REMEK DELA SRPSKE UMETNOSTI 1850 - 1950

Nebojša Đorđević    Slikarstvo, Vesti

Izložba Narodnog muzeja Beograda u Rumuniji

Od 27. marta do 14. juna 2009. godine u Nacionalnom umetničkom muzeju Rumunije, u Bukureštu, gostovaće izložba remek-dela iz Narodnog muzeja u Beogradu pod nazivom „Vek srpske umetnosti.

Umetnost u Srbiji 1850-1950. iz zbirki Narodnog muzeja u Beogradu”. Pokrovitelji izložbe „Vek srpske umetnosti…” su predsednik Republike Srbije Boris Tadić i predsednik Rumunije Trajan Basesku, a realizaciju su pomogli Ministarstvo kulture Republike Srbije i Ministarstvo kulture i vera Rumunije. Na izložbi će biti predstavljeno 150 najreprezentativnijih radova srpskih umetnika koji su svojim slikarskim, crtačkim i grafičkim delom obeležili jedan od najznačajnijih, stilski najraznovrsnijih perioda razvoja srpske umetnosti, sa svim svojim kulturološki burnim promenama koje su najpre nagoveštavale, a potom i obeležile prelaz u novi vek. Među više od 50 umetnika nalaze se: Katarina Ivanović, Konstantin Danil, Đura Jakšić, Đorđe Krstić, Steva Todorović, Uroš Predić, Paja Jovanovića, zatim iz generacije mlađih: Nadežda Petrović, Ivan Radović, Jovana Bijelić, Petar Dobrović, Sava Šumanovića, Mihailo S. Petrov, Milan Konjović, Petar Lubarda, Ljubica Sokić, Milo Milunović…

Izvor: Blic Online M.M.

NJENI POKRETI SU KAO ČISTA POEZIJA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Svetlana Zaharova, prva svetska balerina, gostuje u Beogradu

Balet „Umirući labud” - Sen Sansa

Baletski kritičari širom sveta nazivaju je kompletnom umetnicom visoke klase (u postavci „Bajadere” Rudolfa Njurejeva na sceni Opere „Bastij”), zvezdom iz Sankt Peterburga, perlom Boljšoj teatra i Teatra „Marijinski”, rečima Rene Servena „umetnicom čije su ruke kao poezija sama”. Svetlana Zaharova je sam vrh svetske baletske scene i gost Beograda u nedelju uveče u „Sava centru”, gde će nastupiti zajedno s još devet vrhunskih zvezda ruskog baleta.

Svetlana Zaharova će se u „Sava centru” predstaviti u tri dueta -”Tristan i Izolda” i „Crno” sa Andrejem Merkurijevim, i u „Don Kihotu” s Aleksandrom Volčkovim - kao i u dva sola - „Otkriće” i „Glas”. Njeni partneri na sceni ovog puta biće: Ekaterina Šipulova, Anastasija Miškova, Ivan Vasiljev (za koga kritičari kažu da je naslednik Barišnjikova), Aleksandar Volčkov, Andrej Merkurijev, Artem Špilevski - svi iz Boljšoja, i Andrej Batalov i Elena Evsejeva iz „Marijinski” teatra.

Svetlana Zaharova, po neopozivim procenama plesnih stručnjaka, ali i publike, danas najbolja balerina sveta, rođena je 1979. godine u gradu Luck, u Ukrajini. U lokalnom plesnom studiju pohađala je od šeste godine nastavu folklornih igara, ali ne i baleta. U desetoj godini postaje đak kijevske Škole za koreografiju, u kojoj najviše radi sa baletskim pedagogom Valerijom Suleginom. Godine 1995. učestvuje na Međunarodnom igračkom takmičenju u Sankt Peterburgu i osvaja drugu nagradu. Njena izvođenja solo varijacija princeze Florine iz dueta „Plava ptica” (iz „Uspavane lepotice” P. I. Čajkovskog), varijacije iz Balanšinovog baleta „Čajkovski pa de de” i prve varijacije iz baleta „Pakita” oduševila su plesne stručnjake. Ubrzo postaje student Akademije Vaganova u Sankt Peterburgu, jedne od najuglednijih obrazovnih institucija baletske umetnosti u svetu. Umesto na očekivani drugi nivo obrazovanja, odmah je primljena na treći, diplomski. Na diplomskom ispitu, 1996. godine, odigrala je kreaciju Žorža Balanšina „Čajkovski pa de de” tako sjajno da je ubrzo posle diplomiranja dobila stalni angažman u legendarnom Teatru „Marijinsk” iz Sankt Peterburga. Samo godinu dana kasnije stekla je status prvakinje baleta.

