OSVRT NA FEST

Nebojša Đorđević    Film

Ovogodišnje izdanje FEST-a je imalo originalnu poruku poziva za registrovanjem, jer i sam život je, pre svega, jedna registracija što sebe i svog bitisanja pa bi red nalagao da se eto i ovde na neki način „registrujemo”.

U ovom slučaju je počelo sa izraelskim filmom „Razumećeš jednog dana” koji simbolično, po ko zna koji put aktuelizuje upravo taj problem registracije, ko smo, čiji smo, za koga su nam se to preci deklarisali i nosimo li tu „hipoteku” i danas pored one već neminovne prave hipoteke jer život postaje luksuz. Žana Moro u pomenutom filmu tumači još jednu bravuroznu ulogu.

Sledeći u nizu „Revolucionarni put”, možda i najbolje ostvarenje na ovogodišnjem Festu, pruža pravo zadovoljstvo za svačiji ukus koje poručuje da ne moraju samo neke velike produkcije poput „Titanika” da budu asocijacija na pomen glumaca Kejt Vinslet i Leonarda di Kaprija. A njihovi junaci, iako već „registrovani” imaju i dalje problem koji bi značio kako nasta viti dalje život u „beznadežnoj ispraznosti”!?!

Nažalost, jedan od odgovora donosi ovde tragičan kraj.

Film „Nedelju dana sami”je retka prilika da se upoznamo sa argentinskom kinematografijom i sa ekipom sjajne dece glumaca koji bez roditelja upravo nedelju dana sami otkrivaju čari slobode, ili pre neslobode, u ograđenom bogataškom kompleksu-imanju, i dirljivo skreću pažnju i problematizuju i taj najmlađi naraštaj u ovim prilično da izvinete za***anim vremenima, za koja su kao takva oni najmanje krivi.

Češki film, kao i uvek prisutan na „kašičicu”, predstavljen je ovog puta dokumentarcem o mladiću Reneu koji je bezmalo 14 godina „registrovan” praćenjem kamere reditelja u životnoj ulozi sitnog lopova razapetog između zatvora i slobode. U pozadini istorijskih promena ove zemlje od komunizma do demokratije, paradoksalno stiče se utisak beznačajnosti svega toga, a važnosti ovog junaka savremenog doba koga možemo prepoznati svuda oko nas, ako se iole „osvrnemo u gnevu”.

Nisam bio u Češkoj, i ako ikad odem tamo, želeo bih ne zlatni Prag, ne kristal, ne pivo, već njega Renea Plašnika upoznati, mladog čoveka van svake sumnje, vrednog divljenja.

Očekivanja su možda bila prevelika od jermenskog filma „Povratak bludnog sina”, ruskog “Šuljtes” i turskog „Mleko”, jer kad uhvatite sebe da vas i san savlada u toku projekcije onda je svemu kraj.

Poljski film “4 noći sa Anom” na momente je podsećao na Almodovarov “Pričaj s njom”, samo ovog puta na poljski način, što bi značilo sa manje Sunca, a više sivila, no ipak nekako dragog filma i bliskog, pogotovo kad prepoznate u jednom kadru tranzistor koji ste nekada kupili za „tri crvene” i na mah probudi u vama tu neku prokletu nostalgiju, a koja bi se ipak dala ograničiti na, pre svega, poznate nam slovenske prostore.

Razočarenje je doneo i švajcarski film „Drugi čovek”, toliko isprazno, hladno, bezosećajno ostvarenje, otprilike kao i zemlja iz koje dolazi, ali zato japanski film “Kreće se” čini da sa projekcije izađete dirnuti bliskošću njegovih junaka i njihovih životnih priča, odnosno priča koje se mogu odnositi na sve nas.

Ruski film “Iščezla imperija” je film koji je zaista šteta propustiti i da je sreće da je otkupljen makar i za televizijsko prikazivanje bio bi to pravi pogodak, i podsećanje da pravi film još uvek postoji, i da se može srećom još negde naći, a po svemu sudeći, još samo, eto, možda kod Rusa koji tu ipak nekako ostaju ispred svih, i čiji film vas teško može razočarati.

