ŠOU POVODOM 40 GODINA OD VUDSTOKA

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Jedan od idejnih tvoraca Vudstoka Majkl Lang (Michael) planira da na leto organizuje koncert povodom 40 godina od legendarnog muzičkog festivala, objavljuje magazin “New Musical Express” (NME).

Ulaz na koncert, koji će se verovatno održati u američkoj saveznoj državi Njujork, biće besplatan.

“Nastupiće mnogi bendovi koji su svirali na prvom festivalu - “The Who”, Santana, ‘Crosby, Stills & Nash”, možda Džo Koker (Joe Cocker)”, kazao je Lang, koji trenutno traga za finansijerima koncerta.

“Biće tu i Stiv Erl (Steve Earle) i Ben Harper. Svakako ima mesta za ‘Red Hot Chili Peppers’ i Dejva Metjuza (Dave Matthews)”, dodao je.

Muzički festival Vudstok održan je od 15. do 18. avgusta 1969. na farmi Maksa Jasgura (Max Yasgur) u Vajt Lejku u državi Njujork.

Posetilo ga je blizu pola miliona ljudi, a sam festival ušao je među 50 momenata koji su promenili rokenrol, prema oceni časopisa “Rolling Stone”.

Mnogi od najpoznatijih muzičara tog vremena nastupili su tokom kišnog vikenda. Njihovi nastupi zabeleženi su u istoimenom filmu iz 1970, u režiji Majkla Vadlija. Od tada do danas održano nekoliko festivala povodom različitih godišnjica, a poslednji datira iz 1999.

Izvor: B 92

MARATONCI TRČALI U JAGODINI

Mirjana Stanojevi?    Pozorište, Vesti

Dani komedije, 38. put od 20. do 27. marta

Ekipa pozorišta na Terazijama iz Beograda, u nedelju, treće večeri festivala smeha u Jagodini, uspela je da za ovakvu predstavu, premalenoj pozornici, odigra svoj spektakularni mjuzikl „Maratonci trče počasni krug”, po tekstu Dušana Kovačevića. Predstavu je režirao Kokan Mladenović, songove napisala Maja Pelević, a čak troje kompozitora, Irena Popović, Zoran Hristići Mirko Grubač, komponovali muziku. Zajedno sa orkestrom, kojim je dirigovao Vojkan Borisavljević, baletskom grupom i horom, pred jagodinskom publikom je nastupilo više od 140 izvođača.

Glumci i igrači sjajno su izveli ovaj spektakl, bez obzira na to što je prostor na pozornici bio pretesan. Reditelj je praktično morao da prekroji delove predstave kako bi je uklopio u prostor, ali i pored toga, članovi trupe su dali sve od sebe, što su posvedočili brojni aplauzi publike, čije je interesovanje za predstavu bilo izuzetno, pa su neki čak i stajali puna dva i po sata, koliko je ona trajala. Nažalost, nisu svi zainteresovani mogli ni doći do karte, jer je, u ionako maloj sali za festival kakav su postali Dani komedije, morao biti skinut određeni broj sedišta kako bi se smestio orkestar. Publika je ovu predstavu ocenila vrlo visokom ocenom - 4,78, što je najviša ocena u dosadašnjem trajanju festivala.

Podsetimo, na Danima komedije pre dve godine, publika je Pozorištu na Terazijama dodelila statuetu „Jovanča Micić” za najsmešniju predstavu. Tada su igrali „Heroje”, a to je bila treća takva statueta za taj teatar. Žiri je ovom pozorištu dva puta dodelio nagradu „Mija Aleksić”.

„Drago mi je da jagodinska publika, selektori i žiri festivala prepoznaju to što mi radimo. Naša ideja od dvehiljdite naovamo, jeste bila revalorizovanje žanra mjuzikla, kao vida muzičkog pozorišta. Čini mi se, bez lažnog hvalospeva, da smo u tome uspeli. Korak po korak, došli smo prošle godine do prvog velikog domaćeg mjuzikla. Sada smo se suočili sa jednim legendarnim tekstom, koji je imao vrlo značajno mesto u pozorištu pre svega, a zatim i u jednom sjajnom filmu jugoslovenske kinematografije, pa je trebalo dosta hrabrosti da se sa tim krene. Kokan Mladenovićnam se priključio u toj ideji i evo radi jednu vrlo opsežnu adaptaciju zajedno sa Majom Pelević, koja je pisala songove, koji su u stvari inkorporirani u tekst Dušana Kovačevića, što je dalo jedan portpuno novi ukus i boju celom komadu. To je ono što nas čini jako zadovoljnim”, rekao je nakon izvođenja „Maratonaca” Mihajlo Vukobratović - direktor Pozorišta na Terazijama, dodajući da je bilo zaista naporno. „Nismo se slučajno odlučili da dođemo u Jagodinu, jer smatramo da mjuzikl, koji Beograd ima, Srbija treba da vidi, pa nas to obavezuje na napor koji nije mali, ne bismo li preneli to sa naše scene na druge prostore. Voleo bih da ti prostori u buduće budu bolji i kvalitetniji.”