U „Marijinski” teatru Svetlanu Zaharovu je pod svoje krilo primila ugledna profesorka baleta Olga Mojsejeva. Mojsejeva je bila ključna ličnost, Svetlanina konačna kopča sa suštinom prave baletske umetnosti. O značaju pedagoga danas kaže da je imati kraj sebe stručno oko nužno dobro za svakog umetnika. Pod snažnim pedagoškim uticajem Mojsejeve, Svetlana je ostvarila ekskluzivni umetnički razvoj, ispolirala sopstveni talenat i trajno postavila temelje blistave umetničke karijere. Veoma brzo je bila prepoznata kao jedna od najnegovanijih mladih balerina. Tokom sedam sezona aktivnih nastupa u Teatru „Marijinski” Zaharova je realizovala bezmalo ceo baletski repertoar te ugledne baletske kompanije (preko 30 uloga), tumačeći, pre svega, istorijske koreografije tradicionalne baletske umetnosti, kao što su Žizela (iz istoimenog baleta), Odeta i Odilija (iz „Labudovog jezera”), Aurora (iz „Uspavane lepotice”), Nikija (iz „Bajadere”), Medora (iz „Gusara”)… Podjednako je bila angažovana i u plesnim predstavama novih, savremenih koreografa koje je „Marijinski” teatar uvrstio u svoj repertoar poslednjih godina, kao što su baleti Žorža Balanšina „Serenada”, „Simfonija u C-duru”, „Apolo i Dragulj” i Makmilanova „Manon”, „Sada i onda” Džona Nojmajera… Dostojanstveno predstavljajući istorijski značaj svog teatra na najznačajnijim gostovanjima, njen doprinos razvoju baletske umetnosti u svetu svuda je istican, te nije čudo što je mogla da izjavi: „Sve o čemu sam kao devojčica maštala postalo je istina.” Od 1999. godine Zaharova je čest i rado viđen gost najznačajnijih baletskih kompanija sveta - Njujork siti baleta, Američkog baletskog teatra, Pariske opera, Milanske skale, engleskog, kao i japanskog Nacionalnog baleta, grčkog „Megaron teatra”, Rimske opere, Hamburškog baleta, Teatra „Ređo di Parma”, Azerbejdžanskog teatra opere i baleta, Teatra Rio de Žaneira…

Kruna karijere Svetlane Zaharove desila se upravo u sezoni 2008/2009. kada joj je Milanska skala, gde nastupa kao stalna gošća, dodelila zvanje apsolutne primabalerine. Trenutno je jedina aktivna balerina koja nosi ovo zvanje, najviše u baletu. Zanimljivo je i to da je 2007. godine na parlamentarnim izborima izabrana za deputata Putinove partije u ruskoj Dumi. O svom političkom angažmanu, međutim, još nema jasnu viziju, jer se oseća kao početnik.

Izvor: Blic Online M.Marjanović

NEPOZNATA OSTVARENJA NOAR ŽANRA

Mirjana Stanojevi?    Film, Vesti

Besplatne filmske projekcije u Domu omladine

U vreme kada se noar žanr vraća na velike ekrane u svom punom sjaju, Dom omladine u Beogradu pripremio je za ovaj vikend pravu filmsku poslasticu - ciklus „Nepoznata remek-dela - Film noir”. Na repertoaru su dva manje poznata ostvarenje koja odlično ilustruju raznolikost žanra: „Čudna ljubav Marte Ajvers” i „Kretao se noću”.

