NAJBIZARNIJI NASLOVI KNJIGA

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Pogledajte tko je ove godine nominiran za Diagram i čiji će se bizarni naslov knjige pridružiti klasicima poput ‘Ljudi koji ne znaju da su mrtvi’.

O nagradi Diagram već smo iscrpno izvještavali. No, nije naodmet gradivo ponoviti još jednom budući da u ovoj poplavi bizarnih književnih nagrada Diagram ipak ima najdužu tradiciju. Naime, prvo izdanje nagrade je bilo 1978., kada je pobijedila knjiga naslova Zapisi s druge međunarodne radionice o golim miševima, i od tada svake godine londonski časopis Bookseller dodjeljuje nagradu knjizi s najneobičnijim naslovom. Tvorac nagrade je Booksellerov kolumnist Horace Bent, a prvi put ju je predstavio na frankfurtskom sajmu knjige. Inače, prošle godine je bila trideseta obljetnica nagrade povodom čega se birala knjiga s najbizarnijim naslovom u posljednja tri desetljeća. Utrka je bila izuzetno neizvjesna, a pobijedio je naslov Grčki seoski poštari i broj njihovih opoziva koji je u posljednjem trenutku pretekao favorita na kladionicama Ljude koji ne znaju da su mrtvi.

Književni magazin Bookseller objavio je popis kandidata za ovogodišnje izdanje Diagrama. U uži izbor ušlo je šest naslova. Favorit među engleskim kladioničarima je knjiga Metafizika pavijana (Baboon Metaphysics) Dorothy Cheney i Roberta Seyfartha. No žestoku konkurenciju će imati u knjizi Veliko sito i njegove aplikacije (The Large Sieve and its Applications) Emmanuela Kowalskog, zatim naslovu Skidajte i pletite sa stilom (Strip and Knit with Style) Marka Hordyszynskog, Rubna konzultacija debelog crijeva (Curbside Consultation of the Colon), Tehnike za praćenje korozije (Techniques for Corrosion Monitoring) Lietai Yanga i Svjetski vodič kroz 60-miligramske paketiće Fromage Fraisa 2009- 2014. (The 2009-2014 World Outlook for 60-milligram Containers of Fromage Frais) Philipa M. Parkera.

O pobjedniku odlučuje publika pa tako za vašeg favorita možete glasati na stranicama Booksellera, a najbizarniji naslov će biti proglašen 27. ožujka ove godine.

Izvor: Booksa n.s.

MINUT S NJOM

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

RIBLJA ČORBA

(City Records)

Iznenađujuće, Minut sa njom nije najgori album Riblje Čorbe u istoriji čovečanstva, a kako se veoma retko dešava da bend svojom osamnaestom pločom ima da ponudi išta vredno pažnje, treba da se zadovoljimo i činjenicom da je ova ploča uglavnom slušljiva

Objektivnost je lepa karakterna osobina, ali evo kolike su razmere stigme sa kojom kritičar treba da se izbori kada promišlja novi album najvećeg živog srpskog rok benda: kada sam pre par dana kupovao ovaj CD za potrebe pisanja prikaza, prijateljica koja radi u prodavnici me je pogledala kao da sam joj na pult stavio zgaženu mačku i procedila kroz zube ‘E, pa, za ovo nećeš da dobiješ popust’.

Nije vredelo moje objašnjenje da album kupujem strogo službeno, kako bih pisao o njemu za naš najrenomiraniji onlajn medij. Umesto osmeha razumevanja usledilo je pitanje. ‘Pa zar moraš da ga slušaš da bi pisao o njemu?’

Zaista, Riblja Čorba… Poslednji put su snimili album koji je bio umetnički vredan lični iskaz i generacijski fenomen pre četvrt veka. Poslednji put su snimili dobru ploču svega dve ili tri godine kasnije. Poslednji put su snimili ploču koju me nije bilo sramota da pustim još u osamdesetim godinama.

