (”Gle, ptičicu”) sa 14 pripovijedaka Kurta Vonnegata, slavnog pisca koji je preklani umro u 85. godini.

Pored te knjige pripovijedaka, koje nisu prije bile skupljene u knjigu, (nakon iste takve prošlogodišnje zbirke “Armageddon in Retrospect”) iz Delacourta najavljuju još jednu zbirku dosad neobjavljenih Vonnegutovih djela i knjigu pisama koje je Vonnegut slao i primao.

A dobra vijest za ljubitelje toga sjajnog pisca, koji je veliki dio svog opusa posvetio znanstvenoj fantastici, koju je jako volio premda se odbijao deklarirarti kao ZF pisac (”zato što kritičari obično ZF strpaju u jednu ladicu koju onda pobrkaju s pisoarom”), jest i da će se, pored najavljenih “novih” knjiga, u tisku ponovo naći 15 Vonnegutovih klasika poput “Majke noći”, “Sirena Titana”, “Galapagosa” i “Klaonice 5″.

I tako to ide.

Izvor: Večernji hr Marko Fančović