OBELEŽAVANJE SVETSKOG DANA POEZIJE

Nebojša Đorđević    Poezija, Vesti

OD kada je Unesko pre deset godina odlučio da se 21. mart slavi kao Svetski dan poezije, Beograd je oberučke prihvatio ideju i ozbiljno se posvetio obeležavanju ovog praznika. Kulturni centar, u četvrtak u podne u galeriji “Artget”, svečano otvara deveto izdanje beogradskog Svetskog dana poezije, koje će trajati do 21. marta.

Za početak, odabrana je naša ugledna pesnikinja Ana Ristović, koja će u 12 časova učestvovati u pesničkoj radionici. “Pod lupom” će biti jedna njena pesma, a učestvuju Alen Bešić, autorka i publika.

Zvezda dana poezije je čuveni italijanski pesnik Valerio Magreli. Gost iz Rima je svojom poezijom označio prekretnicu u razvoju italijanskog pesništva druge polovine 20. veka. Studirao je film, pa filozofiju, a danas predaje modernu francusku književnost na Univerzitetu u Kasinu. Na srpskom su mu objavljene dve zbirke: “Prirode i šare” i “Vežbe iz tiptologije”. Magreli će u četvrtak u 19 časova u “Artgetu” čitati svoje stihove,
a u petak u podne održati predavanje - “Prevoditi: između iskustva i refleksija”.

Za 17 časova zakazana je i druga radionica i čitanje poezije Vojislava Karanovića.

“Govori poeziju”, “Čitaj poeziju” i “Igraj poeziju” tri su programske celine ovogodišnje manifestacije, čiji nazivi naglašavaju aktivni odnos prema stvaranju, razumevanju i predstavljanju poeziju danas, kažu u KCB-u.

Na taj način formulisan je i slogan ovogodišnje manifestacije: “Ne slušaj njih - kaži svoj stih”. Pojedini programi stoga pokazuju i jasan političko-društveni stav autora. Iako posvećeni dominantno savremenoj poeziji, Svetski dan poezije bavi se i poetskom baštinom.

Ove godine poezija će se i “igrati”, pošto će Narodno pozorište “Sterija” iz Vršca izvesti predstavu “Zamak slepih” koja je sačinjena od stihova veoma poznatog rumunskog pesnika Đelua Nauma, koji je pripadao pokretu nadrealizma. A pesnički performans “Pesničenje” izvešće grupa “Škart”.

Izvor: Večernje novosti B.Đ.

UNUTRAŠNJOST SAVIJENE PIRAMIDE USKORO DOSTUPNA PUBLICI

Mirjana Stanojevi?    Nauka, Vesti

Posetiocima će uskoro biti dozvoljen ulazak u unutrašnjost takozvane savijene piramide u Dašuru, stare 4.500 godina, koja je naziv dobila po neobičnom obliku.

Šef egipatskog ureda za antikvitete Zahi Havas saopštio je da će prvi posetioci za mesec-dva moći da uđu u 100 metara visoku piramidu, u blizini sela Dašur, 80 kilometara južno od Kaira.

“Savijena” piramida poznata je po neobičnom obliku: stranice se od osnove dižu pod strmim uglom, da bi negde na sredini ublažile kosinu. Arheolozi veruju da su graditelji promenili planove u toku zidanja, iz straha da bi zdanje moglo da sruši ako stranice budu previše kose.

Za posetioce će biti otvorena i obližnja “crvena” piramida, takodje sazidana u vreme vladavine faraona Sneferua, osnivača četvrte dinastije i oca faraona Keopsa. U “savijenu” piramidu se ulazi kroz tunel dugačak 80 metara koji vodi u impozantnu zasvođenju prostoriju, iz koje se ulazi u druge prostorije. Hamas je dodao da arheolozi veruju da se negde u unutrašnjosti te piramide nalazi još neotkrivena grobnica faraona Sneferua.

Izvor: Blic Online /Beta /AP. Photo AP

ŠEST SATI RANIJE… PRE 90 - IH

Nebojša Đorđević    Dijaspora, Film, Vesti

Dokumentarni film o srpskoj njujorškoj dijaspori Šest sati ranije imaće premijeru na Festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma koji počinje 30. marta.

NY 6 Hours Behind je snimila novinarka Dragana Kanjevac i govori o Beograđanima koji su u Njujork otišli tokom 80-ih prošlog veka.

