DESET NAJVAŽNIJIH DOGAĐAJA U KULTURI SRBIJE U 2008.GODINI

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Objavljivanje fototipskog izdanja avangardnog časopisa, uspesi srpskih filmadžija, pronalazak arhivske građe iz 19. i 20. veka, roman Šeri Džouns (…), po mišljenju kolega iz agencije Beta, neki su od najvažnijih događaja u kulturi Srbije u 2008. Svojevrsni topten ovdašnje ovogodišnje kulture izgleda ovako (redosled je, pretpostavljamo, nebitan, tako da izostaje, recimo, “pobednik”):

REKONSTRUKCIJA NARODNOG MUZEJA: Početak rekonstrukcije Narodnog muzeja (NM) u Beogradu odložen je zbog “spornih tačaka u ugovoru s firmom zaduženom za izgradnju depoa za privremeni smeštaj muzejskog blaga”. NM više od pet godina nema stalnu postavku zbog loših uslova za izlaganje i čuvanje eksponata. Ukoliko rekonstrukcija muzejske zgrade počne u prvoj polovini 2009, nova stalna postavka mogla bi da bude dostupna javnosti tek sredinom 2012. godine.

IZLOŽBE NARODNOG MUZEJA: Narodni muzej (NM) u Beogradu priredio je tokom 2008. nekoliko značajnih izložbi u Srbiji i regionu, među kojima su veoma posećene postavke o Lepenskom viru u Galeriji Narodne banke Srbije i o kulturi preistorijske Vinče u Galeriji SANU, kao i velika izložba sto vrhunskih dela hrvatske umetnosti iz zbirki NM koja je početkom godine gostovala u Zagrebu. Eksponati NM i Muzeja primenjene umetnosti iz Beograda uvršteni su i u veliku međunarodnu postavku Vizantija 330-1453 u Londonu.

VELIČKOVIĆEVA NAGRADA: Slikar Vladimir Veličković ustanovio je, u saradnji s Galerijom “Haos”, nagradu za najbolji crtež za umetnike do 40 godina starosti. Veličković se u korist mladih umetnika odrekao svog mesečnog dodatka na penziju koji mu država dodeljuje kao zaslužnom nacionalnom stvaraocu i na taj način stvorio fond za nagradu koja nosi njegovo ime.

ČASOPIS ZENIT: Narodna biblioteka Srbije, Institut za književnost i umetnost iz Beograda i IP “Prosvjeta” iz Zagreba objavili su fototipsko izdanje svih brojeva jugoslovenskog avangardnog časopisa Zenit, internacionalne revije za umetnost i kulturu, kao i monografiju Zenit 1921-1926 Vidosave Golubović i Irine Subotić. Žiri Beogradskog sajma knjiga proglasio je to izdanje za najbolji izdavački poduhvat u 2008.

FILMSKE NAGRADE: Međunarodni uspeh renomiranih srpskih filmskih stvaralaca, među kojima su Goran Paskaljević i Goran Marković. U januaru je u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku priređena retrospektiva Paskaljevićevih filmova, dok je Markovićev film Turneja, srpski kandidat za “stranog Oskara”, osvojio više značajnih priznanja na smotrama u Montrealu, Monpelijeu, Solunu…

DA VINČI U SRBIJI: Nišlije i Beograđani tokom leta su bili u prilici da vide modele mašina i naprava izrađenih prema crtežima renesansnog genija Leonarda da Vinčija, zahvaljujući Niškoj art-fondaciji.

KUSTENDORF: Od 14. do 21. januara u Drvengradu na Mećavniku održan je prvi Filmski i muzički festival “Kustendorf”, čiji je osnivač reditelj Emir Kusturica. Gosti festivala bili su ruski reditelj Nikita Mihalkov, kanski pobednik Kristijan Munđiju iz Rumunije, turski reditelj Fatih Akin i drugi istaknuti filmski stvaraoci.

FESTIVAL IGRE: U Centru “Sava” u Beogradu početkom aprila nastupio je baletski ansambl milanske Skale, koji je otvorio 5. beogradski festival igre. Gosti iz Italije premijerno su izveli predstavu u koreografiji Maura Bigonzetija.