„Čudna ljubav Marte Ajvers” (USA, 1946, 116 minuta) reditelja Luisa Majlstona, koji će biti prikazan večeras, ostaće zabeležen u istoriji kao jedan od prvih filmova o ženskoj homoseksualnosti. Marta Ajvers je bogata naslednica koja krije strašnu tajnu iz prošlosti. Živi u braku s čovekom koga prezire, ali pravu ljubav oseća prema nekom potpuno neočekivanom… Uloge tumače: Kirk Daglas, Barbara Stenvik, Van Heflin.

Film „Kretao se noću”/”He walked by night” (USA, 1948, 79 minuta) Alfreda Verkera i Entonija Mana biće prikazan sutra, 15. marta. Reč je o ostvarenju koje je inspirisano istinitim događajem i koje na izuzetno zanimljiv način prvi put na filmu koristi gotovo dokumentaristički pristup u režiji. Prilikom jedne pljačke Roj Martin ubije policajca, što će ga učiniti najtraženijim kriminalcem Los Anđelesa… U glavnim ulogama su Ričard Bejshart, Roj Roberts, Džek Veb. Film je značajan i po tome što je inspirisao jednu od najdugovečnijih američkih TV serija - „Dragnet”.

Projekcije filmova su od 19 časova, a ulaz je besplatan.

Izvor: Blic Online M. Graf

GROB SV. VLAHA OTKRILI SMO SLUČAJNO

Nebojša Đorđević    Kultura, Nauka, Vesti

Na dnu kamenog sarkofaga nađene su životinjske kosti

Želim s vama podijeliti ono što smo doznali o sv. Vlahu, biskupu koji se rodio u turskom gradu Sivasu oko 280. godine, a ubili su ga Rimljani oko 320. te je pokopan u istom gradu. Njegove kosti kasnije su odnesene u Europu, a naša najnovija arheološka istraživanja vođena u središtu Sivasa zbog uređenja parka, dovela su do slučajnog otkrića grobnice koja bi se mogla dovesti u vezu sa sv. Vlahom, svecem koji je, među ostalim, i zaštitnik Dubrovnika, rekao je danas dr. Erdal Eser na predavanju u Muzeju grada Zagreba.

Tajna groba iz 19. st.

Kakva je veza između sv. Vlaha i Dubrovnika, te arheoloških nalaza među kojima su jedini materijalni ostaci komadi keramike uz okrugle peći jedne keramičke radionice? Mnogo je tajni, ali su turski arheolozi odlučni krenuti u istraživanje priča, svih mogućih dokaza između ranih stoljeća i najstarijih nalaza na mjestu “zemljane tvrđave” gdje je pronađeno groblje za koje se nije znalo.

Riječ je o tri groba od kojih je jedan posebno zanimljiv jer je ostao neoštećen. Otvorena je ploča na sarkofagu, a na iznenađenje - grob je bio prazan. No, ispod sloja vapna i zemlje, na dnu sarkofaga, pronađene su životinjske kosti (vuk, pas?). S obzirom na to da se sv. Vlaho u predaji povezuje sa životinjama, postoji mogućnost da je to upravo grob toga sveca.

- Prilog je toj tezi i natpis na armenskom jeziku pronađen nedaleko od groba, datiran u 1847. godinu, koji spominje građenje crkve posvećene sv. Vlahu - objašnjava dr. Eser. - Moramo imati u vidu da je Sivas (Sebastea) grad gdje su se smjenjivale religije. Jedino što mi danas posjedujemo jest taj grob u najstarijem dijelu grada, njegovu sadašnjem središtu, iskopan tijekom arheoloških radova uz džamiju i obližnju medresu.

Moguće je da su islamski vjernici izgradili vjerske objekte odvojivši grobnicu koja pripada kršćanskom sloju. A priča o sv. Vlahu kaže da je volio životinje, liječio ih i komunicirao s njima. Legenda spominje da je Vlaho vratio starici ovcu, iako su ga rimski vojnici vodili u zarobljeništvo.

