U PRIPREMI FRANCUSKI FILM O AFERI MARKOVIĆ - DELON

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

PARIZ - Francuska tv stanica Kanal+ započela je pripreme na snimanju 90 minutnog filma o “aferi Marković”, čuvenom skandalu koji je tresao Francusku početkom 70-ih godina prošlog veka.

Ova politička afera, koja je punila stranice ondašnje štampe, započela je ubistvom Stevice Markovića, bivšeg telohranitelja poznatog francuskog glumca Alena Delona, čije je telo u stanju raspadanja pronađeno 1. oktobra 1968. godine na deponiji u jednom selu nadomak Pariza.

Na osnovu Markovićevih pisama, policija je prvo posumnjala da iza ubistva stoje Delon i njegova tadašnja supruga Natali, kao i korzikanski kriminalac Fransoa Markantoni.

Ali, ubrzo potom, u listu “Figaro” objavljeno je anonimno pismo u kome se govori o učešću visokih državnih funkcionera i bivših članova vlada na orgijama koje je Markantoni organizovao u Delonovoj kući. U pismu se, takođe, navodi da izvesni Jugosloven po imenu Akov ima dokaze o tome.

Od tog trenutka više nije reč samo o ubistvu, afera je dobila politički karakter. Govori se o fotografijama “posebnog karaktera” na kojima je, navodno, bila i Klod Pompidu, supruga tada bivšeg francuskog premijera Žorža Pompidua.

Cela stvar poprima obrise zavere usmerene protiv Pompidua kako bi se sprečila njegova kandidatura na predsedničkim izborima, iza koje su, po Pompiduovom čvrstom ubeđenju, stajali ljudi bliski generalu Šarlu de Golu.


Stevica Marković je bio kriminalac sa beogradskih ulica koji je tokom 60-ih godina emigrirao na Zapad. U Parizu je radio kao Delonov telohranitelj ali i kao ljubavnik mnogih surpuga poznatih Francuza. Imao je običaj da dame slika u lascivnim pozama, a zatim fotografije šalje njihovim muževima, tražeći novac u zamenu za njih.

Njegovo raskomadano telo pronađeno je u kesi na jednom đubrištu nedaleko od Pariza.

Izvor: Radio televizija Vojvodine

MILORAD MIŠKOVIĆ OBELEŽIO 60 GODINA UMETNIČKOG RADA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

BEOGRAD - Povodom 60 godina karijere poznatog baletskog umetnika Milorada Miškovića, u Narodnom pozorištu su održani svečana promocija knjige “Igrati život” i Gala koncert, prikazan film “Skok u beskraj” i otvorena izložba o tom umetniku.

Veče posvećeno baletskom umetniku koji je imao bogatu internacionalnu karijeru, počelo je sinoć projekcijom filma “Skok u beskraj” autora Ivana Jovanovića snimljenog u Francuskoj 2007.godine.

U filmu, Mišković se seća početaka u Beogradu gde je započeo svoju baletsku karijeru kao solista Narodnog pozorišta. Uz obilje fotografija i inserata iz predstava u kojima je igrao širom sveta sa najvećim imenima baleta, dokumentarnih zapisa iz različitih perioda njegove blistave karijere, film o Miškoviću je izvanredan vodič kroz istoriju baletske umetnosti druge polovine 20. veka.

Internacionalna karijera

Veoma brojna publika, poštovaoci umetnosti baletskog velikana i njegove kolege svih generacija, negodovali su međutim zbog filma lošeg tonskog kvaliteta kao i nastavak promocije knjige koji se jedva čuo sa Velike scene.

Monografiju “Igrati život” u izdanju Arhiva grada Beograda i Narodnog pozorišta predstavili su direktor Arhiva dr Branka Prpa, direktor baleta Narodnog pozorišta Konstantin Kostjukov, Jovan Ćirilov i autorka Marija Janković.

Mišković je iz rodnog Valjeva došao u Beograd kao 17-togodišnji mladić krijući godine kako bi bio primljen u Narodno pozorište. Na prvom gostovanju nacionalnog teatra u Francuskoj 1947. godine on ostaje u Parizu i počinje internacionalnu karijeru.

Sarađivao je sa najvećim umetnicima svog doba: Seržom Lifarom, Morisom Bežarom, Žanom Koktoom. Bio je inspiracija velikim koreografima.

Prema rečima Ćirilova, Mišković je uzvratio najbolje svom narodu tako što je postao slavan.

Partner velikih balerina

U svetu nema nijedne enciklopedije igre u kojoj nije njegovo ime, rekao je Ćirilov. Partner velikih balerina toga vremena Alisije Markove, Ivet Šovire, Žanin Šara, Karle Frači, Ljudmile Čerine, Mišković osniva svoju trupu i kako je sam istakao u filmu, bez ičije finasijske pomoći, samo zahvaljujući dobroj igri, nastupa u Francuskoj i celom svetu promovišući mlade igrače, koreografe, kompozitore i slikare.