ZABORAVLJENA ARHIVA: U depou Arhiva Srbije u Karnegijevoj ulici u Beogradu u avgustu pronađeno je obilje važne arhivske građe iz 19. i 20. veka, koja je decenijama bila nepoznata istraživačima. Među pronađenim spisima su pisma Karađorđa i Miloša Obrenovića, kao i akta Svetoandrejske skupštine… Ta građa čuvana je na neodgovarajući način, suprotno arhivističkim standardima, nepregledana i nepopisana.

DRAGULJ MEDINE: IK “Beobuk” objavila je početkom avgusta roman Dragulj Medine američke spisateljice Šeri Džouns, u kojem se pripoveda o ženi proroka Muhameda Ajši, što je izazvalo negodovanje Islamske zajednice u Srbiji. Roman je zbog toga privremeno povučen iz prodaje, ali je nakon kritika javnosti vraćen u knjižare. Knjiga je mesecima bila na samom vrhu liste bestselera u Srbiji.

Izvor: Građanski list

“DERVIŠ I SMRT” U NARODNOM POZORIŠTU

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Pozorište, Vesti

Čuveni roman Meše Selimovića, „Derviš i smrt”, po dramatizaciji Borislava Mihajlovića Mihiza, a u adaptaciji i režiji Egona Savina, postavljen je na Velkoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. „Na pragu smo sjajne predstave”, rekla je juče na konferenciji za novinare povodom premijere direktorka Drame NP, Tatjana Mandić Rigonat. Iz dva razloga, dodala je, zbog remek-dela srpske književnosti, kao i zbog ekipe koja je njime bile inspirisana.

Velikim očekivanjima koja uvek prate inscenaciju značajnih književnih dela, Savin je po mišljanju Tatjane Mandić, odgovorio uspevši da prenese strukturu romana na scenu i ponudivši jedno moguće čitanje koje je u vezi sa vremenom u kome živimo, a ne uprizorenje lektire. Savin je, dodala je ona, prišao tekstu u duhu egzistencijalističke filozofije - kako pojedinac dela i funkcioniše u represivnom sistemu. Tematski fokus je totalitarni diskurs, koji tekst čini savremenim, dok je pitanje estetske dimenzije kako ideje pretočiti u jezik radnje i scenski znak.

Prema Mihizovoj dramatizaciji, radnja romana iz 18. veka izmeštena je u 50-te godine 20. veka, takođe totalitarne. Ali, kako je rekla dramaturg predstave Branislava Ilić, Savin dodaje novi odnos koji ne postoji u romanu - savest pojedinca, njegovu ličnu odgovornost koja je mnogo puta pominjana od devedestih godina naovamo. Osnovna ideja predstave je, smatra ona, 20 godina tišine samog Meše Selimovića (čiji je brat ubijen pedesetih godina), ali i mnogo većeg broja ljudi koji nisu smeli da progovore. Ipak, dodala je Branislava Ilić, svi motivi iz romana su u predstavi - Bosna, odnos Hasana i Nurudina, ljudskosti i neljudskosti, dobra i zla…

Na pitanje zbog čega ovaj tekst, Savin je odgovorio da je velikoj literaturi mesto na velikoj sceni i da je to u duhu zahteva da se ono najvrednije iz domaće književnosti stavi na scenu NP. Tekst je pri tom uzbudljiv kao kad je nastao - priča o intelektualcu u totalitarnom društvu bilo ono tursko, jugoslovensko, ili vreme Slobodana Miloševića, priča o palanci i ulozi intelektualca u njoj. Intelektualac izdaje samog sebe i upada u zamku da bude ona ista vlast koju prezire. To je zapravo i okosnica Egonove postavke - čuvena rečenica iz romana da čovek dolazi na vlast da promeni svet, a jedino što se promeni on, dok svet ostaje isti.

Izbor Nikole Ristanovskog, glumca iz Makedonije, poznatog onoj starijoj publici iz vremena Jugoslavije, za ulogu Ahmeda Nurudina, Egon je kratko obrazložio rekavši da kad bi on bio glumac voleo bi da bude kao Ristanovski, dodavši da je Ristanovski Nurudin po godinama, zrelosti, unutrašnjim i spoljašnjim karakteristikama lika, ukratko, čitavim svojim habitusom. Predstava je posledica intimnog rada, uzvratio je Ristanovski, dodavši da više nema gram skepse u nju, iako je unapred poklonjeno poverenje doživeo najpre kao teret. On se, dodao je, bavi pozorištem na način koji ne koketira ni sa čim, ne dajući ni manje ali ni više od onoga što predstava zahteva.

