PROSTITUCIJA KAO TURISTIČKA ATRAKCIJA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Poznata ulica Reperban

Hamburg - veliki lučki grad i turistička atrakcija. U centru Hamburga - šta drugo nego luka. A odmah uz luku još jedna atrakcija - poznata crvena četvrt sa nebrojenim lokalima, javnim kućama i dvoranama za ples.

St. Pauli - centar hamburške crvene četvrti. Aspasija kontroliše karte. Dvadesetak osoba se prijavilo za obilazak lokacija na kojima rade prostitutke. Među njima su turisti iz Štutgarta, radnici jedne firme iz Donje Saksonije i nekoliko Hamburžana. Većina posetilaca su žene.

Aspasija je zaposlena u poznatoj hamburškoj ulici Reperban, koja pripada takozvanoj crvenoj zoni, ali ne kao prostitutka, nego kao turistički vodič. Studirala je kulturologiju, a sada vodi turiste kroz crvenu četvrt Hamburga. Sa njom je i Holanđanka Geritje Deterding koja je pre četiri godine započela ovaj uspešan turistički koncept. „Mi smo kao kurve iz St. Paulija. I mi smo zaposlene non stop - do devet uveče. Nakon devet više ne radimo, prvenstveno iz bezbednosnih razloga”, objašnjava Geritje Detering prisutnim turistima.

Tek od 75 evra je interesantno

Prostitutke se mogu videti na ulici. U oči upadaju zapuštene uličice, živopisna atmosfera na trgu Hansa Albersa i gomila transvestita, koji se takođe prostituišu. Čuvena je Herbertova ulica, koja na svoja oba kraja ima zaštitne zidove; oni štite posetioce od radoznalih pogleda. Pristup ovoj ulici je dozvoljen samo muškarcima, a na raspolaganju im stoji 28 javnih kuća. Aspasija pokušava da prikaže turistima kako izgleda poseta jednoj prostitutki.

„Gospodo, kada se približite jednoj takvoj dami, ne očekujte da će vam ona otkriti njeno pravo ime. To je i razumljivo, pokušajte, na primer, da šapućete ime Hildegard prilikom seksa. To baš ne zvuči erotično. Zanima li vas koliko novca biste morali da investirate, ako želite da imate intimniji kontakt sa prostitutkom”, pita Aspasija.

Početne cene su oko 30 evra, ali tek od 75 evra postaje interesantno. Razgovor se nastavlja u tom stilu. Turisti se informišu o vrstama seksualnih usluga i o trenutnoj situaciji i pravima prostitutki, osvrćući se pri tom i na relevantne događaje iz prošlosti. Blizak susret sa prostitutkama nije cilj ove turističke maršute, ali one mogu da se posmatraju sa distance uz budan pogled vodiča. „Molim vas, ne smete da fotografišete. Dame preko puta ne žele da se pojave u vašem porodičnom albumu”, pojašnjava Aspasija.

Nakon dva sata, posetioci su se sa vodičima našli u kafiću i nazdravili žestokim pićem. Pocrveneo nije niko, šta više, atmosfera je bila opuštena.

Izvor: Deutsche welle Suzane Šenk

LORDI DOLAZE U BEOGRAD

Mirjana Stanojevi?    Muzika, Vesti


Pobednici Pesme Evrovizije 2006 finski hevi-metal sastav Lordi, sviraće prvi put u Srbiji 7. marta u Studentskom kulturnom centru Beograda, najavio je promoter Legasi promoušn.

Lordi 2008. godine izdaju četvrti album Deadaće i koncertna promocija širom sveta se nastavlja. U Beograd stižu sa kompletnim scenskim nastupom, punom pirotehnikom, novim maskama, a sviraće minimum 90 minuta. Pošto je ovo prvi nastup benda u Beogradu i na Balkanu, očekuje se pravi spektakl , saopštio je Legasi. Članovi prvog hevi metal bend koji je pobedio na Eurosongu, i to nastupivši maskirani kao čudovišta, dolaze u Beograd iz trećeg pokušaja. Lordi se, prethodno uprkos nekim najavama nisu pojavili na koncertu Marije Šerifović i još nekoliko evrovizijskih pobednika u maju prošle godine na prostoru Kalemegdana.

Bend poznat po nadimku Čudovišta iz Finske potom je bio najavljen da dolazi u julu prošle godine na hevi metal festival Kasl fest (Castle Fest) u Smederevu, koji je međutim otkazan zbog katastrofalno slabe prodaje ulaznica. Lordi su globalnu popularnost stekli na Pesmi Evrovizije 2006. godine u Atini tesnom pobedom sa pesmom Hard Rock Hallelujah ispred predstavnika Rusije Dime Bilana, osvajača Eurosonga dve godine kasnije u Beogradu. Po povratku sa Evrovizije nastupaju na glavnom trgu u Helsinkiju ispred 100.000 ljudi, a predsednica Finske Tarja Halonen uz znak zahvalnosti za pobedu na festivalu uručuje im bronzani ključ grada, u kome je ubrzo jedan trg dobio njihovo ime. Finska pošta objavljuje markice sa likovima članova Lordi u znak zahvalnosti za promociju finske države i kulture. Legasi je saopštio da će zbog zahtevne bine Lordi nastupati pred 850 ljudi u SKC-u.

