NEOLITSKI GRAD KOJI “KUCA” NA VRATA DOMAĆINA

Nebojša Đorđević    Kultura

Crkvine” kod Obrenovca, arheološko nalazište od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju

Izuzetna otkrića arheoloških istraživanja na neolitskom lokalitetu „Crkvine”, u selu Stubline kod Obrenovca, do kojih su došli arheolozi iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda i Muzeja grada Beograda, u periodu od 2006. do 2008, predstavljeni su juče na konferenciji za novinare u Konaku kneginje Ljubice. Pre svega, pažnja je bila usmerena na najnovije rezultate sa tog arheološkog nalazišta, koji otkrivaju konture „grada” iz neolitskog perioda.

Geofizičkim istraživanjima na dvadeset posto od 16 hektara površine lokaliteta, konstatovano je više od 100 kuća, rovovi koji su branili naselje i nekoliko „trgova”, a pretpostavke su da je ovaj „neolitski grad” imao oko 500 kuća sa oko tri-četiri hiljade stanovnika.

Tokom prošle godine, u periodu od 22. septembra do 10, decembra, radi provere podataka dobijenih geofzičkim istraživanjima, na lokalitetu su otvorene dve arheološke sonde i istražena je površina od 100 kvadratnih metara, objasnio je arheolog Zoran Simići iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda. Na osnovu ranije dobijenog geomagnetskog snimka, koji je arheologe asocirao da se na tom prostoru nalaze kuće i trgovi, odabrano je nekoliko manjih objekata na periferiji „naselja”, koji su najslabije očuvani. Adam Crnobrnja, arheolog iz Muzeja grada Beograda, objasnio je da su se na dubini od svega 30 cm pojavili prvi nalazi, dodavši da ih je to i uplašilo zbog dalje zaštite lokaliteta, jer je veliki deo objekta koji su istraživali, već uništen tokom oranja. Govoreći o konkretnoj kući, koja je istraživana, Crnobrnja, je rekao da nije mogao ni da sanja da će pokucati na vrata domaćina, kao i da će dobijeni podaci iz objekta stvoriti dobru osnovu za buduća proučavanja organizacije života u ovom neolitskom naselju.

„Ispostavilo se da imamo posla sa jednim od kompleksnijih objekata u srpskome neolitu, jer su tu pronađeni fiksni delovi enterijera, kao što su dve peći, od kojih je jedna sa kalotom, a potom i model volovske glave (plastični model apliciran na zid). Prvi put smo kod nas pronašli kompletan neolitski žrvanj”, istakao je Crnobrnja, dodavši da su dragocena otkrića svakako i žrtvenik, te obilje pokretnih nalaza kao što su zdele, posude, amfore, tegovi za razboj itd. Ipak, kao najinteresantniji nalaz, on je izdvojio 46 neolitskih figurina, koje su pronađene pored samih usta peći. Iako su one česte u vinčanskoj kulturi, ovde je posebno zanimljiv njihov unificirani oblik, koji podseća na lik iz crtanog filma „La linea”, ili na pione za igru. Nije poznato čemu su služile figurine, ali je neobično što ovu, uslovno rečeno, kompoziciju čini njih 45, unificiranog izgleda, dok je samo jedna nešto većih dimenzija i razuđenija. Arheolozi su bili iznenađeni i što sve figurine imaju vertikalno ubodenu rupicu, koja je, kako su kasnije otkrili, služila za alatke, koje su takođe pronađene. Prema rečima Crnobrnje, ovaj dragocen materijal će tek biti obrađen - bilo da je kompozicija imala kultnu namenu ili je bila set za igru. U svakom slučaju, veći broj istih i samo jedna veća figurina, koja po svemu sudeći, drži buzdovan ili skiptar, ukazuje na postojanje jasne hijerarhije i u ondašnjem društvu. Podršku naporima arheologa juče je dala i Ivana Avžner, gradska sekretarka za kulturu, koja je ukazala na važnost očuvanja kulturne baštine, istakavši da rezultati arheoloških otkrića predstavljaju dragoceni izvor različitih podataka koje bi, kao kulturno nasleđe, trebalo ostaviti narednim generacijama. Avžnerova je obećala finansijsku podršku gradskih vlasti i izrazila nadu da će se i opštinske uprave uključiti, kao logistička podrška u daljim arheološkim istraživanjima, koja će se, inače, nastaviti sredinom avgusta.

Čeka se rešenje o zaštiti

Postupak u vezi sa merama zaštite arheološkog nalazišta „Crkvine”, sastoji se u tome da elaborat najpre ide na uvid Vladi Srbije, koja bi na nekoj od svojih sednica trebalo da donose rešenje o zaštiti. Nakon toga, planira se uvođenje lokaliteta u kategorizaciju arheoloških nalazišta. Prema oceni Simića, „Crkvine” predstavljaju arheološko nalazište od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.

