KINA TRAŽI SKULPTURE SA AUKCIJE IV SEN LORANA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Autor: Beta - AP | Foto:Timesonline.co.uk | 12.02.2009. - 21:25

Kina je zatražila vraćanje ukradenih bronzanih skulptura koje bi ovog meseca trebalo da budu prodate u Parizu u okviru aukcije imovine pokojnog francuskog modnog kreatora Iva Sen Lorana.

Skulpture glave pacova i zeca nestale su 1860, kada su francuske i britanske snage opljačkale bivšu letnju carsku palatu u predgrađu Pekinga na kraju Drugog opijumskog rata, navodi kineska agencija Sinhua. Predstavnik za štampu kineskog ministarstva spoljnih poslova Đang Ju rekao je da su artefakte “ukrali i odneli uljezi” i da bi oni “trebalo da budu vraćeni Kini”.

Taj zahtev verovatno će dodatno zakomplikovati odnose između Kine i Francuske čija je zategnutost dovela do protesta i poziva kineske javnosti na bojkot francuskih proizvoda. Kina je otkazala decembarski samit sa Evropskom unijom u znak protesta zbog susreta između francuskog predsednika Nikole Sarkozija i dalaj lame, koga Kinezi optužuju da podržava tibetanski separatizam.

Dve bronzane skulpture - koje prema Sinhui vrede između osam i deset miliona evra po skulpturi - biće ponuđene na prodaju na aukciji od 23. do 25. februara u Parizu, zajedno sa drugim predmetima koji su pripadali Sen Loranu, koji je umro prošle godine.

Sinhua navodi da skulpture potiču iz ranog perioda vladavine dinastije Ming, koja je vladala od 1644. godine. Skulptura glave pacova visoka je 30, a skulptura zeca 45 centimetara.

Izvor: Beta /BlicOnline

DEMI MUR U ULOZI FRUSTRIRANE MAJKE

Mirjana Stanojevi?    Film

Četrdesetšestogodišnja glumica Demi Mur napustila je visokobudžetne holivudske glamurozne projekte, kako bi glumila frustriranu majku koja brine o svom ocu u filmu „Happy Tears”, koji se priključio trci za Zlatnog medveda na Berlinalu. U delu reditelja Mičela Lihtenštajna glumi i Parker Posi, kao druga sestra, koja se iz Kalifornije vraća u grad gde im živi otac (Rip Torn) sa svojom devojkom - prostitutkom (Elen Barkin).

Posle odličnog prijema filma na projekciji za novinare, što mu je ujedno bila i svetska premijera, Murova je izjavila da je za nju predstavljalo pravo osveženje da igra u malom, ali ambicioznom, nezavisnom filmu, nakon blokbastera iz 90-ih kakvi su „Duh” i „Nepristojna ponuda” koji su je učilili zvezdom. „Ono što vas privuče jeste kombinacija toga sa kime ćete raditi i interesantan materijal”, rekla je glumica koja je odala priznanje svom suprugu Eštonu Kučeru, pošto ju je ohrabrio da se sama odvaži na ovaj korak. „Mislim da svaki projekat u koji uđete ima elemente rizika. U današnjem svetu, nezavistan film nije ništa rizičniji od projekta nekog studija”, smatra glumica.

Reditelj filma „Happy Tears”, sin je pop umetnika Roja Lihtenštajna (i uspešnog TV glumca koji je preminuo 1997), i već je postigao hit na Sandensu 2007. godine, sa delom „Teeth” o tinejdžerki koja ima zube u svojoj vagini. On se odlučio da angažuje Demi Mur kako bi je ponovo video kao glumicu, a ne kao kraljicu glamura. „Oduvek sam voleo njen rad. Uzbudila me je ideja da ona igra običnu osobu”, kaže Lihtenštajn, koji je ime filmu dao po nazivu jedne od slika svoga oca.

