DŽOANA ROULING NAGRAĐENA ORDENOM LEGIJE ČASTI

Miroslav Mladenović    Kultura, Vesti

Britanska književnica Džoana Rouling, autorka romana o dečaku čarobnjaku Hariju Poteru, odlikovana je danas francuskim ordenom Legije časti.

Predsednik Francuske Nikola Sarkozi dodelio je spisateljici titulu u rangu viteza, na ceremoniji u Jelisejskoj palati.

Džoana Rouling je svetsku slavu stekla 1997. romanom “Hari Poter i kamen mudrosti”, prvim u nizu od sedam knjiga o čarobnjaku. Njene knjige prodate su širom sveta u više od 400 miliona primeraka i prevedene na 67 jezika.

Među stranim slavnim ličnostima koje su u prošlosti dobile orden francuske Legije časti su američki glumac Džeri Luis, reditelj Stiven Spilberg, pevačica Barbra Strajsend i brazilski arhitekta Oskar Nimajer.

Izvor: Beta - Blic Online

NOV FILM MARTINA SKORSEZEA

Mirjana Stanojevi?    Film, Vesti

Američki režiser Martin Skorseze snimiće dramu Silence, čiji će junaci biti oskarovci Danijel Dej-Luis i Benisio del Toro. I Gael Garsija Bernal pregovara o ulozi u filmu, čije će snimanje početi ove godine na Novom Zelandu. Film će biti priča o dvojici jezuitskih sveštenika koji se suočavaju s nasiljem i progonom u 17. veku u Japanu, gde dolaze kako bi pronašli svog mentora i širili hrišćanstvo. Silence je zasnovan na romanu Šusakua Enda, a scenario je adaptirao Džej Koks.

To će biti treća saradnja Skorsezea i Dej-Luis, posle Bandi Njujorka i Doba nevinosti. Danijel Dej-Luis nedavno je dovršio snimanje mjuzikla Roba Maršala Nine. Silence će biti prvi zajednički projekat Skorsezea i Del Tora, koji igra u novom filmu Stivena Soderberga Če. Skorseze je nedavno dovršio snimanje filmske adaptacije romana Shutter Island Denisa Lihejna.

Izvor: Građanski list

ŠTA JE ČITAO HITLER

Nebojša Đorđević    Knjige

Ispada da vođa nacista nije samo spaljivao knjige - američki povjesničar pročešljao je ostatke Hitlerove goleme biblioteke.

Njemački filozof Walter Benjamin, Židov koji je domovinu napustio 1932., prije no što su nacional-socijalisti došli na vlast, tvrdio je kako osobna biblioteka predstavlja preciznu mapa vlasnikova karaktera. Vođen tom idejom, američki povjesničar Timothy W. Ryback temeljito je prošao kroz sačuvane primjerke goleme biblioteke Adolfa Hitlera i svoje opservacije objavio u knjizi Hitler’s Private Library: The Books That Shaped His Life. Suvremenici i biografi Hitlera su opisivali kao fanatičnog bibliofila, a nakon ulaska saveznika u Berlin 1945., preko 16 tisuća svezaka razgrabljeno je i rasuto po Europi, Rusiji i Americi. Ryback je svoje istraživanje u najvećoj mjeri temeljio na 1200 svezaka iz Hitlerove biblioteke koji su danas pohranjeni u Library of Congress u Washingtonu.

Hitler je, po Rybacku, bio opsesivan i selektivan čitatelj, ponajviše usmjeren traženju teza koje bi podupirale njegove zločinačke ideje. Volio je pocrtavati i pisati bilješke na marginama, a nisu mu bile strane ni vrlo slobodne interpretacije rečenica njemačkih filozofa Nietzschea i Schopenhauera, kojima je podupirao svoju übermensch uobrazilju. Gotovo polovicu biblioteke činile su knjige o ratu i vojsci, volio je zaviriti i u okultne priručnike, a žeđ za lijepom književnošću gasio je čitanjem Shakespearea (volio ga je više od Goethea i Schillera, tko bi rekao). Ljubav koju mu je otac usadio za avanturističkom literaturom Karla Maya kasnije je prenio na Cervatesovog Don Quijotea i Defoeovog Robinsona Crusoea. Hitler je čitao noću u potpunoj tišini, uz obaveznu šalicu čaja. A među onim što je Ryback pronašao u stranicama njegovih knjiga daleko najbizarnija je dva centimetra duga dlaka pronađena u arhitektonskom priručniku iz 1915. Sumnja se da je pobjegla iz Hitlerova brka.