Za kraj film „Džoni besni pas” je otkrovenje kome je znalački kumovao i Metju Kasovic, a koji nas vodi u Afriku, u rat, u najveću surovost koja se da zamisliti kada deca pod teškim naoružanjem ubijaju kao u najvećoj i najuzbudljivoj igrici koja je ovde pravi rat i gde se jedino vršnjaci plaše jedni drugih jer su u „istoj koži” bilo u ulozi ubice ili žrtve, a da pri tome to sasvim sigurno nije bio njihov izbor.

Izvor: B92 Milan Rastović

ENRIKE INGLESIJAS 22.MAJA U ARENI

Mirjana Stanojevi?    Muzika, Vesti

Pop pevač Enrike Iglesijas, trenutno jedan od najprodavanijih izvođača, nastupiće 22. maja u “Beogradskoj areni”, najavila je producentska kuća “Komuna”.

Ulaznice za koncert počeće da se prodaju 26. marta, a mogu da se nabave po ceni od 2.500 i 2.600 dinara za visoke tribine, 2.700 i 2.900 dinara za niske tribine, dok će za parter publika morati da izdvoji 3.200, 4.200 i 4.800 dinara koliko koštaju mesta neposredno ispred bine.

Na zahtev Iglesijasa neće biti stajanja, a kako bi se postigla intimnija atmosfera u prodaju će biti pušteno svega 10.000 karata.

Koncert će se sastojati od Iglesijasovih pesama na španskom jeziku ali i od hitova na engleskom jeziku.

Iglesijas mlađi prodao je u svetu oko 40 miliona ploča i dobio dve nagrade “Gremi”. Debitovao je u šou biznisu 1995. godine sa albumom koji je nazvao po sebi, a poslednji album “Insomniac” izdao je pre dve godine.

Kao rezultat nove saradnje sa “Beogradskom arenom”, pi-ar “Komune” Aleksandar Radoš je najavio za 12. jun dugoočekivani spektakl američkog rvanja, a beogradska publika će uživo u “Areni” gledati nadmetanje Džona Sene, Krisa Džerika, Šona Majklsa, Si Em Panka i Reja Misteria.

Karte su već u prodaji, a cene su od 4.000 do 9.000 dinara, u zavisnosti od blizine sedišta u odnosu na ring.

Ovogodišnji gost Beograda biće i čuveni meksički gitarista Karlos Santana, poznat po izvođenju “Blek medžik vuman” i “Oje komo va”, koji će na Ušću nastupiti 11. jula, povodom zatvaranja Univerzijade.

Grupa “Simply red” će nastupiti 26. juna na Kalemegdanu, u sklopu program koji neposredno prethodi Univerzijadi i doprinosi obogaćenju ponude strancima i domaćoj publici koja će se naći u Beogradu u tom periodu, rekli su agenciji Beta predstavnici Arene.

Svetska turneja još jednog popularnog izvođača Erosa Ramacotija, na kojoj će on promovisati svoj novi album “Ali e radici”, uključiće i našu zemlju, pa će Ramacoti održati koncert 20. oktobra u “Areni”.

“Komuna” i “Arena” su već sarađivali na organizovanju nastupa američkog iluzioniste Dejvida Koperfilda i britanskog muzičara Fila Kolinsa 2005. godine, a obnavljanje saradnje direktor “Arene” Dejan Petričević objašnjava svojim ciljem da u aktivnosti uključi što veći broj domaćih promotera, jer “nije lako samostalno organizovati u ovim prilikama velike i atraktivne događaje kao što su ovi”.

Izvor: B 92

OTVORENA NEDELJA EGIPATSKOG FILMA

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

BEOGRAD - U Muzeju kinoteke je počela Nedelja egipatskog filma, u okviru manifestacije Dani kulture Egipta u Srbiji. Program je otvorio pomoćnik ambasadora Egipta u Beogradu Ahmed Sabri, ističući da mu je čast da srpskoj publici predstavi bogatu, ali ovde malo poznatu kinematografiju svoje zemlje.

