ZRNO PESKA

Miroslav Mladenović    Poezija

stihovi stari oko 4000 godina, autor nepoznat

Moj svet

Kažu mi, budni:

“Šta ste ti i tvoj svet, sem zrna peska na beskrajnoj obali jednog beskrajnog mora?”

Odgovaram im, usnuo:

“Ja sam to beskrajno more, a svi svetovi su samo zrna peska na mojoj obali!”

JAPANSKOM REDITELJU NAGRADA “ZLATNO JAJE”

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Japanski reditelj Koki Hasei dobitnik je glavne nagradu na 2. međunarodnom filmskom festivalu “Kustendorf”. “Zlatno jaje” Hasei dobio za film “Godog”. Novinari priznanje dodelili Draganu Mišiću za film “Muha”.

Glavnu nagradu na 2. međunarodnom filmskom festivalu “Kustendorf” - “Zlatno jaje” dobio je japanski reditelj Koki Hasei za film “Godog”, “Srebrno jaje” pripalo je Nini Vuković za “Mikijevu baladu” ,“Bronzano jaje” Ši-Ting Hungu za “Violu”, a specijalna nagrada žirijaŽan Fransoa Ruzeuza “Pet sekundi”.

Proglašenjem i uručenjem priznanja završen je festival na kojem su od 8. januara u Drvengradu na Mećavniku prikazana 32 studentska filma u takmičarskoj selekciji, uz prateći program ostvarenja slavnih autora.

Odluku o nagradama doneo je žiri čija je predsednica Anica Dobra, a članovi Karl Baumgartner iz Nemačke i Đan-Luka Farineli iz Italije.

U obrazloženju žirija se ističe da je “Godog”, snimljen na Filipinima, “savršena i tragična metafora naše civilizacije i njenih navodnih uspeha. Na đubrištu industrijskog društva prelepa deca anđeoskih lica slobodno se kreću pred kamerom, a reditelj stvara snažan film koji duboko pokreće i upozorava svest i moralnostnašeg doba”.

Žiri je istakao da je ukupna selekcija bila kvalitetna, a da je koncept festivala “pokazao da je čak i danas utopija moguća”.

Domaći novinari akreditovani na festivalu dodelili su svoju nagradu mladom srpskom autoru Draganu Mišiću za film “Muha”, portret građevinskog radnika i hip hopera, Roma koji pokušava da promeni stereotip o svom narodu.

Festival je zatvorio osnivač i direktor Emir Kusturica, a njegova ćerka studentkinja dramaturgije Dunja Kusturica koja je pomagala u selekciji, uručila je diplome svim učesnicima takmičarkog programa.

Izvor: RTS

HRISTA NISU RAZAPELI

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

KADA se 1982. godine pojavila knjiga rađena prema TV seriji britanske mreže Bi-Bi-Si trojice novinara Majkla Bejdženta, Ričarda Lija i Henrija Linkolna Sveta krv, sveti Gral” odjeknula je kao jeretička bomba, jer su njeni autori nastojali da ubede čitaoce u hipotezu da se Isus Hristos oženio Marijom Magdalenom, a da su njihovi potomci onaj mistični Gral, jer nose u sebi svetu krv.

Nova knjiga Majkla Bejdženta “Isusov zapis”, (kod nas ju je upravo objavio “Alnari”) ne nastavlja priču o Isusovom eventualnom braku i potomstvu, već pokušava da odgonetne ko je zaista bio Isus. Uveren da su ljudi (bez obzira da li su vernici ili ateisti) gladni za istinom koja se krije iza dogmatskih legendi Bejdžent iznosi pretpostavke koje bacaju novo svetlo na početke hrišćanstva, dovodeći u sumnju pouzdanost jevanđelja i drugih svetih knjiga.

Među intrigantnim pitanjima koja Bejdžent postavlja u knjizi pre svega su ona vezana za Isusovu smrt. On dovodi u sumnju da je Hrist umro na krstu i da je zatim vaskrsnuo. Ako je ostao živ, ko je isplanirao i namestio raspeće, kome je bilo u interesu da Isus bude pogubljen, da li je to bilo političko pitanje između više frakcija unutar judaizma, pita se Bejdžent.