Dobro raspoložen i u punoj snazi Mišković (81) je “dolepršao” na scenu u svom prefinjenom maniru sigurnog i velikog igrača koji još uvek pleni pojavom iako je prestao sa igrom u 54. godini.

“Šta više reći posle ovako lepih reči o meni sem hvala ti sudbino, posmatram svoj život, to je kao neko drugo biće, ali je ipak bio moj život i mislim: kakvu je sreću imao ovaj čovek”, rekao je Mišković.

U drugom delu večeri održan je gala koncert posvećen velikom baletskom umetniku na kome je nastupio gost šestog Beogradskog festivala igre izraelski koreograf i igrač iz Francuske Emanuel Gat i Roj Asaf, ansambl Baleta Narodnog pozorišta i Ansambl narodnih igara i pesama Kolo.

U foajeu druge galerije postavljena je i izložba fotografija iz bogate igračke karijere proslavljenog srpskog igrača i koreografa, jednog od najvećih baletskih igrača 20. veka, međunarodne baletske zvezde impozantne igračke biografije.

Izvor: Radio Televizija Vojvodine

POEZIJA RADOVANA KARADŽIĆA SPORNA U SLOVAČKOJ

Nebojša Đorđević    Kultura, Poezija, Vesti

BRATISLAVA - Slovački PEN centar kaznio je obustavljanjem članstva na godinu dana glavnog urednika slovačkog literarnog časopisa zato što je u novom broju objavio stihove glavnog haškog optuženika, bivšeg vođe bosanskih Srba Radovana Karadžića.

Glavni urednik literarnog časopisa “Dodiri” koji izdaje Slovačko udruženje književnika, Boris Brendza izazvao je lavinu osuda kada je, pozivajući se na navodnu visoku umetničku vrednost stihova, objavio Karadžićeve pesme.

“Časopis je pesme objavio bez ikakvog komentara redakcije, a radi se o čoveku za koga se osnovano sumnja da je počinio zločine protiv čovečnosti i genocid”, prenose danas slovački mediji deo obrazloženja PEN centra.

Od objavljivanja pesama kontroverznog autora distanciralo se već ranije slovačko Ministarstvo kulture koje finansira časopis a žestoko ga je osudio i šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak.

Tokom posete ministra spoljnih poslova Srbije, pre nedelju dana u Bratislavi Lajčak je kazao da objavljivanje Karadžićevih stihova nikako ne izražava politiku slovačke države.

“Mislim da nije slučajno što se Karadžić našao na optuženičkoj klupi, optužen za najteže zločine protiv čovečnosti”, kazao je Lajčak i dodao da veruje da će oni koji su u Slovačkoj objavili njegove stihove snositi odogovornost za to.

Vuk Jeremić dodao je da privatnim izdavačima niko ništa ne može da nameće, ali da bi u Srbiji, kada bi tako nešto bilo objavljeno u časopisima koje finansira država iz budžeta, odgovorni odmah bili disciplinski kažnjeni.

Izvor: Radio Televizija Vojvodine

GRADOVI U KNJIGAMA

Nebojša Đorđević    Vesti

Koliko poznajete književnu geografiju? Ovoga puta, književno propitivanje usredsređeno je na vaše znanje o gradovima u koje pisci smeštaju svoje junake. Uz današnji test proći ćete još jednom kroz mnoga mesta u kojima ste se, gotovo da smo sigurni, mnogo lepše proveli nego sa turističkim agencijama…

1. Šekspirovi ljubavnici raspoređeni su po sledećim italijanskim gradovima:

Romeo u Ankoni, Julija u Barseloni, Otelo i Dezdemona u Milanu
Romeo u Veroni, Julija u Ankoni, Dezdemona na Kipru, Otelo u Milanu
Romeo i Julija u Veroni, Otelo i Dezdemona u Veneciji
Romeo i Julija u Veneciji, Otelo i Dezdemona u Veroni

2. Bridžet Džouns iz istoimenog romana živi i radi u:

Lankasteru
Londonu
Larnaki
Lidsu

3. Ako su glavni junaci Ašenbah i Tađo, onda se delo zove „Smrt u…

Lici
Veneciji
Odesi
Beogradu

4. Roman beogradske spisateljice Jelene Lengolddešava se u Beogradu a zove se, začudo:

Beograd
Baltimor
Banjaluka
Borča

5. Najveće delo Džefrija Čosera, sastavljeno od priča kojima hodočasnici na putovanju prekraćuju vreme, zove se:

Beogradske priče
Bolivijske priče
Londonske priče
Kenterberijske priče

6. Bestseler Dušana Miklje o curama u potrazi trbuhom za dečkom zove se:

Beograd, London
Beograd, Njujork
Njujork, Njujork
London, Njujork

7. Dva dobitnika NIN-ove nagrade svoje junake i radnju smeštaju u Kanadu. To bi bili:

Miro Vuksanović i David Albahari
David Albahari i Aleksandar Tišma
David Albahari i Vladimir Tasić
Dragan Velikić i Svetlana Velmar Janković

