KOSTUR MAMUTA ISPOD SHOPING CENTRA

Nebojša Đorđević    Vesti

Riječ je o prvom mamutu pronađenom na losangeleskom nalazištu fosilnih ostataka, a tu su još i kosti sabljozubih mačaka, bizona, vukova…

Mamutovi zubi impresivnih dimenzija, kao i ostatak kostura obogatit će paleontološku zbirku losangeleskog muzeja Page

Foto: AFP

U losangeleskom trgovačkom centru u četvrti The Miracle Mile, ispod nekadašnjeg parkirališta trgovine May Co. iskopan je potpuno očuvani kostur mamuta!

Spektakularno otkriće

Riječ je o kolumbijskom mamutu muškog spola, s deset metara dugim kljovama i o prvom pripadniku svoje vrste ponađenom na toj lokaciji. Spektakularno otkriće američki su znanstvenici predstavili javnosti kao najnoviji plod višegodišnjeg rada na poznatom nalazištu fosilnih ostataka u središtu Los Angelesa, čuvenom La Brea Tar Pitsu.

Od prošlog ljeta ondje se ozbiljno proučavaju nalazi fosila iz ledenog doba koji su otkriveni 2006. g. Nalazište je izuzetno veliko, izdašno, a otprije se govorilo da su jame katrana dom za više od tri milijuna fosila. Da bi se znanstvenici mogli fokusirati na novo otkriće, na Projekt 23 - imenovan po 23 kontejnera s iskopanim blokovima zemlje - zaustavljena su daljnja iskopavanja u rovu 91, jednom od najbogatijih gradskih iskopa na svijetu. U šest mjeseci intenzivnog rada izraživački je tim izvadio i obradio 700 uzoraka.

Blok od 56 tona

U 23 sanduka s danas nepostojećim životinjskim i biljnim vrstama ima svega pomalo. Osim mamuta spominju se lubanja američkog lava i kosti sabljozubih mačaka, vukova, bizona, konja i drugo.

Posao je bio vrlo zahtjevan. U međuvremenu je s posebnom pažnjom iz 16 jama pored starog rudnika katrana, pažljivo u blokovima izvađen cio sadržaj, kosti zajedno sa zemljom. Obložen daskama radi zaštite, ogromni teret od kojih su neki od 23 komada vagali od tri do pedeset i šest tona, prebačen je u istraživački centar Muzeja Page, koji se brine o svemu dosad iskopanom na tom terenu.

Osnovao ga je prije četrdeset godina George C. Page, spretni momak iz Nebraske, koji je u Kaliforniju došao kao šesnaestogodišnjak zbog slatke naranče. Ranč La Brea Tar Pits s muzejom prapovijesnih životinja, kažu, spektakularan i inovativan kao za Spielbergov “Jurski Park”.

Količina novih nalaza je tolika da će udvostručiti zbirku Muzeja Page koji poziva na obilazak lokacije sa sloganom: Vratite se u Los Angeles kakav je bio prije 25.000 godina.

Paleontolozi Muzeja Page novog su ljubimca, mamuta, nazvali Zed.

Izvor: Večernji hr

NOVI ALBUM GRUPE “PSIHOMODO POP”

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

ZAGREB - Grupa „Psihomodo Pop” je objavila osmi album pod nazivom „Jeee! Jeee! Jeee!”, nazvan prema obradi pesme “Jea! Jea! Jea!” londonskih „Vibratorsa”, čime se ovaj bend pridružuje obeležavanju 30-godišnjice panka.

Promocija će se desiti 28. februara na koncertu u zagrebačkom klubu Bugalo, koji će biti snimljen i za DVD.
Od ukupno 14 pesama, 12 je napisao Davor Gobac, dok su preostale dve obrade: pored „Jeee! Jeee! Jeee!” to je i „Požar „- obrada „Pesme o vatri” od Nensi Sinatre, javlja sajt “Popboks”.

Zagrebački mediji kao potencijalne hitove izdvajaju pesme „Totalno sam lud”, „Jurim, jurim” i „Stabilno”.

Izvor: Radio televizija Vojvodine

STOGODIŠNJICA ITALIJANSKOG STRIPA

Mirjana Stanojevi?    Strip, Vesti

Alan Ford

Povodom stogodišnjice nastanka italijanskog stripa, sutra će u 19 časova u Italijanskom institutu za kulturu „Palazzo Italia” biti otvorena izložba „Oblačići u štampi - Kratka istorija italijanskog stripa”, koju je priredio Andrea Placi. Otvaranju će prethoditi (17) susret sa ekspertima i autorima italijanskog stripa.

