POČINJE TAKMIČARSKI PROGRAM FESTA

Nebojša Đorđević    Vesti

Takmičarski program 37. Festa počinje projekcijom hrvatskog filma “Ničiji sin”. Do 1. marta u ovom ciklusu biće prikazano devet ostvarenja. Naš predstavnik biće debitantski igrani film Mladena Đorđevića “Život i smrt porno bande”.

Takmičarski program 37. Festa počinje večeras u Dvorani kulturnog centra Beograda projekcijom hrvatskog filma “Ničiji sin”, koji je pobedio prošle godine na festivalu u Puli.

Reditelj Arsen Anton Ostojić snimio je dramu iz savremenog života u žanru političkog trilera po scenariju Mate Matišića. Uz Veliku Zlatnu arenu film je u Puli dobio i nagrade za režiju, glavnu mušku ulogu (za Alena Liverića) i druga priznanja. Liverićev partner je poznati glumac starije generacije Mustafa Nadarević.

U takmičarskom programu Festa “Evropa van Evrope”, koji se održava treći put, u Dvorani kulturnog centra će do 1. marta biti prikazano ukupno devet ostvarenja, u terminu od 20 časova i 30 minuta.

Pored hrvatskog, tu su filmovi iz Bosne i Hercegovine, Rusije, Jermenije, Kazahstana, Turske, Albanije, Gruzije i Srbije.

Naš predstavnik u tom ciklusu je debitantski igrani film Mladena Đorđevića “Život i smrt porno bande”, koji će na Festu imati premijeru 28. februara.

Festivalski ciklus dugometražnih dokumentaraca “Činjenice i slagalice” počinje takođe u Dvorani kulturnog centra u 18 sati, filmom srpske produkcije “El hombre”. Dvojica mladih autora Aleksanadar Bulat i Petar Krstev zajedno potpisuju taj film o životu i smrti latinoameričkog revolucionara Ernesta Če Gevare.

U velikoj dvorani “Sava centra” večeras će u programu “Horizonti” od 19 sati i od 22 sata biti prikazani američko-britanski film “Revolucionarni put” Sema Mendesa, sa Leonardom di Kapriom i Kejt Vinslet u glavnim ulogama, kao i brazilski film “Elitna jedinica” Žozea Padilje, koji je prošle godine osvojio “Zlatnog medveda” na festivalu u Berlinu.

U dnevnim terminima u Sava centru se repriziraju drama “Čitač” reditelja Stivena Dardlija, kojom je otvoren Fest i komedija “Spaliti nakon čitanja” autorskog tandema Itana i Džoela Koena.

Popodne u Sava centru počinje ciklus “FantAzija”, sa delima dalekoistočnih kinematografija, i to južnokorejskim filmom “Tragač”.

Iz istog ciklusa na programu su i japanski film “Kada deca postanu roditelji” i južnokorejski “Polja strašila”.

Programi Festa održavaju se i u bioskopu “Balkan” i Muzeju kinoteke, gde će biti priređena mini retrospektova filmova poljskog reditelja Ježija Skolimovskog.

Izvor: RTS

PROGLAŠENI DOBITNICI NAGRADE “MEŠA SELIMOVIĆ”

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Književnu nagradu “Meša Selimović” za najbolju knjigu u protekloj godini dele Petar Sarić za roman “Sara” i Vladimir Kecmanović za “Top je bio vreo”.

Nagrađene knjige dobile su po 14 glasova Velikog žirija koji je činilo 49 kritičara, a koji su za nagradu predložili čak 75 naslova.

Na drugo mesto plasirao se roman Vladimira Pištala, ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade za roman “Tesla, portret među maskama” sa 12 glasova, knjizi Aleksandra Gatalica “Nevidljivi” pripalo je treće mesto.

Dragomir Brajković sa knjigom poezije “Pesma u pesmi” nalazi se na četvrtom, “Hamam Balkanija” Vladislava Bajca na petom mestu.