O otkiću i u Dubrovniku

Dr. Erdal Eser s kolegom arheologom dr. Turgayem Yazarom nakon Zagreba ide u Dubrovnik. Cilj im je da ovaj pronalazak bude poticaj kako bi se što bolje istražila povijest sveca. Naime, u gradu Sivasu postoji originalna grobnica sv. Vlaha, dok se tek pronađeni sarkofag drži memorijalnom grobnicom. Predavanje sa slikama bit će 17. ožujka u 19h u Centru za mediteranske studije u Dubrovniku.

Izvor: Vecernji hr Dorotea Jendrić

LEP, A GLUP

Nebojša Đorđević    Film

ALEKSANDAR: BITKA NA NEVI - Igor Kalenov (Fest 09)

Prijateljski savet svim čitaocima: sve filmove čiji naslov počinje imenom Aleksandar zaobilaziti u širokom luku!

Naslov originala: Александр. Невская битва
Scenario: Vladimir Vardunas
Uloge: Anton Pampušnjij, Svetlana Bakulina, Igor Botvin, Julia Galkina, Pavel Trubiner, Sergej Lisov, Bogdan Stupka, Andrej Fedortsov, Aleksander Orlov, Dmitrij Bikovski
Žanr: istorijski spektakl
Trajanje: 110 minuta
Produkcija: Rusija, 2008.

Aleksandar Nevski je jedna od najpopularnijih ličnosti u ruskoj istoriji. Istraživanje za TV emisiju Ime Rusije iz 2008. godine pokazalo je da ga ruski narod smatra svojim najvećim herojem. O njemu je već snimljen legendarni Aleksandar Nevski iz 1938, koji bi, valjda, autorima ovog i bilo kog budućeg filma na tu temu trebalo da služi kao neki reper. Kako se onda uopšte desilo da neko snimi i na međunarodne festivale pusti ovakav užas?

Aleksandar Nevski kakvog nam Vardunas i Kalenov predstavljaju je lep, mlad i zabrinut za svoju kneževinu uklještenu između katolika na zapadu i Mongola na istoku. On uz to mora da se nosi i sa stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima koji mu rade o glavi, mada u nekom trenutku pogrešno za to optuži najboljeg prijatelja, koji je, gle čuda, zaljubljen u njegovu ženu. Međutim, sve to mnogo interesantnije zvuči nego što je realizovano.

Svi ti silni konflikti ne predstavljaju nikakav problem za Aleksandra, koji ih sve rešava kao od šale, tako da ni u jednom trenutku nema napetosti. Likovi su jednodimenzionalni, naivno napisani (Šveđani imaju ožiljke po licu, čisto da se zna ko su „loši momci”) i začinjeni patetičnim pokušajima glume, a pošto su ih autori previše umešali, i svi imaju neku svoju agendu, tok radnje se, usled nefokusiranosti, svodi na nabacavanje loše povezanih scena.

Ono što je u tom mnoštvu mana najgore jeste nevešto zakamuflirana kritika „zlog” katoličkog zapada naspram čiste i pravoslavne majčice Rusije, a upadljivo je ironično to što je ovakva poenta isporučena u formi najgoreg holivudskog „all american” spektakla, samo sa obrnutim ulogama. Pri tome im ne pomaže činjenica da je za potrebe snimanja projekta tog kalibra ipak potreban za nijansu veći budžet (bolji efekti, više statista…), tako da umesto grandioznog epa (što je autorima, pretpostavljam, bio cilj) dobijamo nešto što više liči na televizijski film rađen za potrebe obrazovnog programa.

Kalenovljev Aleksandar, dakle, prati tradiciju svog holivudskog imenjaka iz Troje: oba filma si pompezni pseudoistorijski epovi prožeti političkim intrigama i romansom, koji ne uspevaju da dorastu predlošku na osnovu koga su nastali. Spolja nalickano i lepo - iznutra prazno i glupo. Kako se ovakav film našao na repertoaru Festa, ostaje misterija.

Izvor: Popboks Sofija Vuković