- Godine 2008. italijanski strip je zvanično zagazio u drugi vek svog postojanja. Naime, 27. decembra 1908. izlazi prvi broj lista „Corriere dei Piccoli”, koji je bio toliko važan da su mnogi u njemu videli početak priče u formi stripa u Italiji. Ovo je izvrsna prilika da pređemo put koji je u stvarnosti znatno duži, a izložba pokušava da to učini preko značajnog izbora između nekoliko hiljada izdanja koji su taj put označili, kao svedoci društvenog i kulturnog razvoja - kaže Alesandra Bertini Malgarini, direktorka Italijanskog instituta za kulturu.
Izložba će obuhvatati preko 250 ilustracija koje pokazuju sve bitne momente ovog važnog segmenta italijanskog izdavaštva od lista. Postavka sadrži odeljke posvećene velikim autorima kao što su Magnus i Hugo Prat.
Izložba „Oblačići u štampi” trajaće do 20. marta, a pratiće je i brojna predavanja i projekcije filmova.

Izvor: Blic Online M. Graf

ČOVEK OD MISIJE

Nebojša Đorđević    Film, Kultura, Vesti

Sećanje: Milutin Čolić (1919-2009)

Kada je 1970. godine u Dvorani Kulturnog centra Beograda održana „Politikina” revija repriznih filmova, pod pritiskom ljudi koji su čekali u redu da kupe karte popucala su stakla na biletarnici. Idejni tvorac i organizator revije bio je „Politikin” filmski kritičar Milutin Čolić, kome je odmah ponuđeno da napravi pravi filmski festival.

Tako i bi. Već 8. januara 1971. godine, pod sloganom „Hrabri novi svet”, u Domu sindikata,filmom Roberta Altmana „Meš” otvoren je Prvi beogradski međunarodni filmski festival - Fest, sa Milutinom Čolićem na čelu.

Sudbina je, valjda, baš tako htela da „otac” Festa napusti ovaj svet u danima održavanja 37. izdanja festivala. Za njegovo je zdravlje vazda pitao i u svojim penzionerskim godinama koje je provodio ne mirujući, pišući i objavljujući knjige, često se interesujući i kako stvari stoje u „Politici”, u koju je po pozivu kročio još 1. aprila 1952. godine (sve do 1985) pišući u početku pozorišne, a potom i filmske kritike.

- Pisati o filmu podrazumeva pronicati ne samo u formu, već i u njegovu suštinu, ne samo kako, nego i šta film govori. „Krstarica Potemkin”nije veliki film samo zbog „montaže atrakcije” već i zbog svojih revolucionarnih ideja. Samo u harmoniji sadržajai ekspresije nastaju značajna dela poput „Građanina Kejna” - pisao je čika Čole (kako su ga rado zvali njegovi mlađi poštovaoci i sledbenici), polazeći uvek sa jasnih, humanih i antidogmatskih stanovišta.

Na malom novinskom prostoru uspevao je da obuhvati celinu filma iukaže na njegove vrednosti i zablude. Poznato je da je o domaćem filmu pisao gledajući ga najmanje dva puta - jednom obavezno sa publikom, proveravajućitako i film i sebe. Zato su Čolićeve kritike objavljivane u „Politici” bile radoznalo čitane decenijama, kao dijalog sa milionima ljubitelja filmske magije. Imale su jasnu kritičarsku sintaksu, pisane su jednostavnim, razumljivim jezikom i odavale autorovu duboku odanost filmu.

Zapravo, potpuna posvećenost i odanost krasile su Milutina Čolića (Potočanji, 11. septembra 1919) u svakoj njegovoj misiji. Od onih u kojima je bio tokom studentskih, skojevskih i partizanskih dana kada je u Užičkoj republici inicirao Partizansko pozorište, tokom boravka u koncentracionim logorima Austrije, Nemačke i Norveške (od 1941. do oslobođenja) u kojima je bio čak jedan od pokretača ilegalnog logorskog časopisa MELS (Marks, Engels, Lenjin, Staljin) i, kasnije, kada je u Užicu postao upravnik Narodnog pozorišta, a potom prelaskom u Beograd i novinar „Glasa”, „20. oktobra” i „Politike”.