Izvor: Danas A. Ćuk

UPOZNAJTE LJUDE I DOGAĐAJE 19. VEKA KROZ SLIKE PROŠLOSTI

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

U Galeriji Matice srpske sutra će biti otvorena nova stalna postavka ove institucije pod nazivom „Ljudi i događaji - slika prošlosti”. Izložbu koja predstavlja poslednju fazu rada na rekonstrukciji stalnih postavki, čime je zaokružen posao na prezentaciji srpske umetnosti novijeg doba, u 19 sati otvoriće republički ministar kulture Nebojša Bradić.

ISTORIJA - Pored 160 umetničkih dela iz fonda Galerije Matice srpske, postavka je upotpunjena slikom Steve Aleksića „Ženski akt” iz 1920. godine. Slika je vlasništvo Ministarstva spoljnih poslova Srbije i do sada se nalazila u našoj ambasadi u Buenos Ajresu. Zbog svog značaja ustupljena je Galeriji na čuvanje, a zbog svojih umetničkih vrednosti pronašla je mesto u ovoj postavci.

Nova stalna postavka srpske umetnosti 19. veka osmišljena je sa idejom da se kroz odabrana umetnička dela prikažu ljudi i događaji značajni za istoriju srpskog naroda tog doba.

- Određeni fondom i rukovođeni željom da publici predstavimo najznačajnija dela, težili smo da ukažemo na estetske domete i tematska opredeljenja epohe. U metodološkom pristupu korišćen je metod koji kombinuje hronološki, stilski, tematski i monografski model - objašnjava za „24 sata” Tijana Palkovljević, pomoćnik upravnika Galerije Matice srpske.

Koncept postavke nastao je kao rezultat timskog rada kustosa i konzervatora Galerije Matice srpske i počiva na vrednovanju dostignuća prethodnika, ali i implementaciji ideja savremenih metodoloških modela tumačenja umetnosti novijeg doba.

- Posebna pažnja posvećena je konzervatorsko-restauratorskim radovima na odabranim delima i savremenim metodama prezentacije. Budući da su edukativnost i komunikativnost imperativ savremene muzeološke prakse, upravo je to bio cilj kojem se težilo prilikom formiranja nove stalne postavke srpske umetnosti 19. veka - ističe Palkovljevićeva.Dela najznačajnijih umetnika 19. veka

Nova stalna postavka obuhvata 160 umetničkih dela: 103 slike, 39 grafika, 13 crteža i pet skulptura. Posetioci će moći da vide dela naših najznačajnijih umetnika 19. veka: Arsenija Teodorovića, Pavela Đurkovića, Konstantina Danila, Nikole Aleksića, Katarine Ivanović, Pavla Simića, Novaka Radonića, Đure Jakšića, Steve Todorovića, Anastasa Jovanovića, Uroša Predića, Paje Jovanovića, Đorđa Krstića, Steve Aleksića i Đorđa Jovanovića.

Izvor: 24 sati Z. Čonkaš

LJUBAVNE STAZE

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

BUDDY HOLLY (1959-2009)

Da je snimio samo Peggy Sue, koja predstavlja prvu pesmu u rock ‘n’ rollu koja devojku podiže na nivo heroine, bio bi zlatnim slovima upisan u svaku rock enciklopediju ili istoriju

Pre dva dana se navršilo 50 godina od smrti r’n'r pionira Buddya Hollyja i tim povodom se The Day the Music Died uskoro obeležava box-setom The Very Best of Buddy Holly and The Crickets i pratećim filmom The Music Of Buddy Holly And The Crickets: The Definitive Story.

Buddy Holly je imao 23 godine kad se avion kojim je u vreme turneje putovao sa Ritchie Valensom i Big Popperom srušio u Ajovi. Dvorana u Klir Lejku, gde se ovih dana održava niz događaja povodom ove 50-godišnjice, ostala je nepromenjena od dana kada su heroji nove kulture 50-ih tu poslednji put nastupile.

Legenda kaže da su proleća ‘57. Buddy i njegovi country-rockabilly prijatelji The Crickets u bioskopu gledali Fordov vestern Tragači, i da im se poštapalica Johna Waynea „that’ll be the day” toliko dopala da su je uzeli za naslov prvog istoimenog hita. Posle su se nizali Peggy Sue, Oh Boy, Maybe Baby, Not Fade Away…. i malo kasnije Peggy Sue Got Married, Think It Over… u kojim je, prvi u tom vremenu, agresivnom samosvešću odmakao od adolescentskih fraza (devojke, žurke, auto-trke…).