Za ovu priliku odabrali smo nešto starije filmove, iz perioda koji označava zlatne godine egipatske kinematografije. Uspostavili smo dobre odnose sa Jugoslovenskom kinotekom I nadam se budućoj saradnji, kada ćemo moći da vam prikažemo I novije egipatske filmove različitih žanrova I stilova”, rekao je Sabri.

Publiku je pozdravio upravnik Muzeja kinoteke Dinko Tucaković. On je podsetio da je Kinoteka ovaj ciklus realizovala u saradnji sa Ministarstvom kulture Srbije I ambasadom Egipta.

U utorak veče je prikazan film “Aleksandrija. Zašto” iz 1977. godine u režiji poznatog autora Jusefa Šahina, koji je svojevremeno privukao pažnju na međunarodnom festivalima I pobedio u Kanu.
Do 28. marta na programu je još osam ostvarenja snimljenih u periodu od 50-ih do 70-ih godina 20. veka.

Egipatska kinematografija, jedna od najvećih u svetu, relativno je malo poznata van svog regiona, ali Kairo predstavlja centar filmske industrije za dela sa celog arapskog govornog područja.

U savremenom periodu Egipat može da se pohvali sa dva velika međunarodna festivala - onim u Kairu koji pripada grupi od desetak vodećih u svetu, kao I u Aleksandriji koji ima nešto izraženiji autorski profil, dok na egipatskom bioskopskom tržištu dominira domaći film u odnosu na holivudski.

Izvor: Večernje novosti/Tanjug

RASPETI U ISTORIJI

Nebojša Đorđević    Film, Kultura

KAO Mileta Vukovića pozorišna publika gledala ga je sredinom osamdesetih na sceni Ateljea 212. Posle dve decenije, beogradski glumac Zoran Cvijanović, ponovo u istoj ulozi u filmu “Sveti Georgije ubiva aždahu” Srđana Dragojevića, koji je za nedelju dana videlo oko 65.000 gledalaca. Njegov lik u filmskoj priči je kao protivteža agresiji, uzavrelim strastima, ali je kako kaže Cvijanović u potpuno drugom konceptu, nego u pozorišnom komadu.

- U tom smislu sam imao drugi zadatak, a moja ideja o ovom je da je to jedan isplakan čovek u kojem je teško probuditi emociju - priča producent i glumac “Aždahe” za “Novosti”. - Sve je drugo slično. Razapet je između dede i brata. Ne zna se koga više voli ali nema rešenje za sukob, koji nastaje između njemu najbližih ljudi. To razočaranje koje Gavrilo donosi povratkom iz balkanskih ratova i fizički osakaćen unosi posebnu tugu i nemir u porodicu.

* Kroz te porodične odnose odslikava se i slika ne samo tog vremena, već i srpskog mentaliteta.

- Sa druge strane, naš zadatak u ovoj ljubavnoj priči bio je na čudan način, blizak našem mentalitetu. Pokazali smo da ljudi koji su svakodnevno vrlo neprijatni, agresivni, pakosni i zli jedni prema drugima, na taj način izražavaju nemogućnost da žive jedni bez drugih. Što u posledici mora biti ljubav. Lično mi je u ovoj priči najdirljivije to što junaci prolaze kroz pokajanje i ipak na kraju pokažu koliko se u stvari vole.

* I sve to u nekom međuprostoru i vremenu, koje se meri samo ratovima?

- Prostor je toliko mali i sužen da oni prosto ne mogu da poveruju da bi mogli bolje da žive nego što žive. Zato su i okrenuti samo jedni prema drugima. Zahvaljujući pre svega Dušku Kovačeviću, koji je toliko veliki pisac da je svaki od likova odbranio i u njima otkrio život. Kontekst cele priče je veliki rat u kom se određuje prava veličina svake ljudske sudbine. Bez obzira na to kakva je ona. Kad se desi veliki rat i tragedija, tada tek čovek shvati, tek tad, koliko je mali.

* Koliko ima mesta za život i ljubav u neprestanom dešavanju istorije?