Aktivnost filmskog misionara i poslenika Čolić je vršio i na predavanjima u školama, fakultetima, domovima kulture, radničkim univerzitetima. Svugde gde je bilo onih-gladnih filma i svugde gde je njegovo znanje i iskustvo bilo željeno, te ostaje zabeleženo da je bio među inicijatorima i saradnicima gotovo svih jugoslovenskih i srpskih festivala: Pule, Niša, Herceg Novog, Aranđelovca, u kojem je od osnivanja bio selektor Ju-Festa. A voleo je i šah, te je osnovao i Međunarodni šahovski brzopotezni turnir „Politike”…

Za svoje zasluge Čolić je dobio mnoga ratna i mirnodopska odlikovanja, filmske i profesionalne, novinarske nagrade.

Osim impozantnog kritičarskog opusa i istrajnog rada na promociji i međusobnoj komunikaciji našeg i svetskog filma, Čolić je pisao članke i komentare za stručne časopise i knjige kojih je veliki broj. Čak i u svojoj devetoj deceniji pisao je svakodnevno, sve do pre neki dan…

Otišao je doajen jugoslovenske i srpske kritike, svedok vremena u kojemsu radili najveći srpski umetnici, ličnost sveprisutna u našem kulturnom i javnom životu, drug i gospodin Čolić, čika Čole, suprug, otac i na svoje unuke ponosni deda. Neka mu je slava i hvala.

Izvor: Politika Dubravka Lakić

ZOMBIJI U SRPSKOM FILMU

Nebojša Đorđević    Film

37. FEST

Ken Fori (Foto S. Jotić)

Posle premijera u glavnom programu 37. Festa, igrani film „Zona mrtvih” u zajedničkoj režiji debitanata Milana Konjevića i Milana Todorovića, od danas se prikazuje u domaćim bioskopima. Reč je o prvom srpskom horor filmu o zombijima, čija je radnja smeštena u Pančevo, jedan od najzagađenijih srpskih gradova, gde se posle ekološke katastrofe ljude pretvaraju u hodajuće mrtvake.

Reditelji Konjević i Todorović ne kriju da su film snimili po uzoru na horore Džordža Romera i Džona Karpentera i američke filmove iz osamdesetih godina 20. veka. Konjević dodaje da je njihov film „izjava ljubavi prema Romeru i Karpenteru”.

Ne očekujem da se film svima svidi, jer je on sniman za određenu vrstu publike, kaže Vukota Brajović, producent filma i jedan od glavnih glumaca. Brajović sa zadovoljstvom ističe da „Zona mrtvih” predstavlja osveženje u domaćoj kinematografiji.

U ovom filmu koji je snimljen na engleskom jeziku igraju naši glumci: Miki Krstović, Nenad Ćirić, Živko Grubor, Iskra Brajović, Marko Janjić, Bojan Dimitrijević, kao i glumci iz inostranstva, Emilio Roso iz Italije, Amerikanka Kristina Klib, i Ken Fori iz SAD-a, koji je igrao u Romerovom horor klasiku „Zora mrtvaca”.

- Kada sam pozvan da snimam u Srbiji, početkom prošle godine, znao sam da se ovde ratovalo, ali nisam bio upoznat ko sa kim i protiv koga, niti me se to ticalo. Došao sam, ljudi mi nisu zamerili što sam Amerikanac i uklopilismo se,rekao je Fori u susretu sa novinarima na beogradskom festivalu.

Pored Forija, gosti Festasu i Emilio Roso, kao i predstavnici koproducenata, koji su najavili da će „Zona mrtvih” na leto početi da se prikazuje u Španiji, a očekuje se da se u isto vreme distribuira i u Italiji. Film „Zona mrtvih” je realizovan u koprodukciji naših filmskih kuća „Talking Wolf Production”, „Pink film internacional” i „Viktorija film” i partnera iz inostranstva, „ABS Production” i „Tress Pictures”.

Izvor: Politika I. A.

—————————————————–

Reditelji u trci za „Politikinu” nagradu

Gosti 37. Festa su Arsen Azatjan, reditelj jermenskog filma „Povratak bludnog sina”, i Bakur Bakuradze, autor ruskog dela „Šuljtec” (na programu večeras u 20.30 u dvorani Kulturnog centra Beograda), čiji se filmovi prikazuju u programu „Evropa van Evrope” u konkurenciji za „Politikinu” nagradu.