P.GEJBRIJEL ODUSTAJE OD OSKARA

Nebojša Đorđević    Film, Muzika

PHOTO: Beta

Posle mini skandala koji je izazvala nominacijom samo tri umesto pet kandidata za najbolju pesmu na ovogodišnjoj dodeli Oskara, Američka filmska akademija suočava se sa još jednim problemom.

Pevač Piter Gabrijel, jedan od nominovanih u ovoj kategoriji za interpretaciju pesme “Down to Earth” u završnoj špici filma “Wall-E”, odustao je od njenog izvođenja na svečanoj dodeli Oskara.

On smatra da je sramno što su organizatori odredili da nominovane pesme na ceremoniji dodele budu izvođene samo u trajanju od jednog minuta, prenose agencije.

Ukoliko Gabrijel povuče svoju kandidaturu, Oskar za najbolju pesmu neminovno će pripasti filmu “Milioner iz sirotinjskog naselja” (Slumdog Millionaire), pošto se dve preostale nominacije u toj kategoriji odnose na dve pesme iz ovog filma britanskog reditelja Denija Bojla.

Izvor: B 92 / Tanjug

OSKAR NIJE GARANT ZA USPEŠNU BUDUĆNOST

Nebojša Đorđević    Film

U susret najželjenijoj filmskoj nagradi, koja se ove godine dodeljuje 22. februara u Los Anđelesu

Kako se bliži dodela nagrada američke Akademije filmskih nauka i umetnosti, tako stižu i podsećanja da osvajanje Oskara ne znači automatski i uspešnu budućnost za glumca ili reditelja. To se dosad više puta pokazalo kao tačno - od Kjube Gudinga džuniora do Ejdrijena Broudija. Mnogi su otkrili da zlatna statua u vlasništvu ne predstavlja garant da će potom doći do nekog od uspešnijih holivudskih scenarija.

Guding je upravo dobar primer za tu tvrdnju. Uprkos tome što je dobio Oskara za sporednu ulogu u „Džeriju Megvajeru” 1997, kada je imao 29 godina, od tada nije zabeležio nijedan veći hit, a čak je počeo da dobija i nominacije za Zlatne maline („Norbit”) ili anti-Oskara.

Čak je i Marisa Tomei, koja je dobila Oskara za sporednu ulogu 1993. u komediji „Moj rođak Vini”, a sada je ponovo nominovana za rolu u „Rvaču”, nakon tog trijumfa, nekoliko godina bila je u relativno opskurnoj situaciji. Za mlade glumce, osvajanje Oskara može da znači i dolazak u središte pažnje za koje još nisu spremni. S druge strane, pre nego što je dobio Oskara za „Pijanistu” 2003. godine, Broudi se pojavljivao u manjim produkcijama, a posle osvajanja najprestižnije filmske nagrade, on je „nastavio tamo gde je stao”.

Hale Beri tek treba da ponovi uspešnu rolu koja ju je dovela 2001. godine do Oskara za „Bal monstruma”, dok je Čarliz Teron, dobitnica nagrade za najbolju glumicu 2003. godine za „Monstruma”, posle toga dobijala samo role u malim filmovima. Rene Zelveger imala je seriju komercijalnih hitova i ostvarenja koje je hvalila kritika („Dnevnik Bridžet Džons” i „Čikago”), dobijala nominacije i konačno osvojila Oskara 2003. godine za „Hladnu planinu”. Međutim, od tada, ona više nikada nije bila nominovana za Oskara, što je najbolji primer kako je teško zadržati nivo uspeha.

Još nagrada za „Slumdog Millionaire”

Film „Slumdog Millionaire” Denija Bojla dobio je dve nagrade na dodeli priznanja američkog Udruženja filmskih snimatelja (23. dodela) i Udruženja filmskih montažera (59. dodela). Prvo udruženje nagradilo je Entonija Doda Mantla (prošle nedelje dobio BAFTA nagradu za filmsku fotografiju), dok su montažeri nagradili Krisa Dikensa. Obojica mogu da se nadaju i Oskaru, pošto se nalaze među nominovanima u svojim kategorijama. Na dodeli nagrada filmskih snimatelja, reditelj Kristofer Nolan dobio je „Governors” nagradu za doprinos umetnosti filmskog stvaranja, dok su montažeri nagradili još i Stivena Šafera za najbolje montiranje komedije ili mjuzikla, za film „Robot Voli”, kao i za film „Čovek na žici”, za najbolje montirani dokumentarac.