Van takmičarske konkurencije, na berlinalu je prikazan i biografski film „Notorious” o američkom reperu Notoriosu B.I.G, koji je ubijen pre 11 godina. U naslovnoj ulozi je novi glumac Džamal Vulard, a Voleta Valas, majka ubijenog repera, je koproducent. B.I.G, čije je pravo ime bilo Kristofer Valas, imao je 24 godina kada je ubijen posle žurke u Los Anđelesu, 9. marta 1997. godine. Njujorški reper tada je bio jedan od najuticajnijih hip-hop umetnika. Zahvaljujući ranijim filmovima i knjigama, „osećala sam da ljudi poznaju zabavljača, umetnika, repera ali ne i čoveka”, rekla je na konferenciji za novinare majka ubijenog repera. „Vreme je da svet upozna čoveka, sina, muža, oca i prijatelja”, dodala je Voleta Valas, čiji lik u filmu tumači Anđela Baset.

IZVOR: Danas Vladimir Todorović

Novi ugao gledanja na meč Ali - Forman

Sigurno da ne postoji sportski događaj koji je sa više pažnje praćen i kasnije komentarisan od čuvenog boks-meča iz 1974, između Muhameda Alija i Džordža Formana, ali dokumentarac „Soul Power” uspeo je da pronađe novi ugao gledanja na dobro poznatu priču. Na neki način, reč je o nastavku dokumentarca „When We Were Kings” (dobitnik Oskara 1996) Leona Gasta, koji je ovde producent, ali se sada fokus seli sa samog meča na spektakularni koncert koji je održan u Kinšasi u Zairu (sada Demokratsa republika Kongo), tri nedelje ranije, na kojem su nastupili Džejms Braun i Mirijam Makeba. Ipak, odluka reditelja Džefrija Levi Hinta (jedan od četvorice montažera „When We Were Kings”) da koristi samo originalni materijal iz 1974, znači da je krajnji produkt samo hronološko ređanje snimaka, pa će gledaoci biti zadovoljni mogućnošću da na velikom platnu vide B. B. Kinga, recimo. Međutim, bilo kakvo udubljivanje u sve ono što se dešavalo tokom i između ta dva događaja u Zairu 1974, ovoga puta nije predstavljeno, niti postoji bilo kakva analiza, što je ipak i glavna mana filma „Soul Power”.

DVESTA GODINA ČARLSA DARVINA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

 

Srpska akademija nauka i umetnosti i Biološki fakultet proslavili juče rođendan tvorca teorije evolucije

Proslava rođendana Čarlsa Darvina u SANU (Foto L. Vuletić)

Srećan rođendan! Živeli! Tako je prof. dr Nikola Tucić, dopisni član SANU, čestitao juče rođendan Čarlsu Darvinu. Darvin, koga je za ovu priliku oživeo glumac Nenad Radović, zatim je dunuo svećice na torti koja je predstavljala brod Bigl na morskim talasima…

Ovaj mali performans deo je jučerašnje proslave dvestogodišnjice rođenja tvorca teorije evolucije koju su organizovale SANU i beogradski Biološki fakultet. Svečanosti održanoj u SANU prisustvovali su predstavnici Akademije, Univerziteta, ambasade Velike Britanije, administracije Republike Srbije, AP Vojvodine i Grada Beograda, kao i veliki broj studenata koji su svojim volontiranjem potpomogli ovu manifestaciju.

Prisutne je na početku pozdravio potpredsednik SANU, akademik Ljubiša Rakić, rekavši kako je Darvinovo delo „Postanak vrsta” značajno uticalo ne samo na nauku, nego i na formiranje pogleda na svet široke populacije ljudi.

- Ova knjiga je nesporno pružila važne podatke naučnicima, ali su nju mogli da čitaju i ljudi koji ne poseduju specifična naučna znanja. Darvin nam je pomogao da razumemo različitost između nas, a da istovremeno poštujemo naše zajedničko poreklo, naveo je potpredsednik SANU. Rakić je, takođe, dodao da je razumevanje mehanizama evolucije u okvirima medicine, farmacije i poljoprivrede obezbedilo udobniji i kvalitetniji život čoveka u modernom svetu.

Državna sekretarka za nauku i tehnološki razvoj Snežana Pajović osvrnula se na filozofski aspekt teorije evolucije, naglašavajući da je Darvin „opisao stvari onako kako ih je video, bez suprotstavljanja do tada važećim gledištima”.