Izvor: Danas S. Alempijević

MILAN MUMIN

Nebojša Đorđević    Kultura, Muzika

Direktno sa linije Njujork - Novi Sad, bivši Hunter o drevnom Kjotu i još drevnijem Novom Sadu, o Miki, Jovi i Branku, Čanku i Đinđiću, Moominu i markomuminu…

Omiljeni album i pesma?

Moj definitivno najomiljeniji album je naša druga zvanična ploča Oh, Evolution iz 1994. godine. Istoimena pesma mi je najomiljenija, a posvetio sam je jednoj Mirjani. Sve u vezi tog albuma je lepo, sam proces snimanja je bio divan, divno druženje, kreativan timski rad i kao rezultat - jako drag album sa sjajnim pjesmama.

Te godine, kad je izašao, mi smo se i zvanično etablirali i bili proglašeni Bendom godine u vrlo oštroj konkurenciji. Drago mi je da hitovi sa te ploče ni dan-danas ne blede.

Koncert?

Od oko 1.500 koncerata koliko sam diljem planete odsvirao, komotno za dve trećine mogu reći da su bili kompletan horor, na proprđenim razglasima, u hladnom, sa dve gužve, tri mase i četiri promaje, a i kad je bilo mase, često su me maltretirali ožderani i urađeni pajvani, koje sam iz kurtoazije smatrao i nazivao fanovima.

However, bilo je i puno divnih momenata, svaki koncert (do)godine, masa divnih klupskih svirki, skc-ova, kst-ova, mašinaca, studio m-ova, pa svirki po trgovima, skoro svaka svirka na Berarovom ili Sretinom razglasu…

Svakako jedna od najdražih mi je svirka na beogradskom Trgu republike na Srpsku Novu 1997. godinu, kad smo se digli protiv izborne krađe. Svirali smo pred 500.000 ljudi. U bekstejdžu smo sedeli sa Vukom, Danom, pokojnim premijerom Đinđićem, Lazom Ristovskim, Gagijem Jovanovićem, Dušanom Kovačevićem, pokojnim Tirketom, pokojnim Zvonkom Osmajlićem i masom meni dragih ljudi, da bi nam se na koncu priključio i moj, trešten p’jan, Baba.

Film?

Gotovo sve što su napravili Piter Grinavej i Fasbinder. Obožavam i Hercoga, Šlendorfa i generalno tu neku školu. Jako volim taj neki neformalni pristup slici i režiji. Veliki sam poštovalac i Pazolinija, Žilnika, Formana, Gorana Markovića, a pogotovo Almodovara!

Knjiga i pisac?

Definitivno Kafka i Šekspir. Cio opus. Istakao bih Metamorfoze i Zamak, a od ovog drugog Hamlet i Otelo.Svakako volem i Dostojevskog, Jesenjina, Viljema Blejka, Jejtsa, Bodlera…

Od naših mi je bio i ostao neprikosnoven, nikad dočitan Meša, sa svojim Dervišem i Tvrđavom, zatim Andrić i Dis, te meni jako bitno sveto vojvođansko trojstvo: Mika, J.J. Zmaj i nikad prežaljeni Branko.

Postoji li pesma za koju bi voleo da si je ti snimio?

Nema takve, na sreću ili nažalost.

Omiljeni sajt?

Pošto sam potpuni zavisnik o internetu, ima more toga. Ipak su mi najdraži My Space, Facebook, Zbrka.com, Kobajagrande.com, Vikipedija…

Imaš li nešto što smatraš hobijem?

Da. Kuvanje i sedenje po kafanama. Obe stvari u meni pobuđuju nesvakidašnji duševni mir.

Putovanje?

Davne 1997. godine moj dragi prijatelj i duhovni otac Balint Sombati i ja smo, na nagovor našeg dragog prijatelja i pokojnog pesnika Voje Despotova, napravili performans Waver koji je obišao mnogo zemalja. U sklopu tih putovanja bila je i 20-dnevna turneja po Japanu. Gostovali smo u pet gradova od kojih mi se najviše svideo Kjoto, drevni kulturni centar i stara prestonica Japana.

