JUBILEJ “POLITIKINOG ZABAVNIKA”

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Naš najstariji nedeljnik, list na kome je odraslo na desetine generacija, „Politikin zabavnik” proslavio je svoj 70. rođendan.

Svečanosti u Konaku kneginje Ljubice prisustvovale su mnogobrojne ugledne ličnosti iz našeg javnog i kulturnog života, među kojima i predsednik Srbije Boris Tadić, kome je uručen prvi broj „Politikinog zabavnika”.

Svi se još sećamo radosti dočekivanja svakog petka, kada je izlazio novi broj „Politikinog zabavnika”, rubrike „verovali ili ne”, zanimljivih priča, stripova.

Danas, iako prati prvobitni koncept, ovaj časopis nema tu popularnost. Povodom rođendana Zabavnika, predsednik Srbije, prema sopstvenim rečima, iskoristio je svoj položaj, da promoviše njegovu staru ali neprolaznu vrednost.

Prvi broj „Politikinog zabavnika” objavljen je 1939. godine. Njegovi redovni saradnici tada su bili, između ostalih Dušan Duda Timotijević, Ljubinka Bobić, Pjer Križanić, Milan Dedinac, Đorđe Lobačev…

Od 1968. godine, Zabavnik je promenio format i počeo da izlazi u boji, a zatim dobio i stripski dodatak u sredini lista. Urednici su od tada bili Stojiljko Stojiljković, Nikola Lekić, Živorad Stojanović, Rade Šoškić, Vlada Bulatović Vib, Darko Ribnikar, a od 1989. na njegovom čelu je Zefirino Grasi.

70 godina našeg najstarijeg nedeljnika obeleženo je i promocijom poštanske marke Politikinog zabavnika, koja je  puštena u saobraćaj u subotu 28. februara, na rođendan Zabavnika.

Izvor: Studio B

KNJIGA “DOMAĆE IGRALIŠTE PURIŠE ĐORĐEVIĆA”

Mirjana Stanojevi?    Film, Knjige, Vesti

Knjiga “Domaće igralište Puriše Đorđevića” autora Miloša Jevtića, u izdanju “Beogradske knjige”, predstavljena je u Centru “Sava”, u okviru 37. Festa.

Mladomir Puriša Đorđević

Knjiga je posvećena životu i delu veterana srpske kinematografije, sastavljena većim delom od dijaloga koje je autor Miloš Jevtić vodio sa Đorđevićem u emisijama Radio Beograda, a završava se tekstom reditelja koji govori o svojim iskustvima i događajima vezanim za film.

Jevtić, koji je autor 178 knjiga o značajnim ličnostima Srbije, istakao je da će knjiga sačuvati sve one razgovore koji se, kada se jednom emituju putem radija, brzo zaborave.

Uvek na “domaćem igralištu”

Govoreći o Đorđeviću, autor je kazao da je reč o ličnosti koja je “uvek na domaćem igralištu, bilo da je reč o filmu, književnosti, novinarstvu ili prijateljstvu”.

Direktor izdavačke kuće “Beogradska knjiga” Milan Tasić, ističući da između korica knjige može stati mnogo više, nego u jednom filmu, rekao je da Jevtićevo delo iz drugog ugla daje poetiku koja se vidi i u filmovima Puriše Đorđevića.

Snimiću film u 90-toj

“U knjizi se govori i o rodnom gradu Đorđevića - Čačku, odlasku mladih u rat, Đorđevićevom boravku u logoru u Smedervskoj Palanci i odšteti koju je kasnije dobio i iskoristio za snimanje filma, o svemu onome što je uticalo na Đorđevića da ceo svet bude njegovo igralište”, objasnio je Tasić.

Đorđević je, u šali ili ne, posavetovao čitaoce da ne čitaju ovu knjigu, jer je “suviše opširna i lažirana”, uz konstataciju da se u srpskoj literatiri uopšte malo govori istina i uvek se sakrivaju detalji, naročito “po pitanju ljubavi”.