Izvor: Booksa hr

RANJEN ACA LUKAS

Jadranka Antić - Stankov    Vesti

Beograd - Aca Lukas, poznati folk pevač ranjen je sinoć oko 19.30 u Gandijevoj ulici u Novom Beogradu. Na Lukasa je, dok je ulazio u parkirani automobil, za sada nepoznati napadač ispalio dva hica.

Odmah nakon pucnjave napadač se udaljio peške u pravcu novobeogradskih blokova. Policija je krenula u potragu za napadačem koji je opisan kao „mlađi muškarac sa crnom kapuljačom visine 180 centimetara i većim nosem”. Za sada nije poznat motiv napada na ovog pevača. Lukas je prebačen u Urgentni centar, i van je životne opasnosti, a policija radi na utvrđivanju činjenica. U Urgentnom centru kažu da je pevač imao sreću, jer mu je metak prošao kroz mišićno tkivo. „Prošao je sve preglede i ništa mu nije oštećeno. Metak mu je prošao kroz mišićno tkivo i drugih povreda nema. On je svestan, komunikativan, nije u životnoj opasnosti. Pratićemo i dalje njegovo stanje”, rekao je beogradskim medijima Drago Jovanović iz Urgentnog centra.

Prema nezvaničnim saznanjima, Lukasa je jedan metak pogodio u desnu natkolenicu, dok je ulazio u svoj džip „porše kajen” na parkingu ispred stana u kome živi. U trenutku pucnjave nije bilo očevidaca, a ranjeni pevač je pobegao u ulaz svoje zgrade. Tamo je ostao, u društvu dvojice komšija koji su došli da vide šta se dešava, do dolaska policije i Hitne pomoći.

Aca Lukas (40), odnosno Aleksandar Vuksanović (Lukas je splav u Beogradu na Savi odakle je krenuo njegov uspon u folk muzici) je tokom policijske akcije „Sablja” 2003. godine, posle ubistva premijera Zorana Đinđića, uhapšen zbog neovlašćenog držanja pištolja i u pritvoru je proveo četiri meseca.

Važi za jednog od najpopularnijih pevača folk muzike na Balkanu, a do sada je snimio petnaestak albuma. Omot za poslednji studijski album „Lešće”, objavljen 2008. godine, izazvao je veliku polemiku u javnosti, jer se Lukas slikao u mrtvačkom sanduku, sa sklopljenim rukama, ali i sa jasno istaknutim srednjim prstima. Nedavno je najavio i da piše autobiografsku knjigu, kao i da sa muzičarom Oliverom Mandićem i nekadašnjim fudbalerom Sašom „Đanijem” Ćurčićem, planira da otvori veliku diskoteku u Beogradu. Lukas je imao problema sa drogom, ali i kockanjem, mada je tvrdio da se u poslednje vreme oslobodio tih poroka. Više puta se javno pokajao zbog korišćenja droge da, kako je izjavljivao, ne bi bio loš primer deci.

Izvor: Danas B.R.

ČUVAM LEPE USPOMENE NA PUBLIKU IZ BEOGRADA

Nebojša Đorđević    Muzika


INTERVJU - Visente Amigo, flamenko vizionar srednje generacije, pred nastup na otvaranju 10. Guitar Art festivala 7. februara

Atraktivni flamenko majstor, Visente Amigo (1967), uneo je u svoju generaciju španskih gitarskih virtuoza, na tragu velikana poput Paka de Lusije, senzibilitet modernih vremena, misterioznost, spiritualnost i senzualnost osobene vrste kojim se diče kako njegova umetnost, tako i on sam sa svojom sopstvenom fizičkom privlačnošću. Visente Amigo, međutim, nikada nije stvarno igrao na samodopadljivu kartu.