- Zahvaljujući Darvinu naučili smo da moramo na vreme prepoznati promenu i, što je još važnije, naučiti da se prilagođavamo tim promenama kako bismo opstali - rekla je Pajovićeva.

Prisutnima su se obratili i britanski ambasador Stiven Džon Vordsvort, dekan beogradskog Biološkog fakulteta Gordana Cvijić, i dopisni član Akademije Nikola Tucić koji je ukratko predstavio osnove teorije evolucije. Prikazana je i retrospektiva Darvinove petogodišnje plovidbe na brodu Bigl, tokom koje je uspeo da istraži floru i faunu raznih predela sveta, što ga je i inspirisalo da napiše svoje kapitalno delo. Lik Čarlsa Darvina na kraju je približio glumac Nenad Radović, prerušen u Darvina, čitajući delove prepiske koju je britanski naučnik vodio sa Milanom Radovanovićem, prevodiocem prvog izdanja „Postanka vrsta” na srpskom iz 1878. godine.

Proslavljanje Darvinovog rođendana samo je prva od manifestacija kojom će Biološki fakultet obeležiti sećanje na ovog naučnika tokom 2009. godine. Tako će za nekoliko meseci Veliko ratno ostrvo postati Galapagos na četiri dana kako bi osnovci, srednjoškolci i studenti mogli da istražuju raznolike životne forme po uzoru na britanskog naučnika. Darvinov lik i delo će biti predstavljeni i u Noći muzeja u maju, a biće organizovan i Dečiji oktobarski salon na kojem će biti prikazani dečiji radovi na temu raznolikosti života.

Takođe je u pripremi knjiga „Darvinijana” (izdavačka kuća „Heliks”), najavljena kao vodič kroz evolucionu biologiju u kojoj će autori Biljana Stojković i Nikola Tucić pokušati da odgovore na česta pitanja vezana za teoriju evolucije. U toku godine širom Srbije biće organizovane brojne akcije na otvorenom kako bi se popularisala i demistifikovala nauka. Finalna proslava biće održana 24. novembra u prostorijama SANU, kada će biti obeleženo 150 godina od objavljivanja Darvinovog kapitalnog dela „Postanak vrsta”.

Izvor: Politika S. Korać

LJUBAV JEDNE KURTIZANE

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

59. Berlinski festival

Izvrsna Mišel Fajfer u „Šeri” Stivena Frirsa, konvencionalna priča u nekonvencionalnom filmu „Suze radosnice” Mičela Lihtenštajna i žena u ubilačkoj misiji u crnotalasnom „Katalin Varga” Pitera Striklanda
Ljubav jedne kurtizane

Mišel Fajfer kao kurtizana Lea u filmu Stivena Frirsa „Šeri”

Berlin, 12. februara - Ona je već u godinama kada se zbog nesavršeno zategnute kože troši veća količina parfema, no njena pojava još uvek oduzima dah džentlmenima iz visokog pariskog društva - iz perioda bel epoka, kada su kurtizane bile slavljene zbog lepote i sposobnosti da uvesele ali i unište slavne muškarce.

Heroina ove priče- zanosna Lea de Lonval, uviđa da joj se karijera bliži srećnom i zahvalnom kraju, ali će njen duševni mir i zadovoljstvo postignutim poremetiti iznenadna pojava 19-godišnjeg sina nekadašnje velike rivalke. Jer, Lea je dama koja zna sve vrste ljubavi osim iskrene i prave. A upravo će takva ljubav iznenada doći da bi pokvarila baš sve.

Ovo je, ukratko, priča iz veoma zabavne period-drame „Šeri”, britanskog majstora režije Stivena Frirsa, koji nikada ne snima isti film dva puta, a njegova sposobnost da uvek bude nov i drugačiji, jedna je od retkih pojava na velikom svetskom filmskom nebu. I u „Šeri”, koji je i inače potpuno drugačiji (komercijalniji) od svega do sada viđenog u glavnom programu 59. Berlinala, dolazi do izražaja potpuna Frirsova posvećenost likovima- njihovom karakteru, emocijama, najdubljim željama i strastima, ali i njegov nepogrešiv osećaj da oko sebe okupi prave saradnike i iz njih izvuče ono najbolje.

