DISOVA NAGRADA NIKOLI VUJIČIĆU

Nebojša Đorđević    Knjige

Disova nagrada za 2009. biće dodeljena beogradskom pesniku Nikoli Vujičiću iz Beograda, rečeno je na konferenciji za novinare u Čačku. Odluku je doneo žiri u sastavu Milutin Petrović, Mihajlo Pantić, Tanja Kragujević, Ljiljana Šop i Nenad Šaponja. Nagrada će, po tradiciji, biti uručena na završnoj svečanosti pesničke manifestacije Disovo proleće.

Vujičić je rođen 1956. u Velikoj Gradusi na Baniji. Bio je urednik časopisa Znak, glavni i odgovorni urednik listova Književna reč i Zadužbina. U Književnoj omladini Srbije uređivao je ediciju za prvu knjigu “Pegaz” i biblioteku “Raskršća”. Sada je urednik u nekoliko izdavačkih kuća i redakcijama časopisa i predsednik Skupštine Srpskog književnog društva. Snagom pesničkog dara ostvarenog u raznovrsnom, a celovitom poetskom opusu, Vujičić se tokom poslednjih dvadesetak godina izdvojio kao osoben, prepoznatljiv i u svemu realizovan stvaralački glas, rečeno je novinarima.

Vujičić je autor sedam pesničkih knjiga, čiji se najveći dometi tretiraju u upravo izašloj knjizi izabranih pesama Zvuk tišine. Taj pesnik “neprekidno uznemireno i duboko oseća i prezentuje egzistencijalnu i stvaralačku dramu čoveka savremenog doba, na poseban način uspostavlja vezu s temeljnim pesnikom srpske moderne lirike Vladisavom Petkovićem Disom”.

Izvor: Građanski list

“FANTOM” 29. MARTA U CENTRU “SAVA”

Mirjana Stanojevi?    Film, Vesti

Dugoočekivani srpski igrani film Beogradski fantom biće premijerno prikazan 29. marta u Centru “Sava”, a na redovnom bioskopskom repertoaru biće od 2. aprila, najavio je distributer “Tak”. Debitantski dugometražni film Jovana Todorovića i Bogdana Petkovića zasnovan je na urbanoj legendi i govori o Vladi Vasiljeviću, Beograđaninu koji je 1979. bio velika atrakcija sa svojim belim poršeom i vratolomnim noćnim vožnjama po Beogradu. Glavne uloge tumače Milutin Milošević, Radoslav Milenković i Marko Živić.

Fantom” je, kako se kasnije ispostavilo, ukrao beli porše targa 911-f, a zatim desetak večeri izluđivao policiju jureći velikom brzinom na Slaviji, ali i uveseljavao građane koji su masovno dolazili da to gledaju, sve dok nije uhapšen. Film je prvenstveno igrani, s tim što postoje dokumentarne epizode začinjene intervjuima i arhivskim snimcima, a na snimanju je korišćen autentični porše. Muzičku pratnju čine pesme Bisere Velentalić i neobjavljeni snimci džez orkestra Radio Beograda.

Prema ideji autora, fenomen “beogradskog fantoma” predstavljen je u filmu kao simbol prkosa sistemu, prva pukotina komunističkog režima, legenda koja živi i koja je nadživela one koji su pokušali da je suzbiju. Film je snimljen pre tri godine, a postprodukcija se odužila “iz materijalnih razloga”.

Izvor: Građanski list

U GRADSKOJ BIBLIOTECI PREDSTAVLJEN DOBITNIK NAGRADE “MEŠA SELIMOVIĆ”

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Novosadska čitalačka publika preksinoć je u čitaonici Gradske biblioteke prvi put imala priliku da se sretne s književnikom Petrom Sarićem, koji je za roman Sara (Srpska književna zadruga, 2008) ravnopravno podelio ovogodišnju nagradu “Meša Selimović” s Vladimirom Kecmanovićem i njegovim romanom Top je bio vreo. Na promociji u čitaonici Gradske biblioteke govorili su članovi Velikog žirija Večernjih novosti, koji dodeljuje tu prestižnu domaću književnu nagradu, profesori Miroslav Egerić i Slavko Gordić, kao i sâm autor, koji je čitao odlomke iz romana Sara.

Miroslav Egerić je knjigu preksinoć ocenio kao značajnu i veoma sadržajnu, potom je opisujući kao “porodični roman” koji se u svom drugom delu odvija u ratnim okolnostima što junake dovode u velika iskušenja. “Ovde nije reč o obnovi striktno realističkog romana”, kaže Egerić, objašnjavajući da pisac “zna i oseća ona nevidljiva, ali postojeća prenošenja dejstava od realnog ka tajanstvenom i metafizičkom, pa su pejzaži u njegovom romanu u isto vreme i izvesna duševna stanja”.

Hvala, sa strahom…

“Davno sam bio u Novom Sadu, a nikad pre nisam bio kao gost”, rekao je Petar Sarić na samom početku programa u čitaonici Gradske biblioteke, dodajući da se dobro oseća zahvaljujući domaćinima i posetiocima promocije, da bi nakon izlaganja Gordića i Egerića, ne krijući zbunjenost i oduševljenje, izjavio: “Zbunjivao sam se dok sam ih slušao! Nisam verovao da mogu u Novom Sadu, tako dalekom od mesta u kome živim, čuti ovakve reči. Zbog toga sam potpuno počastvovan i srećan. Hvala, sa strahom da se posle ovakvih reči ne uobrazim.”

