MADAGASKAR 2

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

U dugo očekivanom nastavku „Madagaskara”, Aleks, Marti, Melman, Glorija, kralj Džulijen, Moris, pingvini i šimpanze rešili su da odu sa Madagaskara i vrate se u svoj udobni gradski život u ZOO vrtu.

Kako bi napustili daleko ostrvo, ovi Njujorčani su skovali sulud plan, koji im možda i pođe za rukom da ostvare.

Vojnom preciznošću, pingvini su, u neku ruku, popravili stari srušeni avion. Ali ova čudnovata družina je vazduhu ostala tek toliko da stigne do prostrane ravnice divlje Afrike, gde su po prvi put upoznali pripadnike svoje vrste.

Afrika deluje kao divno mesto… ali da li je bolja od njihovog doma u Central Parku?

U srpskoj sinhronizaciji glas lavu Aleksu, „kralju Njujorka” dao je Ivan Jevtović, hipohondričnoj žirafi Melmenu Nebojša Milovanović, Gloriju koja će se u Africi po prvi put zaljubiti sinhronizovala je Katarina Žutić, a brbljivu zebru Martija, Dubravko Jovanović. Glumačkoj ekipi u novom nastavku pridružili su se Feđa Stojanović kao Aleksov tata Zuba, Danica Maksimović kao Aleksova mama, Mladen Andrejević kao Džulijen, kralj lemura, Dragan Vujić kao lav Makunga, Milena Dravić kao Nana, dok su čuveni pingvini, Kovalski i Skiper, Marko Marković i Branislav Zeremski.

Među novim likovima u afričkoj avanturi je najpoznatiji zavodnik među nilskim konjima, Moto Moto, kome glas daje Andrej Srećković iz benda „Sunshine”, a kao verni pratioci glavnih junaka su i lemur Moris (Milan Antonić) i uglađeni batler majmun Mejson (Miroljub Turajlija). Režija sinhronizovanog „Madagaskara 2″ poverena je Draganu Vujiću Vujketu.

Izvor: B92

FILMSKI KLASICI U KINOTECI

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

U muzeju Jugoslovenske kinoteke u Beogradu, koji je dve nedelje bio zatvoren zbog novogodišnjih i božićnih praznika, od 19. do 31. januara, biće prikazivani filmovi iz ciklusa pod nazivom “… i ne samo veći od života”.

Filmska nova godina u Kinoteci počinje 16. januara mini ciklusom filmova danskog reditelja Karla Teodora Drejera, koji će biti nastavljen i tokom vikenda.

Ciklus obuhvata Drejerova ostvarenja “Mihael” (Nemačka, 1924), “Gertruda” (Danska, 1965), “Stradanje Jovanke Orleanke” (Francuska, 1928), “Poštuj svoju ženu” (1925), “Vampir” (1932) i “Dan gneva” (1943).

Od 19. januara na programu će biti filmovi čiji su autori odgovore na velika životna pitanja potražili gledajući u - Nebo.

Upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Dinko Tucaković naveo je u katalogu programa za decembar/januar da u vreme praznika i slava “možda nije loše promisliti kako je film čudo, baš kao i život, i trijumf nad smrću, makar samo kratak i simobličan”.

U ciklusu pod nazivom “… i ne samo veći od života” biće prikazani “Demoni” (1971) Kena Rasela, “Ben Hur” (1959) Vilijama Vajlera, “Isterivač đavola” (1973) Vilijama Fridkina i “Poslednje Hristovo iskušenje” (1988) Martina Skorcezea.

Ciklus obuhvata i ostvarenja “Deset zapovesti” (1956) Sesila B. de Mila, “Priznajem” (1953) Alfreda Hičkoka, “Tri kuma” (1948) Mela Gibsona, “Samson i Dalila” (1949) Sesila B. de Mila, “Sedmi pečat” (1957) Ingmara Bergmana i “Đavolja mašina” (1952) Roberta Roselinija.

Biće prikazani i filmovi “Begunac” (1947) Džona Forda, Dogma” (1999) Kevina Smita, “Sodoma i Gomora” (1962) Roberta Oldriča, “Viridijana” (1961) Luisa Bunjuela, “Devičanski izvor” (1960) Ingmara Bergmana, “Anđeli garava lica” (1938) Majkla Kertisa i mnogi drugi.

Izvor: B92

“25. MAJ TREBA DA OSTANE MUZEJSKA INSTITUCIJA

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Vesti

Muzej uvek može da bude domaćin drugim programima i sadržajima, ali je njegova osnova delatnost zaštita i predstavljanje kulturnih dobara.

Do sada nije bilo razgovora o inicijativi da se “Muzej 25. maj” pretvori u Centar za promociju nauke, izjavio je danas Ministar kulture Srbije Nebojša Bradić.

O novom Muzeju nauke i tehnike, čija izgradnja se planira na Dorćolu, na mestu stare električne centrale, tek će biti reči u narednom periodu. “Muzej 25. maj” je muzejska institucija i to treba i da ostane, dodao Bradić.

Ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić prošle nedelje je izjavio da bi Muzej 25. maj, u kome je u decembru održan Festival nauke, trebalo pretvoriti u Centar za promociju nauke. Muzej 25. maj i Kuća cveća, prema Đelićevoj ideji, ne bi bili ukinuti, već bi novi naučni centar doveo još više ljudi u taj deo Beograda.

Katarina Živanović, vršilac dužnosti direktora Muzeja istorije Jugoslavije, izjavila je ovim povodiom da je muzej uvek spreman da bude domaćin drugim programima i sadržajima, ali da je njegova osnova delatnost zaštita i predstavljanje kulturnih dobara.

“Muzeji u Srbiji više nisu prostori u kojima se samo skladište određeni predmeti i dokumenta, oni su postali moderne institucije koji komuniciraju sa građanima i organizuju dodatne sadržaje. U tom smislu mi smo uvek spremni da sarađujemo i otvorimo vrata za drugačije programe kao što je na primer bila organizacija Festivala nauke”, rekla je ona.

U “Muzeju 25. maj” ranije su bile izložene štafete mladosti koje je nekadašnji predsednik SFRJ Josip Broz Tito dobijao na sletovima priređivanim za 25. maj, Dan mladosti i Brozov rođendan, kao i pokloni koje je dobijao na mnogobrojnim putovanjima.

Posle Brozove smrti 1980. godine, kompleksu je dodata i Kuća cveća, u kojoj je bivši predsednik sahranjen.

Izvor: RTS