Zbog ovog Frirsovog umeća, doprinosa snimatelja Darijusa Konđija, čija kamera hvata svaku promenu raspoloženja, kostimografkinje Konsolate Bojl, čije je oko „uhvatilo” svaki detalj na kostimima epohe, majstorija scenografa Alena Mekdonalda i kompozitora Aleksandra Despla, čija nostalgična, melanholična i romantična muzika izvrsno dočarava epohu, film koji je inače rađen prema „tankoj” prozi Kolet, autorke salonskih francuskih „ljubića”, postao je moćan, sa svim potencijalima hita nastupajuće sezone.

Posebno poglavlje je Mišel Fajfer u ulozi Lee koja se bori da zadrži dostojanstvo dok se suočava sa godinama, poljuljanom taštinom i svešću o nemogućoj ljubavi. Fajferova je toliko sjajna da ceo film pripada njoj (za ulogu u Frirsovim „Opasnim vezama” pripala joj je nominacija za Oskara). Pamtljivi su i Rupert Frend u ulozi neodgovornog mladog Šerija što će Lei slomiti srce, i Keti Bejts u ulozi otrovne madam Pelu, Leine konkurentkinje iz mladosti i Šerijeve majke…

Serijalu filmova u kojem su glavni junaci žene, u ovogodišnjem takmičarskom programu pridružili su se i američki film „Suze radosnice” Mičela Lihtenštajna i mađarsko-rumunski film „Katlin Varga” britanskog reditelja Pitera Striklanda.

Lihtenštajnove „Suze radosnice”, sa Parker Pozi i Demi Mur u ulogama sestara, ispostavio se kao krajnje nekonvencionalni film na inače konvencionalnu temu - ponovno okupljanje porodice izazvano demencijom ostarelog roditelja. Individualističkim pristupom pričanja priče koja je uvek na ivici uvrnutosti ali i nepredvidljivosti, Lihtenštajn otvara prostor za nadrealistički performans glavne junakinje Džejn (Parker Pozi), čiji je najveći problem izbegavanje svega što ne voli i nemogućnost suočavanja sa realnošću života, ali i za svu toplinu „pratećeg vokala” - sestre Lore (Demi Mur) koja u porodičnoj drami stoji čvrsto na zemlji. Sasvim dopadljivo.

Britanski reditelj Piter Strikland, u svom mađarsko-rumunskom koprodukcijskom filmu „Katalin Varga”, ide u sasvim drugačijem pravcu - u pravcu artističkog film noara, na tragu nekih od klasika nekadašnjeg istočnoevropskog filma. U najkraćem, ovo je ruralna tragedija, stilski staromodna, takozvani film „žena u misiji” sa kafkijanskom pričom o tome kako nasilje rađa nasilje. Naslovna junakinja (tumači je Hilda Peter) je žena koju će muž oterati iz kuće kada sazna da je njihovo dete plod njenog silovanja. Putujući sa sinom po oblastima Karpata, Katalin usput ubija svoje silovatelje, a reditelj je vodi, slikajući usput veličanstvenu prirodu u sudaru sa represivnim aparatom moći, pokazujući kako u istom svetu figuriraju i patrijarhalna tradicija i sva blagodet moderne tehnološke ere. Pretenciozno.

Van konkurencije, u paralelnim programima, prikazana su i dva američka biografska filma. Jedan je višestruko već nominovan za Oskara - „Milk” Gasa van Senta, istinita priča o Harviju Milku, političaru i gej aktivisti, čiji lik tumači Šon Pen, a drugi je muzički film „Notorius B.I.G.” Džordža Tilmana juniora, priča o crnom gangsteru i reperu Kristoferu Bigiju Valasu, poznatom i po nadimku Notorijus.

IZVOR: POLITIKA Dubravka Lakić

———————————————–

Prve festivalske nagrade

Današnji i sutrašnji berlinski dan biće posvećeni filmovima rediteljskih legendi Tea Angelopulosa, Andžeja Vajde i Koste Gavrasa. Iako festivalu još nije kraj, direktor Diter Koslik već je pred javnost izašao sa vešću da je ove godine prodao 270.000 ulaznica i da su aktivnosti na Evropskom filmskom marketu bile veće nego na prošlom festivalu, a svi smo ovde videli da baš nije tako!

