ČITATE LI VUJAKLIJU

Nebojša Đorđević    Kultura

Vujaklijin rečnik je veoma informativan i nezamenjiv je kada zateknemo sebe u jezičkom neznanju… ovako su, otprilike, roditelji objašnjavali deci zašto je najveći rečnik stranih reči i izraza Milana Vujaklije važan i zbog čega krasi police gotovo svake kuće u Srbiji. A vrlo često se dešavalo da umesto pravilno izgovorenog prezimena, autor neprevaziđenog rečnika bude prekršten u - Vukajliju. Međutim, svemogući internet dozvoljava i ovu grešku, a da ne ispadnemo glupi u društvu.

Sajt www.vukajlija.com je mrežni rečnik slenga koji zahvaljujući samopregornom radu tvoraca, posetilaca sajta, najviše liči na izvitoperenu zbirku žargona i fraza srpskog jezika. Dakle, ima dve osnovne razlike od svog „starijeg brata”: pod jedan, Vukajlija se ne bakće sa rečima poput mikrolepidopterologija (bar za sada), i pod dva, vrlo je duhovit, a na trenutke i urnebesno smešan.

Jedna od definicija samog Vukajlije glasi ovako: „Mesto gde možete da definišete sve ono što ste oduvek želeli, a nije imao ko da vas pita.” U skladu sa ovim geslom, „priređivači” gotovo da nemaju ograničenja u definicijama, pa sve pršti od vickastih pojmova. Evo nekih:

Nepismenost - Veoma prisutna pojava u Srbiji, iako se busamo u grudi kako smo mi veoma obrazovana nacija i kako je naš sistem školovanja odličan.

Niko da uđe ni majku da nam opsuje - Izraz kojim se opisuje manjak potencijalnih kupaca u nekom maloprodajnom objektu.

Primer: Gazda: „Je l’ bilo posla od jutros?”
Radnik: „Ma, niko da uđe ni majku da nam opsuje!”

Moja baba - Omnipotentno biće. Biće koje može da uradi sve ili bilo šta.

Primer: „Ej! Vidi šta ja umem!”
„To? Pa to može i moja baba!”

Moja baba - Komentator u direktnom prenosu meksičkih serija

Nanosekunda - Vreme koje protekne od trenutka kada kažete za koji utisak glasate, do trenutka kada vam Olja Bećković spusti slušalicu!

Nanosekunda - prekovremeno radno vreme u Crnoj Gori

Feministkinje- žene koje se bore za to da se u upotrebu uvedu reči kao što su: poštarkinja, direktorkinja, vojnikinja, kovačkinja, varilica (ženski varilac), vatrogaskinja, metalostrugaruša…

Ekonomija - nauka koja zavisi od ekonomista, koliko i vreme od vremenske prognoze.

Horsovo i vutrohija - Trenutni radni naziv južne srpske pokrajine (pojašnjenje: autor pojma aludira na navodni lanac krijumčarenja droge na Kosmetu)

Beovizija - Muzički festival, gde ima svega osim muzike i hitova. Pobednik ovog festivala ide na Evroviziju, muzički festival gde takođe, uglavnom ima svega osim muzike.

I tako do unedogled. Vukajlija je zanimljiv i zbog zbirke objašnjenja o ličnostima iz zemlje i sveta, neka vrsta leksikona tipa „Ko je ko”. Treba napomenuti da ovaj urnebesni internet rečnik praktično nema cenzuru.

Tako je moguće pročitati podsećanje da je Velja Ilić bio spreman da se udvara Madlen Olbrajt zarad dobrobiti Srbije i da je izjavio da je odrastao uz pesme Samante Foks, iako je imao 30 godina kada se ta pevačica pojavila na američkoj estradi. Recimo, Jelena Karleuša, po Vukajliji, ne drži koncerte na otvorenom jer ne može da naplaćuje izlaz, dok je Vojislav Koštunica „lik koji nije obavešten da je definisan na Vukajliji”. Veoma oštre „definicije” ne štede nikog, od spisateljice Biljane Srbljanović, preko aktuelnog predsednika („srpski žigolo”), do manje ili više popularnih političara (Čedomir Jovanović ima 16 definicija).

Jasno je da se iza većine pojmova kriju mladi ljudi, srednjoškolci ili studenti koji na svoj način, sa manje ili više uspeha, vežbaju vijuge i stavove. Dovoljno za malo dnevne doze lekovitog humora. Uostalom, što kaže definicija, Vujaklija je „brat od Vukajlije, štreber, bubalica, dosadnjaković”. Pa, kome je do smeha, kome je do učenja…

Izvor: B92/Politika

“NOĆ MUZEJA” ŠIROM SRBIJE

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Vesti

Manifestacija “Noć muzeja”, koja će ove godine obuhvatiti 34 grada u Srbiji sa 500 različitih postavki, biće održana 16. maja. Organizatori obećavaju zanimljive izložbe, performanse i revije.

Prošle godine manifestacija “Noć muzeja” imala je 450.000 posetilaca

Muzeji, galerije i izložbeni prostori u 34 grada Srbije predstaviće 16. maja tokom “Noći muzeja” 500 postavki, najavila je produkcijska grupa “Noć muzeja”.

