SITNIŠ ZA REKVIJEM

Nebojša Đorđević    Kultura, Muzika, Vesti

MINISTARSTVO kulture u sredu je sa žaljenjem prihvatilo ostavku Ivana Tasovca na mesto direktora Beogradske filharmonije, uz obrazloženje da ne može da ispuni njegov zahtev i uveća plate u našem elitnom orkestru za 100 odsto, u momentu „kada se borimo za svako pojedinačno radno mesto”.

„U trenutku sveopšte krize koja ozbiljno potresa i Srbiju”, navodi se u saopštenju Ministarstva, „najvažniji zadatak Vlade i države je da zaštiti siromašne”, što je „jedina održiva kulturna politika”.

- Nisam dobio odgovore na pitanja koja sam postavio: šta su prioriteti Vlade upravo u ovom vremenu krize - obrazlaže Tasovac svoju ostavku. - Da li je to jačanje državnih ustanova kulture i socijalnog položaja zaposlenih u njima, ili finansiranje privatnih filmskih producenata, turističkih manifestacija, urbanih festivala ili sabora, kulturnoumetničkih priredbi za otvaranje sportskih događaja? Odgovori na moja pitanja će pomoći i njima da pronađu rešenje i realizuju svoju brigu o siromašnima. Uzdržao bih se od definisanja siromaštva i licitiranja oko plata u raznim upravnim odborima, reći ću vam samo da su muzičari u našem najelitnijem orkestru prinuđeni da tezgare u jednom širokom spektru, od splavova do Muzičke akademije.

Tasovac naglašava da u pismu koje je uputio Ministarstvu kulture i nije zatražio povećanje plata zaposlenih u Filharmoniji za 100 odsto, već samo napravio paralelu - za koliko bi se povećale plate svih zaposlenih da je Vlada prema Filharmoniji imala isti odnos kao prema Republičkoj izbornoj komisiji.

- Kada sam stupao na direktorsku poziciju, Filharmonija nije prodavala više od 18 karata ni za jedan nastup: danas unapred rasprodajemo po celu sezonu - seća se sad već bivši direktor. - Rekli su mi i da nikada neću moći da promenim dotadašnji način polaganja audicija, pa se one danas odvijaju iza paravana; da nećemo uspeti da nabavimo nove instrumente, pa čak ni frakove stare 26 godina. Ubeđivali su me da nikada neću uvesti jaka imena u umetnički bord, u kojem su sada Dejvid Štern, Dimitri Aškenazi…, a uz telavivsku, jedina smo filharmonija u svetu koja ima Fond Zubina Mehte.

Uprkos ostvarenim rezultatima, prosečno primanje člana Filharmonije od 38.000 dinara teško da je dovoljno i za puko preživljavanje porodica onih koji svakodnevno, postizanjem vrhunskih umetničkih dometa, potvrđuju status elitnih muzičara. Pojedini muzičari, paralelno angažovani i u ansamblima drugih kuća poput Orkestra Narodnog pozorišta i Simfonijskog orkestra RTS, ogorčeni su činjenicom da su primanja u Filharmoniji, i inače ubedljivo najniža, u gruboj nesrazmeri sa postignutim rezultatima i količinom uloženog truda.
Prva violina orkestra Beogradske filharmonije Ksenija Milošević kaže:
- Od dolaska Tasovca na čelo institucije po svemu smo postali deo sveta: od same zgrade renovirane po svetskim standardima, preko donacija odličnih instrumenata, do zaista sjajnih sezona, sa sve više vodećih dirigentskih imena i solista koji su zvezde svetskog glasa - kaže prva violina. - Jedino što nije ne na svetskom, nego ni na kakvom nivou su naša primanja. Ljudi još rade iz entuzijazma, ali to je neodrživo na duže staze, jer mi svakog petka imamo premijeru, što iziskuje predan, ozbiljan rad. Filharmonija okuplja visokoobrazovane muzičare, koji od malih nogu prolaze proces stalnog usavršavanja, i definitivno zaslužuju bolji tretman.

MALI KORAK
TASOVAC nam je u sredu rekao da nema nameru ni da razmatra mogućnost svoje kandidature za mesto upravnika Narodnog pozorišta.
- Da bi se završio posao u Filharmoniji, ostao nam je još samo taj mali korak: da ne budemo prinuđeni da postanemo orkestar za svadbe i sahrane za kakve, s obzirom na programe novogodišnjih koncerata, ova vlast ima i razumevanja i finansija.

NEDOSTIŽNA EVROPA, ALI I BALKAN
ČLANOVI velikih američkih orkestara imaju plate od8.000 do 20.000 evra mesečno, a nacionalnih filharmonija vodećih država Evrope - od 4.000 do 12.000 evra.
Članovi Beogradske filharmonije, daleko od Evrope, bili bi prezadovoljni statusom kakav imaju orkestri iz regiona: Zagreba ili Sofije sa po 1.200 evra, ili makar Bukurešta sa 1.000 evra.

Izvor: Večernje novosti M. Mirković

TINA TARNER ODRŽALA KONCERT U LONDONSKOJ O2 ARENI

Mirjana Stanojevi?    Muzika, Vesti

Rock-baka Tina Turner pokazala je da godine za nju uistinu predstavljaju samo broj. Na koncertu u areni O2 u Londonu publika je uživala u njezinu vatrenom nastupu. Uoči 70. rođendana vladala je pozornicom u maniri dvostruko mlađe pjevačice, a mnogi su komentirali da je u zlaćanom kostimu izgledala poput šašave bake Beyonce Knowles.