I ostatak glumačke ekipe - Aleksandar Đurica, Nataša Ninković, Boris Pingović, Slobodan Beštić, Tanasije Uzunović, Miodrag Krivokapić, složili su se da je Savin odnose u predstavi postavio jasno, precizno i da im je njena gotovo matematička struktura, a ujedno i Savinova „ispovedna” režija, omogućila da se uhvate u koštac sa velikim tekstom i očekivanjima koja prete njegovo uprizoranje.

Savin je odgovoran i za ideju prostora u predstavi, kostimograf je Jelena Stokuća, kompozitor Zoran Hristić. Premijera je 27. decembra, a prva repriza 11. januara 2009.

Izvor: Danas I. Matijević

ASTEROIDI, NEBOJŠE ĐORĐEVIĆA, VEČERAS U KNJAŽEVAČKOM DOMU KULTURE

Mirjana Stanojevi?    Nauka, Vesti

Poslednji predavač, jedanaesti po redu u okviru pete jesenje škole astonomije Astronomskog udruženja «Andromeda» iz Knjaževca je Nebojša Đorđević, književnik i novinar sa temom «Asteroidi». On će govoriti o pojmu, otkriću, istorijatu i osnovnim parametrima koji karakterišu ova nebeska tela , kao i o njihovim astrofizičkim karakteristikama (oblik, veličina, rotacija…). Interesentno je i to da je predavanje skup od pet novinskih članaka, koje je autor sukcesivno postavljao u nastavcima u toku prošle godine, kao podršku projektu Međunarodna godina astronomije (MGA 2009), radeći kao novinar na sajtu www.tk-info.net. Poetsko astronomosko muzičko veče, po rečima večerašnjeg predavača (Društveni klub Dom kulture u 19h.) imaće «prevratnički» karakter.

«Zahvaljujući otkrićima novih nebeskih tela (Varuna, Kuaoar, Makemake, Sedna, Erida, Orcus…) i donedavni asteroid Ceres je dobio mesto u redu malih planeta. «Napredova» je stepenicu više, a njegovo mesto zauzeo je 2 Palas. Tako je to u astonomiji, tako će biti i u programu predavanja u kome učestvuju, mladi i ambiciozni članovi Književnog kluba «Branko Miljković» iz Knjaževca, pesnici, Dušan Živić, Milica Videnović, Jelena Dragićević i Predrag Ivković, kao i knjževnik, Milijan Srejić».

Ovo veče će muzički obojiti gradski hor «Sveti Kralj Stefan Dečanski» i Miljan Pujić na gitari.

ROĐENDAN BEOPOLISA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

PHOTO: www.belef.org

Beogradska knjižara Beopolis, čuvena po odabranom sadržaju na svojim policama, slavi u petak, 26. decembra, svoj rođendan. Mudri knjižari i izdavač Beopolis pozvali su na druženje od 18 do 20 sati u holu Doma omladine Beograda (ulaz iz Makedonske)

Izdavačka kuća Beopolis počela je da radi 1995. godine sa idejom afirmacije jednog drugačijeg pristupa izdavačkoj delatnosti. Nekoliko godina kasnije otvorena je i knjižara u holu Doma omladine Beograda, te je ime Beopolis ubrzo postalo sinonim za nove izdavačke poduhvate i najnovija izdanja ostalih, stranih i domaćih, izdavača, odnosno mesto gde se mogu naći i specifična izdanja malih izdavača.

Paralelno sa radom knjižare, izdavačka kuća Beopolis objavila je desetine knjiga proze, poezije, naučnih studija iz oblasti savremene muzike i vizuelne umetnosti, stripova, kao i nekoliko muzičkih izdanja uglavnom mladih domaćih i stranih autora. Promocije koje su pratile ova izdanja, organizovane na različitim mestima, u drugačijim prostorima, u gradovima u Srbiji ili gradovima na prostoru nekadašnje SFRJ, uvek su bili zanimljivi i provokativni multimedijalni događaji. Sve ovo doprinelo je pozicioniranju Beopolisa na najvišu tačku beogradskog kulturnog prostora.

Izvor: e - Novine

ZAŠTO DAMA STOJI SAMA?