Slavko Gordić je primetio da je roman Sara “razvijena svest o psihičkom u sve tri dimenzije - individualno nesvesno, porodično nesvesno i kolektivno nesvesno”. “Roman Petra Sarića pleni ambijentom, ljudima u njemu, živošću predela stopljenih s dahom prirode i ljudi u njima, ali i uverljivošću dijaloga”, ocenio je Egerić, a Gordić je priznao da je čitajući knjigu, još u rukopisu, bio u isto vreme “i obradovan, i zbunjen”, kao i da je priželjkivao njen uspeh, koji je kasnije usledio i kod kritike i kod čitalaca.

Glavnu (naslovnu) junakinju Sarićevog romana - Saru - Gordić je opisao kao “središte i vis Sarićevog romana”: “Lepotom, izuzetnošću i stradalništvom, kao da stoji između Stankovićeve Sofke iz Nečiste krvi i Mihajlovićeve Petrije iz Petrijinog venca. Drukčija od svih, neodoljiva, tajanstvena, mudra, Sara u isti mah razjaruje i privlači”.

Stanovnik Brezovice

Petar Sarić rođen je 1937. godine u okolini Nikšića, a od 1958. godine živi i radi na Kosovu. Danas je stanovnik Brezovice na Šar-planini. Završio je Filozofski fakultet u Skoplju. Objavio je četiri zbirke pesama i izbor poezije pod nazivom “Pakleno polje” (1990). Napisao je romane “Veliki ahavski trg” (1972), “Sutra stiže gospodar 1 i 2″ (1979; po kojem je 1995. napisao istoimenu dramu), “Dečak iz Lastve” (1986) i “Petruša i Miluša” (1990). Romani su imali više izdanja i prevođeni su na makedonski, albanski i slovenački jezik. Dobitnik je više književnih nagrada.

Izvor: Građanski list Đ.Radojković

AJNŠTAJNOVA DIPLOMA NA AUKCIJI

Nebojša Đorđević    Nauka, Vesti

Doktorska diploma koju je 1906. dobio Albert Ajnštajn na Univerzitetu u Cirihu, biće ponuđena u junu na prodaju na aukciji u Lucernu, saopštila je danas Galerija Fišer koja organizuje prodaju.

Ajnštajn je 1905. podneo tezu čiji naziv u slobodnom prevodu glasi “Novi način određivanja molekularnih dimenzija”, kojom objašnjava kako je moguće odrediti veličina nekog atoma.
Diploma je izdata 15. januara 1906, a u to vreme Ajnštajn je, da bi se izdržavao, radio u Zavodu za patente u Bernu.
Na aukciji, koja će trajati od 10. do 12. juna, Galerija Fišer će ponuditi i počasnu doktorsku diplomu koju mu je 9. jula 1909. dodelio Univerzitet u Ženevi.
Albert Ajnštajn (1879-1955), naučnik koji je promenio poimanje fizike, dobio je 1921. Nobelovu nagradu za fiziku. Nagradu, na žalost, nije dobio za teoriju relativiteta već za članak o istraživanju fotoelektričnog efekta, koji je objavio 1905. godine.

Izvor: Blic Online / Beta

CIVILIZACIJE SVETA U NARODNOM MUZEJU

Nebojša Đorđević    Vesti

Iz filma „Zmijske boginje”

Međunarodna smotru arheološkog filma biće održana od 9. do 17. marta u atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu, a otvoriće je austrijsko ostvarenje „Putovanje u kolevku Evrope” i nemački film „Troja - istinita priča”.

Revija najnovijih ostvarenja u produkciji dokumentarnog arheološkog filma prikazaće ove godine 25 filmova iz devet zemalja - Austrije, Belgije, Ita­­lije, Nemačke, Turske, Francuske, Švajcarske, Španije i Srbije.
- Izabrani filmovi odlikuju se visokim naučnim kvalitetom, ali i atraktivnim pristupom kulturnoj baštini, te tako omogućavaju ne samo stručnjacima da se upoznaju sa dragocenim svetskim spomenicima. Filmovi predstavljaju važna otkrića iz različitih civilizacijskih perioda - napominje Gordana Grabež, PR Narodnog muzeja.

Budući da je ove godine deseta godina otkako se u Narodnom muzeju održava Smotra arheološkog filma, posetioci će imati prilike da u atrijumu Muzeja pogledaju i izložbu plakata i programa sa prethodnih smotri. Po prvi put biće organizovan i „Dečji dan arheološkog filma”, besplatan program, u okviru koga će 17. marta biti prikazana dva crtana filma. Premijerne projekcije održavaće se svakodnevno od 20 časova, dok se reprize mogu pogledati od 17 časova. Smotru organizuje Narodni muzej u saradnji sa Austrijskim kulturnim forumom, „Gete institutom”, Italijanskim institutom za kulturu, Institutom „Servantes”, Francuskim kulturnim centrom i ambasadama Belgije, Turske i Švajcarske.

Izvor: Blic Online M. Graf