- I u tom smislu film ima nešto katarzično. Koliko god “Lepa sela” bila u ono vreme veliki podvig, nismo mogli sebe da postavimo u odnosu na osećaj krivice. “Aždaha” nosi nešto što se odnosi na raniju istoriju našeg naroda. Ratovi, nepravde, naše shvatanje junaštva. Onog što smo učinili za sebe i za druge i kako smo kroz sve to prošli.

* Predstava je igrana polovinom osamdesetih, a filmski scenario “nadograđen” strašnim devedesetim godinama prošlog veka.

- Svako od nas je mogao, nažalost, da stekne to iskustvo. Glumci imaju tu privilegiju da čeprkaju po nekim stvarima koje nekom normalnom čoveku nikad ne padnu na pamet, pa onda nešto i pronađe.

* Rečenicom na kraju filma “i tako kroz ceo 20. vek” kao da se zatvara ta “knjiga” ratovanja?

- Izbegli smo suvišnu patetiku tokom cele priče. I kad se film završi, pojavi se ta rečenica koja te dotuče i sumira sve ono o čemu pričamo. Tu se sve naše sudbine sreću u toj jednoj tački. To me opet podseća na ono što celog života pokušavam da zapamtim. Da je život neponovljiva šansa, jer čovek mora da sređuje isključivo ono što može, a to se uvek završi na nama lično.

Izvor: Večernje novosti B.Niković

LUTKARSKA PREDSTAVA “KO JE LORET”

Nebojša Đorđević    Pozorište, Vesti

Lutkarska predstava “Ko je Loret”, u režiji Katarine Petrović, premijerno će biti izvedena 27. marta, na Svetski dan pozorišta, na sceni Malog pozorišta “Duško Radović” u Beogradu.

Priču francuske autorke Florans Kadije “Ko je Loret”, o devojčici s Daunovim sindromom, dramatizovala je Milena Depolo, a u predstavi igraju Jelena Ilić, Tatjana Stanković, Aleksandra Anđelković, Miloš Anđelković i Goran Balančević.

Predstava “Ko je Loret” napravljena je sa ciljem da deci približi ideju o tome da je svaka različitost prihvatljiva, odnosno da doprinese uključenju dece sa smetnjama u razvoju u društvo, rekla je na konferenciji za novinare direktorka Malog pozorišta Anja Suša.

“Ko je Loret” je druga premijera u jubilarnoj, 60. sezoni Malog pozorišta “Duško Radović”.

Prošle nedelje premijerno je izvedena predstava “Oliver Tvist”, a prema najavama Anje Suše, tokom godine na scenu tog teatra biće postavljene i predstave “Ričard Treći” Vilijama Šekspira, “Šest lica traži pisca” Luiđija Pirandela i “Buđenje proleća” Franka Vedekinda.

Za sam jubilej, 23. oktobar, Suša je najavila premijeru dečje opere Filipa Glasa, koja se priprema u saradnji s preduzećem “Jugokoncert”.

“U jubilarnoj godini želimo mladoj publici što više da približimo velika dela svetske književnosti namenjena tom uzrastu”, rekla je Anja Suša.

Direktorka Malog pozorišta “Duško Radović” rekla je da se nada da će uskoro biti rešeni svi administrativni problemi zbog kojih je više puta odložena rekonstrukcija zgrade tog dečjeg teatra u Aberdarevoj ulici.

Gradska sekretarka za kulturu Ivana Avžner podsetila je da još 2006. godine pripremljen projekat za obnovu i preuređenje Malog pozorišta, koje bi tokom radova bilo smešteno u bioskopu “Jugoslavija”.

“Potrebno je, međutim, preurediti prostor bioskopa, što je, zbog administrativnih problema, nekoliko puta odloženo”, rekla je Ivana Avžner.

Prema njenim rečima, projekat rekonstrukcije Malog pozorišta sada je poveren novoosnovanoj gradskoj Agenciji za investicije, tako da bi rekonstrukcija teatarskog zdanja mogla da počne za oko godinu dana.

Malo pozorište “Duško Radović” ove godine proslavlja šezdeset godina od prve premijere - predstave “Pepeljuga” u režiji Predraga Dinulovića.

Izvor: B92