Ona kaže da je srpska dijaspora opterećena stereotipima koji nisu uvek daleko od istine, ali ovaj film pokazuje naše ljude na drugi način, predstavlja one koji su uspeli da uspostave “normalan odnos prema svom gradu i svojim ljudima”, kazala je ona u intervjuu Tanjugu.

Prema njenim rečima, 15-ak Beograđana koji su u Njujork otišli da bi “pronašli sebe” i kreativno se izrazili, podržavaju i pomažu jedni druge, ali “i puštaju druge da žive”, tj. ne održavaju zatvoreni krug koji se obično priprisuje dijaspori.

Ovi emigranti su iz Beograda otišli u vreme koje se svakako može okarakterisati kao srećno, što ih razlikuje od ljudi koji su u Njujork došli 90-ih, noseći breme ratova, istakla je Kanjevac.

To ne znači, kako je kazala, da je njima bilo lako, svaka generacija emigranata suočava se s problemima u novoj sredini i oni su, u neku ruku, uvek isti, što ovaj film pokazuje, omogućavajući svima da se u njihovim pričama prepoznaju.

“Beogradski Njujorčani” svojim životnim pričama pokazuju kospomopolitski duh našeg glavnog grada, koji im pomaže da ostanu autentični, ali i otkriva “svojevrsni urbani mit o Njujorku kao mestu gde treba biti i živeti” koji naši ljudi gaje, poručila je Kanjevac.

Izvor: Popboks

OBNOVA U VRZINOM KOLU

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

REKONSTRUKCIJA Narodnog muzeja već dve godine se vrti u začaranom krugu. Zbog spornog ugovora između preduzeća “Kunsttrans” i Muzeja o zakupu spornog depoa u Pančevačkom ritu,čije je poništavanje sudskim putem Ministarstvo kulture zatražilo od Vlade, nacionalno blago je za posetioce nedostupno, a u zgradi na Trgu Republike nije pomerena ni cigla!

Još kada je sredinom 2007. godine počelo pakovanje prvih eksponata, deo stručne javnosti i zaposlenih - kustosa Narodnog muzeja u Beogradu - osporavao je svrsishodnost skupe rekonstrukcije. Gotovo istovremeno, “Večernje novosti” otkrivaju da se depo namenjen za smeštaj 200.000 eksponata nalazi na neadekvatnoj lokaciji (u industrijskoj zoni na levoj obali Dunava, ispod nivoa reke), da je posao sa “Kunsttransom” sklopljen bez tendera, a da je zakupnina od 33.251 evra previsoka. U blizini magacina “Tehnohemije” koji se tada adaptirao u depo, u međuvremenu je počela da niče i benzinska pumpa.

Ministar bez portfelja zadužen za Nacionalni investicioni plan, Dragan Đilas, tada kaže da je odluka “Ministarstva kulture (tadašnjeg ministra Dragana Kojadinovića) da se privatnoj firmi koja za to ne ispunjava predviđene uslove povere eksponati od neprocenjive vrednosti - zatečeno stanje”, kao i da smatra neprihvatljivim da se “sredstva predviđena za investicije troše na rentiranje nekih objekata”. Stoga je Trezoru dat nalog “da se stopiraju sva plaćanja” po tom ugovoru.

Ni na horizontu se nije naziralo kada bi Muzej, zatvoren za javnost 2001. mogao ponovo da otvori vrata za publiku, a doajen srpskog slikarstva Ljubica - Cuca Sokić, za “Novosti” tada iznosi svoju zabrinutost: “Ne mogu da razumem da će Muzej biti zatvoren nekoliko godina, zaboraviće se da je postojao.”

Na ovo kao da se u Narodnom muzeju i u Kunsttransu” ne obaziru: u sporni depo ulažu se velika sredstva da bi se opremio najmodernijom opremom za čuvanje i obezbeđivanje umetničkih dela. Časopis “Micro PC”, prošle godine čak nagrađuje ovo dostignuće. Selidba eksponata, koja je trebalo da započne 2006. ni do danas nije krenula sa “mrtve tačke”.