Odgovarajući na očekivanja svojih prijatelja Jevtića, Tasića i Bore Draškovića da u budućnosti snimi još niz filmova, Đorđević je izričito obećao da više neće pisati knjige, niti snimati filmove.

“Jednom prilikom su mi rekli ‘prestani, nemaš više talenta’, možda ću ga ponovo dobiti u 90. godini, pa čekam tu poruku”, rekao je Đorđević.

Izvor: RTS

PRESIPANJE

Nebojša Đorđević    Film

ČITAČ - Stephen Daldry (FEST 09)

Da bi se u Americi snimali tzv. evropski filmovi, potrebno je toliko para i umeća da napori reditelja i scenariste nisu dovoljni, nego treba i tuce svakovrsnih producenata svestrano pedigriranih, npr. kao Minghelalla i Polack!

Naslov originala: The Reader
Scenario: David Hare po istoimenom romanu Benrharda Schlinka
Uloge: David Kross, Kate Winslet, Ralph Fiennes, Bruno Ganz
Žanr: drama
Trajanje: 124 min.
Proizvodnja: SAD, Nemačka

Bernhard Schlink je savremeni nemački pisac, po primarnom zanimanju pravnik (sudija i profesor prava), talentovan, delikatan i inteligentan. Njegova „ozbiljna” dela - priče Bekstva od ljubavi i romani Čitač, Povratak kući i Vikend prevedene su i na srpski, ali „neozbiljni” krimi romani koji mora da su i bolji - nažalost nisu. I, bilo je samo pitanje vremena kad će nešto Schlinkovo osvanuti u filmskom obliku. Posle uspešnog i relativno jeftinog prvenca Floriana Henckela von Donnersmarcka Životi drugih, bilo je logično na tom mestu se nadati istovrsnom novom nemačkom filmu.

No, „prekom preče, naokolo bliže” - po Schlinkovom romanu američki scenario napisao je David Hare pisac predstave Pogled u nebo koja se igra u Zvezdara Teatru i, između ostalog, scenarista Kobne veze Louisa Mallea. Iskusan tandem Hare-Daldry (Sati) uradio je veliki posao. Takoreći, Hare i Daldry uradili su posao čitača za svu onu nepismenu bioskopsku publiku kojoj knjige ne padaju na pamet, a filmovi se, srećom, još podrazumevaju. Precizno i pažljivo, pročitan nam je Čitač, bez preskakanja, bez ulepšavanja i bez objašnjavanja. Koliko pismeni imaju od romana, toliko nepismeni imaju od filma.

A o čemu nam se u romanu zapravo pripoveda? Osim o glavnoj temi uništene generacije nemačke dece čiji su roditelji učestvovali u Drugom svetskom ratu ili u vezi sa njim žmirili, predočava nam se i kako su nepismenost i njene metafore opasni jer dovode čoveka pred svršene činove loših izbora, zgodnih za ustoličavanje totalitarizma na vlasti. Obe ove teme, na svoj način, a u naše vreme, značajne su za ceo svet. A nama, može biti, i nešto više zbog bliske ratne prošlosti i još bliže sadašnje nepismenosti.

U romanu i filmu eksplicitno se pominje alfa i omega promišljanja zločinačkog ratnog delanja i dejstva tog delanja na buduće generacije - Pitanje krivice Karla Jaspersa. Jaspers razlikuju četiri vrste odgovornosti i krivica proizašlih iz njih: krivična, politička, moralna i metafizička. Schlink, pa sa njim i Daldry, raspravlja o sve četiri na beletristički način. Ne brinite, neće vam biti dosadno jer se i ovde, kao često kroz istoriju ove vrste književnosti i filma, pribegava oprobanom lukavstvu da se intelektualni delovi kombinuju sa seksom ne bi li se lakše progutali.