Otklizavanje Srbije prema duhovnom, političkom i estetskom dnu povuklo je i njen najpopularniji bend i pretvorilo ga u na momente smešnu, na momente odvratnu karikaturu rokenrola, a Boru Đorđevića u beslovesnu seosku ludu čija se mangupska drskost sa godinama transformisala u najobičnije prostačenje neprimereno sedoj glavi. Da ne pominjemo da je jedan naivan ali ipak politički provokativan diskurs zamenjen najogavnijom provincijskom varijantom patriotizma i da su ploče Riblje Čorbe poslednjih osamnaest(ak) godina smuljane od kičaste ljubavne ljige, zanatlijskog lutanja među žanrovima, prizemnog politikantstva i psovki koje su odavno izgubile svoju eksplozivni potencijal.

Možda to i jeste slika srpske (pop)kulture i ogledni primerak srpskog mejnstrim benda po principu - kakva vam je zemlja takav vam je i rokenrol, no, ako je sudeći po Minutu sa njom, stvari bi u prvoj godini svetske ekonomske krize mogle da pođu nabolje makar na kulturnom planu.

Ne da je ovo specijalno dobra ploča i nekakav preporod odavno zalutalog benda, ali ipak, na njoj nema pesama tipa Avionu, slomiću ti krila, nema impotentnih obrada rokenrol hitova sa trulog zapada, nema politike. Bora je proživeo prilično traumatičnu porodičnu tragediju i njegova potraga za ljubavlju posle smrti je dosledno, dnevnički dokumentovana na ovoj ploči.

Muzički, ovo je staromodno ali uglavnom zdravo. Najveći problem je svakako pitanje zašto bi iko želeo da sluša iz treće ruke prepričani Rainbow (Krilati pegazi’) ili Garyja Moorea (naslovna pesma), no nema sumnje da produkcijski, aranžmanski i izvođački, Čorba na ovoj ploči deluje ubedljivo. Manje cinični slušalac će možda i osetiti emociju slušajući klavirsku baladu Bože, koliko je volim a Radiću šta god hoću je, ako se kriterijum malo spusti, sasvim prihvatljiva kao podloga za šutku.

Dakle, solidno podgrejana ako već ne sasvim sveža muzika koja će leći ljubiteljima studijskih muzičara i Nevernih Beba. Međutim, čak i ako sebe nalazite u ovoj kategoriji, ostaje tu još jedna teška prepreka do željenog užitka: tekstovi.

Bora je vrlo pristojan interpretator svojih pesama, ima mašte i ume da odglumi gde treba, a na ovoj ploči piše o zaista svežim ljubavnim ranama, nadama i razočarenjima, ali njegovi tekstovi se, avaj, kreću u uskom prostoru između najkičastije ljige (refren Krilatih pegaza je naprosto šokantan, kao nekakva parodija na power metal) i najbanalnijih rima ikad.

Borina kompulzivna potreba za rimovanjem na prvu loptu čini da svega par stihova prve pesme nateraju slušaoca da ostatak albuma sluša nagađajući koju će se reč pojaviti na kraju sledećeg stiha i da, avaj bude u pravu u 80% slučajeva. Ne znam da li se može dovoljno naglasiti koliko ova banalna, do vulgarnosti trivijalizovana lirika snižava kvalitet slušalačkog iskustva. Linija između narodske jednostavnosti i idiotske monomanije je tanka a Bora ju je odavno prešao pa čak ni patetične političke aluzije u Moj jenki going hom ne mogu da iznerviraju koliko stihovi tipa “Život je bio teška boljka, bio sam zatvoren kao školjka”.

Sve u svemu? Ovaj album svakako ne bih preslušao do kraja da nisam za to plaćen, ali, posle barem desetak puta relativno sam prijatno iznenađen da nisam završio izranjavan i u ludnici. Ako taj prestanak pretnje po fizičko i duševno zdravlje nacije najavljuje bolje dane za srpski rokenrol onda i ovaj prikaz treba čitati kao pozitivan i optimističan.