Zbog vrzinog kola u koje je upala rekonstrukcija, bilo je i niz optužbi i kontraoptužbi. “Lopta” je bačena unazad čak u “dvorište” prethodnog ministra kulture Dragana Kojadinovića i tada njegovog pomoćnika Miladina Lukića, za koga se tvrdi je “bio obavezan” da ministru kulture ukaže na “bezbednosni aspekt lokacije”. Lukić citira Zakon o kulturnoj baštini “koji jasno kaže da sve uslove čuvanja, pa time i bezbednosti propisuje centralna ustanova”. Dakle, u ovom slučaju Narodni muzej. Pogrešna procena nadležnih u Narodnom muzeju? Nedovoljna budnost u Ministarstvu kulture? Upravnog odbora?

Upravni odbor je početkom nedelje podneo kolektivnu i neopozivu ostavku, a aktuelni ministar kulture i njegov stručni tim su predlogom da se poništi ugovor o rentiranju spornog depoa, rešeni da rekonstrukciju našeg najznačajnijeg muzeja postave na nove, zdravije temelje.

TATJANA CVJETIĆANIN, DIREKTORKA NARODNOG MUZEJA U BEOGRADU
NE POMIŠLJAM NA OSTAVKU

- NI ne pomišljam na ostavku - kategorična je u izjavi za “Novosti” Tatjana Cvjetićanin, direktorka Narodnog muzeja u Beogradu.

- Neopoziva ostavka Upravnog odbora je legitiman čin, a ostavku su pismeno detaljno obrazložili i ja nemam šta da dodam - kaže Cvjetićaninova, uz napomenu da je imala sreću sa svim upravnim odborima koji su bili potpuno posvećeni Muzeju, njegovoj rekonstrukciji i programskim aktivnostima. - Ja i svi zaposleni nastavićemo da radimo sa maksimalnim požrtvovanjem svoj posao, sa uverenjem da će se pronaći pravi koraci da se nastavi rekonstrukcija Narodnog muzeja, kao i naše redovne aktivnosti. (S. P.)

VREDNOST

U INFORMACIJI koju je u ponedeljak Ministarstvo kulture uputilo Vladi piše i da je prošle godine Kancelarija za NIP od traženih 643.692.022,00 dinara, odobrila za rekonstrukciju Muzeja 105.000.000,00 dinara. Od toga su tokom 2008. godine ugovorene aktivnosti u iznosu od 13.704.738,17 dinara. Prema prijavi projekta za ovu godinu (čiji je završetak planiran za kraj 2011. godine) potrebno je obezbediti sredstva u ukupnom iznosu od 2.497.751.160,00 dinara.

Prema informaciji Ministarstva, prvobitna procena vrednosti rekonstrukcije bila je oko 2.322.160.756,00 dinara, od čega je Narodni muzej Srbije potrošio oko 124.200.000,00 dinara, a da se sada za 2009. godinu zahteva 2.497.751.160,00 dinara, što bi značilo da bi ukupna vrednost celokupnog projekta iznosila 2.621.951.000,00 dinara.

Izvor: Večernje Novosti

DUBRAVKA UGREŠIĆ NOMINIRANA ZA NAGRADU MAN BOOKER INTERNATIONAL

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Arhiv VL

Hrvatska književnica Dubravka Ugrešić ušla je u uži izbor finalista za prestižnu nagradu Man Booker International, priopćili su organizatori. The Man Booker International nagrada, vrijedna 85 tisuća dolara, dodjeljuje se za autorov cjelokupni opus, kreativnost i doprinos svjetskoj književnosti.

Nagrada se dodjeljuje svake dvije godine živućem piscu koji objavljuje djela ili originalno na engleskom jeziku ili čija su djela prevedena na taj jezik. Prijašnji dobitnici su albanski pisac Ismail Kadare i Chinua Achebe iz Nigerije.

Na listi nominiranih nalazi se još 13 pisaca: Peter Carey (Australija), Evan S. Connell (SAD), Mahasweta Devi (Indija), E.L. Doctorow (SAD), James Kelman (Velika Britanija), Mario Vargas Llosa (Peru), Arnošt Lustig (Češka), Alice Munro (Kanada), V.S. Naipaul (Trinidad/Indija), Joyce Carol Oates (SAD), Antonio Tabucchi (Italija), Ngugi Wa Thiong’O (Kenija) i Ljudmila Ulicka (Rusija).

Dobitnik nagrade bit će objavljen u svibnju 2009. godine.
Izvor: Vecernji hr (mp)