Ulaznice idu u prodaju od 15. januara po promotivnoj ceni od 1.600 dinara, dok promoter navodi da će nakon promotivnog perioda cena biti 2.000 dinara. Uz to prodavaće se i 50 VIP ulaznica za balkon SKC-a po ceni od 2.500 dinara.

Izvor: RTV Pink / Beta

JEDAN JE TEKS

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

TEX - MEFISTO! - Claudio Nizzi, Claudio Villa

Zagoru, Dilanu Dogu, Mister Nou i Dampiru pridružio se još jedan Bonelijev junak. Onaj najveći. Prvi i jedini junak dela Đan Luiđi Bonelija, Serđovog oca i stripa na kojem je zasnovana cela jedna imperija - Teks Viler

Konačno se, posle četiri meseca, završila agonija Mefisto. Radnja je puževskom sporošću odmicala kroz albume, a svaki je uspeo da izneveri očekivanje da će se desiti nešto spektakularno, nešto neočekivano, nešto iole zanimljivo… bilo šta.

Iako dobro izabran za ponovno upoznavanje domaćih čitalaca s mitologijom Teksa (jer na jednom mestu okuplja sve prijatelje ali i najveće negativce), Mefisto je staromodan strip, sa svim prednostima i manama takve etikete. Pravljen za decu ali i za nostalgičare, bez ičeg svežeg i novog, udobno predvidljiv, pravi dobri stari prijatelj koji smara, ali ga ne možete odbiti kad hoće na piće, pa makar to trajalo satima…

Ipak, i pored svih kritika na račun scenarija, za crtež se ne može reći ništa drugo osim da je zaista spektakularan! Naročito je impresivan trud uložen u odnose svetlosti i senke, a to se najbolje vidi na licima, koja zahvaljujući izuzetno preciznom crtežu pokazuju sav spektar emocija i izraza.

Vila je nešto nesigurniji kad su u pitanju fantastični elementi i strašne vizije koje indukuje mag Mefisto da bi protivnike oterao u ludilo, ali je makar do maksimuma iskorišćena scena u kojoj grupa virtuelnih tiranosauraus reksova napada Sucesso de crítica, os desenhos são realmente fenomenais.kočiju usred pustinje. Sve u svemu, očigledno je da je Vila imao slobodu da natenane iznijansira sve vizuelne detalje u velikom kambeku Teksovog najvećeg neprijatelja.

A kakav je to samo lik! Sa dalijevskim brčićima i proturzovanim očnim jabučicama uokvirenim najfinijom mrežom bora, Mefisto je opčinjavajući, manijakalni lik i, makar kao ideja, pravo naličje uvek u svemu ispravnog Teksa. Sa svim osobinama pravog đavola (prerušavanjem, mrežom pomagača, dijaboličnim i užasno komplikovanim planovima i neizlečivom logorejom), ovaj moćni majstor crne magije se na kraju razotkriva kao šonja koji ne sme da izađe Teksu na crtu, čak i kad je očigledno nadmoćan.

Uz svu dobru volju, Teks nekako ne štima u svetu magije i fantazije, nalik na onaj u kojem se najčešće kreće još jedan Bonelijev vestern junak - Zagor. To je još bolnije jasno kad se storija o Mefistu kontrastira sa sledećom epizodom Fort Bafalo jer, u starom maniru Dnevnikovih tj. Bonelijevih navlakuša, u četvrtoj svesci imamo kraj priče o Mefistu i početak nove avanture.

Iako nije tako izuzetna u vizuelnom pogledu, klasična vestern priča o Teksovom pokušaju da u rezervat vrati odbeglo pleme Apača i njegov sukob sa američkom vojskom koja mu u tome zdušno odmaže je nešto što deluje mnogo prirodnije.

Da ne pominjemo da je na samo 70-ak strana napakovano više zapleta i akcije nego u prethodne tri i po sveske prošle priče. Balansiranje na oštrici između prijateljstva i podrške Indijancima, iako i među njima ima neprijatelje, i odanosti američkoj vladi sa čijim poslušnicima je u stalnom sukobu, Teksa stavlja u poziciju koja nije daleko od jednog Majka Bluberija. Štaviše, težina situacije u kojoj scenaristi ostavljaju naše junake, umorne, izranjavljene i opkoljene neprijateljima, na kraju ove epizode je dostojna muka na koje Žiro i Šarlije redovno bacaju svog antiheroja.

Kao i sva druga izdanja Veselog četvrtka, i ove sveske na početku imaju po tekstić koji pišu vrlo kompetentni i nažalost neimenovani članovi uredništva i u kojima otkrivamo ponešto o temi epizode, kao i o junacima, istorijatu određenog naslova i slično. Ovo je bez sumnje kvalitet više u odnosu na Dnevnikova izdanja i hvale vredan pokušaj da se novim generacijama čitalaca što više približi gigantska predistorija naslova koji se sada ponovo bore za naklonost nekih novih klinaca.