Manifestacija koja je za proteklih pet godina stekla veliki broj poklonika u Srbiji, odvijaće se na oko 190 lokacija.

Producenti su najavili da će i ovoga puta muzeji, galerije i najrazličitiji izložbeni prostori publici ponuditi zanimljive izložbe, performanse i revije.

Sa 450.000 posetilaca u 23 grada manifestacija “Noć muzeja” prošle godine ocenjena je kao najmasovnija i najbolja zabava u Srbiji tog dana.

Ovogodišnju manifestaciju podržalo je Ministarstvo kulture i gradske skupštine, u gradovima koji su joj se pridružili, a generalni sponzor je “Telekom” Srbija.

“Noć muzeja” održava se kao deo Evropske manifestacije pod pokroviteljstvom Evropske komisije i UNESKO-a.

U više od 40 zemalja Evrope u isto vreme biće otvoreno oko 1.900 muzeja i galerija.
Izvor: RTS

KANDID ILI CRNI OPTIMIZAM

Nebojša Đorđević    Strip, Vesti

Mladi i bezbrižni Kandid živi u vestfalskom dvorcu ujaka barona i druži se sa svojom rođakom Kunegondom, ujakovom ćerkom. O životu, na poseban način, podučava ga filozof Panglos. Po njegovim rečima, mi živimo u najboljem svetu i sve se uvek završava dobro.

Videvši učitelja kako u žbunju sa jednom služavkom gasi požudu, mlada Kunegonda diskretno pokušava da zavede Kandida.

Mladićevo srce, a posebno telo, odgovaraju na devojčine izazove, ali razjareni otac, istoga trena isteruje mladića iz malog raja u kome je do tada živeo.

Primoran da se otisne u nepoznato, Kandid otkriva svet u kome vladaju glupost, fanatizam, nasilje, ratovi i smrt. “Kandid, ili Optimizam” Volterova je ironična priča koja postavlja pitanje porekla zla i oštro kritikuje Božju promisao, što je bio vrlo smeo nastup u 18. veku kada je crkva imala vodeću ulogu u društveno-političkom životu.

Svestan potencijalne opasnosti, pod okriljem anonimata, Volter je 1759. godine objavio ovu filozofsku bajku koja će potom doživeti svetsku slavu.

Strip adaptaciju “Kandida” (Delkur) uradili su scenaristi Mišel Difran i Gorian Delpatir, a nacrtao ju je srpski autor Vujadin Radovanović.

“Volterov stil mi je uvek bio vrlo ’stripovski’ - prvi sloj je vizuelan, drugi je čitanje, a treći je razumevanje i razmišljanje o obrađenoj temi.

Želja mi je bila da uradim adaptaciju upotrebljavajući pravila starog dobrog francusko-belgijskog stripa i da šetam između realizma i prenosnog značenja.

Tako se adaptacija, s jedne strane, oslonila na Volterov rad u opisima, dijalozima i akcijama, a sa druge u nalaženju ispravnih strip kodova - kaže Mišel Difran, inače doktor psihologije koji se godinama profesionalno bavio video igrama, pre nego što je počeo da piše strip scenarije.

Sarađujući sa Delpatirom, novinarom i specijalistom za Volterovo stvaralaštvo, Difran je u svojoj adaptaciji uspeo da očuva jednostavnost i fluidnost književnog predloška.

Snaga Volterove priče ogleda se u autorovoj sposobnosti da poveže postavljanje osnovnih filozofskih pitanja sa pravom romanesknom avanturom, prepunom živopisnih intriga.

Takva konstrukcija omogućila je scenaristima da očuvaju Volterovo razmišljanje o poreklu zla i načinu na koji ono među ljudima obitiva zajedno sa dobrim.

Akciona i avanturistička strana obezbeđena je kroz Volterovo zapažanje da je skoro čitava ljudska istorija “sačinjena od nepotrebnih užasa”.

Grafizam beogradskog strip crtača Vujadina Radovanovića uspešno se pridružio načinu adaptiranja ovog velikog dela. Vujin crtež je istovremeno realističan, karikaturalan i malo preteran, tako da taj lažni realizam prekriva i prikriva dimenziju filozofske bajke, dok preterivanje daje komičan ton koji omogućava da i scene pokolja izgledaju manje užasne.

Montaža je vrlo jednostavna i dinamična, podređena potrebama scenarija i povremenim komičnim elementima sâme priče.

Koloristi Araldi i Base u potpunosti su učestvovali u Vujinom grafičkom pristupu, upotrebljavajući živu paletu, neki put i drečavu, na granici karikature.

Serijal “Kandid” predviđen je u tri toma i najverovatnije će mlađim čitaocima omogućiti da otkriju snagu Volterovog stvaralaštva.

Čitati Volterov francuski jezik predstavlja posebno zadovoljstvo - rečenice su mu kratke, britke, jednostavne i elegantne, dok mu je stil smeo, vrcav i često ironičan.