I dok se Daldry priprema da ne napusti uspešni okvir Drugog svetskog rata i njegovih odjeka, te da opet snima po takvom romanu (Neverovatne avanture Kavaliera i Kleja, Michaela Chabona), Čitač, nominovan za pet glavnih Oskara, eto, otvorio je i naš Fest. U tome je puno pomogao i Festov ovogodišnji glavni (engleski) pacijent Ralph Fiennes koji se, kanda, pojavljuje u ulozi svojevrsnog lekara da svojom nepreglednom svetskom slavom poleči ovu domaću neslavno naherenu filmsku manifestaciju.

Izvor: Popboks Vladislava Vojnović

USTANOVLJENA “POVELJA GECA KON”

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Izdavačko preduzeće “Prosveta” ustanovilo “Povelju Geca Kon” koja će se dodeljivati istaknutim kulturnim i javnim radnicima, dugogodišnjim radnicima i članovima redakcije. Svečana dodela polovinom aprila.

“Povelja Geca Kon” koju je ustanovilo izdavačko preduzeće “Prosveta” dodeljivaće se istaknutim kulturnim i javnim radnicima, dugogodišnjim radnicima u članovima redakcije “Prosvete”, saopštilo je to preduzeće.

Prema odluci Upravnog odbora “Prosvete”, Povelja će se dodeljivati i “svima koji su svojim ukupnim delanjem ostavili značajan trag i ostvarili doprinos razvoju izdavaštva, knjižarstva i unapređenju literature uopšte”.

O kriterijumima za dodelu Povelje staraće se savet, a svečana dodela se očekuje polovinom aprila.

“Uzimajući u obzir da se okončanjem privatizacije završava važna epoha u istoriji naše najstarije izdavačke kuće, Upravni odbor smatra da je neophodno na odgovarajući način iskazati poštovanje i zahvalnost ljudima koji su predanim radom zadužili srpsku literaturu i izdavaštvo”, naveo je Upravni odbor “Prosvete”.

Odlukom se dodatno štiti osnovna delatnost preuzeća i čuva uspomena na Gecu Kona, tragično stradalog pionira srpskog izdavaštva.

Rođen je 2. avgusta 1873. u Čongradu, u današnjoj Mađarskoj, kao sin rabina u poznatoj jevrejskoj porodici.

Gecu Kona i njegovu porodicu ubio je nemački okupator u Srbiji 1941. godine. Mesto Gecinog stradanja nije poznato.

Ostali članovi porodice, žena Lujza Vajs, ćerke Elvira i Malvina, njihovi muževi Franjo Bah i Leopold Hercog, kao i njihova deca, streljani su kod mesta Jabuka blizu Pančeva u jesen 1941. godine. Celokupna imovina im je zaplenjena, a najvredniji deo knjižnog fonda prenešen je u Nacionalnu biblioteku u Beč.

Izvor: RTS

DAN NARODNE BIBLIOTEKE

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Beograd je dobio novu knjižaru i to u jednom od najlepših delova grada, na svetosavskom platou, u Narodnoj biblioteci Srbije.

Otvaranjem kafe knjižare, obeležen je i Dan Narodne biblioteke, a tom prilikom Svetislavu Basari uručena je nagrada za najbolju knjigu od najčitanijih u mreži javnih biblioteka Srbije.

Iako je Narodna biblioteka Srbije zbog renoviranja zatvorena za čitaoce, u njoj od sada postoji mesto gde se uz kafu može pročitati ili kupiti dobra knjiga.

Otvaranje kafe knjižara Narodne biblioteke, skroman je ali lep način da se proslavi i rođendan ove institucije, osnovane 27. februara 1832. godine.

Tradicionalno, uručena je i povelja za najbolju knjigu od najčitanijih u srpskim bibliotekama u 2008. godini, koja je pripala Svetislavu Basari za roman “Uspon i pad Parkisonove bolesti”.

U užoj konkurenciji za ovu nagradu, prema odluci sedmočlanog žirija koji čine ugledni bibliotekari, našli su se i romani “Ruski prozor” Dragana Velikića, “Mango” Ljubice Arsić i “Poljubac” Gordane Ćirjanić.

Izvor: Studio B