Tragajući za odgovorom na pitanje gde je Isus boravio i šta je radio tokom godina koje su preskočene u zvaničnim jevanđeljima, Bejdžent je odabrao teoriju da je bio u Egiptu gde je postojala velika i bogata jevrejska zajednica i da je tokom tih desetak godina došao u kontakt sa misticima koji su ga uputili u tajnu “putovanja” u “Daleki svet” na kojoj počiva drevna egipatska religija. On je docnije u propovedima govorio o putu u carstvo nebesko iz koga ima povratka i da se on u to uverio. Bejdžent iznosi pretpostavku da se Isus, pošto je živ skinut sa krsta, sklonio ponovo u Egipat i zato su tamo formirane prve hrišćanske zajednice.

Centralno mesto u knjizi dobila je Bejdžentova priča da je lično imao priliku da vidi dva dokumenta datirana u vreme dok je Isus još bio živ, a pisao ih je neko ko sebe naziva “Mesijom dece Izraela”. Pisac tih zapisa obraća se Veću judejskih rabina odbacujući njihovu optužbu da je sebe proglasio sinom Božijim. On tvrdi da nije božanskog porekla već da je u njemu samo duh božiji. Bejdžent se ne usuđuje da tvrdi, ali ostavlja otvorenu mogućnost da su to Isusova pisma. Ona su, kako tvrdi autor, u privatnim rukama.

TUŽIO DENA BRAUNA

U velikom hitu “Da Vinčijev kod”, Den Braun gradi ceo zaplet na priči o Hristovoj svetoj lozi koja traje do naših dana, zbog čega je Bejdžent tužio Brauna. Tvrdi da je po sredi čista krađa autorskih prava i intelektualne svojine i za to traži višemilionsku dolarsku odštetu.

Već četiri godine se sude, a slučaj nije zaključen, pošto je oborena prvostepena presuda u korist Brauna i sada se pitanje autorstva priče, koja je Braunu donela neslućeno bogatstvo, nalazi pred Višim apelacionim sudom. Svi koji su pročitali knjigu “Sveta krv, sveti gral” uočili su da se roman Dena Brauna u velikoj meri podudara sa onim što je Bejdžent napisao par decenija ranije .

ZILOTI

PolazeĆi od teze da je Isus pripadao zilotima (judejskim borcima za oslobođenje od rimske vlasti) autor stiže do Kumranskih svitaka iz kojih se može zaključiti da su pripadnici judejske sekte esena, koji su ih pisali, bili ziloti. Sledi zaključak da je i Isus bio esen i da je svoje učenje zasnivao na esenskom tumačenju judaizma. Bejdžent je uveren da je najveći deo svitaka još uvek nedostupan naučnim ispitivanjima, kao i drugi spisi iz prvog, drugog i trećeg veka, pre nego se Crkva odlučila da samo četiri jevanđelja uđu u kanonski Novi zavet.

Izvor: Večernje novosti V.D.

NA IZVORU DOBRIH IDEJA

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

UŽICE - Pozvao je Emir Kusturica, ne slučajno i neposredno, pre nekako službeno, Anicu Dobru da predsedava žiriju drugog Kustendorfa. Glumica se prvi put u životu našla u ulozi sudije, ali je rado došla u Drvengrad, sećajući se davnog, prvog susreta s proslavljenim rediteljem.

- Emira sam prvi put srela u Sarajevu 1986. godine, i to tokom snimanja svog prvog filma. Reč je o „Životu radnika”, u režiji Ćire Mandića. Tada sam upoznala celu porodicu Kusturica, jer je Emir bio neka vrsta supervizora na snimanju.

* Prvi susret se odigrao tokom snimanja vašeg glumačkog debija, a danas prvi put u životu „krojite sudbine” mladih autora.

- Ovaj festival traje dve godine, ali ima dušu vekova. To se vidi i oseti na prvi pogled. Ne čudi me ogromno interesovanje u celom svetu za Kustendorf, jer je dobre ideje najteže pronaći, i zato najviše i vrede.

* Festival beži od današnje holivudske ideje o kinematografiji. Šta je novo Kustendorf ponudio vama?

- Delimo Emir i ja mišljenje da je potrebno sačuvati makar zrno autentičnosti, da bismo od sebe nešto napravili kao pojedinci i društvo. Pored toga, nisam ni slutila da ću ovde ovoliko uživati sa svojom porodicom. Dobila sam i mogućnost besplatne, ogromne inspiracije, za iskušenja koja me tek čekaju.

* Svakodnevno ste gledali pet-šest kratkih filmova mladih autora iz celog sveta. Da li su dobri kao stvaraoci?