Poznate su i prve festivalske nagrade. Žiri za dodelu „Zlatnog medveda” za najbolji kratkometražni film, u čijem je radu učestvovala i prištinska glumica Arta Dobroši, za najbolji film proglasio je „Molim te reci nešto” mladog irskog reditelja Dejvida O’Rajlija…

Izvor: Politika

ROMAN “NA DRINI ĆUPRIJA” KAO FILM OPERA

Nebojša Đorđević    Film, Kultura, Vesti

Početak projekta Emira Kusturice podržaće država, najavili u Drvengradu ministar za kulturu Nebojša Bradić i poznati režiser

U Andrićevoj ulici: Kusturica i Bradić (Foto S. Jovičić)

Mokra Gora - Jedno od najvećih dela naše literature, Andrićev roman „Na Drini ćuprija” biće, uz podršku države, pretočen u film-operu koji će režirati Emir Kusturica. To je juče obelodanjeno u Drvengradu u Mokroj Gori gde su, o tom velikom višegodišnjem projektu, čijeg se pokroviteljstva prihvatio predsednik Srbije Boris Tadić, govorili ministar za kulturu Nebojša Bradić i reditelj Kusturica.

U toku su, kako je rečeno, pripreme za početak pisanja scenarija odnosno libreta ovog ostvarenja, što je najvažniji posao u prevođenju romana u novu formu. Sledi pisanje muzike, pa ostale pojedinosti, a namera je da projekat bude internacionalna koprodukcija. Želja je, po rečima ministra Bradića, da ceo posao bude završen do 2011. godine, kada se navršava pola veka od dodele Nobelove nagrade Andriću. Inače, ideja o rekonstrukciji ovog kulturnog blaga rodila se tokom minulog festivala „Kustendorf”, kada su Kusturica i Bradić zaključili da treba da stvore jedan ovakav zajednički poduhvat.

- Moju znatiželju je ovaj roman, koji je naš Stari zavet i predstavlja našu prošlost, sadašnjost, a bojim se i budućnost, dugo hranio kao jedna velika ideja. Obično su veliki romani kad su ekranizovani propadali jer su to različiti jezici, drugi pristup na kojem su se okliznuli mnogi. Sada se osećam zrelo da jednu ideju, koja je tako velika, prevedem na jezik filma, ali ne kao realističnu konstrukciju nego kao operu. Moja ideja o operi rešava uglavnom estetske i moralne aspekte koje treba poštovati da bi se roman „Na Drini ćuprija” uspešno preveo u filmsku umetnost. Želimo da se obratimo tradiciji i publici kroz formu opere na temu onog što nam nudi ta bogata literatura Andrića - rekao je Emir Kusturica, dodajući da je najveća dilema vreme: kako postići da se obuhvati 300 godina. U toj formi gde se mešaju vremena most treba da ostane na centralnom mestu, a neki anđeli treba da budu vodiči na tom prelasku iz prošlosti u sadašnjost…

Po rečima ministra Bradića, ovo je značajan poduhvat za kulturu naše države, pa i za širi prostor o kojem je Andrić pisao.

- Nas obavezuje kreativni pristup Andrićevom nasleđu i našoj baštini, nešto što ostavlja trag ovog vremena za budućnost. Ovaj projekat je jedna od takvih vrednosti, pa država i Ministarstvo kulture i te kako imaju razloga da u njemu učestvuju. Vremena iz romana su osnova za promišljanje današnjice, inspiracija našem velikom filmskom stvaraocu koji će, verujem, sa svojim saradnicima pronaći ključ za sve one slojeve koji su učitani u Andrićev roman. Siguran sam da će neki luk koji Kusturica povezuje od „Bifea Titanik” pa, evo, do tog svog „projekta zrelosti” biti dobro zaokružen Ivom Andrićem - rekao je Nebojša Bradić, uz napomenu da ideja o operi, kao nečemu što je integrativno i spaja različite nivoe komunikacije - idejne, emocionalne, muzičke, vizuelne, jeste svakako nešto što je umetnost romantizma, ali i 21. veka.

Izvor: Politika B. Pejović