Izvor: Popboks Uroš Smiljanić

STIŽE GROSMAN

Mirjana Stanojevi?    Knjige, Vesti

Kulturni centar Novog Sada (KCNS) u sredu, 4. marta organizuje susret s Davidom Grosmanom, “jednim od najznačajnijih savremenih svetskih pisaca”. Naime, u Svečanoj sali novosadske Gradske kuće, u sredu u 19 sati počeće program Susret sa… Davidom Grosmanom (Izrael). U programu učestvuju David Albahari, Gojko Božović i David Grosman, a tekstove čita Marija Medenica.

- David Grosman je jedan od najznačajnijih savremenih svetskih pisaca i, svakako, najvažniji savremeni izraelski pisac. Grosman je poznat i uspešan kao romansijer, kao pripovedač, kao esejista i kao pisac angažovanih tekstova i političke publicistike, najčešće posvećene bliskoistočnim temama. Dela Davida Grosmana prevođena su na sve veće svetske jezike, a njihov pisac je dobitnik niza najprestižnijih međunarodnih nagrada za književnost - objašnjavaju u KCNS.

Izvor: Građanski list

KOČIĆEVI DANI

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

U Čelarevu je preksinoć otvorena Međunarodna kulturna manifestacija Kočićevi dani, koju deveti put organizuje Kulturno-umetničko društvo “Petar Kočić” iz tog mesta kod Bačke Palanke. Posle svečanog otvaranja manifestacije, kako izveštava Tanjug, proglašeni su pobednici međunarodnog književnog konkursa “Kočićevim satiričnim perom”, za najbolju satiru i satiričnu priču, na koji je ove godine pristiglo 170 radova iz cele zemlje, Republike Srpske i inostranstva. U konkurenciji 86 satiričnih pesama, najbolju pesmu Triptih za Petra, za koji je i dobio nagradu, napisao je Živko Vujić iz Banjaluke. Za najbolju satiričnu priču u konkurenciji 84 pristigla rada za najbolju je proglašena priča Testament Dragana Rajičića iz Kragujevca.

U prostorijama mesne zajednice Čelareva potom je otvorena 7. međunarodna likovna kolonija “Kočiću s kistom”, s istaknutim slikarima iz zemlje i inostranstva, koja će kasnije obići brojna mesta širom Srbije i okruženja. Kočićevi dani su nastavljeni u osnovnoj školi u Čelarevu programom tradicionalne pesme Vraćam zavičaju odnijeto. Trećeg dana manifestacije, danas, uz učešće foklornih grupa iz Sombora, Kragujevca i Čelareva, kao i iz Hrvatske, Bugarske, Makedonije i Republike Srpske, biće održano veče folklora. Kočićevi dani se završavaju sutra, ispraćajem gostiju i prijatelja Čelareva i pozivom na jubilarne, 10. Kočićeve dane, koji će biti održani krajem februara 2010.

Izvor: Građanski list

PREDSTAVLJENA KNJIGA “AUTOMOBILI U KNJAŽEVCU OD 1920. DO 1970.” U KNJAŽEVCU

Nebojša Đorđević    Knjige

Posle uspešne promocije u Muzeju automobila u Beogradu, knjiga “Automobili u Knjaževcu od 1920. do 1970.” predstavljena je u ponedeljak, 23. februara knjaževačkoj publici. O knjizi su i ovog puta govorili autori Aleksandar Vidojković i Nikola Vučković, kao i Nebojša Djordjević, predsednik Udruženja istoričara automobilizma Beograd.

Gost večeri bio je dr Miodrag Antonijević, koji je sa mnogobrojnom publikom podelio dragocena sećanja na vreme kad su knjaževačkim ulicama posnosno “špartali” retki primerci četvorotočkaša.

Bila je ovo prilika da se uruče zahvalnice ljudima koji su dokumentima iz svojih arhiva, fotografijama iz porodičnih albuma, sećanjima na prve automobile i vozače pomogli da se trajno zabeleži jedan istorijski i društveni trenutak knjaževačkog kraja.

Automobili u Knjaževcu od 1920. do 1970.” vredno je delo edicije “Vremeplov varoši” Narodne biblioteke “Njegoš”, a izuzetna posećenost ovog dogadjaja govori o tome da su knjige sa zavičajnom tematikom deo duhovne potrebe Knjaževčana.