ДРАЖА МИХАИЛОВИЋ ПОГУБЉЕН НА АДИ ЦИГАНЛИЈИ

Nebojša Đorđević    Vesti

„Моја је савест чиста, ово говорим први пут”, речи Слободана Крстића Уче, сведока стрељања осморице осуђеника 17. јула 1946. године, остале су забележене и сачуване на магнетофонској траци чији садржај дајемо читаоцима „Политике” на увид

Ђенерал Михаиловић с лисицама на рукама три дана пред погубљење (Фото из архива Војног музеја)

Драгољуб - Дража Михаиловић, начелник Главног штаба Југословенске војске у отаџбини, погубљен је 17. јула 1946. године у првим јутарњим часовима, на београдској Ади Циганлији, а његово тело бачено је у кречану покрај ограде затвора која је после неколико дана затрпана. Оружјем с пригушивачем стрељана су тада још седморица осуђеника, а осми, Драги Јовановић, упркос званичном државном саопштењу да је ликвидиран, живео је још две-три године и потом убијен. Централном милицијском четом која је обавила припреме за стрељање и организацију егзекуције руководио је Радивоје Лазић. Том чину присуствовали су Слободан Пенезић Крцун, министар унутрашњих послова Србије, Јосип Хрнчевић, тужилац ФНРЈ, пуковник Милош Минић, војни тужилац, Михајло Ђорђевић, председник судског већа, Слободан Крстић Уча, функционер Озне (Одељење за заштиту народа), лекар по службеној дужности и малобројни, јавности мање познати, официри Озне и милиције. На десној, чукаричкој, обали Саве били су савезни функционери милиције Едо Брајник и Ђуро Станковић. Јосип Броз Тито, тадашњи председник Комунистичке партије Југославије и Федеративне Народне Републике Југославије, боравио је у Пољској Републици. На месту збивања сутрадан су се појавили поједини високи милицијски руководиоци, гласи, телеграфски, додуше 63 године закаснели, извештај о збивањима те јулске ноћи 1946. године. Потврду његове истинитости дали су, пре свих, учесници збивања: Слободан Крстић Уча у разговору са Миладином Гавриловићем, управником Задужбине краља Петра Првог на Опленцу, и новинаром Милетом Недељковићем, снимљеном почетком деведесетих година прошлог века, потом виши инспектор МУП-а у пензији који чека благослов министра правде да га ослободи ћутања на које се заклео ступајући на посао, затим Војислав Михаиловић, унук ђенерала Михаиловића, као и широм света бројни истраживачи једне од највећих и најдуготрајнијих тајни Србије.

Ево шта је забележила магнетофонска трака, односно шта је говорио Слободан Уча Крстић, учесник у акцији хапшења Драже Михаиловића 13. марта 1946, и аутор књиге „Како сам хватао Дражу Михаиловића”.

На питање Гавриловића и Недељковића где су обављана стрељања народних непријатеља у тим данима, Крстић је одговорио:

- … Па, у Маринковој бари (данашње Централно гробље - прим. аут.), изузев оних који су званично стрељани као Дража и они… - казује Крстић. - Они су на Ади Циганлији. Ја сам био присутан приликом егзекуције. Дража је био изгубљен, био је тотално изгубљен. Пре стрељања ништа није рекао. Ту је Мушицки, једини од свих који су стрељани, узвикнуо: „Живела Србија”. То је Коста Мушицки, Љотићев командант. Били су присутни Милош Минић, Мика Ђорђевић, Јосип Хрнчевић, Слободан Пенезић Крцун и тако даље. Припреме за само стрељање обављене су у затворском кругу, током ноћи, а погубљење је обављено сат-два после поноћи.

Има ту један други занимљив детаљ. Требало је све то да буде по законским прописима. Међутим, служба је имала интереса да Драгог Јовановића задржи још мало после тога и ја сам украо Драгог Јовановића из те групе и пребацио у друга кола и одвезли смо га у Београд и нико, ни председник суда, ни тужилац, није приметио да фали Драги Јовановић.

Нико није ни бројао затворенике на стрелишту.

