HOLIVUDSKI MUTNI LOV

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

PRE dve godine potonuo je u venecijanskim kanalima, a onda je nenadano prošle nedelje „izronio” u udarnom terminu Hrvatske državne televizije. Film „Lov u Bosni” Ričarda Šeparda dobio punu medijsku pažnju tokom snimanja na prostorima bivše Jugoslavije. Zbog priče o lovu na Radovana Karadžića, kao i glavnog aktera filma, holuvudskog dalaj lame - Ričarda Gira. Onda je usledila promocija na Festivalu u Veneciji, nezapažena premijera u Los Anđelesu i svi su zaboravili na veliku filmsku poteru - osim producenata, koji su uložili 25 miliona dolara.

Mada je nemoguće ozbiljno analizirati ovu filmsku priču žanrovski svrstanu pod: komedija, triler, avantura, akcija ( najpribližnije bi bilo reći neuspešna parodija) najveći poraz scenarisiški tandem Šepard - Skot Anderson, doživeo je u stvari od samog Karadžića alias doktora Dabića. Lisica, kako su ga nazvali u filmu, umesto u Čelebićima, gde mu je bilo filmsko sklonište, u vreme njegovog snimanja, slobodno je kao doktor alternativne medicine ordinirao po srpskoj prestonici. I usput „tihovao” kao što to, inače radi po tibetanskom receptu i holivudska zvezda Gir.

- Na žalost nisam gledala film, ali pretpostavljam da su milisli da je tema dovoljno atraktivna da privuče gledaoce i da je kojim slučajem snimio neki bolji reditelj, uprkos lošem scenariju, mogao je da se napravio veoma dobar film - rekla je Mirjana Đurđević, autorka romana „Prvi, drugi treći čovek-srpske legende” koja je zaista „predvidela” gde se i kako skrivao haški optuženik. - Dok sam pisala bila sam inspirisana filmom „Tri kondorova dana”, ali sam pre svega koristila logiku. Sigurna sam da će još biti priča i filmova na „te naše teme” i nadam se da će među njima biti i onih koje zaslužuju da im posvetimo vreme. Holivudska produkcija nas, inače, veoma površno predstavlja, jer ih se u stvari malo tičemo. Verovatno je i to razlog što emitovanje na HRT, nije izazvalo reakcije gledalaca sa obe strane Drine, ali i činjenica da film traje sat i 44 minuta. Čak i u najboljem raspoloženju teško je imati strpljenja i ispratiti do kraja naivnu priču o frilenseru, entuzijastičnom harvardovcu i osećajnom snimatelju, koji jure Lisicu po bosanskim planinama. Zbog pravde, osvete, ali i pet miliona dolara… Tek ono što nisu mogli „ni NATO ni CIA, mi smo uspeli za dva dana” zaključuje Gir i otkriva da Karadžića u stvari niko i ne juri - naprotiv da ga čuvaju. Granica između muslimana i Srba je, takođe, oštro podvučena. Ovi drugi su zli, lako potežu nož i sekiru (ako ih ne prekine zvonjava mobilnog), neokupani, urasli u kose i brade.

Neuspešno oživljavanje negativnog steretipa o Srbima, koje je bilo aktuleno uglavnom u američkim filmovima devedesetih godina prošlog veka, odavno nije filmski isplativo. Od stotinak naslova iz tog vremena publika se seća tek nekolicine poput „Mirotvorca” ili „Dobro došli u Sarajevo” i to pre svega zbog Džordža Klunija, ili u drugom slučaju poznatog režisera Majkla Vinterbotoma.

IVAN KARL: NIJE ZA RTS

NA pitanje da li RTS planira prikazivanje filma „Lov u Bosni”, urednik filmskog programa javnog servisa Ivan Karl za „Novosti” kaže:

- Ne, film nije u planu za nabavku i emitovanje. On je igrao u bioskopima, ali televizija je nešto drugo i tu treba voditi računa o osećanjima gledalaca kada je reč o bolnim temama ili spornim pitanjima.

Kakvo mišljenje imate o ovom filmu?

- Isto kao i o „Mirotvorcu” Mimi Leder. Jednostran i neobjektivan pristup građanskom ratu i raspadu SFRJ, začinjen prisustvom velike holivudske zvezde. A. P.

BIOSKOPSKI PORAZ
FILM „Lov u Bosni” premijerno je prikazan u skoro svim većim evropskim gradovima, ali se nigde nije zadržao duže na bioskopskom repertoaru. Posle premijere u Los Anđelesu i Njujorku, film je američkim bioskopima prikazivan još šest nedelja.