Reč je o delikatnom umetniku, zaokupljenom dostojnim nastavljanjem žanra koji reprezentuje, sa svešću o legendarnim pretečama, obilju inspiracije, etničkim resursima i aktuelnim tehnologijama, te kako, unutar svega, sa neizmernim poštovanjem za druge - učitelje, saradnike, publiku - ostati svoj i ne izneveriti veliku i uticajnu muziku čiji je deo. Njegovi dobri maniri u ophođenju svake vrste tako su apsolutno mimo kakve izveštačenosti - u njihovoj osnovi je hiljadugodišnja filozofija posvećivanja duhu i zanatu, bez zadrške, sa neustrašivošću ali i strahopoštovanjem.

U Beogradu ste već bili pre par godina, i nastupali u istoj dvorani SC, takođe - šta se od tada sve dogodilo sa vašom muzikom i čime biste mogli sada da iznenadite svoje ovdašnje obožavaoce?

- Čuvam lepe uspomene iz Beograda i sa Festivala, uspomene na direktora Festivala, Boška Radojkovića, velikog ljubitelja muzike, kao i uspomene na njegove saradnike i saradnice koje bih voleo ponovo da pozdravim. Osećao sam se jako dobro u ovoj zemlji i sa njenom publikom, osećao bih se srećno kada bih mogao ponovo da odem iz Beograda sa istom onom nežnošću od prošlog puta. Dosad sam se trudio da moja muzika nastavi da raste i tražeći nove načine da se izrazim, kao i uvek, potrudiću se da prisutni na koncertu uživaju u muzici, i da ja budem u stanju da im prenesem sva osećanja koja moje kompozicije nose u sebi.

Flamenko muzika koju svirate i stvarate poznata je i omiljena u svetu zahvaljujući svojim velikanima i vašim pretečama i učiteljima - šta je ono što je vaša generacija donela flamenku, a šta eventualno u ovaj žanr donosi ova najnovija?

- Zaista imamo velike majstore koji su nam prethodili i koji su postavili temelje ove umetnosti. Mislim da je moja generacija, generalno govoreći, unela razvoj u tehnici, mada tehnika sama za sebe nije dovoljna. Mi smo takođe muzičari koji su pokušavali da razviju melodiju i harmoniju. Ritam je nešto svojstveno flamenku. Što se tiče nove generacije, rano je iznositi mišljenja o njoj, ali pretpostavljam da su u potrazi za novim putevima koji bi obogatili umetnost i siguran sam da će ih pronaći, ali samo njihovo postojanje i entuzijazam za očuvanjem flamenka je već jedan veliki doprinos.

Da se vratimo u vaše početke - šta gitara kao instrument i muzika koja na njoj nastaje znače svakom klincu i porodici u Španiji?

- Generalno, šta su značile mladima ne znam. Što se tiče mene, gitara je bila nešto veoma važno u mom životu, a muzika jedan od razloga koji nas čini da budemo u miru sami sa sobom.

Ima li razlike u sviranju i inspiraciji originalnih španskih umetnika poput vas i onih koji dolaze iz drugih delova sveta, poput Južne Amerike na primer, ali i iz drugih krajeva - ima li slušalaca i možda izvođača u Aziji, Africi, Australiji koje smatrate izvrsnim?

- Mislim da ima veoma vidljivih razlika u načinu sviranja i pretpostavljam u inspiraciji takođe. Mene prvenstveno inspirišu stvari, vesele ili tužne, koje doživljavam u svojoj okolini, a svetske teme koje me inspirišu očigledno ne bi doživeli na isti način jedan Evropljanin i jedan Afrikanac ili Azijat. Problem bi bio isti, ali način na koji se on oseća, shvata i ispoljava, najverovatnije bi bio različit. U svakom slučaju, muzika srodna tim narodima je nadam se i srodna njihovoj svesti.

Publika je generalno dobra u svim delovima sveta, a muzika naravno deluje kao jedan melem, što olakšava razumevanje. Sreo sam divnu publiku u Japanu, Kini, Maroku, Tunisu i drugim arapskim zemljama. Takođe, iako vi to ne pitate, u SAD i u celoj Latinskoj Americi, od Meksika do Čilea, Brazila, Argentine, Venecuele… publika je divna i puna entuzijazma. Umetnika ima izvanrednih u svim delovima sveta, a ima i veoma loših, da zaključim.

Izvor: Danas Zorica Kojić