Ево како сам извео ту акцију. Везани су били они два по два у затворским колима, а ја сам онда Драгог Јовановића задржао у последњој двојци са генералом Докићем који је био глув. Један, онако, чича излапео и њих двојица су били везани. И кад је ово (осуђеници - прим. аут.) пребачено преко Саве на Аду, остала су само њих двојица. И сад се враћа чамац отуд и ја дрешим лисице код Драгог, а он осећа, стари обавештајац, нешто, па ми каже: „Кога ћете првог да вежете”. Ја везујем Докића, стављам му лисице уместо на двојицу на једнога и ови одведоше Докића, Драги виде да је одвојен. Ова двојица су чекали, то је био Едо Брајник и Ђуро Станковић, чекали су у колима. Ја сам им га предао. И онда сам чамац чекао да се пребацим тамо, где већ почиње егзекуција.

Слободан Крстић Уча (лево) 1991. године у разговору са Миладином Гавриловићем

Драги је после две године, три, исто ликвидиран. А пошто сам га ја предао, као шеф обезбеђења, био сам одговоран за његову личност. Обавештајна служба поново ми га је предала да се уверим да није са њим прављена нека комбинација и знам само да су га одвели на стрељање и да је поред раке бацио бурму. Кад су га питали што баца, он каже: „Да ми се зна гроб”. Он је на Централном гробљу сахрањен”.

На питање саговорника Гавриловића и Недељковића да ли постоји документација о његовом „поновном” стрељању, Крстић је одговорио да не постоји.

Значи, званично је стрељан са Дражом на Ади Циганлији, а то се у ствари догодило две-три године касније.

- Моја је савест чиста. Ово први пут причам - завршио је исповест Слободан Крстић Уча.

Да би откриће ове деценијама строго чуване тајне добило и званичну потврду науке, на потезу су надлежни, пре свих у Министарству правде. Доношењем одлуке да малобројне сведоке ослобађају законске обавезе чувања тајне, веома брзо би се разјаснили и многи други скривани детаљи о тадашњим збивањима у Србији. И на тај начин, колико-толико, придружили бисмо се цивилизацијским схватањима и понашањима која су у многим државама и друштвима одавно норма.

Извор: Политика Драган Влаховић

——————————————-

Теорије падају у воду

Истражујући као историчар место где је стрељан и сахрањен Дража Михаиловић, новинар је за 15 година обавио десетине разговора са сведоцима збивања који су, по правилу, изјављивали да не знају те податке, као и са људима који су чули, начули једину истину о чича Дражи. Прочитао је бројну литературу и обишао многа места на која му је указано са тврдњом да се то „сто посто” десило овде. Па се тако то догодило на Ади Хуји, Великом ратном острву, Старом сајмишту, у Лисичијем потоку, Јајинцима, на Ади Циганлији, објекту Водовод преко пута бившег Маршалата, у башти дворова на Дедињском брду…

———————————————-

Рушење затвора

На питање да ли земни остаци и даље почивају у околини места стрељања на Ади Циганлији Слободан Крстић Уча је у том разговору 1991. године одговорио најпре да не зна, а потом је процедио да су они, вероватно, због рушења затвора на Ади, пребачени на Централно гробље.

ZA BARIŠNJIKOVLJEV NASTUP ULAZNICA 2.000 DINARA

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Vesti

Nastup Mihaila Barišnjikova s njegovim ansamblom 16. i 17. maja u Srpskom narodnom pozorištu (SNP) biće prvo gostovanje tog umetnika u Srbiji i regionu, rečeno je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Izvršnom veću Vojvodine. Milorad Đurić, pokrajinski sekretar za kulturu, naglasio je da je pokrajinska vlada bezrezervno podržala projekat gostovanja Mihaila Barišnjikova, a predstavnik Ambasade SAD u Beogradu Konrad Tarner napomenuo je da je Barišnjikov dao veliki doprinos američkoj kulturi.