Izvor: Večernje novosti B. Niković

NEBOJŠA DEVETAK LAUREAT ZMAJEVE NAGRADE

Nebojša Đorđević    Poezija, Vesti

Zmajeva nagrada, koju Matica srpska dodeljuje za najbolju pesničku zbirku na srpskom jeziku od 1953, za 2008. godinu dobio je pesnik Nebojša Devetak, za zbirku poezije „Uzalud tražeći”, objavljenu u izdanju Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta” iz Zagreba, saopštio je juče književnik Mihajlo Pantić, predsednik žirija.

Pored njega, o najboljoj knjizi poezije u 2008, odlučivali su Đorđo Sladoje - pesnik, Ivan Negrišorac - pesnik (prošlogodišnji laureat ove nagrade), Slavko Gordić- potpredsednik Matice srpske i Bojana StojanovićPantović. Za nagrađenu zbirku glasala su tri člana žirija, dok je dvoje bilo za to da nagradu dobije Dejan Aleksić za zbirku „Dovoljno”. Žiri je istakao da je pesnička produkcija u 2008. bila bogata i da su oni imali više od stotinu pesničkih zbirki u razmatranju, a da je u uži izbor uvršteno 15 knjiga.

- Razmatrajući prošlogodišnju produkciju, došli smo do uverenja da je savremena srpska poezija i bogata i raznolika. Bez obzira što svetla javnosti nisu toliko uperena na nju, poezija je možda i najpostojaniji vid jezičkog stvaranja danas kod nas. Usuđujem se da kažem da je jezik poezije mnogo kvalitetniji nego što je to slučaj sa drugim oblicima književnog izražavanja. Razmišljajući o tome da pesnici čuvaju nešto što možemo nazvati supstancialnošću razumevanja života i sveta, uvideli smo da poezija ove dvojice pesnika prednjači, a da je od njih dvojice Devetak najbolji u tom pogledu - istakao je za Danas Mihajlo Pantić.

Nebojša Devetak rođen je 1955. u Maloj Graduši (Hrvatska), gde je boravio do 1995, a sada živi u Vrbasu. „Uzalud tražeći” je njegova deveta zbirka poezije, a pre Zmajeve nagrade nagrađivan je brojnim nagradama („Milan Rakić”, „Pečat varoši Sremskokarlovačke”, „Zlatna struna”…) Laureatu će Zmajeva nagrada biti uručena na Dan Matice srpske, 16. februara. Nagradu čine povelja i novčani iznos, a specijalni broj Zbornika biće u potpunosti posvećen ovogodišnjem laureatu.

Izvor: Danas G. D. Nonin

MOBITEL - ROMANI SPAŠAVAJU IZDAVAŠTVO?!

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

70 riječi po ekranu i eto ti romana: u Japanu se stotine knjiga objavljuje na taj način, a naklade su milijunske.

I dok se velike i male američke izdavačke kuće nose sa svakodnevnim otpuštanjem zaposlenih kao plodom recesije, iz Japana stižu vijesti koje će podignuti svaku promućurnu uredničku obrvu. Naime, prema posljednjim izvještajima, čak deset vodećih bestselera u Japanu je bazirano na prodaji takozvanih mobitel-romana, u nakladi od najmanje 400 tisuća po romanu. Inače, ta forma nastala je 2002. kada je autorica Yoshi napisala Duboku ljubav, Ayuinu priču, roman za mobitel. Knjiga je postigla golemu popularnost, te je odmah prebačena na papir, iako je na taj način oduzet glavni razlog njene privlačnosti mladim Japancima. Osim toga, roman je ubrzo postao i popularni crtić, a snimljen je i igrani film.

Od tada je žanr evoluirao dosta velikom brzinom, a ustalio se uzorak od 70 riječi po ekranu. Prvi veliki bum mob-romana ipak se dogodio 2006., kada su izdana čak 22, dok je već naredne godine u prodaji bilo stotinu naslova. Samo jedna kompanija je od 2007. izdala četrdesetak naslova koji su prodani u nevjerojatnih 10 milijuna primjeraka. Razlog je jednostavan: posljednje ankete pokazuju da čak 86 posto školaraca u Japanu redovno čita mobitel-romane. Tvrtke su se posebno usredotočile na populaciju djevojaka starosti od 10-20 godina, koja je inače smatrana potpuno indiferentnom prema čitanju, i postigle golem uspjeh. Japanske kompanije su počele izbacivati i posebno dizajnirane ružičaste mobitele, a ustanovljeni su i sajtovi s kojih publika skida romane, uz malu naknadu, dakako.