Izvor: Popboks Pavle Zelić

VASKRSAO “UMRI MUŠKI”

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

DRVENGRAD - Loši filmovi su neuništivi. Prošle godine sahranjena rolna sa filmom “Daj hard 4″ u četvrtak je “vaskrsnula” u režiji Emira Kusturice, dao se ceo Drvengrad u poteru, a sve su ovekovečili studenti kinematografije iz celog sveta. Kada je povampirena loša rolna uspešno vraćena na ovdašnje groblje, drugi međunarodni “Kustendorf film festival” je mogao da počne.

- Mi imamo ideološki problem sa filmovima kao što je “Daj hard 4″. Umetnost je slika sveta koja u sebi ne nosi budalaštine, već zabavu, ali i sreću, tugu... - kaže Kusturica, posle spektakularne jurnjave po Drvengradu u kojoj je glumac u ulozi lošeg filma prvo ustao iz mrtvih, zapalio se, a zatim je privremeno vraćen na počinak.

Trubački orkestar Dejana Petrovića dao je simboličnoj poteri muzičku podlogu, dostojnu Kusturičinihfilmova.

Kaže Kusturica da će se loša rolna vratiti, možda kao peti nastavak “Daj harda”, ali je važno uvek iznova podsećati da je holivudski “mejnstrim” sve osim kinematografije.

Baš zato, u Drvengrad u petak stiže živa legenda svetskog filma Džim Džarmuš. Biće selo nadomak Užica ovih dana “čudnije od raja”. Ostaće kultni reditelj, saznajemo, na malo dužem odmoru ovde u Mokroj Gori.

- Iz SAD po pravilu stiže ono najbolje i najgore. Nama je čast da u gostima imamo jednog od najvećih svetskih reditelja. Volim one autore koji prave filmove kakve ja ne znam da napravim - dodaje Kusturica u zavejanom Drvengradu.

- Njegov minimalistički pristup dospeva do nebeskih visina u tretmanu vremena, prostora…

Džarmuš je za Kusturicu deo umetničkog globalnog bratstva, koje odoleva poplavi bezvrednih ostvarenja.

Posle drvengradske potere upriličena je srpska premijera Kusturičinog filma “Maradona”. Omaž čudesnom Argentincu, buran je obilazak najznačajnijih mesta i ljudi u životu fudbalskog boga.

U takmičarskom delu je prikazano prvih šest studentskih filmova, koji će se nadmetati za nagrade zlatno, srebrno i bronzano jaje.

U večernjim časovima, festival je i zvanično otvorio ministar kulture Nebojša Bradić.

“GLUMI” CEO DRVENGRAD
- AJDE profesore, snimaj, ne mogu više - čuo se tugaljivi glas iz zatvorenog kovčega položenog u raku, dok je Kusturica delio direktive kako scenu treba snimiti. Reditelj je zatim sa lakoćom animirao goste “Kustendorfa”, novinare, zaposlene u Drvengradu, da učestvuju u snimanju potere klizavim ulicama.
I glumac u ulozi odbegle loše rolne, kaskader, nekako je preživeo “vaskrsnuće”, paljenje, gašenje protivpožarnim aparatom…

Izvor: Večenje novosti N.Janković

“NEKE DRUGE PRIČE” POČINJU 31. JANUARA

Nebojša Đorđević    Vesti

Dio regionalnog omnibusa • U glavnim ulogama Feđa Štukan i Nina Violić • Savremena bosanska priča

Sarajevska scenaristica i rediteljka Ines Tanović spremna je za prvu klapu svog kratkog filma koji će biti realiziran u okviru regionalnog omnibusa “Neke druge priče”.

Naime, završene su posljednje pripreme za film čije će snimanje početi 31. januara u Sarajevu i trajati sedam dana.

Glavne uloge u filmu, koji govori o bosanskom društvu danas i o tome kako nas vide stranci, igrat će bh. glumac Feđa Štukan i hrvatska glumica Nina Violić, a izvjesno je da će se pojaviti i Jasna Ornela Bery i Emir Hadžihafizbegović.

- Film je veoma aktuelna i savremena priča koja se prelama preko ljubavnog para. Mislim da je Nina Violić sjajna glumica i da savršeno odgovara ulozi onako kako sam je ja zamislila. Film će biti sniman na nekoliko atraktivnih lokacija u našem gradu - kaže Tanović.

Kostimografiju i scenografiju potpisat će Sanja Džeba, dok će direktor fotografije biti Erol Zubčević. Producent je sarajevski “Dokument”, a koproducent Federalna televizija.

Snimanje filma podržali su Fondacija za kinematografiju FBiH te ministarstva kulture i sporta KS i FBiH.

Izvor: Dnevni avaz A. Grabovac