Rečju, Volter je, uglavnom, imao sve ono što manjka današnjim piscima. Zato, knjigu u ruke, ili bar Vujin strip.

Izvor: B 92 Aleksandar Manić

“DŽAMPSTAJL” OSVAJA SVET

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Sve više mladih luduje za novim plesom

Brza i glasna muzika, isprekidana koraci… Sve zajedno se zove „Džampstajl” iliti „Skakavac”. Zvuči kao ritmični marš, a na prvi pogled liči na aerobik.

Deca na kursu stara su između 12 i 15 godina. Podučava ih mlada, dinamična Anke Hercog.

Dečaci i devojčice isprobavaju naučene korake. Već posle prvog časa u stanju su da igraju i to i jeste razlog što su tečajevi dobro posećeni. Maria Liza i Dilan kažu:

Sve je zapravo jednostavno, samo je na početku malo teško zbog bazičnih step koraka”

„Kad se češće pleše, onda ide, nije teško…”

Dvoje početnika se očito dobro zabavljaju. Svi Dilanovi prijatelji igraju, i to rado čine čak i u školskom dvorištu. Maria Liza je za novi ples saznala preko interneta:

Na Jutjubu sam videla i dopalo mi se. Od prošle nedelje vežbam svaki dan zato što me nova igra baš veseli.”

Njenu majku ne raduje baš uvek brza i glasna muzika.

„To veoma liči na tehno. Možda se treba navići, ali jeste veliko zadovoljstvo”.

Mnogi su za „Džampstajl” saznali preko interneta

Ples nastao na ulicama

„Džampstajl” potiče iz zemalja Beneluksa. Kao i „Hip-hop” i „Brejkdens”, i novi ples nastao je na ulicama. Plesači uz muziku divlje skaču i bacaju noge ispred i iza tela. Zabranjeno je doticati partnera ili ga, ne daj bože, nagaziti.

Za novi ples neophodna je dobra kondicija i dve zdrave noge

„Za ples je potrebno mnogo elana, tako da ste posle nekog vremena potpuno iscrpljeni”, kaže Karsten.

On je za novi ples saznao i pre nego što je dospeo do nemačkih plesnih škola. Novim plesnim trendom je oduševljen već dve godine, učestvuje na takmičenjima, trenira svakog dana:

„Za ples je potrebno dosta snage i relativno je agresivan. Posle igre vam se razbistri glava.”

Izvor: Deutche welle Tamara Himel / Željka Bašić  Odgovorni urednik: Ivan Đerković

MIHALKOV OPET PREDSEDNIK

Nebojša Đorđević    Film, Vesti


Ruske filmadžije sada imaju dva predsednika svog saveza. Pored Marlena Hucijeva u Moskvi je na novom, izvanrednom kongresu izabran stari novi predsednik Nikita Mihalkov. Koji je od njih dvoje zaista pravi uskoro će odlučiti sud i Ministarstvo kulture Rusije. Dva predsednika su održali odvojeno pres konferencije i uveravali novinare da baš oni imaju puni legitimitet, a da su zapravo konkurenti nelegalni.

Režiser Marlen Hucijev koji je nedavno bio izabran za predsednika Saveza filmskih radnika tvrdi kako je izvanredni kongres koji je organizovao Mihalkov sa svojim pristalicama apsolutno nelegalan, jer se nisu birali delegati.

To isto je pre toga tvrdio i reditelj “Varljivog sunca”.

Interesantno je da je Nikita Mihalkov donedavno nazivao osamdesettrogodišnjeg Marlena Hucijeva “savešću ruske kinematografije”. On je bio spreman da za njega glasa kao predsednika, ali ne i za njegove saradnike. Mihalkov ih je okarakterisao kao grupu ljudi koji žele da se domognu novca Saveza kinematografista.

- Kad se vidi koliko su Mihalkov i njegovi saradnici uložili energije i sredstava za organizaciju vanrednog kongresa nameće se pitanje zašto se tako nisu potrudili u decembru prošle godine kad je održan kongres SKR - upitao je režiser Hucijev koji i dalje sebe smatra predsednikom.

Interesantno je da je Mihalkova optužio njegov nekada bliski saradnik Rustam Ibrahimbekov, rekavši da se na kongresu služio Staljinovim metodama obračuna. Činjenica je da na vanredni kongres u Gostinom dvoru u Moskvi, na stotinjak metara od Kremlja, nije došla opozicija, jer su ignorisali Mihalkova. Protivnici tvrde da se nije smeo održavati kongres dok sud ne oceni je li bio legitiman prethodni, održan u decembru.

Ministar kulture Rusije Aleksandar Avdev je više puta izjavio da on ne želi da se meša i arbitrira koja je od zavađenih grupa u pravu. Za Mihalkova je posebno važno što je dobio čestitke od novog ruskog patrijarha Kirila.

Protivnici i kritičari ne negiraju talenat ruskog oskarovca, ali ga optužuju da on i njegova porodica žele da budu uvek uz vlast, ma ko sedeo u Kremlju i da su pravi majstori da od vlasti ” muzu novac” za svoje projekte i svoj džep.

Izvor: Večernje novosti B. Vlahović