Posvete koje je dobio do danas su brojne:

* od Beatlesa (navodno su se Bube krstile tim imenom iz poštovanja prema Buddyjevim Cvrčcima; tu je i njegova pesma Words of Love koju su Beatlesi na četvrtom albumu odsvirali bez ikakvih izmena),
* preko Rolling Stonesa (obrada Not Fade Away kao treći singl Stonesa; Keith Richards će nešto kasnije reći da je njegov bend do specifičnog stila došao tako što su “pesme Buddy Hollyja svirali onako kako bi ih svirao Bo Diddley, a pesme Bo Diddleyja onako kako bi ih svirao Buddy Holly”),
* Dylana (gledao pretposlednji Hollyjev nastup 31. januara 1959; primajući 1998. Grammyja za Time Out of Mind izjavio da je „osećao kako je Hollyjev duh bio s njim u studiju”),
* Don McLeana (u baladi American Pie 1971. o Buddyjevoj smrti govori kao o „danu kad je muzika umrla”),
* Strummera (koji je za Hollyja rekao da je izgledao kao „kao tip koji bi trebalo da poslužuje hamburgere”… ali ga to nije sprečilo da postane zvezda, što je Tarantino doslovno iskoristio u Pretparačim pričama)
* Cobaina (spot In Bloom Nirvana je 1992. simila u stilu 50-ih, a Kurt je nosio debele naočare)
* do Rivers Cuomoa (jedno vreme imidž mu je bio očigledno hollyjevski, a Weezer je 1994. snimio i pesmu Buddy Holly).

Izvor: Popboks

GLUMAC DEJVID TORNTON NA FESTU

Mirjana Stanojevi?    Film, Vesti

Američki glumac Dejvid Torton, koji će biti gost predstojećeg Festa na premijeri svog filma “Tamo i ovde” u režiji Darka Lungulova, izjavio je da se veoma raduje ponovnom dolasku u Beograd.

Kako je najavio domaći producent “Kino kamera”, posle projekcije, na svečanom zatvaranju Festa, 1. marta, publici će se pokloniti autorska i glumačka ekipa, u kojoj su, uz Tortona, Mirjana Karanović, Branislav Trifunović, Feđa Stojanović, Goran Radaković, Jelena Mrđa i drugi.

“Srećan sam što ću se ponovo sresti sa mojim prijateljima. Velika mi je čast što će baš naš film zatvoriti Fest”, rekao je Torton.

“Nadam se da će publika uživati u filmu barem onoliko koliko sam ja uživao radeći ga”, dodao je on.

Ta savremena drama prati i ukršta živote njujorškog saksofoniste i srpskog emigranta, povezujući njihove i sudbine njima dragih ljudi na relaciji Beograd-Njujork.

Lungulov je istakao da je srećan i počastvovan što će njegov debitantski igrani film zatvoriti Fest.

“Mislim da je to pravo mesto da ‘Tamo i ovde’ počne svoj život. Beograd je jedan od glavnih junaka u ovoj priči. Za mene je Fest poseban festival, tu sam gledao filmove koji su me oblikovali. Drago mi je što će beogradska publika biti prva koja će videti ovaj film i što ćemo se na taj način zahvaliti svima na podršci ovom projektu”, naglasio je Lungulov.

U filmu jednu od uloga tumači i Tortonova supruga, poznata pop pevačica Sindi Loper, koja je za film napisala i jednu pesmu.

Ona neće moći da dođe na Fest zbog drugih obaveza, pošto je nominovana za prestižnu “Gremi” (Grammy) nagradu, ali producent najavljuje da se njen dolazak može očekivati na jesen, kada je planirano prikazivanje filma u beogradskim biskopima.

Izvor: B92

SA(NJ)AM KNJIGE U ISTRI

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Pulski festival knjiga i autora, primer za mnogo toga

Sa(n)jam knjige u Istri, Pulski festival knjiga i autora, predstavila je juče, jedna od njegovih osnivačica i (sadašnja) direktorka, Magdalena Vodopija, u beogradskoj Galeriji Artget KCB, u cilj približavanja ovog svojevrsnog sajma-festivala knjige ovdašnjoj puublici i uspostavljanja saradnje sa Beogradskim sajmom knjiga. Ove godine, Istarski književni festival slavi jubilej, održava se 15. put od 4. do 12. decembra.