Izvor: Dnevnik V. Todorović

KLASIKA, ETNO I FILMSKA MUZIKA

Nebojša Đorđević    Kultura, Muzika

Posle impresivnog početka sa nastupima Stinga i flamenko virtuoza Visentea Amiga, ni nastavak Gitar art festivala u Beogradu nije oskudevao u uzbudljivim i atraktivnim muzičkim događajima. Na samom završetku festivala, u petak je u Sava centru nastupio trio dobrih poznanika ovdašnje publike sastavljen od gitarista Vlatka Stefanovskog i Miroslava Tadića i kavaliste Teodosija Spasova, koji su svojom ingenioznim spojem improvizacije i etno muzike opčinili slušaoce.

Dan kasnije kao veliko finale, pred prepunom dvoranom Beogradske usledio je susret sa jednim od najvećih kompozitora filmske muzike današnjice, Eniom Morikoneom, koji je dirigovao sopstvenim orkestrom „Rimska simfonieta”, izvodeći izbor svojih dobro poznatih i omiljenih filmskih tema, od numera iz filmova „Nesalomljivi”, „Misija”, „Bilo jednom na Divljem zapadu”, do arhetipske, epske uvodne teme iz Leoneovog špageti vesterna „Dobar, ružan i zao”. Uz Morikoneov orkestar nastupili su članovi Akademskog hora „Obilić”, kao i solisti: sjajna sopranistkinja Suzana Rigači, gitarista Karlo Markione i Kvartet gitara „Neksus”, a kao rezultat njihovih zajedničkih interpetacija, publici je pružen moćan i jedinstven muzički doživljaj.

Težište festivalskog programa činili su ipak koncerti u Kolarčevoj zadužbini, posvećeni klasičnom gitarističkom repertoaru, koji su se smenjivali u furioznom tempu, uz učešće brojnih vrhunskih domaćih i stranih solista, kako onih koji su prethodnih godina gostovali u Beogradu, tako i onih koji su nastupali prvi put. Festivalska publika je tako prvi put imala priliku da sluša fenomenalnog japanskog solistu Kazuhita Jamašitu, takođe i vrsnu gitaristkinju i pevačicu Badi Asad iz Brazila, a posebno zanimljiv i vredan bio je resital argentinskog gitariste Robera Ausela, koji je tom prilikom predstavio muziku manje poznatog latinoameričkog kompozitora Atahualpe Jupanikve. U Kolarcu je takođe priređen i autorski koncert našeg vodećeg gitariste i kompozitora Dušana Bogdanovića, koji je sa grupom muzičara upečatljivo predstavio izbor svojih kamernih dela, među kojima i premijerno, klavirsku kompoziciju sa naslovom „Preko lica vode”. Posebno zapaženi bili su i nastupi naših najistaknutijih gitarista, među kojima su bili Vera Ogrizović, Srđan Tošić, Zoran Krajišnik u duetu sa klarinetistom Aleksandrom Tasićem, a nastupali su još i Zoran Anić, mladi Miloš Janjić, lautista Darko Karajić i drugi.

U sali Kolarca muzicirali su još i proslavljeni francuski gitarista i kompozitor Roland Diens, takođe i uvek svirački beskopromisan i muzički ubedljiv Pavel Štajdl iz Češke, koji je nastupio sa violinistkinjom Gabrijelom Demetrovom, a priređen je i zajednički koncert trojice izuzetnih gitarista: Kostasa Kociolisa iz Grčke, Zorana Dukića iz Hrvatske i Italijana Anjela Deziderija.

Nezaobilazan i izuzetno važan segment festivala bilo je i veliko međunarodno muzičko takmičenje, na kome su izuzetne uspehe postigli domaći takmičari: uz pobedu vrsne mlade solistkinje iz Beograda Sabrine Vlaškalić u kategoriji takmičara do trideset godina, i drugo mesto u istoj kategoriji njenog sugrađanina Bojana Ivanovskog, treba pomenuti i pobedu mladog Kikinđanina Viktora Juskana u drugoj kategoriji. Nagrade i odlični rezultati mladih gitarista iz Srbije nesumnjivo svedoče i o tome koliko je Gitar art festival, uz svrstavanje među najznačajnije manifestacije te vrste u Evropi, tokom protekle decenije izuzetno uticao i na razvoj ovdašnje gitarističke umetnosti i pedagogije.

Izvor: Dnevnik Borislav Hložan

ZELENI RAMBO I EVA BRAUN

Mirjana Stanojevi?    Muzika, Vesti

Supernatural festival ove godine (23. april) se održava treći put kod Hajdučke česme, a prvi poznati izvođači su Rambo Amadeus i Eva Braun.

Kompletan spisak izvođača biće naknadno saopšten, a novost su nastupi stranih bendova i DJ-eva, kao i posebne „besplatne ulaznice”.