Dvoipolsatni koncertni spektakl otvorila je klasikom Steamy Windows okružena četirima mladim plesačicama u jednako blještavim kostimima. Ovom turnejom Tina slavi pet desetljeća u samom vrhu glazbene scene.

Izvor: Vecernji hr

ISTORIOGRAFSKA KNJIGA KOJA ĆE VAS PODUČITI I ZABAVITI

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Beogradska Izdavačka kuća (IK) “Laguna” odabrala je da objavi nagrađenu istoriografsku knjigu Rubikon britanskog istoričara Toma Holanda, da bi, kako se primećuje, otvorila novo poglavlje u svojoj izdavačkoj praksi. Tom Holand (41), po obrazovanju klasičar koji je diplomirao na Kembridžu, a doktorirao na Oksfordu, proslavio se adaptacijama Herodotovih, Homerovih, Tukiditovih i Vergilijevih dela za britanski nacionalni radio BBC. Pored Rubikona, za koji je dobio prestižnu nagradu “Hesel-Tiltman” i bio u najužem izboru za još poznatije priznanje “Semjuel Džonson” (najbolje delo iz domena istoriografije), napisao je još dve zapažene istoriografske studije - Persijska vatra i Milenijum. Bavi se i pisanjem fikcije i dosad je objavio tri romana.

Prema rečima Žermen Filipović, koja je prevela Rubikon, to je studija čiji je predmet jedan od prelomnih događaja u istoriji antičkog sveta, a koji je odredio sudbinu Rima. Cezarova odluka da ne odustane od pohoda na Rim, doneta kod reke Rubikon, bila je samo “okidač” za dramatične promene u tadašnjem rimskom društvu, u kome je republikansko uređenje bilo, zapravo, na izdisaju. Tom Holand je, kako je opisala Filipovićeva, a zabeležio Tanjug, pristupio tematici sa svim potrebnim znanjem o građi, ali je pokazao i umeće pravog pripovedača. Umesto da sledi primer stare škole istoričara, koju predstavljaju nerazumljivi, dosadni naučni radovi, ili onu struju u savremenoj istorijskoj nauci koja je sklona da “sklizne” na nivo tabloida ili filmskih spektakla, Holand je uspeo da napiše knjigu koja će “podučiti čitaoca, ali će ga i zabaviti”.

Onima koji malo znaju o istoriji antičkog Rima, ovo delo pruža obilje podataka i zainteresovaće ih za svet iznikao na temeljima jednog grada koji se od malog naselja pretvorio u “gospodara poznatog sveta”. Čitaoci koji su upoznati s antičkom istorijom iz literature pisane na tzv. stari način, ili su se informisali zahvaljujući televiziji, u ovom će delu naći mnogo novih pojedinosti i sagledati slavne ličnosti iz novog ugla. Kako je dalje primećeno, knjiga Rubikon pomaže da se bolje razume vreme poslednjih decenija Rimske republike i ličnosti koje su bitno uticale na to da ona poklekne pred autoritarnim režimom koji je uveo Julije Cezar, a ozvaničio Oktavijan Avgust.

Knjiga je namenjena zaljubljenicima u antičku istoriju, kojima će prijati da, umesto pomalo suvoparnih “udžbenika”, dobiju naučno utemeljenu studiju koja se može čitati kao najuzbudljiviji akcioni roman. Uz to, ona je i odličan “priručnik” za praćenje britanske TV serije Rim, koja je već jednom prikazana ovdašnjim gledaocima, a koja se sada reprizira i obuhvata isti period kao i Rubikon. Takođe, korisno je štivo i za one koji gledaju Šekspirove drame (Julije Cezar i Antonije i Kleopatra) ili čitaju seriju romana Kolin Mekalen, na iste teme, koju objavljuje “Laguna” već nekoliko godina. Tom Holand je, kako su primetili mnogi kritičari u zemljama gde je Rubikon objavljen, pokazao da istorija ne mora biti dosadna i nerazumljiva.

Izvor: Građanski list EGL

KEJT BLANČET U REŽIJI LIV ULMAN

Nebojša Đorđević    Film

Norveška glumica i rediteljka Liv Ulman režiraće komad Tramvaj zvani želja u Centru “Kenedi” u Vašingtonu, a uloga Blanš Diboa poverena je australijskoj glumici Kejt Blančet. Najpoznatija verzija komada Tenesija Vilijamsa jeste ona filmska iz 1951, s Vivijen Li i Marlonom Brandom. Kejt Blančet, koja je 2004. dobila Oskara za ulogu u filmu Avijatičar, najnoviju rolu imala je u Neobičnom slučaju Bendžamina Batona, gde joj je partner bio Bred Pit. Tramvaj zvani želja u režiji nekadašnje muze Ingmara Bergmana počinje da se prikazuje u oktobru, a na repertoaru će biti duže od mesec dana.

Izvor: Građanski list

ŽENEKESE I BREJKERSI

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Na prvom martovskom koncertu Partibrejkersa u Domu omladine (20. marta) kao predgrupa će nastupiti ŽeneKese, a narednog dana grupa Figlio Di Puttana.

Bubnjar Mladen Sopić kaže da Kese još uvek nisu utvrdile šta će sve svirati, ali napominje da će biti i pesama koje se neće naći na albumu koji uskoro izlazi.

“Malo nam je već dosta pesama koje smo snimali za album, pa će na koncertu biti bar tri nove”, kaže Mladen za Popboks, i ističe da je svima u bendu velika čast da sviraju na istoj bini sa Antonom.

Osim albuma i svirke sa Partibrejkersima, ŽeneKese pripremaju i intrigantnu nagradnu igru; detalji još uvek nisu poznati.

Izvor: Popboks