DUŠAN KOVAČEVIĆ OTVARA FESTIVAL “PISCI U FOKUSU”

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

NOVI SAD - Predstavljanjem mađarskog književnika Atile Balaža i dramskog pisca Dušana Kovačevića subotičkim gimnazijalcima, u tom gradu danas će početi drugi po redu međunarodni Književni festival “Pisci u fokusu”, koji će trajati do petka 27. februara.

Festival organizuje Fokus fondacija uz podršku Grada Subotice. Glavni program održava se u amfiteatru Otvorenog univerziteta.

Među učesnicima, naći će se i Nikola Malović, Katarina Haker, Zoran Ferić, Zoran Živković, a neki od njih će takođe dovesti svoje goste. Festival će upotpuniti i muzički program. Svake večeri, nakon zvaničnog predstavljanja gostiju nastupiće bendovi iz Subotice, Beograda i Novog Sada, a ulaz na sve programe je besplatan.

Izvor: Radio Televizija Vojvodine

MOZAICI GAMZIGRADA - STRUČNO VOĐENJE

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Vesti

U četvrtak, 26. februara, u 18 časova o mozaicima će svim zainteresovanim posetiocima pripovedati Maja Franković, kozervator Odeljenja za konzervaciju i restauraciju Narodnog muzeja u Beogradu.

Kako je ostalo još samo nekoliko dana do zatvaranja izložbe Mozaici Gamzigrada ovom prlikolom želeli bismo da pozovemo sve one koji do sada nisu imali prilike da vide izuzetne rimske podne mozaike da dođu u Narodni muzej u Beogradu. Do 1. marta posetioci Narodnog muzeja će biti u mogućnosti da iskoriste ovu izuzetnu priliku te da se i sami uvere zbog čega se smatra da mozaici Felix Romuliane predstavljaju vrhunski domet mozaičke umetnosti. Pored Lavirinta i Dionisa priču o Romulijani, jedinom arheološkom lokalitetu koji se nalazi na Listi svetske kulturne i prirodne baštine UNESKO-a, upotpunjavaju i portret cara Galerija izrađen od purpurnog porfira kao i šaku sa globusom porfirne statue.

Za sve one koji žele da se još bliže upoznaju sa gamzigradskim mozaicima, a naročito metodologijom konzervatorskih intervencija i ove nedelje je organizovano stručno vođenje tokom koga će o ovoj zanimljivoj temai govoriti jedan od konzervatora koji su zaslužni što su Dionis i Lavirint ponova zablistali starim sjajem.

Tokom ovog vođenja posetioci atrijima Narodnog muzeja će biti u prilici da saznaju nešto više o metodama konzervacije i restauracije mozaika, o čišćenju i konsolidovanju mozaika ali i o svemu onome o čemu je neophodno voditi računa tokom konzervacije kako in situ tako i dislociranih mozaika.

U četvrtak, 26. februara, u 18 časova o mozaicima će svim zainteresovanim posetiocima pripovedati Maja Franković, kozervator Odeljenja za konzervaciju i restauraciju Narodnog muzeja u Beogradu.

Izvor: Arte

ZAVERENICI, MANIPULATORI, LOPOVI I OSTALI

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

37FEST09 - Jučerašnji Fest-dan obeležili gosti iz Slovenije, Srbije i Rusije

Deo glumačke ekipe slovenačkog filma „Prelaz”, predstavio je juče u Sava centru ovo ostvarenje. Prema rečima Svetozara Cvetkovića, ovaj film dugo godina bio je autorski projekat Franca Slaka, za koji je trebalo obezbediti sredstva iz slovenačkog filmskog fonda.

Projekat je sredstva dobio, Slak je u međuvremenu preminuo, ali producenti su rešili da ipak realizuju film. Za reditelja, koji bi ostao na tragu Slakove ideje, odabran je Boris Palčić, inače profesor na Filozofskom fakultetu, a osim Cvetkovića, odabrana je i mlađa generacija slovenačkih glumaca, među kojima i Iva Kranjc. Ona je rekla da se prvi put našla u jednom trileru, koji su i inače retkost u slovenačkoj kinematografiji. Jure Ivanušić dodao je da je, šire gledano, priča ovog filma, u kome ljudi iz moćne organizacije pod nazivom ZOM uspevaju da kontrolišu ljudske misli i tako zapravo vladaju svetom, svojevrsna teorija zavere, priča o manipulaciji, o tome da su tvoje sopstvene misli zapravo misli nekog drugog, često onoga ko ti je emotivno blizak. Na konstataciju da smo navikli da priče o teoriji zavere dolaze sa druge strane Evropske unije, a ne od onih koji se u njoj nalaze, Ivanušićj e odgovorio da baš zato što su deo sistema vide ne samo njegove dobre strane, veći one loše. Film je inače od publike proglašen za najbolji na festivalu u Portorožu, u Sloveniji još nije bio u distribuciji a, nakon Festa, počinje njegov bioskopski život u Nemačkoj.