- Sve se izmešalo, mladi Nemci snimaju u Španiji, Italijani rade u Austriji. Svi se, međutim, izmešteni u neku novu sredinu, bave svojim korenima, okreću se stvarima koje su ostale „kod kuće” ili su zakopane negde duboko, doputovale u neko „inostranstvo” sa njima.

* Šta mlade autore najviše privlači kao tema, filmska priča?

- Rastanci i susreti, spajanja i odvajanja, porodica… Ova generacija mladih stvaralaca uspešno će se baviti filmom, vidi se to po zrelom pristupu, gledala sam ovih dana veoma kvalitetne stvari.

* Kao najprepoznatljivije žensko lice nemačke kinematografije, nedavno ste završili snimanje još jednog srpskog filma.

- Mislim da je „Žena sa slomljenim nosem”, reditelja Srđana Koljevića („Sivi kamion crvene boje”), već u fazi montaže. To je dobra priča o nekoliko Beograđana čiji se životi menjaju posle slučajnog susreta. Moj posao na ovom filmu je završen, jedva čekam da vidim rezultat u bioskopima.

SRPSKO-NEMAČKA ISKUSTVA

* Kada „složite” srpska i nemačka filmska iskustva, gde smo danas u svetu „pokretnih slika”?

- Imali smo nekada u Jugoslaviji filmsku industriju, ali je čak i ona u svetskim razmerama bila mala. Danas ni toga više nema, ali našu šansu vidim u mladim autorima koji su „namazaniji” od starije generacije. Svet je danas mali, ali uz dovoljno autentičnosti imaćemo uvek šta da ponudimo publici.

Izvor: Večernje novosti N. Janković

NOVO IZDANJE KNJIGE VLADIMIRA PIŠTALA „MILENIJUM U BEOGRADU”,U „AGORI”

Mirjana Stanojevi?    Knjige, Vesti

Izdavačka kuća “Agora” je kao prvu knjigu u 2009. godini objavila novo izdanje romana “Milenijum u Beogradu” Vladimira Pištala, koji je ove jeseni imao veliki uspeh u Francuskoj, našavši se u najužem izboru (među pet knjiga) za nagradu “«Femina”» za prevedene strane romane na francuski, sa više od 700 naslova u konkurenciji. Recepcija kritike je bila odlična, pa se za nekoliko meseci pojavilo tridetak tekstova o ovom romanu u svim najznačajnijim francuskim dnevnim i književnim listovima.

Prema informacijama od Pištalovog francuskog izdavača “Febusa”, tiraž ove knjige (2000 primeraka) koja je izašla u junu prošle godine, za manje od šest meseci, skoro je rasprodat.

Većina prikaza ističe da je u pitanju “visoka” ratna književnost i nezaobilazna knjiga za razumevanje devedesetih u Srbiji. U pariskoj knjižari „Le Divan”, ovaj roman preporučuju kao „osetljiv i žestok, ironičan i tačan, halucinantan i liričan, upravo čaroban portret Beograda, grada rođenog u jednom snu”.

Po oceni francuskih kritičara “Milenijum u Beogradu “je mozički napisan roman u kome se se, kao što naslov naznačuje, gradi portret grada, isto koliko i jedne generacije u njemu. Ovo je roman, između ostalog, i o ljubavi. Pre svega onoj prema Beogradu, gradu gde je grupa mladih odrasla, mitskom Beogradu.Nije roman pisan po pravilima, niti je hronika ratnih godina: to je freska o ljudskom ludilu, čija je glavna žrtva - Beograd.

Autor retkog literarnog dara, kako ukazuju francuska kritika uspeva da dočara osećaj gubitka i bespomoćnosti stanovnika zemlje koja se rasula kao kula od karata. Jedinstven srpski glas, zvučan, urban i nov … srećni smo što smo našli tako pažljivog, veoma obrazovanog pisca sa ironičnom notom, koji jedinstvenim, često halucinatnim manirom opisuje poslednju dekadu 20 veka u gradu sa kojim se identifikuje.

Romaneskna trilogija o Tesli

U izdanju “Agore”za oktobarski sajam knjiga u Beogradu , izašla je nova Pištalova knjiga, dugoočekivana romaneskna trilogija “Tesla, portret među maskama”, koja beleži značajan interes među čitaocima, a našla se i u najužem izboru za NIN-ovu nagradu za roman godine koji treba da bude izabran sledeće nedelje.

Izvor: Dnevnik R. Lotina