Jedno od putovanja koja takođe pamtim i rado bih ponovio je, svakako, naša poseta Parizu 2004, gde smo nastupali u Boburu i potom u legendarnoj galeriji Imanens na Momparnasu.

Pratiš li sport i za koga navijaš? Ideš li na utakmice?

Apsolutno NE!

Pet istorijskih ličnosti koje bi pozvao na večeru?

Osim mog brata Nenada Čanka, koji mi i inače često dolazi na večere, svakako bih voleo videti i moje drage prijatelje-istorijske ličnosti: Teofila Pančića, Peru Lukovića, Mitu Boarova i Natašu Kandić!

Ko je tvoj alter-ego?

Siguran sam da ga imam, možda i više njih, samo nijesam siguran da smo se upoznali. Jedan od njih može biti „markomumin”, moj alter-ego na Skypeu. Potom je tu i Moomin, ime mog novosadskog benda, ali isto tako je on moje drugo ja, samo na bini. Mogućno je da postoji još jedan - Mussah, naivni večiti dečko iz svih krajeva NS-a, koji će se uvek opirati odrastanju, sazrevanju i zbližavanju.

Šta voliš da misliš o sebi?

Volim da verujem da sam dobar čovek.

Šta bi probao, a još nisi?

Heroin, samo da nije toliko štetan.

Psuješ li ikada? Zašto?

Mislim da mnogo psujem, ali više onako iz zabave, ne moram biti nužno ljut ili iznerviran. Mi i Mađari, po meni, imamo najlepše i najsočnije psovke na svetu, tako da bi šteta bilo ne praktikovati ih.

Šta voliš u Novom Sadu, a šta bi prvo promenio?

Apsolutno sve u vezi NS-a obožavam. Prosto ne znam koji kraj više volem. Ne bih menjao niš’, samo bih dodavao, u smislu zidanja. Najviše, ipak, volem ženski deo populacije.

Da li si zlopamtilo?

Ne baš ili bar ne na duge staze.

U koga ili u šta veruješ?

U moju familiju, a uz njih imam par pouzdanih ljudi. Mislim da i posle svega nisam prestao da verujem u muziku i ljubav, sto u većini slučajeva izjednačavam.

Šta/ko je prava žena?

Ona koja ne opterećuje i stvara unutarnji mir.

Zbog čega se kaješ?

Što sam došao na ovaj svet, a nije bilo do mene.

Ko je genije?

Mocart i(li) Bah

Izvor: Popboks

FLEPIA - PRVA KNJIGA SA e - PAPIROM U BOJI

Nebojša Đorđević    Kultura, Nauka, Vesti

Japanski elektronski gigant Fujitsu pustio je u prodaju prvi komercijalni model knjige sa elektronskim (e) papirom na kome se prikazuju tekstovi i slike u boji.

Uređaj, pod nazivom Flepia, težine je 385 grama i raspolaže paletom od 260.000 boja. Flepia omogućava do 40 časova čitanja sadržaja jer troši energiju samo prilikom promene stranica.

Japanske onlajn knjižare imaju u ponudi 20.000 književnih dela. U Flepiu se, kako je objavio Fujitsu, može pohraniti oko 5.000 digitalnih knjiga zahvaljujući memorijskoj kartici od četiri gigabajta.

Ovaj uređaj može da se koristi i za čitanje e-mailova, ali i za rad na raznim ličnim dokumentima, kao i poslovnim (prezentacije, izveštaji i slično).

Fujitsu za sada nije najavio nikakvo partnerstvo sa japanskim novinskim kućama, ali više kompanija već ispituje novi uređaj.

Izvor: Mondo /(Tanjug)

ANĐELI, DEMONI I VATIKAN

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Film “Anđeli i Demoni” na “udaru” Vatikana.

Novi film rađen prema knjizi Dena Brauna još nije ni premijerno prikazan, a već je naišao na neodobravanje i poziv na bojkot, i to sa “samog vrha” - Vatikana.

Vatikan se priprema za kampanju protiv filma “Anđeli i Demoni”, rađen prema romanu pisca koji je svojim romanom “Da Vinčijev kod” opasno naljutio kardinale Vatikana.

Službene vatikanske novine “Avenire” objavile su tekst u kojem stoji da rimokatolička crkva “ne odobrava takve filmove”", kao i da će najmanja država na svetu uskoro i službeno pozvati na bojkot filma koji je režirao Ron Hauard.

Bojkot ili ne, tek premijera filma u kojem naslovne uloge tumače Tom Henks i Juan MekGregor, zakazana je za maj.

Izvor: (MONDO)