Ruski film „Šuljtes”, predstavili su novinarima reditelj Bakur Bakuradze i glavni glumac Gela Čitava - obojica debitanti. Na pitanje zbog čega je odabrao junaka kakav je Šuljates i njegovu neobičnu životnu priču za svoj film, Bakuradze je rekao da ga je oduvek interesovala profesija lopova, jedna od najstarijih profesija na svetu, i proces krađe, koji je zanimljivo gledati. Istovremeno, tu je i, u poslednje vreme česta, tema gubitka pamćenja ili, bar u slučaju glavnog junaka ovog filma, zaboravljanja određenih, za njega posebno traumatičnih događaja, i želja da te dve stvari spoji u jednom čoveku, da ponudi neku vrstu opravdanja za njegovu lopovsku aktivnost. Na sugestiju da je glavnom junaku mogla da se desi promena nakon događaja koji u njemu budi nešto poput zatomljene savesti, ili emocija, reditelj je rekao da ova veoma snažna ličnost, kakvom je želeo da je prikaže, zapravo nema perspektivu i jedina promena je da se zaustavi. Snaga njegove ličnosti je u tome da je uvek na pola koraka ispred sopstvene sudbine, i da je zapravo sam oblikuje. Film, koji je na filmskom festivalu u Sočiju proglašen za najbolji, imao je distrubuciju u Rusiji, ali, dodao je reditelj, mali broj gladalaca zainteresovan je za autorske ruske filmove. Ipak, sa jednom kopijom u Sankt Peterburgu i dve u Moskvi, ovaj film imao je odjek, dugo je bio prikazivan i postigao je određeni uspeh.

Program za sredu

SAVA CENTAR: „Milk” Gasa van Santa (11.00); „Maradona/Maradona par Kusturica” Emira Kusturice (13.45); „Bjuik Riviera/Buick Riviera” Gorana Rušinovića (16.30); „Lornina ćutnja/Le silence de Lorna” braće Darden (19.00); „Međunarodna zavera/The International” Toma Tikvera (22.00); BALKAN: „Šuljtes” Bakura bakuradzea (12.30); „Horten/Oâ€TMHorten” Benta Hamera (15.00); „Prelaz/Prehod” Borisa Palčića (17.30); „Akne/Acne” Federika Veiroja (20.00); „Sreda/A Wednesday” Niraja pandija (22.30); DKCB: „Liverpul/Liverpool” Lisandra Alonsa (13.00); „Sevis/Serbis” Brilijanta Ma. Mendoze (15.30); „Cvetni most/Podul de flori” Tomasa Ćulija (18.00); „Vreme komete/Koha e kometes” Fatmira Kočija (20.30); „Trideset i tri pizora iz života/33 Scenes from Life” Malagoške Šumovske (23.00); MUZEJ JK: „Mi iz džeza” (17.00); „Grad nula” (19.00); „Dan punog meseca” (21.00).

Izvor: Danas Ivana Matijević

TEK TRENUTAK SLAVE ZA SIROTINJSKA PREDGRAĐA MUMBAJA

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

81OSKAR09 - Posle dodele nagrada Američke akademije filmskih nauka i umetnosti, australijska štampa slavi uspeh Ledžera, Španija ponosna na Kruzovu

Tek trenutak slave za sirotinjska predgrađa Mumbaja

U predgrađima Mumbaja ljudi su se gurali ispred TV aparata gledajući prenos ceremonije dodele Oskara, zbog filma „Slumdog Millionaire” i njihovih komšija - Rubine Ali (9) i Azharudina Mohameda Ismaila (10). Osam osvojenih Oskara burno je proslavljeno, uz pesmu i igru, ali sa završetkom prenosa, kao da je neko isključio veselu atmosferu u predgrađu.

Sve se vratilo u „normalu” - novinari su otišli iz domova Rubine (napravljen od otpadaka iz mora) i Azhara (od plastičnih prekrivaka i stare ćebadi), ples je stao, deca su nastavila svoju igru između železničkih šina, a žene su prale svoje suđe.