Aja Jung, direktorka Beogradskog festivala igre, podsetila je na to da je ideja o dolasku velikog umetnika u našu zemlju rođena na lanjskom festivalu u Grčkoj i naglasila da će Barišnjikovljev nastup u Novom Sadu “obeležiti ovu godinu, a verovatno i plesnu deceniju u Srbiji”. Barišnjikov, koji sad ima 61 godinu, nastupao je s mnogim čuvenim balerinama, a jedna od njih je i Ana Laguna, nekadašnja zvezda Kulberg baleta, s kojom će nastupiti u SNP-u, u programu dva sola i dva dueta.

Upravnik SNP-a Milivoje Mlađenović istakao je juče da će nastup svetske baletske zvezde u SNP-a biti ne samo velika čast nego i izazov i naglasio da će u organizacionom i tehničkom smislu sve biti besprekorno pripremljeno. U tom smislu, specifičan baletski pod neophodan za nastup slavnog umetnika, kako je rečeno, neće biti kupljen, nego napravljen u SNP-u. Ulaznice za nastup, po ceni od 2.000 dinara, od juče se mogu kupiti na blagajni SNP-a, a “uobičajenih popusta neće biti”. Očekuje se da će sala od 1.000 mesta obe večeri biti puna.

Izvor: Građanski list Đ.R.

GEORGE ZAMFIR PONOVO U NOVOM SADU

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Slavni rumunski svirač Panove frule George Zamfir predstavio je svoj muzički doprinos stvaranju filma Kao rani mraz na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Studiju M. Pored toga, o radu na produkciji i postprodukciji ovog filma, kao i o njegovoj očekivanoj premijeri govorili su reditelj Đorđe Balašević i producentkinja filma Olivera Balašević. Po rečima Đorđa Balaševića, većini scena u filmu savršeno odgovara tamburaška muzika, dok se uz scenu na reci u kojoj učestvuje jedna od glavnih junakinja Mala Vidra (Jovana Balašević), “Rumunka iz Rumunije, koja brodom dolazi u grad”, odlično uklopio zvuk Panove frule.

- Problem je bio što niko nije mogao virtuozno odsvirati numeru, pa smo odlučili da pozovemo samog velikog majstora Zamfira - objasnio je juče Balašević, a sam Zamfir je rekao kako se trudio da, “kao izvođač numere koja ima predivnu melodiju”, zvuk koji dolazi iz njegovih osećanja odgovara energiji filma. Zamfir se, po sopstvenim rečima, oduševio Balaševićevom kompozicijom slušajući je, da bi potom napisao partiture za nju, adaptirao je za svoj instrument i na kraju je probao. Veliki rumunski muzičar prisetio se sedamdesetih godina, kad je često nastupao u Novom Sadu, koncerata s frulašem Borom Dugićem, nastupa u Alibunaru, kao i koncerta iz decembra 2008. u SNP-u, koji je ocenio kao veoma uspešan.

Govoreći o ostalim segmentima muzike iz filma, Balašević je naveo da se u scenama gde se govori mađarski od instrumenata najviše koriste cimbal, violina i bas s gudalom. Datum premijere filma Kao rani mraz još nije određen. Po Balaševićevim rečima, premijera se može očekivati krajem maja ili u junu. “Film je snimljen, izmontiran, a numerom gospodina Zamfira završena je i muzika. Trenutno se radi tehnički proces skeniranja”, objasnio je Balašević, dodajući da film nema problema s prekoračenjem budžeta. Balašević očekuje da će premijerom filma ponovo biti otvoren bioskop “Arena”, kao i da se po mestima u Vojvodini traže bioskopi u kojima će se kasnije prikazivati.

Izvor: Građanski list Đ. Radojković

BROADWAYSKI HITLER KREĆE U POHOD NA BERLIN

Nebojša Đorđević    Pozorište, Vesti


‘Producenti’, koje već gledaju i u Tel Avivu, 15. svibnja dolaze u berlinski teatar Admiralspalast

BERLIN, ZAGREB - “Springtime for Hitler” (Proljeće za Hitlera) naslov je mjuzikla u mjuziklu, odnosno predstave koju glavni junaci “Producenata” odluče postaviti na Broadwayu, i to s jednim jedinim ciljem: da bi propali i tako zavarali ulagače i poreznu službu. Međutim, njihov Hitler bude toliko smiješan da postane hit.