Sarić (72) je u pisanoj izjavi poručio da ga je ” radosni glas koji je zalutao u bespuća Šare zaslepio” ali da mu ova nagrada pruža osećanje da ga je “Meša Selimović smestio pod svoj skut i zaštitio”.

“Čitajući Selimovića nama se otvaraju oči kojima, kao da nisu naše, vidimo što pre nismo videli i uši kojima, kao da nisu naše, čujemo što pre nismo čuli i zbog toga, i ovde na Brezovici, ništa nije kao što je juče bilo”, napisao je laureat.

“Navikao sam da u poslednje vreme nagrade primam u paru i ljudi sa kojima sam ih delio postali su mi dobri prijatelji”, rekao je Kecmanović.

Ovo je tek drugi put da su nagradu podelila dva pisca. Prvi put se to desilo baš 1988. godine kada je prvi pu dodeljena i to Dubravki Ugrešić za “Forsiranje romana reke” i Miloradu Paviću za “Predeo slikan čajem”, ispričao je Bogutović.

Nagrada, koja se sastoji od skulpture sa likom Meše Selimovića (rad MIroslava D. Savića) povelje i novčanog iznosa, biće uručena na svečanosti u Skupštini grada Beograda 10. marta.

Izvor: (Tanjug/MONDO)

PREDSTAVA U ČAST DANILA KIŠA

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Pozorište, Vesti

Kulturni centar REX

PHOTO: STOCK

Predstava „Sedam buđenja Eduarda Sama”, koja odaje počast delu i životu Danila Kiša, biće izvedena 22. februara na dan rođenja tog književnika u Kulturnom centru REX u Beogradu

U saopštenju REX-a se navodi da predstava Sedam događaja Eduarda Sama autora Borisa Kadina i Andreja Mirčeva, predstavlja varijaciju projekta San Danila Kiša, koji je bio realizovan kao izložba fotografija.

„Unutar izvođačke matrice fotografsko-videografskog i performativnog koda, ovaj segment projekta nastaje na tragu medijske forenzike, odnosno razvija se kroz vizuru multimedijskog isčitavanja Danila Kiša”, piše u saopštenju.

Danilo Kiš rođen je 22. februara 1935. godine u Subotici. U Novom Sadu je živeo do 1942. godine, a nakon toga se sa ocem i majkom seli u Mađarsku gde je nastavio školovanje. Njegovog oca, Jevrejina,1944. godine Nemci su odveli u logor Aušvic, a Danilo Kiš je s majkom, posredstvom Crvenog krsta 1947. godine prebačen na Cetinje gde je završio gimnaziju.

Danilo Kiš je diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu na odseku za opštu književnost, a napisao je veliki broj knjiga, među kojima su Psalam 44, Rani jadi, Peščanik, Čas anatomije,
Grobnica za Borisa Davidoviča, Enciklopedija mrtvih, Gorki talog iskustva, Lauta i ožiljci, Skladište i druge.

Umro je u Parizu 15. oktobra 1989. godine, a sahranjen je u Beogradu na Novom groblju.
Ove godine će biti obeleženo 20 godina od smrti književnika Danila Kiša.

Izvor: e - Novine/Beta

I`LL TAKE MANHATTAN

Nebojša Đorđević    Strip

BRAD BARRON - Tito Farači

Grinič Vilidž, 1956. godina. Raj američke srednje klase. Glorija Baron, elegantna, sa kariranom keceljom oko vitkog struka, stavlja pitu u rernu, ali idila je već u sledećem trenutku raspršena kao mehur od sapunice. Ratoborna bića sa druge planete su odabrala baš taj dan za iskrcavanje na Menhetn

Prva epizoda Brada Barrona pojavila se na italijanskim trafikama u martu 2005. godine, svega par meseci pre svetske premijere dugo očekivanog rimejka Rata svetova. Naravno, ovo nije bila slučajnost. Italijani već odavno kanibalizuju američku žanrovsku scenu, pa je bilo samo pitanje vremena kada će Serđo Boneli Editore pružiti svoju verziju vanzemaljske invazije. Spilbergov film bio je samo neposredan povod.