Nebojša Đorđević    Knjige

MANGO - Ljubica Arsić

„Nije tačno da je žena rupa, kako misle mnogi. Žena je meka i porozna stvar, sunđer koji upija svu bedu i ništavilo ovog sveta, uključujući i sopstvenu glupost da u apoteci ne kupi dijafragmu ili bar neku spermicidnu kontraceptivnu pastu”

Decenijama unazad kola uverenje da nema toga što se u našem zabatu, bez obzira na objektivne polazne vrline i mane, ne može ocrniti i izobličiti. Nekada to izgleda kao preterivanje bezdušnih mrguda i nerealizovanih sveznalica, ali nekad valja i priznati da upiranje prsta ima smisla.

To je slučaj, recimo, s literaturom prevashodno namenjenom ženama (što kruži okolo i pod zavodljivim konspirativnim imenom chic-lit), kod nas najčešće prisutnog u nakaznoj, estradnoj varijanti. Mnoge dame su se udarnički prihvatile lakog posla banalizacije literature namenjene ženama (kao najupornijim kupcima lepe književnosti). Starije ne odustaju od kombinacije stilizovanog istoricizma i pravoslavne mistike „za poneti”, dok su se mlađe zagubile u bespućima predstave o modernosti i ekskluzivnosti njihovih pristupa.

Gotovo potpuno apartnu poziciju u čitavoj toj pometnji zauzima Ljubica Arsić, već dokazana kao odličan urednik književnih edicija i kvalitetan pisac.

Nastavljajući nit iz prethodne zbirke pripovedaka, nagrađivane ali i osporavane Maco, da l’ me voliš (2007), Ljubica Arsić u Mangu (Laguna, 2008) istrajava u naumu da napiše bestseler, obilno filovan erotikom, uz to ne odstupajući puno (barem ne ponižavajuće puno) od svoje izvorne poetike. Ona u vidnoj meri i uspeva da dobaci do liste najčitanijih neukaljanog obraza i s glavom iznad vode. Sasvim dovoljno za početak.

Mango donosi priču o sumornoj sezoni u životu raspuštenice Lide, diplomiranog biologa s radnom adresom u butiku ženske odeće na glavnoj prestoničkoj štrafti. Lida se brine o posustaloj majci, mesi kolače za bratovu decu, baštini dedinu zbirku retkih insekata, gubi vreme na psihijatrijskim seansama, ispija koktele s prijateljicama, učestvuje u praznoslovnim razgovorima o zdravoj hrani, karmi, feng šuiju i horoskopima, prebira po gresima mladosti, upada u unapred na krah osuđene ljubavne afere… i pri tome pokazuje za ovdašnje prostore (i stranice ovdašnje literature) začuđujuću dozu samosvojnosti i proaktivnosti.

Već samo to hvale je vredna intervencija autorke na već odavno sklerotičnom telu mikrožanra kome teži. A tu su i erotski pasaži, sirovi i surovi u svojoj otvorenosti, uz to sve beskompromisniji kako roman klizi ka završnici.

Rukopis Ljubice Arsić ne vređa dostojanstvo čitaoca - hrabro se nosi s bogatom mrežom likova, epizoda i odmorišta unutar glavnog toka naracije, na vreme se zauzdava kad zapadne u preterano detaljisanje, a autorka je svakako najbolja kad zaboravi na pokušaje da piše popularnu literaturu i kad sebi da oduška kroz često duhovite opaske i bravurozno lucidne refleksije.

Nažalost, osetnih slabosti ima: i par nedelja posle čitanja knjige zbunjen sam zbog silnog navođenja prodavnica, kafića, pa čak i sendvičara pod njihovim stvarnim nazivima. Da li smo s Mangom dobili i prvi srpski product placement roman, ili je, pak, reč o višem konceptu koji prevazilazi moje kognitivne sposobnosti?

Ljubica Arsić nesumljivo ume da piše, ima šta da kaže, dok, iako sasvim na mestu, nakana da kapitalizuje svoj talenat stvara nesklad u samoj biti Manga. Naime, pripovedački dar autorke na mnogo mesta u ovom delu doživljava čeoni sudar s njegovom trivijalnom suštinom. Dve još suprotstavljene i jedna na drugu nahuškane tendencije književnosti koja cilja na žensku populaciju sudaraju se na brvnu, na štetu autorke i njene literature. Šteta primetna, ali nadoknadiva.

Izvor: Popboks Zoran Janković