To je kratak sadržaj urnebesne filmske komedije Mela Brooksa iz 1968. godine, koja je 2001. kao mjuzikl zaigrala na Broadwayu i krenula u svijet.

Pravo mjesto za smijeh

Smiješnom “tetkastom” Hitleru smije se tako grohotom i publika u Tel Avivu, i u toj činjenici već odavno nema nikakve kontroverze. Međutim, zabrinuti glasovi pojavili su se kada je berlinski Admiralspalast za 15. svibnja najavio njemačku premijeru mjuzikla.

Direktor Admiralspalasta Falk Walter, kako prenosi Spiegel, uvjeren je kako je napokon došlo vrijeme da se Hitlera ismijava i u Berlinu, i to baš u starom kazalištu na Friedrichstrasse u koje je nacistički vođa dolazio gledati “Veselu udovicu” i druge omiljene mu operete.

Riskantan posao

Mnogi strahuju kakve će biti reakcije njemačke publike te upozoravaju Waltera da se upušta u riskantan posao. No, rizik će vjerojatno, kao i za svakog producenta u šou biznisu, biti u prvom redu financijski.

Primjerice, “Producenti” se od prošle godine već igraju na njemačkom, ali u Beču, gdje prolaze tek s pristojnih 70 posto posjećenosti.

Za sad je jedina posebnost berlinske produkcije u tome što je svastika na plakatima zamijenjena perecom, ali iz predstave je, kaže Walter, ne misle izbacivati.

Izvor: Jutarnji hr B. Pofuk

KAKO JE ALICA DORUČKOVALA I KAKO BRAĆA SKUHAŠE ŠPAGETE

Nebojša Đorđević    Pozorište, Vesti

NAJ,NAJ,NAJ FESTIVAL

- Daj, završi već jednom! - poručio je nestrpljivi mališan iz mraka “Gavelle” beogradskoj “Alisi” iz Kazališta Duška Radovića koja je gostovala na Devetom naj, naj, naj festivalu. Ivana Vujić vrlo je zahtjevno režirala predložak Lewisa Carrola pretvoriši snovitu “Alicu u zemlji čudesa” (od one na koju smo navikli) u mračnu, jezovitu “Alisu”, djevojčicu koja je žrtva obiteljske zanemarenosti. Iako su možda manja djeca teže pratila tu predstavu, ipak je brojnim domišljatim rješenjima privlačila pozornost odraslih, kojima kao da je i bila namijenjena kao opomena da pripaze na svoju djecu i obrate na njih pozornost, umjesto da pred televizijske ekrane posjednu svoje potomstvo i elektroničkim igračkama prepuste odgoj svoje djece. “Jer, to nije život, život je zajednički doručak!” - poučak je ove pametne beogradske “Alise” koju odlikuje i precizna i originalna vizualnost.

Od Skandinavaca očekujemo vrhunsko kazalište za djecu, pa su ta očekivanja uglavnom ispunile danske “Špagete” Sørena Ovesena. Zaigranost tročlanog ansambla preselila se u dvoranu, a troje glumaca gradeći igru na granici svrhovite klaunerije vodilo nas je kroz svijet mlađeg, poslušnog, brata i starijega koji tu lakovjernost zloupotrebljava pozivajući se na - knjigu kuharicu.

- Srušit će nam kazalište! - vrisnuo je malac na predstavi “Ne, prijatelj” Renea Medvešeka u Kazalištu Trešnja, no braća Anočići (Saša i Živko) odigrali su marljivo svoju novu predstavu bez oštećivanja inventara. “Gulliverova putovanja” Olivera Frljića u ZKM-u, koja su i otvorila festival, pokazala su kako kazalište za djecu istovremeno može (i mora) biti vrhunski teatar u kojem se prepoznaju roditelji i u kojem uživaju djeca.

Izvor: Vecernji hr (žc)