Veseli četvrtak je do sada štampao prve dve epizode Brada Barrona (Neljudi, Beg sa Menhetna). Scenarista Tito Farači (potpisuje kompletan serijal) čitaocima nudi alternativnu istoriju po kojoj su vanzemaljci sredinom 50-ih godina 20. veka pokorili čovečanstvo.

Glavnu pretnju planu za kolonizaciju predstavlja tvrdoglavi Bred Baron, junak sa licem Džordža Klunija (razlike su taman tolike da se izbegne tužba) i imenom aktuelnog muža Anđeline Džoli. Ovaj prekaljeni heroj iz Drugog svetskog rata je čvrsto rešio da zabiberi čorbu zlim agresorima i u opštem metežu pronađe svoju porodicu, suprugu Gloriju i kćer Lusi. Plemeniti ciljevi, nema šta, ali ne baš lako ostvarljivi.

U Neljudima se ne troši previše vremena na ekspoziciju. Početak invazije vanzemaljaca, spektakularno uništenje Njujorka i zarobljavanje glavnog junaka prikazani su uz pomoć naizmeničnog prospektivnog i retrospektivnog pripovedanja, da bi se priča posle Bredovog bega, na kraju prve epizode, nastavila pravolinijski. Dinamično i bez predaha, Beg sa Menhetna nastavlja započetu narativnu nit i uvodi nove likove i situacije.

Slično kao i u Bartonovom veličanstvenom fijasku Mars napada! (1996), poznata formula o vanzemaljskoj invaziji biva karikirana do granice groteske - vanzemaljski osvajači su, na primer, predstavljeni kao žabolike kreature u odelima kao precrtanim iz prve sezone Zvezdanih staza. Ali, bez obzira na sva preterivanja, strip u prve dve epizode uspeva da sačuva preovlađujuće ozbiljan ton.

Brad Barron predstavlja svojevrsnu enciklopediju naučne fantastike, a omaži poznatim romanima i filmovima su mnogobrojni (Dan kada je Zemlja stala, Ja, legenda, Stvor, Bekstvo iz Njujorka, Dan nezavisnosti, Svemirski vojnici…). Ali, pozajmice ove vrste su očekivane i dobrodošle u stripu koji je stvoren s poštenom namerom da zabavi poznavaoce popularnog žanra, bez pretenzija da pruži novi smisao pojmu naučne fantastike (za to ćemo morati da sačekamo Kameronov Avatar, recimo).

Ono što Brada Barrona razlikuje od ostalih izdanja Veselog četvrtka jeste koncept po kome je serijal oročen na 18 epizoda. Zbog toga priča mora da se prati u kontinuitetu, bez preskakanja epizoda (što manje disciplinovanom čitaocu/ kupcu može predstavljati problem), ali kao nagradu dobijamo promišljenu i zaokruženu epsku priču na blizu dve hiljade stranica.

Ritam izlaženja u Srbiji je tri puta sporiji nego u Italiji (jedna epizoda na svaka tri meseca), što nije najpametnija odluka, ali treba pozdraviti činjenicu da je Brad Barron uopšte i stigao na naše kioske. Ako nas tokom 2009. godine Veseli četvrtak počasti i serijalima Nathan Never i Legs Weaver, domaći poštovaoci Bonelija će imati još razloga za radovanje i kupovinu.

Izvor: Popboks Đorđe Bajić

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ «ИСТИНА О МАРИНКУ»

Mirjana Stanojevi?    Knjige

Прошле недеље, у просторијама Народне Радикалне странке, на дан Св. Три јерарха, промовисана је књига Слободана - Хаџи Илића, Истина о Маринку. О штиву, које говори о страдању појединца и које је својим садржајем заинтригирало јавност, нарочито књажевачку, казивали су рецензенти, Мирослав Манојловић, мр Ранко Стевановић, као и књижевник Небојша Ђорђевић, који је са водитељем програма, Предрагом Ивковићем читао одломке из написаних целина.