Osnovan 1995, on se najpre odvijao po čitavom gardu, „šetajući” se, ali je u sedmoj godini dobio lepu palatu u centru grada za svoje potrebe, rekla je Vodopija. Međutim, duh Festivala ostao je da „luta” gradom, postajući njegovo obeležje u hladnim zimskim danima i oživljavajući ga. Na Sajmu u Puli izlaže gotovo 300 izdavača, bez razlike, velikih (poput Školske knjige) i malih, kao i novih sa tek dva ili tri naslova iza sebe. O njegovoj zanimljivosti svedoče veći nazivi programa - Doručak s autorom, Sutom uz knjigu, Razgovor iza zavjese, kao i to da mnoštvo ljudi u večernjim satima pažljivo sluša književne teoretičare, a u jutranji, čak njih 250 prisustvuje predavanju Mirka Ilića, Ingsu Liju i Pola Beklija o dizajnu knjige. Of programi su koncerti, izložbe, performansi, pozorišne predstave.

U gradu od 60.000 stanovnika odvije se, tokom Festivala, 80 događaja, a pulska publike nekad povezivana sa filmom, sada se vezuje za knjigu. Ideja Festivala je i povezivanje regija kojima pripada - od Jadranske, preko Srednje Evrope do Jugoistočne Evrope. Jedne godine program je bio posvećen češkim piscima, a zatim su skupu 30 evropskih prevodilaca Umberta Eka i Magrisa prisustvovali sami autori. Magris je većtri puta dolazi i on ja sada prijatelj Istarskog sajma. Predstavljana je i crnogorska savremena književnost, njeni autori i kultura uopšte, a i iz ostatka JIE, autori dolaze u Pulu. Autori iz susedstva, odnosno, izdavači i njihovi autori iz Crne Gore, Srbije, Bosne i Hercegovine, iako su oni prisutni i van Festivala, i dalje na njemu prvilače veliku pažnju. Sa(n)jam knjige u Istri, u partnerskim je odnosima sa Lajpciškim sajmom, koji je takođe koncipiran kao sajam autora, i sa kojim Istrani upravo razmenjuju pisce, a sarađuju i sa Varšavskim i Praškim sajmom. Festival sarađuje i sa kulturnim institucijama u zemlji i van nje, pa tako i sa Hrvatskim PEN centrom, sa kojim je osmislio program Ljubav na drugi pogled.

Ovaj sajam bavi se ne samo „izlaganjem” knjiga i autora veći produkcijom, sam ili u sardanji sa izdavačkom kućom Antibarbarus, na primer, ali i produkcijom dokumentarnih filmova, kakvi su „Sinovi i kćeri u tranzicijskom Diznilendu” i „Što je meni Balkan”. Prošle godine, u okviru Festivala, pokrenut je i Monte Librić, Mali sajam knjiga, imaginarno pulsko brdo (pored sedam postojećih) knjiga namenjeno najmlađima. Na kraju, Vodopija je istakla da će se ovaj Sajam usmeravti ka regionalnoj saradnji, što će biti izraženo na naredom jubilarnom, a da u tome posebno mesto treba da zauzme Beogradski sajam, kao najveći regionalni i, još uvek, u očima mnogih sa ovih prostora, najsnažniji centar knjige.

Zoran Hamović, kao predstavnik domaćina, Ministarstva kulture i Beogradskog sajma knjiga, rekao ja da je na razlici između sanjam i sajam, uvideo ono što bi trebalo da bude budućnost ovakvih događaja - to da su one ozbiljne kulturne manifestacije, a ne tek mesta prodaje knjiga. Takođe, naglasio je on, važan je model „pisaca u razgovorima sa publikom”, njihova vidljivost. Hamovićje i zvanično pozvao Istarski sajam da bude gost na predstojećem Beogradskom, a dotle će se dogovoriti oko konkretnih stvari na kojima će sarađivati, pre svega oko zajedničkog izlazaka ka drugim regionima i prevođenje knjiga ovdašenjeg regiona na druge jezike. Najzad, on je kao važno istakao to da je Istarski sajam urednički promišljen (mesto da se prijavljuju i dolaze sami, goste pozivaju urednici) i da ima koncept i teme koje ga obeležavaju.

Saradnja Srpskog i Hrvatskog PEN-a

Predstavnik Srpskog PEN centra Mihajlo Pantić rekao je da je saradanja Srpskog i Hrvatskog PEN dobra i da posredstvom ovakvih manifestacija postaje još bolja. On je podsetio da je u saradnji sa Ministarstvom kulture, iz PEN, osmišljen dobar nastup na sajmovima knjiga u Evropi i regionu, tako da će Srbija biti počasni gost sajma u Lajpcigu 2011, a već ove godine u Sofiji. Jovan Jovanovićiz Skupštine grada Beograda rekao je da grad kao osnivačplanira novine kada je u pitanju Sajam. Kako je naveo, više sredstava će biti odvojeno za goste koji bi trebalo da su prave zvezde.

Izvor: Danas I. Matijević