Oko 65 miliona Indijaca, što je negde četvrtina urbane populacije, živi u sirotinjskim predgrađima. Iako sada svi za „Slumdog Millionaire” kažu da im je ulepšao dan, sam film nije postao fenomen za indijsku publiku. „Hit na zapadu, propast na istoku”, naslov je u nedeljnom izdanju DNA novina, u predvečerje velikog trijumfa. To nikoga zapravo i ne čudi jer u ovom filmu nema pesme i igre, kao ni velikih bolivudskih zvezdi, što inače privlači publiku u Indiji. U Mumbaju su bili i protesti zbog toga što film prikazuje bedu i sirotinju.

S druge strane, u Velikoj Britaniji, počeli su da se čuju glasovi koji trijumf filma nazivaju „renesansom britanske filmske industrije”. Na to je odmah reagovao reditelj filma Deni Bojl, upozoravajući da je rečo „samo jednom filmu” i da lokalni reditelji i scenaristi treba da i dalje istraju u pravljenju novih dela, dok londonski Independent kaže da je „Slumdog Millionaire” pokazao da su Britanci i dalje sposobni da naprave dobar filma, ali da su potreba konstantna ulaganja. Naravno, slavio se i Oskar Kejt Vinslet, za najbolju žensku ulogu u drami „Čitač”.

Australijski mediji, posthumni Oskar za Hita Ledžera (sporedna muška uloga u „Mračnom vitezu”) proglasili su nacionalnim trijumfom, dok velike reči hvale idu i na račun Hjua Džekmena, u ulozi voditelja ceremonije. Naročito se ističe da članovi Akademije često ne daju svoje glasove uspešnim ostvarenjima na bioskopskim blagajnama. „U ovom slučaju odluka je sretno ujedinila publiku i kritiku”, kaže se u novinama The Age.

Španija je puna ponosa zbog Oskara za sporednu ulogu Penelope Kruz, u filmu „Viki Kristina Barselona” Vudija Alena. Jedan od najglasnijih bio je reditelj Pedro Almodovar (vlasnik dva Oskara), koji je za Kruzovu rekao da „glavačke skače bez padobrana, i uzima jako riskantne uloge”, ali da je sa radošću zaplakao kada je njeno ime pročitano sa spiska dobitnika Oskara. Ovaj trijumf je čak, nakratko, ujedinio vladu i opoziciju, koji se inače ne slažu oko bilo koje teme. Prva španska glumica koja je osvojila ovo priznanje, bila je nominovana za Oskara 2007, za najbolju glumicu u Almodovarovom filmu „Vrati se”. Publika će je gledati, sledećeg meseca, u još jednom Almodovarovaom filmu - „Los Abrazos Rotos”.

Ovogodišnju ceremoniju gledalo više ljudi nego 2008.

Prve procene govore da je troiposatni televizijski prenos 81. ceremonije dodele Oskara gledalo 36.3 miliona Amerikanaca, što je za više od četiri miliona (13 odsto) više nego pre godinu dana. Iako je ABC zadovoljan rezultatom, naročito porastom gledanosti među mlađom publikom, ostaje činjenica da su samo dva prenosa Oskara imala manji broj gledalaca - prošle godine kada je trijumfovao „Nema zemlje za starce” (32 miliona) i 2003. kada je pobedio „Čikago” (33 miliona). Najviše gledalaca Oskar je imao 1998. godine, kada je trijumfovao „Titanik” (55.2 miliona).

Izvor: Danas Vladimir Todorović

DREVNA STATUA OTKRIVENA KOD PIRAMIDA U GIZI

Nebojša Đorđević    Kultura, Nauka, Vesti

Foto:Reuters

Radnici koji rade na održavanju egipatskih piramida u Gizi otkrili su drevnu statuu od kvarcita koja prikazuje čoveka u sedećem položaju. Kip je, prenosi Rojters, bio zakopan blizu površine pustinje, na svega 40 centimetara ispod tla.

Statua čoveka visoka je 149 santimetara, a pronađena je severno od najmanje od tri glavne piramide u Gizi, grobnice četvrte dinastije faraona Mikerena, koji je vladao u 26. veku pre nove ere.
Kip prikazuje čoveka koji je nosio periku dužine do ramena i postavljenog u stolicu, sa desnom rukom, koja drži predmet, na kolenu i sa levom na butini.

Kako je saopštilo egipatsko Ministarstvo kulture, statua je veoma oštećena na ramenima, grudima i licu. Na njoj nema nikakvih oznaka ili napisa, što otežava njeno identifikovanje, iako stil u kojem je urađena sugeriše da datira iz ranih godina Starog kraljevstva drevnog Egipta, približno u vreme vladavine Mikerena.

Izvor: Blic Online