No, nisu samo dječica tržište. Naime, genijalnom i jednostavnom 1-2 strategijom kompanije su počele izbacivati tradicionalno ukoričene romane tek mjesec, dva nakon njihovih mobitel izdanja, i po mnogo većoj cijeni, te bi ih malo starija publika kupovala kao realne, materijalne uspomene na njihove mobitel-kolege, a vjerojatno i kao suvenire iz prohujalog doba knjiga. Tako se japanska izdavačka industrija u samo par godina restrukturirala, a zahvaljujući čestim natječajima priljev novih mladih autora je doslovno postao neograničen, kao i čitalačka publika. No, još uvijek je pitanje koliko će posljednji događaji u Japanu imati utjecaja na razvoj situacije u Americi i Europi, s obzirom da je ipak riječ o paralelnom svemiru koji zapadnjake ostavlja manje-više izbezumljenima.

Izvor: Booksa.hr

TRIGGER, POBEDNIK 202: NEVEROVATNA ENERGIJA FANOVA

Mirjana Stanojevi?    Muzika, Vesti

U takmičenju Najbolji mladi bend 2008. Beograda 202, u kom su odlučivali glasovi publike, pobedila je beogradska grupa Trigger, koja je prošle godine objavila svoj prvi album Ljubav.

Nagrada podrazumeva objavljivanje albuma za PGP, koji je objavio i debi Triggera.

Drugo i treće mesto zauzeli su Highway iz Novog Sada i Art Diler iz Petrovca na Mlavi.

Na današnjoj dodeli nagrada u zgradi Radio Beograda saopšteno je da je stiglo preko 15.000 glasova.

Autor muzike i tekstova grupe Trigger Dušan Svilokos Đurić za Popboks kaže da je najveća vrednost neke nagrade u onome što stoji iza nje.

“Ako će ta nagrada navesti nekog da se više zainteresuje za ono što radimo, to je dobro”, kaže Đurić. “S druge strane, ova nagrada je svedočanstvo da imamo fanova koji imaju neverovatnu količinu energije da glasaju za nas i nije im žao da potroše svoj kredit na mobilnim telefonima. Sama forma nagrade i zvanje je meni lično u drugom planu u odnosu na ove dve stvari.”

Na pitanje da li deli utisak koji je Vlada Janković Džet izneo na dodeli nagrada, da je nova generacija rock muzičara u Srbiji najbolja koja se pojavila od 60-ih, Đurić odgovara da to možda jeste tako, ali da je ovo takođe trenutak kad nikad manje pažnje medija nije poklanjano muzici u Srbiji.

Ne mislim samo na rock muziku: kada i narodnjaci počnu da se žale da nemaju dovoljno mesta ne televiziji, onda mora da je jako loše.”

Prvi sledeći koncert Triggera planiran je za 14. februar u Tuzli, a u toku su pregovori i za nastupe u Hrvatskoj.

Đurić kaže da je bend počeo da radi na novom albumu, ali da on najverovanije neće izaći u toku ove godine.

Poredak:

* 1. Trigger
* 2. Highway
* 3. Art Diler
* 4. Misty
* 5. Black George
* 6. Forever Storm
* 7. Ljute Papričice
* 8. Nightfall
* 9. Hate Tech
* 10. EKG
* 11. Azil 5
* 12. Oroz
* 13. Alhemia
* 14. Hatred
* 15. Repetitor
* 16. Nežni Dalibor
* 17. Fatality
* 18. Aeternia
* 19. Downstroy
* 20. New Mythology

Izvor: Popboks

DALIJEV “IVAN KRSTITELJ” NA SUDU

Nebojša Đorđević    Kultura, Slikarstvo, Vesti

GLASGOW - U inače skromnu gradsku galeriju u Glasgowu hodočaste milijuni posjetitelja. Razlog je Dalijeva slika Kristova raspeća, jedna od najboljih s tim motivom.

Ali, to poznato djelo nije zanimljivo samo poklonicima umjetnosti i religioznog nadahnuća nego i trgovcima, koji godinama rabe taj motiv na raznim uporabnim predmetima i zarađuju a da ne plaćaju naknadu vlasniku. Gradsko vijeće škotskoga grada prekinulo je tu praksu, angažiralo je odvjetnike i pokrenulo istragu protiv pedesetak kompanija koje su kopirale Dalijeva Krista u brojne komercijalne svrhe.

Smatraju da su izgubili na desetke tisuća funti od nedopuštenog preslikavanja i neplaćanja licencije za preslike “Ivana Krstitelja na križu”, koji danas vrijedi 60 milijuna funti, a kupljen je prije 57 godina od samog slikara za 8200 £. Odvjetnički ured Burness, koji je angažiralo Vijeće, proziva i francusku rock grupu Mercyless, koja se 1992. na naslovnici svog albuma “Abject Offering” poslužila izrezom slike.

Opravdanja su različita, ali stručnjacima je pomoć stigla od fundacije S. Dalija u Figuerasu u iskazu da vlasnik djela ima autorska prava.

Izvor: Vecernji hr