8. Nišvil je mesto radnje u romanima i pričama:

Zorana Ćirića - Tragičnog Ćire
Zorana Ćirića - Magičnog Ćire
Petra Matića Duleta
Milete Aćimovića Ivkova

9. Roman albanske autorke Hane Dalipi iz osamdesetih godina prošlog veka zove se „Vikend u…:

zavetrini
Sanremu
materini
Beogradu

Odgovori:

Da je Romeo živeo u Veroni a Julija u Barseloni, do tragedije teško da bi došlo - njih dvoje ne bi se ni sreli. Da je Dezdemona sama otišla na Kipar, a Otelo u Milano, ako je uopšte ta destinacija bila atraktivna početkom XVI veka, kada se uistinu dogodio incident koji je bio predložak za Šekspirovu dramu - opet drame ne bi bilo. Ili bar mrtvih. U poslednjem odgovoru zamenjena su mesta. Tačan je odgovor pod c), Romeo i Julija su iz Verone, Otelo i Dezdemona iz Venecije.

Bridžet Džons živi u Londonu, b), iako bi nam svima bilo lakše da živi u Larnaki. Pošto bi se onda udala za nekog Grka, izrodila gomilu dece, zauvek zaboravila na dijetu i prestala da se pojavljuje u literaturi.

Lička turistička ponuda oduvek je privlačila goste sa nešto robusnijim imenima nego što su Ašenbah ili Tađo. Ne mogu se naći ni u hotelskim knjigama Beograda i Odese. Dakle, „Smrt u Veneciji”, kultni roman Tomasa Mana, tačan odgovor je b).

„Baltimor”. Na jednoj raskrsnici u Baltimoru montirana je web kamera. Junakinja romana Jelene Lengold iz Beograda od Baltimora vidi toliko - preko Interneta.

Čoser je živeo u XIV veku, dakle pre Kolumba, tako da do Bolivije nije mogao stići. Do Beograda jeste, ali samo teorijski. U tom bi slučaju pisao junačke epske pesme iz kosovskog ciklusa a ne priče. U Londonu, u Vestminsterskoj opatiji, sahranjen je, ali ni to nije tačan odgovor. Delo po kojem je najbolje upamćen su „Kenterberijske priče”, d).

Tri Beograđanke, koje se u rodnom gradu nisu poznavale, sreću se - u Njujorku. Dakle, „Beograd-Njujork”, b).

David Albahari i Vladimir Tasić već dugo žive u Kanadi, pa je sasvim logično da junake svojih romana smeštaju u sopstveno okruženje. Tačan odgovor je c).

Na isti način kao u prethodnom odgovoru, ovde je tačan odgovor a). Aleksandar Tišma svoj vek proveo je u Novom Sadu, a provodi ga i Laslo Blašković.

Mileta Aćimović Ivkov je književni kritičar a ne romanopisac, bar za sada. Ni general u penziji Petar Matić Dule još nije napisao svoj prvenac, bar koliko znamo. Književni teoretičari ne mogu da se slože da li je Ćira magičan ili tragičan, ali ga njegovi fanovi, često i sami iz Nišvila, znaju isključivo kao Magičnog Ćiru. Tačan odgovor je b), Zoran Ćirić - Magični Ćira.

Ne znate? Sklopite oči, opustite se i recite prvo što vam padne na pamet. Tako je, pogodili ste, tačan odgovor je c)!

Izvor: Politika

ARHITEKTA PETER CUMTOR DOBITNIK NAGRADE PRIKER

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Vesti

Švajcarski arhitekta Peter Cumtor ovogodišnji je dobitnik nagrade Priker, najprestižnijeg priznanja u oblasti arhitekture, javile su svetske agencije.

Cumtor će nagradu primiti na svečanoj ceremoniji 29. maja u Buenos Ajresu. Dobitnik nagrade dobija i ček na 100.000 dolara. Skoro sve zgrade koje je Cumtor projektovao nalaze se u Švajcarskoj, a manji broj smešten je u Nemačkoj, Austriji, Holandiji, Britaniji, Norveškoj, Španiji, Finskoj i SAD.
Među najpoznatijima su terme u Valsu u Švajcarskoj, koje se smatraju njegovim remek-delom, kao i kapela nedaleko od Kelna i Muzej Kolumba u istom gradu. Među ranijim dobitnicima nagrade Pricker su Žan Nuvel, Frenk Geri i Zaha Hadid.

Izvor: Blic Online/Beta Foto AP