«Истина о Маринку», скривана је од грађанства шездесетак година. Само мали број људи знао је све време. Писац ове књиге, Слободан Хаџи - Илић, смело је заронио дубоко да је нађе, кроз море нечовечности, црвено и лепљиво од изгубљених судбина недужних људи, несталих домова, напуштене сирочади.

Историјски роман, Слободана Хаџи Илића, говори нам о животу часног човека, Маринка Стевановића, од рођења, школовања, пресељења, Првом Светском рату, заробљеништву, запослењу, женидби, одгајању и школовању деце, Ранке и Ранка, Другом светском, братоубилачком рату, зверствима. Прича нам и о Маринковом хуманистичкој визији, моралу, о активностима на установљавању читаонице у Горњем Зуничу, изградњи цркава у поменутом селу и Радичевцу, познанству и пријатељству са угледним људима оног времена, о недосањаном сну… Истина о Маринку је роман о страдању човека Маринка Стевановића, зато што је имао веру у људе, без предрасуда, штиво о његовом убиству, губљењу грађанске части, патњи његове породице…

Слободан Хаџи Илић, вешт наратор, нам све то казује, занимљивим, помало чудним, архаичним стилом, који држи пажњу од прве, до последње корице књиге. “Истина о Маринку” је аутентично штиво, које је аутор ове књиге од поглавља до поглавља потврдио документима и фотографијама, који се налазе на крају романа.

«Истина о Маринку» на унутрашњим корицама књиге говори о великом напору, Маринковог сина, Ранка да врати истину пред лице правде и њиховој великој победи која се очитава у судској пресуди о рехабилитацији, часног човека. Маринка Стевановића.

Рецензент ове књиге, Мирослав Манојловић је између осталог записао:

«Можда би и разумео непријатеље да чине зло. Али, Србин на Србина, брат на брата, на онога ко подиже Цркву - Храм господњи. То никад нећу разумети, али се могу утешити, јер је сам Господ рекао “Долази час када ће свако ко Вас убије, мислити да Богу службу приноси”.

Хвала, храбром, Хаџи-Илићу, што из таме извлачи на светлост сунчеву из најдубљег мрака истину.

Ево мог скромног прилога, да му помогнем, да га охрабрим, јер кола историје су претешка поготову, што су злочинци још живи, џелати су ту око нас.

Маринко је мученик за Србију, без јаука и молбе за милост, јер је Христов, има оно што џелати немају - самог Бога. Зато у њему видим и првомученика Стефана и ђакона Авакума и новомученика Вукашина из Клепеца… А да Маринко сведочи једину истину, видимо када поручује џелатима «видећемо се горе на небесима где је праведни судија и где ће свако добити по својим делима.»

Он је принео, бог одмерио!

Оно што је својом јуначком смрћу стекао, највише је, што се на овој варљивој земљи може стећи - слава. Хиљаде хиљада оних, који су као он уснули верујући џелатима од Зиданог Моста па до Горњег Зунича.

Ово су наши нечујни почасни плотуни за све знане и незнане, Југословенске краљевске војске. На колена браћо и сестре, на колена, држи слогу, а моли се Богу, љуби добро и драгу слободу!»

Програм промоције, која је употпунила прославу славе Народне Радикалне странке, «Три јерарха» музички је обојио Миљан Пујић на гитари изводивши старе српске песме, а књигу «Истина о Маринку» која је одштампана у тиражу 500 примерака потписује «Свен» из Ниша као издавач, Слободан Стојковић као уредник, Милан Ранђеловић је урадио прелом а текст је компјутерски обрадила Слвица Јеленковић, фотографије Зоран Јеленковић, корице Небојша Ђорђевић, док је, Весна Милићевић излекторисала текст.