Njih će dobiti svi posetioci koji na Košutnjak donesu tri plastične flaše i tri limenke.

„Sa idejom da se podigne svest o važnosti recikliranja, Supernatural na ovaj način želi da podstakne građane na odgovorno ponašanje prema prirodi”, navodi se u saopštenju organizatora.

Oni kojima nije do (ovakve) ekološke svesti, džep će biti lakši za 400 dinara.

Na Supernaturalu 07 su nastupili Obojeni Program, Shiroko, Pionir 10, Belgrade Yard Sound System, a na prošlogodišnjem Hornsman Coyote, Autopark, Petrol, Darkwood Dub…

Izvor: Popboks

UPEČATLJIV SUVENIR IZ SRBIJE

Nebojša Đorđević    Kultura

Imamo li predstavu o tome šta je srpski suvenir i koliko bi mogao biti značajan za promociju naše kulture

Nikola Tesla i Mocart

Za manje od pet meseci, Srbija će postati centar sveta u koji će se, u okviru Univerzijade, od 1. do 12. jula, sliti 10.000 sportista iz 170 zemalja. Ta jedinstvena prilika za promociju srpskog sporta, sigurno je, neće biti propuštena. Tu smo uvek bili jaki. Ono čime bi se svakako trebalo pozabaviti, jeste marketinški okret ka srpskoj kulturi.

Jer, u toj ključnoj grani promovisanja srpskih vrednosti baš se i nismo proslavili. Što zbog stereotipa koji nas prikazuju u svetlosti bradatih ratnika, sklonih rakiji i šenlučenju vatrenim oružjem, što zbog poslovične srpske lenjosti.

A kako ubediti stranca da pored lepih utisaka koje će, najverovatnije, poneti iz noćnih provoda i ljubaznosti domaćina, kada stigne kući kaže: „Ovo je lepa Srbija, koju donosim kući.”

Postoji i jedna, prilično očigledna mogućnost, a to su suveniri koji za prosečnog turistu često znače više nego kompletna ponuda muzeja.

Svakako, u Beogradu postoje suvenirnice u kojima bi putnik-namernik mogao da kupi mini-statuu beogradskog „Pobednika”, autora Petra Borovića, ali one su vešto skrivene od očiju zainteresovanih i sve se nalaze samo u najstrožem centru grada, na maloj razdaljini od Makedonske ulice do Studentskog trga.

Ono što bi država mogla da ponudi jesu brošure na engleskom jeziku, koje kratko, jasno i efektno opisuju šta je Srbija dobro poklonila svetu. Feliks Romulijana, Lepenski vir, tvrđava Kalemegdan, na kojoj se vidi pet slojeva čudesnog Beograda, pa onda Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Mileva Marić-Ajnštajn, Milutin Milanković… Pa sve do, prepoznatljive i nadaleko čuvene, šljivovice. Navesti, zašto da ne, i anegdotu o Ričardu Bartonu i Elizabeti Tejlor koji su se, posle posete Srbiji, vratili kući zaljubljeni u ovo piće.

Značaj suvenira ne bi trebalo potceniti, čak iako bi neki kritičar, sklon vrhunskoj umetnosti, napomenuo kako je to kič. Ali, nije toliko strašno zamisliti kičastu figuricu Nikole Tesle, repliku spomenika smeštenog ispred Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, koju posetilac iz, recimo, Finske, kupuje za uspomenu i sećanje na Srbina koji je osvetlio planetu.

Nešto vrlo slično rade i Austrijanci sa svojim Volfgangom Amadeusom Mocartom- od šolja sa njegovim likom pa do raznih figurica. Šta je, između ostalog, slatka Mocart-kugla nego vrhunski kič - pa im niko ne zamera zbog toga. Naprotiv. A zarada se u celoj priči podrazumeva.

Ostaju dva suštinska pitanja: kako država planira da proda srpsku autentičnost? I, da li ima dovoljno novca u „narodnoj” kasi za takvo ulaganje? Već godinama unazad, razni turistički stručnjaci i mediji zameraju to što su strancima najčešće lako dostupne razglednice Beograda, koje je (uzgred) moguće kupiti samo u Knez-Mihailovoj ulici u Beogradu. Ima još pet meseci do Univerzijade. I dovoljno vremena da se širom Beograda, ali i u Pančevu, Obrenovcu, Sremskoj Mitrovici, Smederevu i Zemunu, gde će, prema najavama, takođe biti održavana takmičenja, pripreme mesta za štandove za prodaju srpske, pozitivne, kulturne autentičnosti. I trebalo bi početi što pre, imajući u vidu pomenutu lenjost na koju nisu imuni ni domaći političari.

Izvor: Politika Stanko Stamenković